Prokovača

Šljivovica sa karakterom porodice Mladenović

Prokovača je rakija koja nosi ime čoveka, ali i ceo jedan porodični stav prema šljivi. Iza nje stoji porodica Mladenović, tri generacije iskustva i sećanje na vreme kada se uz kazan nisu okupljali samo zbog pečenja rakije, već zbog topline, razgovora i osećaja zajedništva.

U toj priči posebno mesto ima Mihailo Mladenović, čovek koji je život gradio od nule, prošao težak put i posle rata se posvetio domaćinstvu i poljoprivredi. U Srbiji tog vremena kazan za rakiju bio je mnogo više od opreme. Bio je znak rada, ponosa i domaćinske istrajnosti.

Šljiva kao jedini izbor

U porodici Mladenović šljiva nije samo jedna od mogućnosti. Ona je uvek bila jedini pravi put. Zato se šljivovica ovde posmatra kao kraljica jakih alkoholnih pića, a svaka boca kao nastavak porodične priče.

Ideja o Prokovači vezuje se za Dragana Mladenovića Proku, čoveka starog kova, odlučnog karaktera i posebne vezanosti za kvalitetnu domaću rakiju. Njegova potreba da prijateljima uvek ponese dobru flašu govori mnogo o filozofiji ovog brenda: rakija se ne pravi samo da bi se pila, već da bi se delila.

Od Proke do Prokovače

Proka je isprobavao različite sorte šljiva, posebno i u kupažama, tražeći onu meru koja daje puniju, karakterniju rakiju. Iz tog iskustva nastala je ideja o Prokovači — rakiji koja ne nosi samo njegovo ime, već i njegov odnos prema radu, ukusu i ljudima.

Zato se u ovoj rakiji traži više od čisto tehnički dobrog destilata. Traži se karakter šljive, dubina ukusa i osećaj da iza svake kapi stoji dug proces, mnogo pokušaja i još više strpljenja.

Šljive sa obronaka planina

Proizvodnja počinje obilaskom Srbije i potragom za zabačenim voćnjacima u kojima dozrevaju rakijske sorte šljive. Biraju se najzreliji plodovi sorti Požegača, Crvena ranka i Čačanska rodna.

Takav izbor daje osnovu za rakiju koja ima prirodnu punoću, jasnu aromu i prepoznatljiv voćni izraz. Plodovi koji dostignu tehnološku zrelost obrađuju se pažljivo: vadi se košpica, materijal se melje, a zatim prebacuje u hermetički zatvorene sudove za fermentaciju.

Prepek, frakcije i hrast kitnjak

Fermentacija se odvija pod strogo kontrolisanim uslovima. Prevreli kljuk se destiliše na vreme, čime nastaje mek destilat. Nakon perioda stabilizacije, destilat se prepeče, uz odvajanje frakcija.

Tu proces još nije završen. Prokovača sazreva u buradima od hrasta kitnjaka, gde dobija dodatnu dubinu, mirnoću i zaokruženost. Tek kada dostigne željeni kvalitet, rakija se prebacuje u prohromske tankove, gde se postepeno svodi na odgovarajući procenat alkohola.

Rakija u kojoj se prepoznaje domaćin

Prokovača je namenjena onima koji u rakiji traže iskrenu šljivovicu, bez udaljavanja od njenog porekla. U njoj se spajaju porodično nasleđe, potraga za pravom šljivom, pažljiva destilacija i odležavanje koje ne žuri.

To je rakija sa starim domaćinskim osećajem, ali oblikovana jasnim procesom. Snažna, voćna i lična, Prokovača pokazuje zašto dobra domaća rakija od šljive ne nastaje slučajno, već iz karaktera ljudi koji je prave.