PIK Monarh Immortal Cuvee 3L

Cabernet Sauvignon

Cabernet Sauvignon je najpoznatija crna vinska sorta na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Nastala je prirodnim ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca.

Grozd i bobica: Grozd je mali do srednje veličine, bobice male, tamnoplave, sa debelom pokožicom bogatom taninima i antocijanima.

Vino: Daje snažna, koncentrisana vina sa visokim taninima i dobrom kiselinom. Aromatski profil obuhvata crnu ribizlu, višnju, šljivu, često i note duvana, cedrovine, čokolade i začina. Kod hladnijih klima izražen je ton zelene paprike.

Stilovi: Može davati dugovečna, ozbiljna vina koja odležavanjem dobijaju kompleksnost. Najčešće se kupažira sa Merlotom i Cabernet Francom, klasična bordoska kupaža, ali se često vinifikuje i kao monosorta.

Klima i tlo: Vrlo prilagodljiva sorta, uspeva u gotovo svim vinogradarskim regionima. Najbolje rezultate daje na šljunkovitim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Najzastupljenija je u Bordou (posebno levo krilo – Médoc, Pauillac, Margaux), Kaliforniji (Napa), Čileu, Australiji, Italiji i mnogim drugim zemljama.

Ukratko: Cabernet Sauvignon je snažna, taninska i dugovečna sorta, svetski simbol ozbiljnih crvenih vina.

Merlot

Merlot je jedna od najvažnijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Ime potiče od francuske reči merle (kos), jer ptice rado jedu njegove bobice.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, bobice su krupnije nego kod Cabernet-a, tamnoplave, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom.

Vino: Mekše i pitkije od Caberneta Sauvignona, sa nižim taninima i srednjom kiselinom. Arome obuhvataju crne trešnje, šljive, borovnice, često i čokoladu, kafu ili biljne note. Brže sazreva i daje zaobljena, glatka vina.

Stilovi: Može se piti kao mlado, voćno i mekano, ali i davati ozbiljna, kompleksna vina kada dolazi sa boljih terroara. Najčešće se kupažira sa Cabernet Sauvignonom i Cabernet Francom, gde donosi mekoću i voćnost.

Klima i tlo: Najviše mu odgovaraju ilovasta i glinovita tla, koja mu pomažu da zadrži kiselinu i svežinu. Dobar je za hladnije i umerene klime jer rano sazreva.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji je u Bordou (posebno desna obala – Saint-Émilion, Pomerol), ali je široko rasprostranjen i u Italiji, Španiji, SAD, Čileu i Australiji.

Ukratko: Merlot je voćna, mekša i pristupačnija sorta od Caberneta, često korišćena za kupaže, ali i cenjena kao samostalno vino.

Vranac

Vranac je crna sorta poreklom sa Balkana, posebno iz Crne Gore i Severne Makedonije, poznata po moćnim i tamnim vinima. Po DNK analizama Vranac je vrlo blizak rođak Kratošiji, verovatno na relaciji roditelj - potomka, ali ne zna se tačno ko je roditelj a ko potomak.

Grozd i bobica: Grozd srednje do velike veličine, bobice tamne, skoro crne, sa debelom pokožicom bogatom taninima. Plod je sočan, pogodan za intenzivna vina.

Vino: Daje puna, snažna vina sa visokim taninima i bogatom bojom. Arome uključuju crno voće (kupina, šljiva, borovnica), suve smokve, začine, tamnu čokoladu i blagu notu dima. Odležavanjem dobija složenost i mekoću.

Stilovi: Najčešće se koristi za puna, robustna vina koja mogu dugo odležavati, ali može davati i pitka, voćna vina. Često se kombinuje sa lokalnim sortama u kupažama.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u toplim i sunčanim vinogradarskim regijama sa dobro dreniranim, kamenitim ili peskovitim tlima.

Rasprostranjenost: Pretežno Crna Gora i Makedonija, manji zasadi u Srbiji i drugim balkanskim zemljama.

Ukratko: Vranac je snažna i tamna sorta koja daje bogata, puna vina sa potencijalom za dugovečnost i izražen karakter.