Juni Stronghold Vodka 0,7L

Krompir

Krompir latinski Solanum tuberosum je višegodišnja biljka, gaji se kao jednogodišnja kultura zbog svojih podzemnih krtola koje su jedna od najvažnijih prehrambenih namirnica na svetu.

Biljka i izgled: Raste kao zeljasta biljka visine 40–80 cm, sa razgranatim stabljikama i zelenim, složenim listovima. Cvetovi su beli, ružičasti ili ljubičasti, a pod zemljom se razvijaju krtole, zadebljali delovi podzemne stabljike, različitih oblika, veličina i boja, od bele do crvene i ljubičaste kore, sa svetlom ili žutom unutrašnjošću.

Miris i ukus: Termički obrađen krompir ima blag, zemljani miris i neutralan do blago sladunjav ukus, koji lako upija začine i druge arome. Svež krompir ima blago zemljastu aromu.

Upotreba: Jedna je od najuniverzalnijih namirnica, koristi se kuvan, pečen, pržen, u pireima, supama, varivima, testeninama, pecivima i grickalicama. Takođe je osnova za proizvodnju skroba, alkohola od čega najrasprostranjeniji u proizvodnji Vodke, a koristi se i u stočnoj hrani.

Nutritivne vrednosti: Krompir je bogat skrobom, složenim ugljenim hidratima, vitaminom C, kalijumom, vitaminom B6 i vlaknima. Sadrži malo masti i proteina, ali je energetski značajan, posebno u siromašnijim krajevima.

Lekovita svojstva: Kuvani krompir je lako svarljiv i koristan za oblaganje želuca i regulaciju varenja. Sok od sirovog krompira u narodnoj medicini koristi se za ublažavanje gastritisa i gorušice. Međutim, zeleni ili proklijali krompir je otrovan zbog prisustva solanina i ne sme se konzumirati.

Uslovi gajenja: Voli umerenu klimu, plodna i dobro drenirana zemljišta. Osetljiv je na mraz i prekomernu vlagu. Seje se u proleće, a vadi krajem leta ili početkom jeseni.

Rasprostranjenost: Poreklom je iz Južne Amerike, Peru i Bolivija, danas se gaji širom sveta. Najveći proizvođači su Kina, Indija, Rusija i Ukrajina. U Srbiji je široko rasprostranjen i koristi se svakodnevno.

Ukratko: Krompir je pristupačna, hranljiva i svestrana namirnica, osnova mnogih jela širom sveta. Lako se priprema, zasitan je i deo je tradicionalnih i savremenih kuhinja.

Pšenica

Pšenica latinski Triticum aestivum je jednogodišnja žitarica iz porodice trava, najrasprostranjenija i najvažnija žitarica u ljudskoj ishrani širom sveta. Osnovna je sirovina za hleb, testenine, brašno i mnoge druge prehrambene proizvode.

Biljka i izgled: Pšenica raste kao uspravna trava visine 50–120 cm, sa tankim stabljikama koje se završavaju klasom. Klas sadrži klasiće sa zrnom pšenice. Listovi su uski i dugi, raspoređeni duž stabljike.

Miris i ukus: Pšenično zrno ima blag, brašnast miris. Kada se samelje, pšenično brašno ima prijatan, neutralan miris i blago slatkast ukus, koji se aktivira pečenjem. Celo zrno ima orašastu i zemljanu notu.

Upotreba: Pšenica se koristi za proizvodnju brašna, testenina, hleba, peciva, kaša, kao i za dobijanje pšeničnog slada, skroba i alkohola. U savremenoj ishrani koristi se i u obliku klica zbog bogatstva vlaknima.

Nutritivne vrednosti: Pšenica sadrži ugljene hidrate, proteine, vlakna, vitamine B kompleksa, posebno B1, B3, B6, gvožđe, magnezijum i cink. Celo zrno ima viši sadržaj vlakana i mikronutrijenata.

Lekovita svojstva: Integralna pšenica povoljno deluje na varenju, snižavanju holesterola i regulaciji šećera u krvi. Pšenične klice su bogate vitaminom E i antioksidansima. Međutim, zbog prisustva glutena, nije pogodna za osobe sa celijakijom.

Uslovi gajenja: Pšenica uspeva u umerenoj klimi, na plodnim, dobro dreniranim zemljištima. Postoji jesenja i prolećna pšenica. Zahteva povoljne uslove u fazama nicanja, klasanja i zrenja.

Rasprostranjenost: Pšenica se uzgaja širom sveta – najviše u Kini, Indiji, Rusiji, SAD i Evropi. U Srbiji je jedna od glavnih ratarskih kultura.

Ukratko: Pšenica je osnovna žitarica u ishrani ljudi, bogata energijom i hranljivim materijama. Njena univerzalna upotreba i nutritivna vrednost čine je nezamenjivom u kuhinji i svakodnevnoj ishrani.

Raž

Raž latnski Secale cereale je jednogodišnja žitarica iz porodice trava, poznata po svojoj otpornosti na hladnoću i siromašna zemljišta, kao i po hlebu tamnije boje i specifičnog ukusa. U ishrani i tradicionalnoj medicini koristi se vekovima.

Biljka i izgled: Raž raste kao visoka trava, do 1,2 metara, sa uspravnim stabljikama i uskim, plavičastozelenim listovima. Klas je dug i tanak, često sa izraženim brkovima, a zrno je duguljasto, svetložute do sivkasto-smeđe boje.

Miris i ukus: Raž ima blago zemljani i orašasti miris, a njen hleb i proizvodi imaju prepoznatljiv, blago kiselkast i pun ukus, često jači od onog od pšenice.

Upotreba: Koristi se za pravljenje ražanog hleba, peciva, krekera, kaša, piva, kao i u proizvodnji viskija, vodke i rakije. Raženo brašno se koristi samostalno ili u mešavinama sa pšeničnim. Zrno se takođe koristi celo u salatama i varivima.

Nutritivne vrednosti: Raž je bogata vlaknima, kompleksnim ugljenim hidratima, manganom, fosforom, magnezijumom i vitaminima B kompleksa. Sadrži gluten, ali u manjoj meri nego pšenica.

Lekovita svojstva: Zbog visokog sadržaja vlakana, raž pomaže u regulaciji varenja, stabilizaciji nivoa šećera u krvi i snižavanju holesterola. Ražani proizvodi se sporije vare, pa duže održavaju sitost, što ih čini pogodnim za regulaciju telesne težine.

Uslovi gajenja: Raž je veoma otporna na hladnoću i siromašna zemljišta, uspeva gde druge žitarice ne mogu. Najčešće se seje kao kultura za jesenje sejanje. Ima skromne potrebe za hranljivim materijama i dobro podnosi sušu.

Rasprostranjenost: Gaji se u umerenim i hladnijim klimama – istočna i severna Evropa, Rusija, baltičke zemlje, ali i u brdskim krajevima Balkana. U Srbiji se gaji manje nego pšenica, ali se ceni u proizvodnji zdravijih hlebova.

Ukratko: Raž je žitarica bogata vlaknima i hranljivim materijama, cenjena po svom punom ukusu i zdravstvenim prednostima. Idealna je za one koji traže zdraviju alternativu pšeničnim proizvodima i dugotrajan osećaj sitosti.