Jedna od najznačajnijih srpskih sorti šljive za rakiju

 

Čačanska rodna je domaća sorta evropske šljive, Prunus domestica L., stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem sorti Stanley i Požegača. Hibridizacija je izvršena 1961. godine, a sorta je zvanično priznata 1975. Njeni selekcionari bili su Staniša Paunović, Milisav Gavrilović i Petar Mišić.

Među sortama stvorenim u Čačku, Čačanska rodna zauzima posebno mesto kada je reč o proizvodnji rakije. Za razliku od Čačanske rane i Čačanske lepotice, koje su prvenstveno cenjene kao stone sorte, Čačanska rodna je sorta kombinovanih svojstava, namenjena svežoj potrošnji, sušenju i različitim oblicima prerade, a Institut za voćarstvo posebno navodi da daje veoma kvalitetnu suvu šljivu i rakiju.

Velika rodnost, visok sadržaj rastvorljivih suvih materija i šećera, aromatičan plod i mali udeo koštice čine je jednom od najinteresantnijih savremenih srpskih sorti za proizvodnju šljivovice.

Poreklo Čačanske rodne

Poreklo sorte potpuno je dokumentovano. Čačanska rodna nastala je ukrštanjem:

Stanley × Požegača.

Ukrštanje je obavljeno 1961. godine u Institutu za voćarstvo u Čačku, a sorta je priznata 1975. godine. Selekcionari su Staniša Paunović, Milisav Gavrilović i Petar Mišić. Institut njen uspeh označava kao globalan.

Poreklo je posebno zanimljivo sa stanovišta rakije.

Stanley je američka sorta koja je tokom XX veka postala veoma zastupljena u Srbiji zbog rodnosti i relativno široke upotrebljivosti, dok je Požegača istorijski jedna od najcenjenijih sorti za tradicionalnu proizvodnju kvalitetne šljivovice.

Čačanska rodna tako u svom genetskom poreklu spaja dve veoma značajne sorte, ali je razvila sopstvene osobine koje je jasno razlikuju od oba roditelja.

Da li je Čačanska rodna autohtona sorta?

Čačanska rodna jeste domaća srpska sorta, ali nije autohtona sorta u istom smislu kao stare lokalne sorte poput Crvene ranke ili pojedinih starih genotipova koji su se vekovima održavali u određenim krajevima.

Ona je oplemenjena sorta sa potpuno poznatim roditeljima, godinom ukrštanja, mestom nastanka i selekcionarima.

Zato je najpreciznije nazvati je srpskom ili domaćom oplemenjenom sortom šljive.

Stablo Čačanske rodne

Stablo je srednje bujno.

Krošnja je srednje gusta i piramidalna, a pod velikim opterećenjem rodom može postati šire piramidalna. Skeletne grane kod nepravilno formirane krošnje mogu imati oštrije uglove, ali su grane veoma elastične i uprkos velikom rodu relativno retko pucaju.

Čačanska rodna formira veliki broj cvetnih pupoljaka i rađa na jednogodišnjim grančicama. Jedna od najvažnijih osobina sorte jeste izrazito visok potencijal rodnosti.

Upravo zato naziv „rodna“ nije slučajan.

Izuzetno velika rodnost

Institut za voćarstvo opisuje Čačansku rodnu kao sortu izuzetnog potencijala rodnosti, naročito kada se primenjuje odgovarajuća agrotehnika.

Međutim, veliki rod može postati i problem.

Ako se rezidba zanemari, stablo može preroditi. Posledice su sitniji i slabije kvalitetni plodovi, slabiji porast mladara, ogoljavanje pojedinih delova krošnje i pojava alternativne rodnosti. Zbog toga Institut preporučuje redovnu i oštru rezidbu.

To je jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti kod Čačanske rodne:

ogroman broj plodova na stablu ne znači automatski i kvalitetan rod.

Za kvalitetan plod potreban je balans između vegetativnog porasta i rodnosti.

Rezidba i kvalitet ploda

Čačanska rodna je jedna od sorti kod kojih je uticaj rezidbe detaljno proučavan.

Istraživanje sprovedeno na dva lokaliteta pokazalo je da su stabla koja su redovno orezivana davala krupnije plodove, manji relativni udeo koštice, niži sadržaj kiselina i povoljniji odnos šećera i kiselina u poređenju sa neorezanim stablima. Istovremeno, intenzitet rezidbe nije pokazao jednako izražen uticaj na sadržaj rastvorljivih suvih materija i šećera.

To je posebno interesantno za rakiju.

Za proizvodnju kvalitetnog stonog ili suvog ploda krupnoća je veoma značajna, dok za rakiju veličina ploda sama po sebi nije presudan kriterijum.

Zato način vođenja zasada Čačanske rodne može biti prilagođen krajnjoj nameni voća.

Cvetanje i samooplodnost

Čačanska rodna cveta srednjerano, približno istovremeno sa Čačanskom ranom i Čačanskom lepoticom.

Sorta je samooplodna.

Institut navodi zametanje plodova do približno 40%, što dodatno objašnjava njen izuzetno veliki potencijal rodnosti.

Prisustvo drugih sorti zato nije neophodno za dobijanje roda, što je značajna prednost prilikom podizanja proizvodnih zasada.

Plod Čačanske rodne

Plod Čačanske rodne je sitan do srednje krupan.

Institut za voćarstvo navodi prosečnu masu od oko 26,4 grama, mada pojedinačni plodovi mogu premašiti 40 grama.

Razlika je velikim delom posledica opterećenosti stabla.

Kod veoma rodnih i nedovoljno orezanih stabala plodovi mogu ostati izrazito sitni, dok pravilna rezidba i regulisanje rodnosti omogućavaju formiranje plodova mase 30, 35, pa i više od 40 grama. Istraživanja vrhunskog ploda Čačanske rodne sa različitih lokaliteta beležila su prosečnu masu između 31,96 i 42,11 grama.

Za rakiju sama veličina ploda nije presudna, pod uslovom da je voće zdravo, dobro sazrelo i odgovarajućeg hemijskog sastava.

Izgled ploda

Plod je jajastog oblika. Pokožica je tanka ali čvrsta, plave boje i obilno prekrivena pepeljkom. Kod preopterećenih stabala može imati crvenkastoplavu nijansu. Meso je žuto, čvrsto, veoma sočno, slatko-nakiselo i aromatično.

Ove osobine omogućavaju vrlo široku namenu sorte – od sveže potrošnje i sušenja do različitih oblika prerade i destilacije.

Koštica

Koštica je relativno mala, svetlosmeđa i lako se odvaja od mesa. Institut navodi prosečnu masu koštice od oko 1,22 grama. Mali relativni udeo koštice veoma je povoljna osobina za preradu.

Kod proizvodnje rakije to znači više mesa i soka u odnosu na ukupnu masu sirovine, ali i mogućnost relativno jednostavnog uklanjanja koštica ukoliko proizvođač želi da fermentaciju vodi bez njih.

Kada sazreva Čačanska rodna?

Čačanska rodna spada u kasnije sorte.

U uslovima Čačka sazreva krajem avgusta i početkom septembra, nekoliko dana pre Požegače.

Tačan termin zavisi od lokaliteta, godine, nadmorske visine, ekspozicije, prinosa i vremenskih prilika.

Kasnije sazrevanje predstavlja prednost sa stanovišta kvaliteta sirovine za rakiju jer plod tokom duže vegetacije može akumulirati značajne količine rastvorljivih suvih materija i šećera.

Šećeri u Čačanskoj rodnoj

Ovo je jedna od ključnih karakteristika sorte.

Zvanični opis Instituta za voćarstvo za plod Čačanske rodne navodi:

19,6% rastvorljivih suvih materija,

4,36% glukoze,

1,75% fruktoze,

4,35% saharoze,

0,92% ukupnih kiselina.

Međutim, hemijski sastav ploda nije fiksna vrednost.

U petogodišnjem istraživanju potpuno zrelih plodova Čačanske rodne, Stanley-a i Požegače, Čačanska rodna imala je najveći prosečan sadržaj ukupnih šećera – 14,28%. Autori upravo zbog toga ističu njen potencijal za ostvarivanje visokog prinosa rakije.

Razlike između pojedinih analiza su očekivane jer sadržaj šećera zavisi od godine, lokaliteta, opterećenosti stabla, trenutka berbe i primenjene metodologije.

Za destilera je zato konkretno merenje zrelosti voća važnije od jedne prosečne brojke iz literature.

Zašto je visok šećer važan za rakiju?

Tokom alkoholne fermentacije kvasci pretvaraju fermentabilne šećere prvenstveno u etanol i ugljen-dioksid.

Što zreo i zdrav plod sadrži više fermentabilnog šećera, veći je njegov potencijalni randman alkohola.

Zbog toga Čačanska rodna ima veoma važnu prednost u odnosu na pojedine stone sorte šljive.

Ona kombinuje visoku rodnost sa visokim sadržajem rastvorljivih materija i šećera. Upravo ta kombinacija omogućava da se sa jedinice površine dobije velika količina sirovine i značajan potencijalni prinos rakije.

Čačanska rodna – sorta stvorena i za preradu

Za razliku od Čačanske rane i Čačanske lepotice, kod kojih prerada u rakiju predstavlja jednu od mogućih namena, Čačanska rodna se u stručnoj literaturi direktno opisuje kao sorta kombinovanih svojstava koja se prvenstveno koristi za sušenje i proizvodnju rakije, uz mogućnost sveže potrošnje i zamrzavanja.

To je veoma važna razlika.

Čačanska rodna nije sorta koju proizvođači koriste za rakiju samo kada plod ne mogu da prodaju kao stoni.

Proizvodnja rakije pripada njenim osnovnim tehnološkim namenama.

Čačanska rodna i proizvodnja suve šljive

Čačanska rodna je poznata i kao izuzetno dobra sorta za sušenje.

Četrnaestogodišnje istraživanje Instituta za voćarstvo pokazalo je da je pogodna za proizvodnju suve šljive u različitim klimatskim uslovima. Za dobijanje poželjnog slatko-kiselog ukusa suvog proizvoda preporučen je plod sa više od 18% rastvorljivih suvih materija.

To je indirektno važan podatak i za proizvodnju rakije.

Plod koji je dovoljno zreo za kvalitetno sušenje ujedno poseduje visok sadržaj šećera, što predstavlja veoma dobru osnovu za alkoholnu fermentaciju.

Berba za proizvodnju rakije

Za proizvodnju kvalitetne rakije Čačansku rodnu treba koristiti u punoj tehnološkoj zrelosti. Upravo su potpuno zreli plodovi korišćeni u petogodišnjim istraživanjima njenog potencijala za šljivovicu.

Prerana berba znači manje šećera, više kiselina i slabije razvijen aromatski profil. Sa druge strane, potpuna zrelost ne znači da treba koristiti trulo, plesnivo ili mikrobiološki pokvareno voće.

Najbolja sirovina je zdrava, čista i potpuno sazrela šljiva.

Čačanska rodna kao sirovina za rakiju

Malo je savremenih srpskih sorti šljive koje su za proizvodnju rakije proučavane tako detaljno kao Čačanska rodna.

Institut za voćarstvo i istraživači sa Univerziteta u Beogradu proučavali su:

uticaj lokaliteta,

intenzitet rezidbe,

zrelost ploda,

prisustvo koštica,

hemijski sastav destilata,

isparljiva jedinjenja,

randman,

i senzorni kvalitet rakije.

Rezultati potvrđuju da Čačanska rodna ima vrlo ozbiljan potencijal za proizvodnju visokokvalitetne monosortne šljivovice.

Čačanska rodna naspram svojih roditelja

Posebno vredno istraživanje direktno je uporedilo rakije proizvedene od Čačanske rodne i njenih roditeljskih sorti Stanley i Požegača.

Sve tri sorte gajene su na istom lokalitetu, plodovi su brani u punoj zrelosti, a rakije proizvedene pod istim uslovima kako bi uticaj sorte mogao što jasnije da se sagleda.

Analizirana su 24 važna isparljiva jedinjenja.

Rakija od Čačanske rodne imala je manje metanola, 1-heksanola, etil-acetata i acetaldehida od destilata oba roditelja, dok je sadržala više 3-metil-1-butanola i 2-feniletanola.

To potvrđuje da Čačanska rodna nema samo „srednji“ profil između Stanley-a i Požegače, već sopstveni hemijski identitet destilata.

Koštica dramatično menja rezultat

Jedan od najzanimljivijih rezultata istraživanja odnosi se na košticu.

Plodovi Čačanske rodne, Stanley-a i Požegače prerađivani su na dva načina – sa košticama i nakon njihovog uklanjanja.

Kada su šljive fermentisane sa košticama, najbolje senzorno ocenjena bila je rakija od Požegače sa 17,88 poena.

Kada su koštice uklonjene pre fermentacije, najbolju ocenu dobila je upravo Čačanska rodna – 17,78 poena. Stanley je imao najniže senzorne ocene bez obzira na način prerade.

Ovaj rezultat je izuzetno važan za razumevanje Čačanske rodne kao rakijske sorte.

Čačanska rodna bez koštice

Kod Čačanske rodne postoji vrlo dobar argument za uklanjanje koštica kada je cilj čist, voćan i sortno izražen destilat.

U pomenutom istraživanju najbolji senzorni rezultat Čačanske rodne postignut je upravo kod prerade bez koštica. To ne znači da je svaka rakija od Čačanske rodne bez koštice automatski bolja.

Rezultat zavisi i od godine, fermentacije, destilacije i stila koji proizvođač želi da postigne. Ipak, jasno pokazuje da tradicionalno ostavljanje cele količine koštica u komini nije jedini, niti nužno najbolji pristup za ovu sortu.

Koštica, bademaste note i cijanovodonična kiselina

Prisustvo koštica može rakiji dati karakteristične tonove koštice i gorkog badema, ali njihova prevelika zastupljenost može prikriti prirodnu voćnost sorte.

Posebno treba izbegavati lomljenje koštica.

U istraživanjima rakija od kvalitetnih plodova Čačanske rodne zabeležen je veoma nizak sadržaj cijanovodonične kiseline – ispod 1 mg/L apsolutnog alkohola – što je povezano i sa malim udelom koštice i pravilnim tehnološkim postupkom.

Kod savremene premium rakije odluka o količini koštice treba da bude kontrolisan deo tehnologije, a ne slučajna posledica grubog muljanja.

Fermentacija

Čačanska rodna ima mnogo šećera, ali upravo zbog toga fermentaciju treba pažljivo kontrolisati.

Visoka koncentracija fermentabilnog šećera omogućava dobar randman alkohola, ali kvalitet rakije zavisi od toga na koji način će kvasci taj šećer preraditi.

Naučna istraživanja Čačanske rodne koristila su i tradicionalnu spontanu fermentaciju kako bi se uporedio uticaj same sorte i prisustva koštice. Rezultati pokazuju da sorta značajno utiče na sastav konačnog destilata.

U savremenoj proizvodnji kontrolisana fermentacija omogućava veću ponovljivost i smanjuje rizik od neželjenih mikrobioloških procesa.

Randman rakije

Čačanska rodna posebno je interesantna proizvođačima zbog kombinacije velike rodnosti i visokog sadržaja šećera.

Petogodišnje poređenje Čačanske rodne, Stanley-a i Požegače pokazalo je da je Čačanska rodna imala najveći prosečni sadržaj ukupnih šećera – 14,28% – zbog čega su autori ocenili da predstavlja vrlo dobru sirovinu za ostvarivanje visokog prinosa rakije.

To je njena velika praktična prednost.

Sorta može istovremeno dati mnogo voća po stablu i plod sa visokim alkoholnim potencijalom.

Da li krupniji plod daje bolju rakiju?

Ne nužno. Kod Čačanske rodne veličina ploda značajno zavisi od rezidbe i opterećenja stabla. Za svežu potrošnju, zamrzavanje i kvalitetnu suvu šljivu poželjni su krupniji plodovi, često preko 30 grama. Za rakiju, međutim, sama masa pojedinačne šljive nije presudan parametar kvaliteta.

Mnogo su važniji:

puna zrelost,

sadržaj šećera,

zdravstveno stanje,

aroma,

odnos šećera i kiselina,

i pravilan tok fermentacije.

Zato i sitniji plodovi sa jako rodnih stabala mogu predstavljati dobru rakijsku sirovinu ako su zdravi i potpuno sazreli.

Kakvu rakiju daje Čačanska rodna?

Čačanska rodna može dati vrlo kvalitetnu, punu i voćnu šljivovicu sa dobrim sortnim karakterom.

Njenu aromu ne treba svoditi na jednu ili dve note, jer profil destilata zavisi od zrelosti ploda, godine, načina fermentacije, prisustva koštice i destilacije.

Hemijska istraživanja pokazuju da se njen profil isparljivih jedinjenja jasno razlikuje i od Stanley-a i od Požegače. Posebno je zabeležen viši sadržaj 2-feniletanola u odnosu na oba roditelja, jedinjenja koje se u alkoholnim pićima povezuje sa prijatnim cvetnim nijansama.

Kod dobro izvedene proizvodnje može se očekivati jasno voćan karakter zrele šljive, dobra punoća i dovoljno aromatske složenosti da sorta može samostalno da nosi monosortnu rakiju.

Monosortna rakija od Čačanske rodne

Čačanska rodna je odličan kandidat za monosortnu šljivovicu.

Za razliku od sorti koje se prvenstveno koriste kao dopuna drugim šljivama u zajedničkoj komini, Čačanska rodna ima dovoljno izražen tehnološki i senzorni identitet da može samostalno predstavljati sirovinu.

Direktno poređenje sa roditeljskim sortama pokazalo je da rakija od Čačanske rodne može postići veoma visoku senzornu ocenu, posebno kada se plod preradi bez koštice.

To je važno i za savremeno pozicioniranje srpske rakije, gde se sve više pažnje poklanja sorti voća, a ne samo starosti destilata ili vrsti bureta.

Mlada rakija ili odležavanje u buretu?

Čačanska rodna može biti zanimljiva i kao mlada rakija i kao destilat namenjen sazrevanju.

Kod mladog bezbojnog destilata lakše se procenjuju primarna voćnost i karakter sorte.

Sazrevanje u hrastu može dodati kompleksnost, zaokruženost, boju i arome vanile, začina, drveta i suvog voća, ali previše dominantan uticaj novog ili jako paljenog bureta može prikriti upravo sortnu aromu.

Ako je cilj da se na etiketi naglasi „Čačanska rodna“, ima smisla sačuvati dovoljno karaktera ploda da sorta ostane prepoznatljiva.

Čačanska rodna i Požegača

Poređenje sa Požegačom posebno je važno jer je Požegača jedan od njenih roditelja i istorijski standard za vrhunsku srpsku šljivovicu.

Istraživanje iz 2019. godine pokazalo je zanimljivu razliku.

Kod prerade sa košticom Požegača je dobila najbolju senzornu ocenu – 17,88.

Kod prerade bez koštice najbolja je bila Čačanska rodna sa 17,78.

To pokazuje da Čačanska rodna ne treba da bude posmatrana kao zamena za Požegaču.

Radi se o dve različite sorte koje najbolje rezultate mogu postići uz različitu tehnologiju prerade.

Čačanska rodna i Stanley

Stanley je drugi roditelj Čačanske rodne.

Iako je Stanley veoma važna i rasprostranjena sorta, u pomenutom direktnom poređenju monosortnih rakija imao je najniže senzorne ocene bez obzira na to da li su koštice ostavljene ili uklonjene pre fermentacije.

To ne znači da od Stanley-a nije moguće proizvesti kvalitetnu rakiju.

Pokazuje, međutim, da je u istim uslovima Čačanska rodna imala veoma ozbiljan senzorni potencijal i da nije samo visoko rodna sorta za industrijsku preradu.

Čačanska rodna i Čačanska lepotica

Čačanska lepotica i Čačanska rodna imaju različite roditelje i različitu osnovnu namenu.

Čačanska lepotica nastala je ukrštanjem Wangenheims Frühzwetsche i Požegače i prvenstveno je kvalitetna stona sorta.

Čačanska rodna nastala je ukrštanjem Stanley-a i Požegače i mnogo je direktnije vezana za preradu, sušenje i proizvodnju rakije.

Čačanska lepotica može dati odličnu rakiju, ali Čačanska rodna ima izrazitu prednost u sadržaju rastvorljivih materija i u kombinaciji prinosa i šećera.

Čačanska rodna i Čačanska rana

Razlika je još izraženija u odnosu na Čačansku ranu.

Čačanska rana sazreva već krajem juna i početkom jula i prvenstveno je atraktivna kao rana stona sorta, dok Čačanska rodna sazreva krajem avgusta i početkom septembra i mnogo je pogodnija za preradu.

Čačanska rodna ima i znatno viši sadržaj rastvorljivih suvih materija, što joj daje prednost sa stanovišta alkoholnog potencijala.

Otpornost na šarku – važna ispravka

Čačanska rodna se na internetu često opisuje kao tolerantna ili čak otporna prema šarki šljive. Zvanični podaci Instituta za voćarstvo Čačak zahtevaju oprezniju formulaciju.

Institut je opisuje kao umereno osetljivu prema virusu šarke šljive – Plum pox virusu. Na listovima se mogu pojaviti jasni simptomi, dok zaraženi plodovi mogu ranije sazrevati.

Zbog toga za ozbiljan stručni opis nije dobro koristiti jednostavnu tvrdnju da je Čačanska rodna „otporna na šarku“.

Druge bolesti

Institut navodi da je Čačanska rodna prilično osetljiva na crvenu pegavost lista šljive, koju izaziva Polystigma rubrum, kao i na rđu šljive Puccinia pruni-spinosae.

To znači da njen veliki potencijal rodnosti mora biti praćen odgovarajućom zaštitom i dobrom agrotehnikom.

Veliki rod na oslabljenom ili bolesnom stablu vrlo brzo dovodi do pada kvaliteta ploda.

Čačanska rodna u Srbiji i svetu

Čačanska rodna je jedna od međunarodno najuspešnijih sorti stvorenih u Čačku.

Institut za voćarstvo navodi da se proizvodi u više evropskih zemalja, kao i na Novom Zelandu.

Njen uspeh zasniva se na retkoj kombinaciji osobina:

visokoj rodnosti,

samooplodnosti,

dobrom kvalitetu ploda,

visokom sadržaju šećera,

dobroj transportabilnosti,

pogodnosti za sušenje,

preradu,

svežu potrošnju,

i proizvodnju kvalitetne rakije.

Značaj Čačanske rodne za srpsku rakiju

Čačanska rodna je jedna od sorti koje najbolje pokazuju kako savremeno oplemenjivanje može da nastavi tradiciju srpske šljivovice.

Ona nije stara autohtona sorta.

Nastala je planskim ukrštanjem dve poznate sorte, ali je jedan od njenih roditelja upravo Požegača – sorta koja je decenijama predstavljala jedan od temelja kvaliteta srpske šljivovice.

Čačanska rodna donela je nešto drugo: mnogo veću rodnost, širu upotrebljivost i veoma visok tehnološki potencijal.

Naučna istraživanja dodatno potvrđuju da njen značaj nije samo agronomski. Od nje se može proizvesti rakija visokog senzornog kvaliteta, a u određenoj tehnologiji prerade može senzorno nadmašiti čak i svoje roditeljske sorte.

Zato Čačanska rodna danas s pravom pripada najvažnijim srpskim sortama šljive kada se govori o savremenoj proizvodnji kvalitetne šljivovice.

Najvažnije karakteristike Čačanske rodne

Vrsta: evropska šljiva, Prunus domestica L.

Poreklo: Srbija, Institut za voćarstvo Čačak.

Roditelji: Stanley × Požegača.

Godina hibridizacije: 1961.

Godina priznavanja: 1975.

Selekcionari: Staniša Paunović, Milisav Gavrilović i Petar Mišić.

Stablo: srednje bujno.

Rodnost: izuzetno visoka.

Rezidba: zahteva redovnu i relativno oštru rezidbu.

Oplodnja: samooplodna.

Plod: sitan do srednje krupan, prosečno oko 26,4 g, uz mogućnost da premaši 40 g.

Pokožica: plava, sa izraženim pepeljkom.

Meso: žuto, čvrsto, veoma sočno, slatko-nakiselo i aromatično.

Koštica: mala i lako se odvaja od mesa.

Rastvorljive suve materije: oko 19,6% prema zvaničnom opisu Instituta.

Ukupni šećeri: u petogodišnjem istraživanju potpuno zrelih plodova prosečno 14,28%.

Ukupne kiseline: oko 0,92% prema zvaničnom opisu.

Sazrevanje: kraj avgusta i početak septembra u uslovima Čačka.

Namena: sušenje, rakija, druga prerada i sveža potrošnja.

Potencijal za rakiju: veoma visok.

Šarka šljive: prema Institutu za voćarstvo umereno osetljiva.

Posebna tehnološka osobina: u direktnom istraživanju rakija od plodova bez koštice postigla je izuzetno visoku senzornu ocenu.

Česta pitanja o Čačanskoj rodnoj

Da li je Čačanska rodna srpska sorta?

Da. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem Stanley-a i Požegače. Hibridizacija je obavljena 1961, a sorta priznata 1975. godine.

Da li je Čačanska rodna autohtona?

Ne u užem smislu tog izraza. Ona je srpska oplemenjena sorta sa potpuno poznatim roditeljima i poreklom.

Da li je Čačanska rodna dobra za rakiju?

Da. Jedna je od čačanskih sorti posebno značajnih za proizvodnju rakije. Institut je opisuje kao sortu pogodnu za preradu koja daje veoma kvalitetnu rakiju, a brojna naučna istraživanja detaljno su potvrdila njen veliki rakijski potencijal.

Koliko šećera ima Čačanska rodna?

Vrednost zavisi od godine i zrelosti. Institut navodi 19,6% rastvorljivih suvih materija, dok je u petogodišnjem istraživanju potpuno zrelih plodova prosečan sadržaj ukupnih šećera iznosio 14,28%.

Kada sazreva Čačanska rodna?

U uslovima Čačka krajem avgusta i početkom septembra, nekoliko dana pre Požegače.

Koliko je krupan plod?

Institut navodi prosečnu masu od oko 26,4 grama, ali plodovi uz pravilnu rezidbu i manju opterećenost stabla mogu premašiti 40 grama.

Da li je samooplodna?

Da. Čačanska rodna je samooplodna i ne zahteva drugu sortu kao oprašivača.

Da li košticu treba ukloniti kod proizvodnje rakije?

Nije obavezno, ali kod Čačanske rodne postoji ozbiljan razlog za takav postupak. U direktnom poređenju rakija proizvedenih sa i bez koštica, Čačanska rodna je najbolju senzornu ocenu – 17,78 – dobila upravo kada su koštice uklonjene pre fermentacije.

Da li je Čačanska rodna bolja za rakiju od Požegače?

Ne postoji univerzalan odgovor. U istom istraživanju Požegača je bila najbolje ocenjena kada je prerada obavljena sa košticama, dok je Čačanska rodna bila najbolja kada su koštice uklonjene. To pokazuje da sorta i tehnologija zajedno određuju rezultat.

Da li je Čačanska rodna otporna na šarku?

Ne treba je opisivati kao potpuno otpornu. Zvanični Institut za voćarstvo Čačak navodi da je umereno osetljiva na Plum pox virus i da se na zaraženim biljkama javljaju jasni simptomi.

Da li može da se pravi monosortna rakija od Čačanske rodne?

Da. Čačanska rodna je veoma dobar kandidat za monosortnu šljivovicu jer kombinuje visok sadržaj šećera sa sopstvenim aromatskim i hemijskim profilom i dokazano visokim senzornim potencijalom destilata.