TaBarka Gin Džinzowsky 0,7L

Kleka

Kleka, latinski Juniperus communis je zimzeleni žbun ili nisko drvo iz porodice čempresa, poznata po svojim plavkasto-crnim bobicama koje se koriste u medicini, kulinarstvu i proizvodnji alkoholnih pića. Ima dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini i simbolično mesto u kulturi mnogih naroda.

Biljka i izgled: Kleka raste najčešće kao žbun do 1,5 m visine, a retko kao stablo do 10 m. Ima igličaste, oštre listove i uspravne ili polegle grane. Plodovi su zapravo mesnate bobice/šišarke, koje sazrevaju dve do tri godine i menjaju boju od zelene do tamnoplave ili crne.

Miris i ukus: Plodovi imaju karakterističan, jak smolast, balzamičan miris i aromatičan, pomalo gorak i začinski ukus. Miris je intenzivan zbog visokog sadržaja etarskih ulja.

Upotreba: Zreli plodovi se koriste kao začin, u proizvodnji džina ili gin-a, rakija i likera, kao i za čajeve i biljne preparate. Eterično ulje kleke koristi se u aromaterapiji i kozmetici.

Lekovita svojstva: Deluje kao diuretik, antiseptik, dižestiv i blagi antiseptik za urinarni trakt. Tradicionalno se koristi za čišćenje organizma, kod problema sa varenjem, upala mokraćnih puteva i reumatskih tegoba. Eterično ulje se koristi i spolja, kod bolova u mišićima i zglobovima.

Uslovi gajenja: Otporna je biljka, uspeva na siromašnim, kamenitim i suvoparnim terenima. Voli sunčane pozicije i dobru drenažu. Rasprostranjena je u planinskim i brdskim predelima.

Rasprostranjenost: Široko rasprostranjena u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. U Srbiji je itekako prisutna u planinskim i subplaninskim područjima, naročito na suvljim, krečnjačkim terenima, sa naglašeno kvalitetnim bobicama.

Ukratko: Kleka je aromatična, lekovita i simbolična biljka koja se koristi u ishrani, narodnoj medicini i industriji alkoholnih pića. Njeni plodovi su cenjeni zbog intenzivne arome i brojnih korisnih svojstava.

Zova

Zova latinski Sambucus nigra, je višegodišnji listopadni žbun ili nisko drvo, poznata po lekovitim cvetovima i plodovima, kao i po karakterističnom mirisu.

Biljka i izgled: Zova raste kao žbun ili drvo visine do 6 metara. Ima svetlosivu do smeđu koru, perasto sastavljene listove i karakteristične bele do kremaste cvetove. Plodovi su sitne, crne bobice sjajne površine, koje sazrevaju krajem leta.

Miris i ukus: Cvetovi imaju jak, sladak, opojan miris koji je lako prepoznatljiv, dok su bobice kiselkasto-slatke i blago opore, sirove blago toksične. Termičkom obradom postaju jestive i veoma ukusne.

Upotreba: Cvetovi se koriste za pripremu sirupa, sokova, čajeva, vina i tradicionalnih poslastica. Bobice se koriste za džemove, sokove, likere i sirupe. Zova se koristi i u narodnoj medicini, posebno kod prehlade, gripe i respiratornih infekcija.

Lekovita svojstva: Cvetovi deluju protivupalno, antivirusno i blago diuretično. Plodovi su bogati antioksidansima, vitaminima A, B i C. Pomažu jačanju imuniteta, kod upala disajnih puteva i detoksikacije organizma.

Uslovi gajenja: Zova uspeva na sunčanim i polusenovitim mestima, u vlažnim i humusnim zemljištima. Otporna je i laka za uzgoj, često raste samoniklo u šumama, pored puteva i u blizini naselja.

Rasprostranjenost: Raste širom Evrope, zapadne Azije i severne Afrike. U Srbiji je veoma rasprostranjena kao samonikla biljka.

Ukratko: Zova je višestruko korisna biljka tradicionalne narodne medicine, cenjena zbog mirisnih cvetova i lekovitih bobica. Koristi se za pripremu sokova, čajeva i prirodnih lekova, naročito kod prehlada i jačanja imuniteta.