GINfinity Pink 0,5L

Borovnica

Borovnica latinski Vaccinium myrtillus je višegodišnji listopadni žbun, poznata po svojim tamnoplavim, sočnim plodovima bogatim antioksidansima. Smatra se jednom od najvrednijih lekovitih i prehrambenih šumskih biljaka.

Biljka i izgled: Niski žbun visine do 30 cm, sa razgranatim zelenim stabljikama i jajastim, nazubljenim listovima. Cvetovi su mali, beli do ružičasti, zvonasti, pojedinačni. Plod je bobica tamnoplave do crne boje, sa ljubičastim mesom i intenzivnim pigmentom.

Miris i ukus: Plod ima prijatan, sladak do kiselkast miris i osvežavajuć, aromatičan ukus, bogat voćnim i zemljanim notama. Kada se kuva ili suši, aroma postaje još izraženija.

Upotreba: Plodovi se koriste sveži, sušeni, kuvani, u kolačima, sladoledima i likerima. Sušeni listovi koriste se za pripremu čajeva. Borovnica se takođe koristi u farmaciji, dijetetskim suplementima i kozmetici.

Lekovita svojstva: Borovnica je izuzetno bogata antioksidansima, vitaminima C i K, vlaknima i taninima. Deluje antioksidativno, protivupalno, antibakterijski, jača kapilare, poboljšava vid, pomaže kod dijabetesa, dijareje i problema sa mokraćnim putevima.

Uslovi gajenja: Raste prirodno u planinskim i šumskim predelima, na kiselim, vlažnim i dobro dreniranima zemljištima. Zahteva dosta svetlosti, ali podnosi i polusenku. Gajenje borovnice zahteva specifične uslove.

Rasprostranjenost: Rasprostranjena je širom Evrope i severne Azije. U Srbiji raste samoniklo u planinskim oblastima Tare, Zlatibora, Kopaonika, Golije i drugde.

Ukratko: Borovnica je dragocena šumska biljka sa visokom nutritivnom i lekovitom vrednošću. Njen plod je izuzetno cenjen zbog ukusa, a takođe i zbog pozitivnog uticaja na zdravlje, naročito na vid i krvne sudove.

Hibiskus

Hibiskus latinski Hibiscus sabdariffa, je tropska biljka iz porodice slezova, poznata po svojim jarko crvenim čašicama koje se koriste za pripremu osvežavajućih i lekovitih napitaka.

Biljka i izgled: Raste kao jednogodišnja zeljasta biljka visine 1,5 do 2 metra. Ima crvenkaste stabljike, režnjevite listove i blede žućkastobele cvetove sa tamnocrvenim središtem. Nakon cvetanja razvijaju se mesnate, tamnocrvene čašice koje se beru, suše i koriste za čaj.

Miris i ukus: Sušene čašice imaju blag voćni miris. Napitak ima kiselkast, osvežavajuć i voćan ukus, sličan brusnici, i izraženu rubin-crvenu boju.

Upotreba: Koristi se najčešće za pripremu toplog ili hladnog čaja, kao i u sirupima, likerima, džemovima i slatkišima. Često se kombinuje sa nanom, đumbirom ili limunom.

Lekovita svojstva: Hibiskus je bogat antocijaninima, vitaminom C i antioksidansima. Pomaže u snižavanju krvnog pritiska, poboljšava cirkulaciju, deluje diuretično i osvežavajuće. Podržava imunitet i varenje.

Uslovi gajenja: Voli toplo, sunčano i vlažno podneblje. Uspeva u tropskim i suptropskim uslovima, na dobro dreniranom, blago kiselom zemljištu. Može se gajiti kao jednogodišnja kultura u toplijim krajevima.

Rasprostranjenost: Poreklom iz Afrike i Indije, danas se najviše uzgaja u Sudanu, Egiptu, Meksiku, Tajlandu i na Karibima ali je rasprostranjen i šire.

Ukratko: Hibiskus je tropska biljka čije čašice daju osvežavajući, kiselkast čaj jarke crvene boje. Cenjen je zbog ukusa i brojnih zdravstvenih prednosti, naročito za krvni pritisak, imunitet i osveženje organizma.

Kleka

Kleka, latinski Juniperus communis je zimzeleni žbun ili nisko drvo iz porodice čempresa, poznata po svojim plavkasto-crnim bobicama koje se koriste u medicini, kulinarstvu i proizvodnji alkoholnih pića. Ima dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini i simbolično mesto u kulturi mnogih naroda.

Biljka i izgled: Kleka raste najčešće kao žbun do 1,5 m visine, a retko kao stablo do 10 m. Ima igličaste, oštre listove i uspravne ili polegle grane. Plodovi su zapravo mesnate bobice/šišarke, koje sazrevaju dve do tri godine i menjaju boju od zelene do tamnoplave ili crne.

Miris i ukus: Plodovi imaju karakterističan, jak smolast, balzamičan miris i aromatičan, pomalo gorak i začinski ukus. Miris je intenzivan zbog visokog sadržaja etarskih ulja.

Upotreba: Zreli plodovi se koriste kao začin, u proizvodnji džina ili gin-a, rakija i likera, kao i za čajeve i biljne preparate. Eterično ulje kleke koristi se u aromaterapiji i kozmetici.

Lekovita svojstva: Deluje kao diuretik, antiseptik, dižestiv i blagi antiseptik za urinarni trakt. Tradicionalno se koristi za čišćenje organizma, kod problema sa varenjem, upala mokraćnih puteva i reumatskih tegoba. Eterično ulje se koristi i spolja, kod bolova u mišićima i zglobovima.

Uslovi gajenja: Otporna je biljka, uspeva na siromašnim, kamenitim i suvoparnim terenima. Voli sunčane pozicije i dobru drenažu. Rasprostranjena je u planinskim i brdskim predelima.

Rasprostranjenost: Široko rasprostranjena u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. U Srbiji je itekako prisutna u planinskim i subplaninskim područjima, naročito na suvljim, krečnjačkim terenima, sa naglašeno kvalitetnim bobicama.

Ukratko: Kleka je aromatična, lekovita i simbolična biljka koja se koristi u ishrani, narodnoj medicini i industriji alkoholnih pića. Njeni plodovi su cenjeni zbog intenzivne arome i brojnih korisnih svojstava.

Zova

Zova latinski Sambucus nigra, je višegodišnji listopadni žbun ili nisko drvo, poznata po lekovitim cvetovima i plodovima, kao i po karakterističnom mirisu.

Biljka i izgled: Zova raste kao žbun ili drvo visine do 6 metara. Ima svetlosivu do smeđu koru, perasto sastavljene listove i karakteristične bele do kremaste cvetove. Plodovi su sitne, crne bobice sjajne površine, koje sazrevaju krajem leta.

Miris i ukus: Cvetovi imaju jak, sladak, opojan miris koji je lako prepoznatljiv, dok su bobice kiselkasto-slatke i blago opore, sirove blago toksične. Termičkom obradom postaju jestive i veoma ukusne.

Upotreba: Cvetovi se koriste za pripremu sirupa, sokova, čajeva, vina i tradicionalnih poslastica. Bobice se koriste za džemove, sokove, likere i sirupe. Zova se koristi i u narodnoj medicini, posebno kod prehlade, gripe i respiratornih infekcija.

Lekovita svojstva: Cvetovi deluju protivupalno, antivirusno i blago diuretično. Plodovi su bogati antioksidansima, vitaminima A, B i C. Pomažu jačanju imuniteta, kod upala disajnih puteva i detoksikacije organizma.

Uslovi gajenja: Zova uspeva na sunčanim i polusenovitim mestima, u vlažnim i humusnim zemljištima. Otporna je i laka za uzgoj, često raste samoniklo u šumama, pored puteva i u blizini naselja.

Rasprostranjenost: Raste širom Evrope, zapadne Azije i severne Afrike. U Srbiji je veoma rasprostranjena kao samonikla biljka.

Ukratko: Zova je višestruko korisna biljka tradicionalne narodne medicine, cenjena zbog mirisnih cvetova i lekovitih bobica. Koristi se za pripremu sokova, čajeva i prirodnih lekova, naročito kod prehlada i jačanja imuniteta.