Pevac Gin Craft 1L

Anđelika

Anđelika, latinski Angelica archangelica je aromatična, višegodišnja biljka iz porodice štitarki (Apiaceae), poznata po lekovitim svojstvima, specifičnom mirisu i upotrebi u kulinarstvu i farmaciji. Često se naziva i „anđeoska biljka“ zbog tradicionalnog verovanja da ima moćna isceljujuća dejstva.

Biljka i izgled: Visoka, robustna biljka koja može dostići visinu od 1,5 do 2,5 metra. Ima šuplju stabljiku, perasto razdeljene listove i karakteristične sferične štitaste cvasti sa sitnim, zelenkasto-belim cvetovima. Cvetanje se javlja u drugoj godini, nakon čega biljka najčešće odumire.

Miris i ukus: Cela biljka ima jak, karakterističan, balsamičan miris, koji podseća na mešavinu muškatnog oraščića i celera. Ukus je aromatičan, blago gorak i začinski.

Upotreba: Koriste se gotovo svi delovi biljke – koren, stabljika, seme i listovi. U kulinarstvu, kandirane stabljike se koriste kao dekoracija za kolače i poslastice. U farmaciji i tradicionalnoj medicini koristi se za pripremu tinktura, čajeva, etarskih ulja i dižestiva. Koren se koristi kao začin u proizvodnji likera (npr. Benedictine, Chartreuse, gin).

Lekovita svojstva: Deluje kao dižestiv, karminativ, tonik i blagi sedativ. Koristi se za poboljšanje varenja, protiv nadimanja, za jačanje apetita i olakšanje disajnih tegoba. Tradicionalno se smatrala zaštitom od zaraza i „lošeg vazduha“.

Uslovi gajenja: Voli vlažna, plodna tla i polusenku do punog sunca. Raste spontano u severnoj i istočnoj Evropi, a gaji se i u baštama kao lekovita i aromatična biljka.

Rasprostranjenost: Prirodno je rasprostranjena u hladnijim i umerenim oblastima Evrope i Azije. Uzgaja se u mnogim zemljama zbog lekovitih i industrijskih svojstava.

Ukratko: Anđelika je impozantna, aromatična biljka sa bogatom tradicijom u medicini i kulinarstvu. Cenjena je zbog svog specifičnog mirisa, lekovitih svojstava i uloge u proizvodnji likera i biljnih preparata.

Kamilica

Kamilica, latinski Matricaria chamomilla, je jednogodišnja lekovita biljka iz porodice glavočika, cenjena širom sveta zbog svojih blagih, umirujućih svojstava i prijatnog, aromatičnog mirisa. Jedna je od najčešće korišćenih biljaka u tradicionalnoj i savremenoj fitoterapiji.

Biljka i izgled: Biljka naraste do 20–50 cm visine, razgranata je, sa fino iscepanim listovima. Cvetovi su sitni, beli sa žutim središtem, skupljeni u cvet nalik na male bele margarete. Karakterističan znak prave kamilice je šuplja cvetna glavica.

Miris i ukus: Kamilica ima prepoznatljiv, blag i prijatan cvetni miris, sa voćnim i blago slatkastim notama. Ukus infuzije je blag, aromatičan, sa blagom gorčinom.

Upotreba: Najčešće se koristi sušen cvet za pripremu čajeva, obloga, kupki, tinktura i inhalacija. Čaj od kamilice je popularan zbog svog umirujućeg dejstva i blagog ukusa. Etarsko ulje se koristi u aromaterapiji, kozmetici i farmaciji.

Lekovita svojstva: Deluje umirujuće, protiv grčeva , protiv upala, antiseptično i blago analgetski. Koristi se kod nesanice, nervoze, problema sa varenjem, kod grčeva kod beba, kožnih iritacija, upala desni i u prehladama.

Uslovi gajenja: Zahteva sunčana mesta i rastresita, dobro drenirana tla. Otporna je i može se sejati direktno u polju ili bašti. Lako se razmnožava i često se nalazi kao samonikla biljka.

Rasprostranjenost: Poreklom iz Evrope i jugozapadne Azije, danas je široko rasprostranjena i gaji se u mnogim zemljama širom sveta.

Ukratko: Kamilica je nežna, lekovita biljka sa širokom primenom u narodnoj i savremenoj medicini. Njeni umirujući efekti i blag ukus čine je jednim od najomiljenijih biljnih preparata za decu i odrasle.

Kleka

Kleka, latinski Juniperus communis je zimzeleni žbun ili nisko drvo iz porodice čempresa, poznata po svojim plavkasto-crnim bobicama koje se koriste u medicini, kulinarstvu i proizvodnji alkoholnih pića. Ima dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini i simbolično mesto u kulturi mnogih naroda.

Biljka i izgled: Kleka raste najčešće kao žbun do 1,5 m visine, a retko kao stablo do 10 m. Ima igličaste, oštre listove i uspravne ili polegle grane. Plodovi su zapravo mesnate bobice/šišarke, koje sazrevaju dve do tri godine i menjaju boju od zelene do tamnoplave ili crne.

Miris i ukus: Plodovi imaju karakterističan, jak smolast, balzamičan miris i aromatičan, pomalo gorak i začinski ukus. Miris je intenzivan zbog visokog sadržaja etarskih ulja.

Upotreba: Zreli plodovi se koriste kao začin, u proizvodnji džina ili gin-a, rakija i likera, kao i za čajeve i biljne preparate. Eterično ulje kleke koristi se u aromaterapiji i kozmetici.

Lekovita svojstva: Deluje kao diuretik, antiseptik, dižestiv i blagi antiseptik za urinarni trakt. Tradicionalno se koristi za čišćenje organizma, kod problema sa varenjem, upala mokraćnih puteva i reumatskih tegoba. Eterično ulje se koristi i spolja, kod bolova u mišićima i zglobovima.

Uslovi gajenja: Otporna je biljka, uspeva na siromašnim, kamenitim i suvoparnim terenima. Voli sunčane pozicije i dobru drenažu. Rasprostranjena je u planinskim i brdskim predelima.

Rasprostranjenost: Široko rasprostranjena u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. U Srbiji je itekako prisutna u planinskim i subplaninskim područjima, naročito na suvljim, krečnjačkim terenima, sa naglašeno kvalitetnim bobicama.

Ukratko: Kleka je aromatična, lekovita i simbolična biljka koja se koristi u ishrani, narodnoj medicini i industriji alkoholnih pića. Njeni plodovi su cenjeni zbog intenzivne arome i brojnih korisnih svojstava.

Korijander

Korijander, latinski Coriandrum sativum, poznat i kao kineski peršun, je jednogodišnja aromatična biljka iz porodice štitarki. Cenjen je u kulinarstvu, tradicionalnoj medicini i kao začin bogat aromom i etarskim uljima.

Biljka i izgled: Biljka naraste do 50–70 cm visine, sa nežno rezanim listovima – donji podsećaju na peršun, dok su gornji više perasto podeljeni. Cvetovi su sitni, beličasti do ružičasti, skupljeni u štitaste cvasti. Plod je kuglast, rebrast, žuto-smeđe boje, poznat kao seme korijandera.

Miris i ukus: Plod ima slatkast, topao, citrusno-začinski miris i blag, zemljan ukus sa primesama limuna i orašastih nota. Sveži listovi imaju jak, specifičan miris koji se ne dopada svima – opisuju ga kao citrusno-travnati, a neki ljudi ga zbog genetske varijacije osećaju kao sapunast.

Upotreba: Koristi se u celosti, listovi kao svež začin, a plod tj. seme kao začin u jelima, marinadama, mešavinama začina, pekarskim proizvodima, a i u proizvodnji likera. U tradicionalnoj medicini koristi se za čajeve i tinkture.

Lekovita svojstva: Deluje kao dižestiv, smanjuje nadimanje, antimikrobno, antiinflamatorno i blago sedativno. Koristi se za poboljšanje varenja, ublažavanje nadutosti i mučnine, kao i za detoksikaciju. Etarsko ulje ima primenu i u aromaterapiji.

Uslovi gajenja: Zahteva sunčane pozicije, rastresita, dobro drenirana tla. Osetljiv je na previsoke temperature – brzo procveta i formira seme. Seje se rano u proleće ili krajem leta.

Rasprostranjenost: Poreklom iz oblasti Mediterana i zapadne Azije, danas se uzgaja širom sveta. Veoma je popularan u kuhinjama Indije, Bliskog Istoka, Latinske Amerike i jugoistočne Azije.

Ukratko: Korijander je svestrana aromatična biljka čiji se listovi i seme koriste u kulinarstvu i narodnoj medicini. Njegov topli, citrusni profil i lekovita svojstva čine ga nezamenjivim začinom i prirodnim lekom.

Limun

Limun, latinski Citrus limon je zimzelena voćka, poznata po svojim osvežavajuće kiselim plodovima bogatim vitaminom C i etarskim uljima. Ima široku primenu u ishrani, medicini, kozmetici i domaćinstvu.

Biljka i izgled: Limun je manja zimzelena voćka, visine 3–6 metara, sa tamnozelenim, kožastim listovima i beličastim, prijatno mirisnim cvetovima. Plod je ovalan do jajast, sa izraženim „vrhom“ i jarko žutom korom kada sazri. Meso je sočno, podeljeno u režnjeve, sa izraženom kiselinom.

Miris i ukus: Plod limuna ima intenzivan, svež citrusni miris zahvaljujući visokom sadržaju etarskih ulja u kori. Ukus je veoma kiseo, osvežavajući, sa blagom gorčinom u kori.

Upotreba: Sok, kora i pulpa limuna koriste se u kulinarstvu, industriji pića, farmaciji i kozmetici. Limunov sok je prirodni konzervans, a etarsko ulje koristi se u parfemima i sredstvima za čišćenje. Limunova kora naribana ili sušena koristi se kao začin.

Lekovita svojstva: Bogat vitaminom C, flavonoidima i antioksidansima. Deluje imunostimulativno, antiseptično, alkalizujuće, podstiče varenje i detoksikaciju. Čaj sa limunom i medom je tradicionalni napitak kod prehlada i gripa.

Uslovi gajenja: Zahteva blagu klimu bez mrazeva, dosta sunčeve svetlosti i dobro drenirana tla. Gaji se na otvorenom u mediteranskim i suptropskim krajevima, a u kontinentalnim uslovima uspeva u saksijama koje se zimi unose u zatvoreni prostor.

Rasprostranjenost: Poreklom iz Azije, danas se najviše uzgaja u mediteranskim zemljama (Italija, Španija, Grčka), kao i u Kaliforniji, Meksiku, Indiji i drugim toplim područjima.

Ukratko: Limun je dragoceno voće sa širokom primenom, cenjeno zbog intenzivne arome, visoke nutritivne vrednosti i osvežavajuće kiselosti. Nezaobilazan je sastojak u ishrani, narodnoj medicini i prirodnoj kozmetici.

Nana

Nana latinski Mentha spicata, poznata i kao pitoma menta, je višegodišnja aromatična biljka iz porodice usnatica. Jedna je od najpoznatijih lekovitih i začinskih biljaka, cenjena zbog svog osvežavajućeg mirisa i blagotvornog dejstva na varenje.

Biljka i izgled: Raste kao zeljasta biljka visine 30–100 cm, sa uspravnom četvrtastom stabljikom, naizmenično raspoređenim listovima nazubljenih ivica. Cvetovi su sitni, ljubičasto-beli, skupljeni u klasaste cvetove pri vrhu stabljike. Širi se podzemnim stablom, pa se lako razmnožava i širi.

Miris i ukus: Ima prijatan, osvežavajući miris karakterističan za mentu, ali blaži od mente jer sadrži manje mentola. Ukus je blag, svež i aromatičan, bez izraženog peckanja.

Upotreba: Koristi se sveža i sušena, za pripremu čajeva, osvežavajućih napitaka, u kulinarstvu, kao i u kozmetici i farmaciji. Čaj od nane je jedan od najčešće konzumiranih biljnih čajeva, poznat po svom prijatnom ukusu i umirujućem delovanju.

Lekovita svojstva: Deluje spazmolitički, protiv nadimanja, blago sedativno i antiseptično. Pomaže kod stomačnih tegoba, mučnine, nervoze i problema sa varenjem. Deluje umirujuće i osvežavajuće, kako u konzumaciji tako i u inhalacijama.

Uslovi gajenja: Veoma je prilagodljiva i otporna biljka, uspeva na sunčanim i polusenovitim mestima, u vlažnim, rastresitim zemljištima. Lako se gaji u baštama, saksijama i na otvorenom, ali se preporučuje kontrolisano širenje jer može postati invazivna.

Rasprostranjenost: Rasprostranjena širom Evrope, Azije i severne Afrike. Uzgaja se globalno, kako u domaćinstvima, tako i industrijski za dobijanje etarskog ulja.

Ukratko: Nana je omiljena aromatična biljka sa blagim i prijatnim ukusom, poznata po svojim umirujućim i dižestivnim svojstvima. Zastupljena je u tradicionalnoj medicini, kulinarstvu i svakodnevnoj upotrebi.