Legat 1903

Novo poglavlje venčačkog vinskog nasleđa

Vinarija Legat 1903 nosi ime koje odmah upućuje na poreklo. Njena priča vezana je za Venčac, selo Banja kod Aranđelovca i jednu od najvažnijih stranica srpskog vinarstva.

Na ovom mestu vino nije samo proizvod. Ono je nastavak porodičnog nasleđa, zadružne tradicije i ideje da se vrednost jednog vinogorja sačuva kroz novo vreme.

Vino sa temeljima iz 1903. godine

Srce ove priče čini Venčačka vinogradarska zadruga, osnovana 2. septembra 1903. godine u selu Banja. Nastala je zahvaljujući grupi od 18 vinogradara iz Banje i okolnih sela venčačkog kraja.

Njihova ideja bila je jasna. Grožđe se prerađuje na jednom mestu, kvalitet se čuva zajedničkim radom, a vino se na tržištu predstavlja snažnije i ozbiljnije.

To je bilo posebno važno u periodu nakon filoksere, bolesti koja je teško pogodila evropsko vinogradarstvo. Zato je jedan od uslova bio da vinogradi budu podignuti na podlogama otpornim na filokseru.

Venčac kao simbol šumadijskog vinarstva

Padine planine Venčac nekada su bile prekrivene vinogradima. Upravo tu se razvijala tradicija koja je Venčačku zadrugu učinila jednim od simbola početka modernog vinarstva i vinogradarstva u Srbiji.

Za kratko vreme zadruga je izgradila ozbiljan ugled. Njeni podrumi bili su svrstani među najbolje evropske vinarije tog vremena, a sama zadruga smatrana je jednom od najznačajnijih na Balkanu.

O njenom renomeu govore i istorijski detalji. Među članovima zadruge bili su kralj Petar I Karađorđević i kralj Aleksandar Karađorđević, a među posetiocima se pominje i Eleonora Ruzvelt.

Podrum koji je pratio evropske uzore

Venčačka zadruga nije gradila reputaciju samo na tradiciji. Njena snaga bila je i u znanju, opremi i otvorenosti prema najboljim evropskim praksama.

Veliki podrum, završen 1931. godine, nastao je uz stručnu pomoć konsultanata iz Nemačke i Francuske. Zadrugari su obilazili moderne podrume Francuske, Italije i Nemačke, kako bi stečena znanja primenili u Banji.

U tom periodu poseban trag ostavili su nemački enolog Emil Reder i francuski tehnolog Žoben iz Šampanje. Reder je organizovao kurseve o vinogradarstvu i preradi grožđa, dok je Žoben doneo znanje o proizvodnji penušavih vina tradicionalnom metodom.

Vina, penušavci i veliki vinski ugled

Sredinom tridesetih godina 20. veka zadruga je proizvodila oko milion litara vina. U ponudi su bila bela, roze i crvena vina, kao i destilati po konjak tehnologiji.

Među vinskim adutima pominjale su se sorte smederevka, dinjka, žilavka, rizling, beli i crveni trijumf. Poseban značaj imala su i penušava vina, predstavljena u trenutku kada je u zadruzi počela sa radom sopstvena električna centrala.

Za to vreme, takav spoj proizvodnje, tehnologije i organizacije bio je izuzetno napredan. Zato je Venčačka zadruga imala status koji je prevazilazio lokalni okvir.

Kraljevski trag i francuske sorte

Članstvo Karađorđevića ostavilo je važan trag u razvoju venčačkog vinogorja. Sa njima se vezuje donošenje francuskih sorti u ovaj kraj, među kojima su Sauvignon Blanc, Chardonnay, Pinot Noir i Cabernet Sauvignon.

Taj spoj domaće tradicije i evropskog vinskog iskustva ostao je jedan od najvažnijih elemenata identiteta ove vinske priče. Upravo na tom spoju kasnije se gradi i novo poglavlje pod imenom Legat 1903.

Oživljavanje porodice Čolović

Na temeljima bogate istorije, porodica Čolović pokreće obnovu ovog nasleđa. Poseban značaj ima veza sa Kostom Čolovićem iz Banje, jednim od zadrugara Venčačke vinogradarske zadruge.

Vođena željom da se nastavi porodična tradicija i sačuva ugled ovog lokaliteta, porodica Čolović preuzima upravljanje starim podrumom i vinogradom. Tako nastaje Vinarija Legat 1903, kao savremeni nastavak jedne od najstarijih vinskih priča u Srbiji.

Novi vinogradi podno Venčaca

Obnova nije ostala samo na sećanju. Pod vođstvom profesora Nebojše Markovića, obnovljen je vinograd na istočnoj padini planine Venčac.

Zasađene su sorte Muscat Petit Grain, Viognier, Chardonnay i Pinot Noir. Prva berba sa obnovljenih vinograda podno Venčaca označila je važan korak u povratku vinskog života ovom prostoru.

Time Legat 1903 ne čuva istoriju kao muzejski podatak, već je pretvara u vino koje ima savremen izraz i jasno poreklo.

Legat koji se ne zaboravlja

Legat 1903 je priča o vinu, ali i o pamćenju. O vinogradarima koji su zajedničkim radom stvorili veliki ugled. O podrumu koji je pratio evropske standarde. O porodici koja se vratila svom nasleđu da mu da novi oblik.

Zato ova vinarija ima posebnu težinu. Ona ne počinje od prazne stranice, već od istorije koja je duboko upisana u venčačko vinogorje.

U njenim vinima susreću se Šumadija, Venčac, porodični trag i želja da se obnovi ono što je nekada imalo veliki značaj. To je vino sa poreklom, nasleđem i jasnom idejom da se vrednost jednog kraja ponovo prepozna u čaši.