Cabernet Franc

Poreklo, karakteristike, arome i stilovi vina

Šta je Cabernet Franc?

Cabernet Franc je stara crna vinska sorta francuskog porekla i jedna od najvažnijih sorti u istoriji evropskog vinogradarstva. Iako se često nalazi u senci poznatijeg Cabernet Sauvignona, Cabernet Franc nije njegova manje značajna verzija. Reč je o samostalnoj sorti jasnog karaktera, sposobnoj da daje elegantna, aromatična i dugovečna vina, ali i da bude važan deo ozbiljnih crvenih kupaža.

U odnosu na Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc najčešće ranije sazreva, ima nešto nežnije tanine i izraženiju biljnu, cvetnu i začinsku aromatiku. Njegova vina mogu biti srednjeg ili punijeg tela, ali uglavnom ne počivaju samo na snazi i koncentraciji. Njihova vrednost često se nalazi u ravnoteži između svežine, crvenog i tamnog voća, finih tanina i prepoznatljivih herbalnih tonova.

Sorta ima dve veoma važne uloge u svetskom vinarstvu. U dolini Loare često se proizvodi kao sortno vino, dok je u Bordou, naročito na desnoj obali, tradicionalno deo kupaža sa Merlotom i Cabernet Sauvignonom. U zavisnosti od podneblja, položaja vinograda i trenutka berbe, može dati laganija, sveža i izrazito voćna vina, ali i ozbiljne etikete koje uspešno sazrevaju više godina.

Cabernet Franc je značajan i sa genetskog stanovišta. On je jedan od roditelja više poznatih sorti, među kojima su Cabernet Sauvignon, Merlot i Carménère. Upravo zbog toga zauzima posebno mesto u istoriji nastanka takozvane bordovske porodice sorti.

U Srbiji se Cabernet Franc gaji u više vinogradarskih područja i koristi se i kao sortno vino i kao deo kupaža. Zvanična dokumentacija Ministarstva poljoprivrede navodi ga među sortama zastupljenim u domaćem vinogradarstvu, dok se na tržištu mogu pronaći i vina u kojima ima glavnu ili važnu prateću ulogu.

Poreklo i istorija Cabernet Franca

Prema francuskom katalogu vinove loze PlantGrape, smatra se da Cabernet Franc najverovatnije potiče iz jugozapadne Francuske. Precizno mesto njegovog nastanka nije pouzdano utvrđeno, pa tvrdnje da nedvosmisleno potiče iz Bordoa, doline Loare ili Baskije treba posmatrati sa oprezom. Ono što je sigurno jeste da sorta vekovima ima važnu ulogu u francuskom vinogradarstvu.

U jugozapadnoj Francuskoj i Bordou tradicionalno se koristio u kupažama, dok je u dolini Loare postao osnova brojnih crvenih vina. Posebno je vezan za područja kao što su Chinon, Bourgueil, Saint-Nicolas-de-Bourgueil i Saumur-Champigny. U tim krajevima može dati vina različitog stila – od lakših i veoma svežih, do ozbiljnih, strukturiranih i sposobnih za dugotrajno sazrevanje.

Cabernet Franc je važan i kao roditeljska sorta. Genetska istraživanja potvrdila su da je ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca nastao Cabernet Sauvignon. Takođe je jedan od roditelja Merlota, koji je nastao ukrštanjem Cabernet Franca i sorte Magdeleine Noire des Charentes.

Ove veze objašnjavaju zašto Cabernet Franc deli određene osobine sa Cabernet Sauvignonom i Merlotom, ali ne znače da su njihova vina ista. Cabernet Franc obično sazreva ranije od Cabernet Sauvignona i često daje vina sa više cvetnih, biljnih i začinskih tonova.

Gde se Cabernet Franc gaji?

Najvažnija zemlja za Cabernet Franc i dalje je Francuska. Najviše se vezuje za dve velike vinske oblasti:

• Bordo
• dolinu Loare

U Bordou je posebno značajan na desnoj obali, gde se u kupažama često spaja sa Merlotom. U dolini Loare češće nastupa kao vodeća ili jedina crna sorta u vinu.

Cabernet Franc se gaji i u brojnim drugim zemljama:

• Italiji
• Mađarskoj
• Srbiji
• Sloveniji
• Rumuniji
• Sjedinjenim Američkim Državama
• Kanadi
• Argentini
• Čileu
• Južnoj Africi
• Australiji
• Novom Zelandu

U Italiji je značajan u severoistočnim oblastima, ali i u pojedinim savremenim vinima Toskane. U Mađarskoj je posebno zapažen u regionu Vilanj, gde daje puna i zrela vina. U hladnijim delovima Kanade koristi se čak i za proizvodnju ledenih vina, iako to nije njegov najčešći stil.

U Srbiji Cabernet Franc nije među najzastupljenijim internacionalnim sortama, ali je prisutan u različitim vinogradarskim rejonima. Daje zanimljive rezultate u Šumadiji, na Fruškoj gori, u istočnoj Srbiji i drugim toplijim položajima sa dovoljno dugom vegetacijom.

Najbolji rezultat ne zavisi samo od toplote. Previše topli položaji mogu umanjiti svežinu i finoću sorte, dok hladni ili nedovoljno osunčani vinogradi mogu dovesti do nepotpune zrelosti i prenaglašenih zelenih tonova.

Vinogradarske karakteristike

Cabernet Franc je uglavnom umereno do prilično bujna sorta. Francuski stručni katalog navodi da se može gajiti uz srednje dugu rezidbu, dok je u povoljnijim uslovima moguća i kraća rezidba. Najbolje rezultate često daje na glinovito-krečnjačkim zemljištima, mada može dobro uspevati i na peskovitim zemljištima ukoliko loza nije izložena jakom nedostatku vode.

Grozdovi su obično srednje veličine, a bobice sitne i okrugle. Sitnija bobica znači veći odnos pokožice i soka, što može doprineti boji, aromama i strukturi vina. Međutim, Cabernet Franc u proseku nema isti nivo boje i taninske snage kao Cabernet Sauvignon.

Sorta počinje vegetaciju relativno rano i sazreva pre Cabernet Sauvignona. Prema francuskim uporednim podacima, pripada sortama srednjeg perioda sazrevanja.

Ranije sazrevanje predstavlja prednost u hladnijim vinogradarskim oblastima, jer sorta ima veću šansu da postigne odgovarajuću zrelost pre jesenjih kiša i pada temperatura. Sa druge strane, rano kretanje vegetacije može je učiniti osetljivijom na prolećne mrazeve u pojedinim područjima.

Cabernet Franc pokazuje umerenu otpornost prema sivoj truleži, ali može biti osetljiv na pojedine bolesti drveta vinove loze i određene insekte. Stvarna osetljivost zavisi od klona, položaja, vremenskih uslova i načina vođenja vinograda.

Kakvo vino daje Cabernet Franc?

Cabernet Franc može dati veoma različite stilove vina. U hladnijim predelima ona su najčešće lakšeg do srednjeg tela, sa izraženom svežinom, crvenim voćem, cvetnim notama i primetnim herbalnim karakterom. U toplijim krajevima vina postaju punija, zrelija i tamnijeg voćnog profila.

Tipično vino od Cabernet Franca može imati:

• svežu i živu strukturu
• srednje do puno telo
• umerene ili izraženije tanine
• mirise crvenog i tamnog voća
• cvetne, začinske i biljne note
• dobar potencijal sazrevanja

U dobrim uslovima Cabernet Franc daje vino koje je istovremeno precizno i slojevito. Nema uvek koncentraciju Cabernet Sauvignona niti mekoću Merlota, ali često nudi više aromatske otvorenosti, svežine i elegancije.

U slabijim godinama ili pri preranoj berbi može pokazati prenaglašene arome zelene paprike, stabljike i nezrelog bilja. Ovi tonovi nisu automatski mana, jer su deo sortnog karaktera, ali postaju problem kada potpuno potisnu voće.

Dobro sazreo Cabernet Franc zadržava blagu biljnu crtu, ali je ona uklopljena sa aromama višnje, maline, kupine, ljubičice, bibera i začinskog bilja.

Najčešće arome Cabernet Franca

U vinima od Cabernet Franca najčešće se mogu prepoznati:

• malina
• višnja
• trešnja
• šumska jagoda
• crvena ribizla
• kupina
• šljiva
• ljubičica
• suva ruža
• zelena ili crvena paprika
• list paradajza
• nana
• žalfija
• grafit
• crni biber
• sladić
• duvan
• cedar

Kod mlađih vina dominiraju voćne, cvetne i biljne arome. Odležavanjem se mogu razviti note kože, duvana, suvog bilja, zemlje, kedrovine i šumskog poda.

Aroma paprike i zelenog bilja povezana je sa jedinjenjima iz grupe metoksipirazina. Njihova izraženost zavisi od zrelosti grožđa, izloženosti grozdova suncu, klime, prinosa i trenutka berbe.

Zato nije ispravno svako vino od Cabernet Franca opisivati kao izrazito „zeleno“. U potpuno zrelom grožđu biljni tonovi mogu biti fini, začinski i dobro uklopljeni u voćni karakter.

Telo, kiseline, tanini i alkohol

Cabernet Franc najčešće daje vina srednjeg tela, mada u toplijim područjima i pri nižim prinosima može dostići puniju i snažniju strukturu.

Tipične osobine su:

• telo: srednje, ponekad puno
• kiseline: srednje do izraženije
• tanini: umereni do visoki, obično finiji od tanina Cabernet Sauvignona
• alkohol: najčešće približno od 12,5 do 14,5%

Ovi podaci predstavljaju okvir, a ne čvrsto pravilo. Alkohol zavisi od klime, berbe, prinosa i odluke vinara o trenutku branja. U hladnijim predelima moguća su elegantna vina sa nižim alkoholom, dok topliji položaji daju zrelija i snažnija vina.

Francuski stručni izvori navode da Cabernet Franc u proseku ima umeren potencijal za nakupljanje šećera, kiselina, boje i polifenola, ali između klonova mogu postojati veoma velike razlike. Pojedini klonovi daju lakša i voćnija vina, dok drugi omogućavaju više boje, tanina i potencijala za odležavanje.

Da li Cabernet Franc može da odležava?

Cabernet Franc može veoma lepo da odležava, ali potencijal sazrevanja nije isti kod svakog vina.

Jednostavnija, sveža i voćna vina najčešće su najbolja u prve tri do pet godina. Ozbiljniji primerci, proizvedeni od potpuno zrelog grožđa sa dobrih položaja, mogu sazrevati deset, petnaest ili više godina.

Na potencijal odležavanja utiču:

• kvalitet i zrelost grožđa
• prinos
• količina kiselina
• kvalitet tanina
• način ekstrakcije
• odležavanje u drvetu
• uslovi čuvanja boce

Tokom sazrevanja primarne arome maline, višnje i ribizle postaju mirnije, dok se razvijaju note duvana, suvog cveća, kože, šumskog tla, kedra i začina. Tanini postaju mekši, a vino dobija skladniju i zaokruženiju strukturu.

Ne treba pretpostaviti da je svaki Cabernet Franc namenjen dugom odležavanju. Laganija vina proizvedena bez duže maceracije i bez bureta često su namerno napravljena za ranije uživanje.

Cabernet Franc iz inoxa, betona ili hrasta

Cabernet Franc može se proizvoditi i sazrevati u različitim sudovima, a izbor materijala snažno utiče na stil vina.

Inox

Inox čuva:

• svežinu
• čistoću voćnih aroma
• cvetne note
• živost kiselina
• direktan sortni karakter

Vina iz inoxa uglavnom su namenjena ranijem pijenju i često pokazuju malinu, višnju, ljubičicu i sveže biljne tonove.

Beton

Betonske posude omogućavaju veoma blagu razmenu kiseonika bez dodavanja aroma drveta. Mogu doprineti zaokruženijoj teksturi, a da voće i sortna aromatika ostanu jasno prepoznatljivi.

Hrastovo bure

Hrast može doprineti:

• mekšanju tanina
• složenijoj teksturi
• notama kedra, duvana i začina
• većem potencijalu sazrevanja

Novo bure može dodati arome vanile, dima, kafe i slatkih začina. Međutim, previše novog drveta lako može prekriti nežnije cvetne i herbalne osobine sorte.

Zato se kod Cabernet Franca često koriste starija ili veća burad, odnosno pažljivo odmeren procenat novog hrasta.

Sortno vino ili deo kupaže?

Cabernet Franc je podjednako važan kao sortno vino i kao deo kupaže.

U dolini Loare najčešće se pojavljuje samostalno. Tamo pokazuje čist sortni karakter: crveno voće, ljubičicu, začinsko bilje, svežinu i finu taninsku strukturu.

U bordovskim kupažama najčešće se spaja sa:

• Merlotom
• Cabernet Sauvignonom
• Petit Verdotom
• Carménèreom
• Malbecom

U kupaži može doprineti aromatičnosti, svežini, cvetnim tonovima i finijoj strukturi. Merlot mu daje punoću i mekoću, dok Cabernet Sauvignon dodaje više tanina, boje i dugovečnosti.

U Srbiji se takođe mogu pronaći i sortna vina i kupaže u kojima Cabernet Franc ima važnu ulogu.

Uz koju hranu ide Cabernet Franc?

Cabernet Franc je vrlo zahvalan za spajanje sa hranom jer najčešće ima dovoljno kiselina da prati masnija jela, ali nema uvek taninsku snagu koja bi nadjačala lakše obroke.

Dobro se slaže sa:

• pečenom jagnjetinom
• telećim obrazima
• pačetinom
• svinjskim fileom
• junećim gulašem
• ćuftama u paradajz-sosu
• kobasicama sa začinskim biljem
• pečenom paprikom
• punjenim paprikama
• jelima sa pečurkama
• sočivom
• pasuljem
• grilovanim povrćem
• tvrdim i polutvrdim sirevima

Svežiji i lakši Cabernet Franc može pratiti pečenu piletinu, ćuretinu, testenine sa paradajzom i povrće sa roštilja.

Puniji i odležali primerci bolje odgovaraju jagnjetini, pačetini, govedini, divljači i duže odležalim sirevima.

Herbalni karakter sorte posebno dobro funkcioniše uz jela sa ruzmarinom, majčinom dušicom, žalfijom, peršunom i pečenom paprikom.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Mlađi, lakši Cabernet Franc najbolje je služiti na približno 14–16 °C.

Puniji, strukturiraniji i odležali primerci najčešće se služe na 16–18 °C.

Previše toplo vino može delovati alkoholno i izgubiti svežinu, dok preniska temperatura pojačava osećaj tanina i može prikriti voćne arome.

Mlađim i zatvorenijim vinima često prija dekantiranje od 30 do 60 minuta. Veoma zrela vina treba dekantirati pažljivo, prvenstveno radi odvajanja taloga, jer dugo izlaganje vazduhu može ubrzati gubitak aroma.

Cabernet Franc i Cabernet Sauvignon – koja je razlika?

Cabernet Franc i Cabernet Sauvignon jesu blisko povezani, ali daju različita vina.

Cabernet Franc najčešće:

• ranije sazreva
• ima nešto svetliju boju
• daje finije tanine
• pokazuje više crvenog voća
• ima izraženije cvetne i herbalne note
• često deluje svežije i elegantnije

Cabernet Sauvignon najčešće:

• kasnije sazreva
• ima više boje i tanina
• pokazuje više crne ribizle i tamnog voća
• daje snažniju strukturu
• često ima duži potencijal odležavanja

Ove razlike nisu apsolutne. Ozbiljan Cabernet Franc sa toplog položaja može biti puniji i snažniji od slabijeg Cabernet Sauvignona.

Zašto je Cabernet Franc važan?

Cabernet Franc je važan zbog tri osnovna razloga.

Prvo, predstavlja jednu od istorijski ključnih crnih sorti Francuske. Bez njega se teško može razumeti razvoj vina Bordoa i doline Loare.

Drugo, jedan je od roditelja nekih od najpoznatijih sorti današnjice, uključujući Cabernet Sauvignon i Merlot. Njegov genetski uticaj na savremeno vinogradarstvo daleko je veći od njegove tržišne prepoznatljivosti.

Treće, sorta može veoma jasno da pokaže razlike između podneblja. U hladnijim predelima daje sveža, vitka i aromatična vina, dok u toplijim oblastima postaje punija, tamnija i snažnija.

Za Srbiju je zanimljiv jer u odgovarajućim vinogradarskim uslovima može postići dobru fenolnu zrelost, a istovremeno sačuvati svežinu. Njegova domaća vina pokazuju da internacionalna sorta ne mora nužno davati generičan rezultat, već može preneti karakter položaja i pristupa vinara.

Vina od Cabernet Franca na OURS-u

U ponudi OURS-a mogu se pronaći sortna vina od Cabernet Franca, kao i vina u kojima je ova sorta deo kupaže.

Različite etikete pokazuju koliko se stil može menjati u zavisnosti od vinogradarskog rejona, zrelosti grožđa, dužine maceracije i načina odležavanja. Neka vina naglašavaju svežinu, crveno voće i herbalni karakter, dok druga nude punije telo, zrelije tanine i izražen uticaj hrastovog bureta.

Upoznavanje više domaćih primera Cabernet Franca dobar je način da se razume kako ista sorta reaguje na različite položaje i odluke vinara.

Sve što treba da znate o sorti Cabernet Franc

Da li je Cabernet Franc francuska sorta?

Da. Smatra se da najverovatnije potiče iz jugozapadne Francuske, iako tačno mesto njenog nastanka nije pouzdano utvrđeno.

Da li je Cabernet Franc roditelj Cabernet Sauvignona?

Da. Cabernet Sauvignon nastao je ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca.

Da li su Cabernet Franc i Cabernet Sauvignon ista sorta?

Ne. Cabernet Franc je starija i samostalna sorta. Cabernet Sauvignon je jedan od njegovih potomaka.

Da li je Cabernet Franc lakši od Cabernet Sauvignona?

Najčešće jeste nešto manje taninski snažan i aromatski otvoreniji, ali stil zavisi od klime, prinosa, berbe i vinifikacije.

Da li Cabernet Franc ima aromu zelene paprike?

Može je imati. Biljne i paprene note deo su njegovog sortnog karaktera, ali kod nezrelog grožđa mogu postati prenaglašene.

Da li Cabernet Franc može da odležava?

Može. Ozbiljna vina sa dobrih položaja mogu sazrevati deset ili više godina, dok su lakši stilovi namenjeni ranijem pijenju.

Da li se Cabernet Franc gaji u Srbiji?

Da. Gaji se u više vinogradarskih područja i koristi se za sortna vina i kupaže.

Uz koju hranu najbolje ide?

Odlično se slaže sa jagnjetinom, pačetinom, svinjetinom, gulašima, pečurkama, pečenom paprikom, mahunarkama i zrelim sirevima.

Na kojoj temperaturi se služi?

Lakši primerci na približno 14–16 °C, a puniji i odležali na 16–18 °C.

Da li Cabernet Franc mora da odležava u buretu?

Ne. Može dati odlična vina iz inoxa ili betona. Hrast se koristi kada se želi složenija tekstura i veći potencijal sazrevanja.

Merlot

Merlot je jedna od najvažnijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Ime potiče od francuske reči merle (kos), jer ptice rado jedu njegove bobice.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, bobice su krupnije nego kod Cabernet-a, tamnoplave, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom.

Vino: Mekše i pitkije od Caberneta Sauvignona, sa nižim taninima i srednjom kiselinom. Arome obuhvataju crne trešnje, šljive, borovnice, često i čokoladu, kafu ili biljne note. Brže sazreva i daje zaobljena, glatka vina.

Stilovi: Može se piti kao mlado, voćno i mekano, ali i davati ozbiljna, kompleksna vina kada dolazi sa boljih terroara. Najčešće se kupažira sa Cabernet Sauvignonom i Cabernet Francom, gde donosi mekoću i voćnost.

Klima i tlo: Najviše mu odgovaraju ilovasta i glinovita tla, koja mu pomažu da zadrži kiselinu i svežinu. Dobar je za hladnije i umerene klime jer rano sazreva.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji je u Bordou (posebno desna obala – Saint-Émilion, Pomerol), ali je široko rasprostranjen i u Italiji, Španiji, SAD, Čileu i Australiji.

Ukratko: Merlot je voćna, mekša i pristupačnija sorta od Caberneta, često korišćena za kupaže, ali i cenjena kao samostalno vino.