Delena Roselena 0,75L

Velika vina nastaju u vinogradu. Zato se sve ampelotehničke mere u vinogradima Vinarije DeLena obavljaju isključivo ručno. Pojedine mere kao što su rezidba na zrelo i zeleno primenjuju se uglavnom jednovremeno kod svih sorti. Druge mere, kao što su lačenje lastara, defolijacija i proreda (redukcija grožđa) obavljaju se selektivno, u različitim fenološkim fazama. A sve to u zavisnosti od sorti vinove loze, podloge i mikro lokacije u vinogradu koje imaju svoje specifičnosti u ekspoziciji i zemljištu.

Agrotehničke mere u vinogradu obavljaju se mehanički, a do četrvte godine i ručno (kopanje). Čestim primenama ovih mera (zaoravanje, odoravanje, podrivanje, tanjiranje i dr.) nastoji se da se isključi primena herbicida što pozitivno utiče na održivo uzgajanje vinove loze. A time i briga o životnoj sredini. Takodje, u zavisnosti od vremenskih prilika, ove mere obezbeđuju da zemljište omogući biljkama lako preuzimanje hranljivih materija, zaštitu od korova, te obezbedi zaštitu od suše ili prekomerne vlažnosti.

DeLena vinogradi

Vinograd ima jugozapadnu ekspoziciju i samim tim visok stepen osunčanosti. Suma efektivnih temperatura svrstava ovo vinogorje i naš vinograd u region sličan Bordou. I tamo i  ovde najbolje rezultate daju upravo internacionalne sorti vinove loze.
Mehanički sastav zemljišta idealan je za uzgoj vinove loze, jer je većinom ilovasto–glinast na podlozi laporca i laporovitih stena.

Za vreme berbe, fenološka zrelost grožđa se prati i po nekoliko puta dnevno. Berba se obavlja u trenutku koji obezbeđuje idealne parametre za preradu i obavlja se isključivo ručno. Radi se selektivna berba, u ranim jutarnjim ili večernjim satima. Pre prerade, grožđe se smešta u hladnjaču. Tu se pojedine sorte hlade na različitim temperaturama. A sve to u zavisnosti od planiranih tehnoloških mera proizvodnje vina.

I pored dobre provetrenosti vinograda i primenjenih ampelotehničkih i agrotehničkih mera, prate se vremenske prilike i primenjuje redovna i vanredna zaštita vinove loze od bolesti.

Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u Šumadiji datira još iz vremena Rimskog Carstva. Rimljani koji su vladali ovim prostorom prepoznali su ogroman potencijal za gajenje vinove loze određujući toponime ovog kraja upravo po vinovoj lozi.
U Srednjem Veku, svoje vinograde u Šumadiji imali su i veliki srpski despoti Stefan Lazarević i Đurađ Branković. Prema legendi, poslednji srpski despot Pavle Bakić je Decembra 1525. godine, uz pomoć čuvenog vina iz Strmova (danas selo Lipovac), opio tursku stražu i sa poslednjim srpskim plemstvom prebegao u Ugarsku. Sve to nije promaklo ni čuvenom srednjevekovnom putopiscu i hroničaru iz Burgundije, Bertrandon de la Broquière-u, koji je nakon posete Šumadiji davne 1432. godine posebno istakao vina ovoga kraja u svojoj knjizi Le Voyage d’Outre – Mer.