Lavanda

Lavanda latinski Lavandula angustifolia je višegodišnja, aromatična biljka, poznata po svom umirujućem mirisu i ljubičastim cvetovima. Koristi se u fitoterapiji, kozmetici, kulinarstvu i aromaterapiji.

Biljka i izgled: Lavanda je žbunasta biljka visine do 60 cm, sa uspravnim granama i uskim, sivozelenim listovima. Cvetovi su sitni, skupljeni u klasaste cvasti na vrhu stabljike, u nijansama od svetloljubičaste do tamnoljubičaste. Cvetanje je najčešće u junu i julu.

Miris i ukus: Lavanda ima intenzivan, svež, biljni i cvetni miris, sa blago slatkastim, balsamičnim i pomalo drvenastim notama. Ukus je aromatičan, osvežavajuć i gorkasto-cvetni, pa se koristi u malim količinama u kulinarstvu.

Upotreba: Lavanda se koristi za pravljenje čajeva, sirupa, meda, sladoleda, keksa i aromatizovanih napitaka. Eterično ulje lavande koristi se u aromaterapiji, masažama, kupkama, losionima, sapunima i parfemima. Sušeni cvetovi stavljaju se u jastuke, ormare i mirisne vrećice.

Lekovita svojstva: Lavanda deluje umirujuće, antistresno, blago sedativno i antiseptično. Koristi se kod nesanice, anksioznosti, napetosti, glavobolje i problema sa varenjem. Eterično ulje ima primenu i kod uboda insekata, opekotina i manjih iritacija kože.

Uslovi gajenja: Lavanda voli sunčane, suve i kamenite terene, dobro drenirano zemljište i umerenu klimu. Otporna je na sušu i siromašna tla, pa se često gaji na mediteranskim i brdskim predelima.

Rasprostranjenost: Poreklom sa Mediterana, danas se široko gaji u Francuskoj, Italiji, Španiji, Bugarskoj, kao i na Balkanu. U Srbiji uspeva u brdsko-planinskim krajevima i sve je popularnija u organskoj proizvodnji.

Ukratko: Lavanda je aromatična biljka prepoznatljive ljubičaste boje i umirujućeg mirisa, koja se koristi za relaksaciju, negu i u kulinarstvu. Njena raznovrsna primena i prijatan miris čine je izuzetno cenjenom širom sveta.

Vanila

Vanila latinski Vanilla planifolia je tropska biljka penjačica iz porodice orhideja, cenjena širom sveta zbog svojih aromatičnih mahuna, vanilin štapića. To je jedan od najskupljih i najprepoznatljivijih začina u kulinarstvu i industriji mirisa.

Biljka i izgled: Vanila je višegodišnja puzavica koja raste do 10 metara u dužinu. Ima mesnate stabljike, eliptične listove i krupne, žućkasto-bele cvetove. Plod je duga, uska mahuna (štapić), koja nakon fermentacije razvija karakterističnu aromu. Zrela, fermentisana mahuna je tamna, sjajna, elastična i puna sitnih semenki.

Miris i ukus: Vanila ima bogat, sladak i kremast miris, sa blagim drvenastim i cvetnim tonovima. Ukus je mekan, pun, aromatičan, sa dugotrajnim slatkastim završetkom. Prirodna vanila ima znatno složeniju aromu od sintetičkog vanilina.

Upotreba: Vanila se koristi u poslastičarstvu (sladoledi, kremovi, kolači, čokolade, pudinzi), u pićima (kafa, mlečni napici, likeri), parfimeriji i aromaterapiji. Koristi se u obliku mahuna, ekstrakta, praha i vanilin šećera.

Lekovita svojstva: Doprinosi relaksaciji, boljem raspoloženju i smanjenju stresa. Deluje blago antimikrobno i antioksidativno. U aromaterapiji se koristi zbog umirujućih svojstava i prijatne, tople arome.

Uslovi gajenja: Vanila uspeva u vlažnoj, toploj tropskoj klimi, s dosta senke. Oprašivanje se uglavnom obavlja ručno, što čini proizvodnju zahtevnom i skupom. Nakon berbe, mahune prolaze složen proces fermentacije i sušenja.

Rasprostranjenost: Poreklom je iz Meksika, a danas se najviše gaji u Indoneziji, Ugandi, na Madagaskaru i Tahitiju. Madagaskarska burbonska vanila važi za najkvalitetniju.

Ukratko: Vanila je nežna, aromatična i slojevita biljka koja daje jedan od najcenjenijih začina. Njena prirodna toplina i kompleksnost čine je nezamenjivom u kuhinji, kozmetici i aromaterapiji.