ours logo ours logo
kupovina vina i rakije
Za iznos veći od
0 dinara
besplatna dostava BESPLATNA DOSTAVA
Povraćaj novca za neotvorenu robu kupovina vina i rakije ZA PROSLAVE

Rečnik vinskog podruma

Bure je drveni sud koji služi za odležavanje vina ili fermentisanje istog. Najčešće se bure pravi od hrastovog drveta. Bure se pravi u više dimenzija, tačnije zapremina.
Bačva to je bure veće zapremine (od 300 litara, 500 litara…).
Barrique je bure, najčešće, izradjeno od hrastovog drveta, nešto ređe od akacije, a najređe od kestenovog drveta. Zapremine je od 225 litara, tačnih dimenezija: dužina – 95cm, prečnik sredine – 68cm, a dna – 57cm). Barrique se pravi i u zapremini od 500 litara.
Tostiranje ili nagorevanje je proces prilikom izrade barik bureta. Tostiranje se obavlja kontrolisanim plamenom vatre, a nagoreva se unutrašnjost bureta. Od stepena tostiranja, izmedju ostalog, zavise kvalitet i aroma vina ili rakije. Postoje tri vrste nagorevanja: nisko (oznake LT- low tost), srednje (oznake MT -medium tost) i visoko (oznake HAT – high tost).
Američki hrast raste u američkim šumama, vrsta quercus alba. Burad izradjena od ove vrste drveta su u vinskom svetu vrlo cenjena.
Francuski hrast raste naravno u francuskim šumama. Koriste se najčešće dve vrste Quercus robur i Quercus Sessiliflorai. U vinskom svetu smatra se najpoželjnijim i najboljim vrstama hrasta koja se koristi za odležavanje ili fermentaciju.
Slavonski hrast… finoća ovog hrasta, lakoća obrade, zlatnožuta boja i trajnost dali su ovoj hrastovini međunarodni pečat kvaliteta. Poznat je i pod nazivom hrast Lužnjak.
Zrenje ili sazrevanje je period odležavanja vina. Vino sazreva u buretu, ali i u flaši.
Maceracija je proces potapanja pokožica grožđa u njegov grožđani sok kako bi boja, tanini i još neke druge supstance prešle iz pokožice u sok.
Fermentacija je proces gde vinski kvasac, u odsustvu kiseonika, prevodi šećer iz šire (grožđanog soka) u alkohol, izdvajajući ugljen dioksid.
Vinifikacija je skup procesa kojim se šira (grožđani sok) pretvara u vino.
Kvasci su jednoćelijski mikroorganizmi koji grožđani sok pretvaraju u vino. Oni se u početku razmnožavaju i „hrane“ groždjanim sokom. Tako dolazi do vrenja. Gladovanje nastupa po završetku alkoholnog vrenja i onda dolazi do izumiranja kvasaca.
Kiselina je komponenta vina, vinska kiselina tj. prirodna kiselina grožđa. Kiseline u vinu, uglavnom, ima izmedju 0,5 do 0,7 zapreminskih procenata. Vinska kiselina „čuva“ vino i daje mu na „trajanju“.
Rezidualni šećer jeste prirodni šećer koji je zaostao u vinu nakon fermentacije. Oseća se prilikom degustacije vina kao slad vina.
Alkohol je zapreminski procenat alkohola u vinu. Velika većina vina ima prihvaćeni standard procenta alkohola koji je za bela vina ima između 9 i 14 procenata, a kod crvenih vina između 11 i 15 procenata.
Sediment predstavlja talog, čvrsti ostatak materije u boci crvenog vina koji se formira tokom sazrevanja vina.

Šta treba da znate o rakiji

Rakija ne treba da bude ledena, već samo ohlađena na podrumskoj temperaturi (oko 12 ºC). Reč rakija je arapskog porekla, potiče od reči „al-rak“, što u slobodnom prevodu znači znoj.
Što za Balkan znači rakija to je za engleza džin, za nemca šnapsa, a za ruse votka.
Reč rakija al-rak je arapskog porekla i u slobodnom prevodu znači znoj. Mada, rakiju još nazivaju i vatrenom vodom.
U naše krajeve je stigla sa Turcima u 14. ili 15. veku i postaje nacionalnlno piće. Rakija se danas proizvodi u mnogim zemljama širom sveta. Jačina rakije određuje se po količini alkohola koji se izražava u zapreminskim delovima % vol. što označava broj litara čistog etanola koji se nalazi u 100l alkoholnog pića.
Bez obzira o kojoj rakiji je reč, svaka pronađe svog konzumenta.
Zato je bitno napomenuti da postoje dve vrste rakija, a to su:
     1. Obična (meka), dobija se posle prve destilacije i sadrži manji procenat alkohola.
     2. Prepečenica (ljuta), dobija se destilacijom meke ili obične rakije. Ima više stepeni ili gradi.
Ukoliko destilišete i dalje rakiju, dobićete proizvod koja sadrži čak i 45 % alkohola.
Rakija se može proizvoditi od svih voćnih vrsta koje sadrže šećer, iz kojeg u toku procesa fermentacije može nastati alkohol.
U zavisnosti od sirovina od kojih se proizvodi rakiije se dele na:
     1. Rakije od voća
     2. Rakije od grožđa,
     3. Rakije od šumskih plodova,
     4. Rakije od žitarica,
     5. Rakije od ostalih poljoprivrednih sirovina
Rakije od voća:
     1. Rakije od koštičavog voća: šljive - šljivovica, kajsije- kajsijevača, breskve, višnje-višljevača, trešnje.
     2. Rakije od jabučastog voća: jabuke - jabukovača, kruške-viljamovka, dunje- dunjovača
     3. Rakije od jagodastog voća: jagode, maline, kupine, ribizle, ogrozda, borovnice, itd.
     4. Rakije od bobičastog voća: maginja i dr.

Šta treba da znate o vinu

Krenućemo od osnovne kategorizacije vina i osnovne poznavanja samih vina. Vina imaju svoju osnovnu kategorizaciju i dele se u 6 osnovnih grupa:
     1. Crvena vina (Crna vina)
     2. Bela vina
     3. Roze vina
     4. Slatka vina (ili kako ih neki zovu desertna)
     5. Penušava vina
     6. Oranž vina
Sledeća po redu jeste kategorizacija po kvalitetu samog vina. Da se razumemo kada kažemo po kvalitetu istovremeno kažemo i po ceni. Tako u ovoj kategorizaciji imamo:
     1. Rinfuzna vina
     2. Stona vina i stona vina sa oznakom kontrolisanog porekla
     3. Kvalitetna vina i kvalitetna sa oznakom kontrolisanog porekla 
     4. Vrhunska vina sa oznakom kontrolisanog porekla 
     5. Predikatna vina
     6. Arhivska vina 
     7. Penušava vina 
I tako u ovom odeljku završavamo sa dve osnovne podele. Pa idemo dalje…
Vinska priča je u neprestanoj transformaciji. Sve sada napisano je tačno samo sada, a već drugog dana može biti netačno. Isto je kao i sa potragom za omiljenim vinom, danas je to jedno, a već sutra je to drugo vino. Svakom vinu možete naći manu, ali isto tako i vrlinu, a naš savet je da uvek tražite vrline, jer vino nije nikad isto, a ako jeste – e tu nešto ne valja.
Vino je priča u tečnom stanju, nadjite u ovoj priči istinu koja će vas držati pozitivnim i optimističnim!

Temperatura serviranja vina

Želja nam je da ovim tekstom približimo temu čak i laicima koji nemaju određena predznanja o vinu, a žele da saznaju koja je temperatura vina najadekvatnija za konzumiranje.

Različit hemijski sastav različitog grožđa, hemijski sastav zemlje, same razlike u proizvodnji vina dovode i do različitih optimalnih temperatura posluživanja. Sadržaj alkohola, kiseline, tanini i mnoštvo drugih faktora utiču na osećaj i ukus vina kada dođe do nepca. Faktor ličnih sklonosti takođe je bitan. U vinu treba da uživate na svoj način, nikako drugačije.

Temperatura vina prilikom serviranja mora biti najoptimalnija za posluženo vino kako bi konzument uživao u potpunosti u ukusu i mirisu. Uobičajeno je da će se crvena i slatka vina piti na sobnoj temperaturi, a da će se bela, roze i penušava vina piti rashladjena. Ovo su opšte prihvaćena pravila, ali ne i pravilo preciznog posluživanja.

Ako bismo napisali taksativno, pravila su sledeća i lako ih je zapamtiti:
     Temperatura belih i roze vina: 10⁰C – 14⁰C
     Temperatura crvenih i slatkih vina: 15⁰C – 18⁰C
     Temperatura penušavaca: 4⁰C – 6⁰C
Poslužena na ovim temperaturama vina će biti pitka i prijatna, ali izazovi da postignete „zadate“ temperature mogu svakog od nas da navedu na pogrešan korak.
Bela i roze vina – oprezno s hladjenjem u frižideru
Kupili ste belo ili roze vino, dodjete kući, stavite ga u frižider da se ohladi dok ne stignu gosti ili ne dodje trenutak da čašu vina popijete sami na kraju radnog dana. Izvadite vino iz frižidera, otpijete i ne osetite ništa. Razlog je jednostavan – kada je belo vino previše hladno gubi se noseći profil ukusa vina. Svakako belo vino ne sme biti prehladno ili kako ćete najčešće čuti „prehlađeno“. Prosečna temperatura frižidera je oko 5⁰C, što ipak nije najoptimalnija temperatura za belo ili roze vino.
Predlog:  Izvadite vino iz frižidera 20-30 minuta pre sipanja u čaše, jer ćete tad osetiti sve čari vina koje volite
Crvena i desertna vina – zablude o sobnoj temperaturi
Slična je situacija i sa crvenim vinima. Crvena vina, takozvanog lakšeg tela kao što je Pinot Noir treba služiti na nižoj temperaturi od vina punijeg tela kao što je Cabernet Sauvignon. Savet da se obe vrste služe na sobnoj temperaturi nije jednostavan, jer ako je leto ili vam je prostorija tokom zimskih meseci zagrejana na 25⁰C, onda će vam i crveno vino biti na mnogo višoj temperaturi nego što bi trebalo.
Predlog: Ukoliko je temperatura prostorije znatno veća od 18⁰C, ubacite flašu crvenog vina na 15-20 minuta u frižider.
Napomena iz ličnog iskustva autora teksta: Susretao sam se sa crvenim  vinima  rashladjenim na 13⁰C i uživao sam u njihovoj fenomenalnoj aromi. 
Ista je situacija i sa slatkim ili, kako ih najčešće zovu, desertnim vinima. Mogu se čak piti na nešto nižoj temperaturi od preporučene za crvena vina. Slatka vina na nižim temperaturama imaju prijatnu slatkoću i oseća se punoća njihovog tela, dok sa druge strane, ako se posluže toplija, znaju da iskažu svoju robusnost kroz slatkoću koja vam neće prijati.
Penušavci – što hladnije to bolje
Kada je reč o penušavcima, oni se služe izuzetno hladni i savršeni su kada se piju neposredno posle vađenja iz frižidera. Kada je penušavac hladan, on je jak i postojan, a mehurići neverovatno utiču na ukus samog vina. Ako se pak penušavo vino otvori kada je flaša toplija, pa čak i sa sobne temeprature, doćiće do bržeg gubitka mehurića, tj. ispariće ugljen-dioksid i vino će postati ravno i slabo.
Led u vinu – uvreda za Boga vina
Ako želite da naljutite Dionisa, onda stavite kocku leda u vino! Šalimo se naravno, ali rešenje da brže rashladite vino kockama leda nije najbolje, jer time razvodnjavate vino, činite ga slabijim i najverovatnije ćete ga upropastiti.
Pronađite idealnu temperaturu za sebe
Kao što i u životu treba najviše da verujete unutrašnjem instinktu, tako uradite i sa vinom. Bez obzira da li volite crvena ili bela vina, probajte da ih konzumirate kada su servirani na različitim temperaturama i otkrijte šta je to što vas najviše privlači kod njih.
Ne mislimo i ne preporučujemo da svaku čašu vina degustirate sa termometrom u ruci, ali se nadamo da smo vam dali smernice kako da u vinu uživate maksimalno i na način koji vama najviše prija.

Zašto ne treba da se stidite da iznesete svoje mišljenje o nekom vinu

Zašto ne trebate da se bojite da u društvu slobodno iznesete svoje mišeljenje o nekom vinu glasno, bilo crvenom ili belom, bilo skupom ili jeftinom… Uvek budite uživalac, nikada expert. Neke od činjenica koje će vam vratiti hrabrost u ispijanju vina i dati vam satisfakciju u slobodi izražavanja, su pred vama.

Šaljivi ali pokazni eksperiment koji je sproveden 2001. godine na Univerzitetu u Bordou, pokazao je da 54 od 54 diplomca-enologa u proizvodnji i degustaciji vina mislilo je da degustira crveno vino, opisujući ga u potpunosti kao crveno, dok je na degustaciji upravo bilo posluženo obojeno belo vino.

Iste godine na još jednom testu koji su priredili vinskim stručnjacima na upoređivanje je data jedna skupa i jedna jeftina bocu vina. Čula su se tu jasno izrečena mišljenja, kao i razni poredbeni komentari ali nijedan pravi, jer obe boce su u sadržaju imale isto vino.

Na isti način sa malo više smelosti i detalja, podižući sve na viši nivo, kompanija Cal-Tech je sprovela istraživanje sa 5 različitih boca. Svaka boca je bila odredjene cenovne kategorije i to je bilo jasno naznačeno. Najjeftinija 4 eur do najskuplje čija je cena iznosila 90 eur. Klijentela je poštedjena komentara i ocenjevinja jer je za njihovu degustaciju korišćen skener mozga da bi videli reakciju pri degustaciji. I ako se u svakoj boci nalazilo isto vino, skener je pokazao da jedan deo mozga postaje aktivniji kada degustatori piju vino iz skupih boca, dok se angažovanje mozga pri degustaciji jeftinih boca uveliko smanjuje.

Ista ova kompanija u drugoj naučnoj fazi degustatorima je dala na ocenjivanje vino, kako im je rečeno, jedno iz Kalifornije i jedno iz Severne Dakote, kao i dve vrste sira, iz istih regija, koji se degustira uz oba vina. U obe boce, naravno, bilo je isto vino. Degustatori su sir koji su jeli sa kalifornijskim vinom ocenili kao kvalitetniji i pojeli su ga više.

I još dve ohrabrujuće činjenice.

1976. godine u Parizu je održana slepa degustacija izmedju kalifornijskih i francuskih vina. Kalifornija je na ovom testu pobedila. Čovek koji je radio blind test i koji je izveštavao o ovom dogadjaju stavljen je na crnu listu u Francuskoj.

Nakon studioznog prilaza ocenjivanju vina, 2005. godine komisija otkriva da su reztultati sudija koji su ocenjivali vina u suštini besmisleni, otkrivajući da je sudijsko ocenjivanje vina variralo za plus - minus četiri poena tokom tri slepe degustacije istog vina.

To ne znači da ne postoje pravi eksperti, poznavaoci, stručnjaci za vino, postoje i te kako, ali ne u broju u kome ćete ih vi upoznavati.

Opustite čula mirisa i ukusa, zaboravite stid, prisutnost i mišljenje drugih, doživite vino na svoj način.

Info

Pun naziv:

Privredno društvo za trgovinu i usluge OURS 2017 d.o.o.

Skraćeni naziv:

OURS 2017 d.o.o.

PIB:

110366093

Matični broj:

21343382

Žiro-račun:

160-494588-24

Dokumenta

Kupovina i dostava proizvoda:

OVDE

Politika privatnosti:

OVDE

Kontakt