Lakićević Merula Cuvee 0,75L

Cabernet Franc

Cabernet Franc je crna vinska sorta poreklom iz Francuske (Bordo), poznata po aromatičnim crnim vinima srednjeg tela sa voćnim i začinskim notama. Često se koristi i u kupažama, posebno sa Cabernet Sauvignon i Merlot-om.

Grozd i bobica: Grozd srednje veličine, bobice tamnoplave do crne, sočne, sa tankom do srednje debelom pokožicom. Sorte je rana do srednje kasna i dobro podnosi umerene klimatske uslove.

Vino: Daje crna vina srednjeg tela sa umerenim taninima i prijatnom kiselinom. Arome uključuju crveno voće (malina, trešnja), blage začinske tonove, zelenu papriku i zemljane note. Vina su pitka, aromatična i pogodna za mladu konzumaciju, ali imaju i potencijal za odležavanje.

Stilovi: Može se proizvoditi kao monovarijetalno vino ili u kupažama sa drugim crnim sortama radi složenijeg ukusa.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim vinogradarskim regionima, na peskovitim, glinovitim ili šljunkovitim tlima sa dobrom drenažom.

Rasprostranjenost: Francuska (Bordo, Loara), Italija, Nemačka, Novi svet (SAD, Australija, Novi Zeland), manji zasadi u Srbiji i drugim zemljama.

Ukratko: Cabernet Franc je aromatična i voćna crna sorta, pogodna za monovarijetalna vina i kupaže, sa umerenim taninima, voćnim i začinskim karakterom.

Cabernet Sauvignon

Cabernet Sauvignon je najpoznatija crna vinska sorta na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Nastala je prirodnim ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca.

Grozd i bobica: Grozd je mali do srednje veličine, bobice male, tamnoplave, sa debelom pokožicom bogatom taninima i antocijanima.

Vino: Daje snažna, koncentrisana vina sa visokim taninima i dobrom kiselinom. Aromatski profil obuhvata crnu ribizlu, višnju, šljivu, često i note duvana, cedrovine, čokolade i začina. Kod hladnijih klima izražen je ton zelene paprike.

Stilovi: Može davati dugovečna, ozbiljna vina koja odležavanjem dobijaju kompleksnost. Najčešće se kupažira sa Merlotom i Cabernet Francom, klasična bordoska kupaža, ali se često vinifikuje i kao monosorta.

Klima i tlo: Vrlo prilagodljiva sorta, uspeva u gotovo svim vinogradarskim regionima. Najbolje rezultate daje na šljunkovitim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Najzastupljenija je u Bordou (posebno levo krilo – Médoc, Pauillac, Margaux), Kaliforniji (Napa), Čileu, Australiji, Italiji i mnogim drugim zemljama.

Ukratko: Cabernet Sauvignon je snažna, taninska i dugovečna sorta, svetski simbol ozbiljnih crvenih vina.

Malbec

Malbec je crna vinska sorta poreklom iz jugozapadne Francuske (Cahors), ali je najveću svetsku slavu stekla u Argentini, gde je postala nacionalni simbol vina.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, bobice okrugle, tamnoplave do gotovo crne, sa tankom pokožicom.

Vino: Daje intenzivno obojena vina, bogata taninima i alkoholom. Arome uključuju šljive, crne trešnje, kupine, često i note čokolade, kafe, duvana i ljubičice. Mekša je i voćnija od Caberneta, ali punija od Merlota.

Stilovi: Može davati robusna vina pogodna za dugo odležavanje, ali i pitka, voćna vina kada se radi u lakšem stilu. U Francuskoj (Cahors) su tradicionalno bila čvršća i rustična, dok su argentinska vina mekša, voćna i bogata.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u sunčanim područjima sa peskovito-glinovitim ili kamenitim tlima. U Argentini, na velikim nadmorskim visinama (Mendoza), dobija posebnu svežinu i intenzitet.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji regioni su Argentina (Mendoza, Salta), Francuska (Cahors), ali se sadi i u Čileu, SAD, Australiji.

Ukratko: Malbec daje tamna, voćna i bogata vina, sa punoćom i karakterom, a najpoznatija i najcenjenija dolaze iz Argentine.

Merlot

Merlot je jedna od najvažnijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Ime potiče od francuske reči merle (kos), jer ptice rado jedu njegove bobice.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, bobice su krupnije nego kod Cabernet-a, tamnoplave, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom.

Vino: Mekše i pitkije od Caberneta Sauvignona, sa nižim taninima i srednjom kiselinom. Arome obuhvataju crne trešnje, šljive, borovnice, često i čokoladu, kafu ili biljne note. Brže sazreva i daje zaobljena, glatka vina.

Stilovi: Može se piti kao mlado, voćno i mekano, ali i davati ozbiljna, kompleksna vina kada dolazi sa boljih terroara. Najčešće se kupažira sa Cabernet Sauvignonom i Cabernet Francom, gde donosi mekoću i voćnost.

Klima i tlo: Najviše mu odgovaraju ilovasta i glinovita tla, koja mu pomažu da zadrži kiselinu i svežinu. Dobar je za hladnije i umerene klime jer rano sazreva.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji je u Bordou (posebno desna obala – Saint-Émilion, Pomerol), ali je široko rasprostranjen i u Italiji, Španiji, SAD, Čileu i Australiji.

Ukratko: Merlot je voćna, mekša i pristupačnija sorta od Caberneta, često korišćena za kupaže, ali i cenjena kao samostalno vino.

Sangiovese

Sangiovese je najvažnija i najrasprostranjenija crna sorta Italije, posebno Toskane. Ime potiče od latinskog sanguis Jovis – „krv Jupitera“.

Grozd i bobica: Grozd srednje veličine, bobice okrugle, tamnocrvene do crne boje, sa relativno tankom pokožicom. Sorta je prilično osetljiva na terroir, lako menja karakter u zavisnosti od uslova.

Vino: Daje vina srednjeg tela, izražene kiselosti i živih tanina. Dominiraju arome višnje, šljive, brusnice, sušenog bilja, začina, kože i duvana. Odležavanjem se razvijaju note zemlje, duvana i balzamika.

Stilovi: Osnovna sorta za Chianti, Chianti Calssico, Brunello di Montalcino, Vino Nobile di Montepulciano i mnoge druge toskanske apelacije. Može davati mlada, sveža vina, ali i ozbiljna, dugovečna vina.

Klima i tlo: Najbolje rezultate daje u toplim, sunčanim regijama sa krečnjačkim i glinovitim tlima. Previše hladnoće daje zelene i oštre tonove, dok previše toplote može smanjiti kiselost.

Rasprostranjenost: Najviše u Italiji (Toskana, Umbrija, Emilia-Romagna), a manji zasadi postoje u Kaliforniji, Argentini i Australiji.

Ukratko: Sangiovese je srce Toskane, daje vina živih kiselina, voćno-začinskog karaktera i širokog raspona od jednostavnih do velikih, dugovečnih.