Gorki list Box sa 2 čaše 0,7L

Kamilica

Kamilica, latinski Matricaria chamomilla, je jednogodišnja lekovita biljka iz porodice glavočika, cenjena širom sveta zbog svojih blagih, umirujućih svojstava i prijatnog, aromatičnog mirisa. Jedna je od najčešće korišćenih biljaka u tradicionalnoj i savremenoj fitoterapiji.

Biljka i izgled: Biljka naraste do 20–50 cm visine, razgranata je, sa fino iscepanim listovima. Cvetovi su sitni, beli sa žutim središtem, skupljeni u cvet nalik na male bele margarete. Karakterističan znak prave kamilice je šuplja cvetna glavica.

Miris i ukus: Kamilica ima prepoznatljiv, blag i prijatan cvetni miris, sa voćnim i blago slatkastim notama. Ukus infuzije je blag, aromatičan, sa blagom gorčinom.

Upotreba: Najčešće se koristi sušen cvet za pripremu čajeva, obloga, kupki, tinktura i inhalacija. Čaj od kamilice je popularan zbog svog umirujućeg dejstva i blagog ukusa. Etarsko ulje se koristi u aromaterapiji, kozmetici i farmaciji.

Lekovita svojstva: Deluje umirujuće, protiv grčeva , protiv upala, antiseptično i blago analgetski. Koristi se kod nesanice, nervoze, problema sa varenjem, kod grčeva kod beba, kožnih iritacija, upala desni i u prehladama.

Uslovi gajenja: Zahteva sunčana mesta i rastresita, dobro drenirana tla. Otporna je i može se sejati direktno u polju ili bašti. Lako se razmnožava i često se nalazi kao samonikla biljka.

Rasprostranjenost: Poreklom iz Evrope i jugozapadne Azije, danas je široko rasprostranjena i gaji se u mnogim zemljama širom sveta.

Ukratko: Kamilica je nežna, lekovita biljka sa širokom primenom u narodnoj i savremenoj medicini. Njeni umirujući efekti i blag ukus čine je jednim od najomiljenijih biljnih preparata za decu i odrasle.

Kleka

Kleka, latinski Juniperus communis je zimzeleni žbun ili nisko drvo iz porodice čempresa, poznata po svojim plavkasto-crnim bobicama koje se koriste u medicini, kulinarstvu i proizvodnji alkoholnih pića. Ima dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini i simbolično mesto u kulturi mnogih naroda.

Biljka i izgled: Kleka raste najčešće kao žbun do 1,5 m visine, a retko kao stablo do 10 m. Ima igličaste, oštre listove i uspravne ili polegle grane. Plodovi su zapravo mesnate bobice/šišarke, koje sazrevaju dve do tri godine i menjaju boju od zelene do tamnoplave ili crne.

Miris i ukus: Plodovi imaju karakterističan, jak smolast, balzamičan miris i aromatičan, pomalo gorak i začinski ukus. Miris je intenzivan zbog visokog sadržaja etarskih ulja.

Upotreba: Zreli plodovi se koriste kao začin, u proizvodnji džina ili gin-a, rakija i likera, kao i za čajeve i biljne preparate. Eterično ulje kleke koristi se u aromaterapiji i kozmetici.

Lekovita svojstva: Deluje kao diuretik, antiseptik, dižestiv i blagi antiseptik za urinarni trakt. Tradicionalno se koristi za čišćenje organizma, kod problema sa varenjem, upala mokraćnih puteva i reumatskih tegoba. Eterično ulje se koristi i spolja, kod bolova u mišićima i zglobovima.

Uslovi gajenja: Otporna je biljka, uspeva na siromašnim, kamenitim i suvoparnim terenima. Voli sunčane pozicije i dobru drenažu. Rasprostranjena je u planinskim i brdskim predelima.

Rasprostranjenost: Široko rasprostranjena u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. U Srbiji je itekako prisutna u planinskim i subplaninskim područjima, naročito na suvljim, krečnjačkim terenima, sa naglašeno kvalitetnim bobicama.

Ukratko: Kleka je aromatična, lekovita i simbolična biljka koja se koristi u ishrani, narodnoj medicini i industriji alkoholnih pića. Njeni plodovi su cenjeni zbog intenzivne arome i brojnih korisnih svojstava.

Pelin

Pelin latinski Artemisia absinthium je višegodišnja aromatična biljka, poznata po svom intenzivnom gorkom ukusu i lekovitim svojstvima. Tradicionalno se koristi u narodnoj medicini i poznat je kao ključni sastojak pelinkovca i apsinta.

Biljka i izgled: Pelin raste kao žbunasta biljka visine 50–120 cm. Ima uspravnu, razgranatu stabljiku, prepoznatljive sivozelene, perasto urezane listove sa sitnim dlačicama, što mu daje srebrnkast izgled. Cvetovi su mali, žućkasti, skupljeni u glavičaste cvasti, koje se javljaju tokom leta.

Miris i ukus: Pelin ima jak, aromatičan i gorkast miris, sa biljnim i zemljanim tonovima. Ukus je vrlo gorak, trpak i dugotrajan, pa se koristi u malim količinama, najčešće kao dodatak.

Upotreba: Pelin se koristi u pripremi biljnih likera (pelinkovac, vermut, apsint), gorkih tinktura, čajeva i dižestiva. U kulinarstvu ređe, ali se može koristiti kao aromatični dodatak mesu i jakim jelima. Takođe se koristi u fitoterapiji i biljnoj medicini.

Lekovita svojstva: Pelin je poznat kao dižestiv i tonik za želudac. Pomaže kod slabe probave, nadutosti, gubitka apetita, žučnih tegoba i parazita. Deluje i antimikrobno, antifungalno i protivupalno. Međutim, treba ga koristiti oprezno i kratkotrajno, jer sadrži tujon, jedinjenje koje može biti neurotoksično u većim količinama.

Uslovi gajenja: Otporan je i prilagodljiv, uspeva na suvim, sunčanim i siromašnim zemljištima. Ne zahteva puno nege i često raste samoniklo u mediteranskim i kontinentalnim predelima.

Rasprostranjenost: Raste širom Evrope, Azije i severne Afrike, često i kao divlja biljka. U Srbiji je rasprostranjen na suvim, neobrađenim površinama i livadama.

Ukratko: Pelin je snažno aromatična, gorka biljka sa bogatom tradicionalnom primenom u lečenju digestivnih tegoba i pravljenju gorkih likera. Njegov intenzivan ukus i dejstvo zahtevaju opreznu i umerenu upotrebu.

Zova

Zova latinski Sambucus nigra, je višegodišnji listopadni žbun ili nisko drvo, poznata po lekovitim cvetovima i plodovima, kao i po karakterističnom mirisu.

Biljka i izgled: Zova raste kao žbun ili drvo visine do 6 metara. Ima svetlosivu do smeđu koru, perasto sastavljene listove i karakteristične bele do kremaste cvetove. Plodovi su sitne, crne bobice sjajne površine, koje sazrevaju krajem leta.

Miris i ukus: Cvetovi imaju jak, sladak, opojan miris koji je lako prepoznatljiv, dok su bobice kiselkasto-slatke i blago opore, sirove blago toksične. Termičkom obradom postaju jestive i veoma ukusne.

Upotreba: Cvetovi se koriste za pripremu sirupa, sokova, čajeva, vina i tradicionalnih poslastica. Bobice se koriste za džemove, sokove, likere i sirupe. Zova se koristi i u narodnoj medicini, posebno kod prehlade, gripe i respiratornih infekcija.

Lekovita svojstva: Cvetovi deluju protivupalno, antivirusno i blago diuretično. Plodovi su bogati antioksidansima, vitaminima A, B i C. Pomažu jačanju imuniteta, kod upala disajnih puteva i detoksikacije organizma.

Uslovi gajenja: Zova uspeva na sunčanim i polusenovitim mestima, u vlažnim i humusnim zemljištima. Otporna je i laka za uzgoj, često raste samoniklo u šumama, pored puteva i u blizini naselja.

Rasprostranjenost: Raste širom Evrope, zapadne Azije i severne Afrike. U Srbiji je veoma rasprostranjena kao samonikla biljka.

Ukratko: Zova je višestruko korisna biljka tradicionalne narodne medicine, cenjena zbog mirisnih cvetova i lekovitih bobica. Koristi se za pripremu sokova, čajeva i prirodnih lekova, naročito kod prehlada i jačanja imuniteta.