Stara srpska sorta i jedan od simbola vrhunske šljivovice

 

Crvena ranka je jedna od najvažnijih starih sorti šljive Srbije i jedna od retkih kod kojih je veza između sorte i rakije gotovo neraskidiva. Pripada evropskoj šljivi, Prunus domestica L., a savremeni naučni radovi Instituta za voćarstvo u Čačku svrstavaju je među najstarije i najznačajnije autohtone genotipove Srbije. Posebno se ističe kao sirovina za proizvodnju šljivovice visokog kvaliteta.

Za razliku od Stenleja ili savremenih čačanskih sorti, Crvena ranka nije nastala planskim ukrštanjem poznatih roditelja. Razvijala se kroz stare lokalne populacije, razmnožavala generacijama i opstajala zahvaljujući izboru najboljih stabala od strane voćara. Savremena klonska selekcija pokazuje da unutar Crvene ranke postoji značajna raznovrsnost, zbog čega Institut za voćarstvo proučava više njenih genotipova.

Njena najveća vrednost, međutim, nalazi se u kazanu. Stručni radovi Crvenu ranku direktno opisuju kao sortu namenjenu proizvodnji vrhunskih šljivovica, a zajedno sa Požegačom navodi se kao jedna od sorti zaslužnih za istorijski ugled srpske šljivovice.

Poreklo Crvene ranke

Tačno mesto i vreme nastanka Crvene ranke nisu pouzdano dokumentovani.

Savremena naučna literatura tretira je kao staru autohtonu sortu Srbije, odnosno kao deo domaćeg genetičkog fonda šljive koji je nastajao i održavao se u tradicionalnim voćnjacima. Institut za voćarstvo u Čačku navodi da klonovi Crvene ranke potiču iz heterogenih lokalnih populacija zapadne Srbije.

Zbog toga nije dovoljno pouzdano napisati da je sorta nastala u jednom konkretnom selu ili oblasti. U popularnim izvorima mogu se pronaći različita tumačenja njenog porekla, ali ozbiljniji pristup zahteva formulaciju da je reč o staroj srpskoj autohtonoj sorti čije precizno mesto prvobitnog nastanka nije utvrđeno.

U istraživanju autohtonog genofonda dva tipa Crvene ranke – Bardaklija i Derosavka – prikupljena su u Trnavi kod Čačka, ali je to mesto prikupljanja konkretnog biljnog materijala, a ne dokaz da je čitava sorta upravo tamo nastala.

Da li je Crvena ranka jedna uniformna sorta?

Ne potpuno. Ovo je jedna od najvažnijih osobina koju treba razumeti kod starih sorti. Crvena ranka nije vekovima održavana kroz jedan jedini sertifikovani klon, već je postojala kao heterogena lokalna populacija. Institut za voćarstvo je upravo zbog toga sprovodio klonsku selekciju čak šest različitih genotipova Crvene ranke.

To znači da se stabla koja se u različitim selima nazivaju Crvena ranka mogu donekle razlikovati po:

veličini ploda,

rodnosti,

sadržaju šećera,

terminu sazrevanja,

obliku ploda,

intenzitetu boje,

i drugim pomološkim osobinama.

Savremena pomološka istraživanja lepo potvrđuju takvu varijabilnost. U jednom trogodišnjem ogledu varijetet Bardaklija imao je prosečan plod od 22,8 g, dok je Derosavka imala oko 17,5 g.

Crvena ranka Bardaklija i Derosavka

U stručnoj literaturi posebno se izdvajaju dva varijeteta:

Crvena ranka var. Bardaklija

Crvena ranka var. Derosavka.

U velikoj analizi autohtonih šljiva Srbije i nekadašnje Jugoslavije oba su vođena kao posebni pristupi Crvene ranke.

Bardaklija je u tom istraživanju imala prosečan plod od 22,8 g, dok je Derosavka imala oko 17,5 g. Obe su sazrevale približno 4. avgusta u uslovima konkretnog ogleda.

Razlikovao se i njihov hemijski sastav.

Bardaklija je imala približno 14,5 °Brix rastvorljivih suvih materija i oko 1,1% titracionih kiselina, dok je kod Derosavke zabeleženo približno 15,5 °Brix i oko 1,3% kiselina.

Ovi podaci pokazuju zašto nije dobro svaku Crvenu ranku opisivati jednom jedinom brojkom.

Sinonimi i lokalni nazivi

Crvena ranka je tokom dugog perioda gajenja dobila veliki broj narodnih imena.

Najčešće se sreću:

Ranka,

Darosavka odnosno Derosavka,

Šumadinka,

Crvenjača,

Ranovača,

Ranica,

a u pojedinim krajevima i drugi lokalni nazivi. Ipak, sa sinonimima treba biti oprezan.

Savremena naučna literatura Derosavku vodi kao varijetet Crvene ranke, a ne samo kao potpuno neproblematičan alternativni naziv za svaki genotip Crvene ranke. Bardaklija se takođe vodi kao poseban varijetet.

Zato je mnogo preciznije reći da Crvena ranka postoji kroz više lokalnih tipova i naziva nego tvrditi da su svi ti nazivi u svakom slučaju potpuno ista biljka.

Zašto se zove Ranka?

Naziv Ranka povezuje se sa njenim relativno ranim sazrevanjem u odnosu na Požegaču i druge kasnije tradicionalne šljive.

U pomološkom istraživanju Bardaklija i Derosavka dostigle su punu zrelost približno 4. avgusta, dok je Požegača u istim uslovima sazrela tek početkom septembra. U praktičnoj voćarskoj literaturi termin sazrevanja Crvene ranke najčešće se stavlja od kraja jula do prve polovine avgusta, uz zavisnost od lokaliteta i godine.

Otuda je naziv „ranka“ veoma logičan – ona stiže ranije od velikog broja tradicionalnih rakijskih sorti.

Stablo Crvene ranke

Crvena ranka je stara sorta prilagođena tradicionalnom načinu gajenja i različitim agroekološkim uslovima Srbije.

U praktičnim pomološkim opisima navodi se srednje bujno do bujno stablo sa širokom krošnjom i veoma dobrim potencijalom rodnosti.

Savremena istraživanja dodatno pokazuju da su različiti klonovi Crvene ranke dovoljno različiti da ima smisla njihova posebna selekcija. Upravo se među starim stablima traže genotipovi sa boljim kvalitetom ploda, rodnošću, tolerantnošću prema stresu i boljim zdravstvenim osobinama.

Crvena ranka se zato danas ne posmatra samo kao stara sorta koju treba sačuvati, već i kao genetički materijal koji može biti unapređen izborom najboljih klonova.

Velika rodnost

Jedna od osobina zbog kojih je Crvena ranka dugo opstajala u srpskim voćnjacima jeste visok potencijal rodnosti.

Naučni rad posvećen njenoj krioprezervaciji opisuje je kao jednu od najstarijih i najbolje rodnih autohtonih sorti Srbije.

Međutim, rodnost zavisi od oprašivanja. Crvena ranka ima jednu vrlo značajnu biološku osobinu koja je odvaja od velikog broja savremenih sorti – samobesplodna je zbog problema sa funkcionalnim polenom.

Zbog toga odličan genetički potencijal za rod ne znači da će čist jednosortni zasad automatski dobro rađati.

Crvena ranka je samobesplodna

Kod Crvene ranke izražena je muška sterilnost, odnosno prašnici ne stvaraju dovoljno funkcionalnog polena za pouzdanu samooplodnju.

Savremena istraživanja Instituta za voćarstvo izričito je opisuju kao samobesplodnu sortu, zbog čega je izbor odgovarajućeg oprašivača veoma važan za formiranje roda. To znači da ozbiljan zasad Crvene ranke ne treba projektovati kao potpuno čist jednosortni zasad bez odgovarajućih oprašivača.

U tradicionalnim zasadima ovaj problem je često prirodno rešavan činjenicom da je na malom prostoru raslo više različitih sorti šljive.

Oprašivači Crvene ranke

U praktičnoj domaćoj literaturi kao tradicionalni oprašivači Crvene ranke najčešće se navode Metlaš, Trnovača i Crnošljiva, a u savremenijim zasadima koriste se i druge kompatibilne sorte odgovarajućeg vremena cvetanja.

Savremena naučna istraživanja Instituta za voćarstvo pokazuju da je izbor donora polena kod Crvene ranke dovoljno značajan da se posebno proučava njegov uticaj ne samo na zametanje već i na masu i hemijski sastav ploda.

Zato pitanje oprašivača kod Crvene ranke nije samo pitanje „da li će biti ploda“, već može uticati i na kvalitet same sirovine.

Efektivni period oprašivanja

Institut za voćarstvo proučavao je i efektivni polinacioni period Crvene ranke.

Rezultati predstavljeni na međunarodnom skupu ukazuju da se u ispitivanim uslovima efektivni period oprašivanja može proceniti na približno deset dana. To je značajno zato što vremenske prilike tokom cvetanja – posebno temperatura – mogu direktno uticati na uspeh oplodnje i konačan prinos.

Novija istraživanja iz 2026. godine upravo su analizirala uticaj temperature u trenutku oprašivanja na formiranje plodova Crvene ranke.

Plod Crvene ranke

Plod je sitan do srednje sitan, ali postoje velike razlike između lokalnih genotipova.

U trogodišnjem istraživanju Bardaklija je imala prosečnu masu od 22,8 g, dok je Derosavka imala oko 17,5 g.

To je veoma značajna razlika unutar iste tradicionalne sorte.

Upravo Bardaklija se u velikom istraživanju autohtonog genofonda izdvojila kao jedan od genotipova preporučenih čak i za svežu potrošnju, što pokazuje da Crvenu ranku ne treba posmatrati isključivo kao sitan i tržišno neatraktivan rakijski plod.

Oblik i boja ploda

Kod proučavanih varijeteta plod je izdužen do suzast, sa suženjem prema vrhu i peteljci.

Pokožica je karakteristično crvenoljubičasta odnosno plavocrvenkasta, što je jedna od osobina po kojima je sorta dobila naziv. Meso je žutozeleno.

U punoj zrelosti voštani pepeljak može vizuelno ublažiti crvenoljubičastu boju i dati plodu više plavičast izgled.

Zato opis „crvena“ kod Crvene ranke ne znači jarkocrvenu šljivu poput nekih japanskih sorti, već karakterističnu crvenoljubičastu do plavocrvenkastu pokožicu.

Koštica

Crvena ranka pripada sortama kod kojih se koštica ne odvaja lako od mesa.

U domaćoj pomološkoj literaturi često se opisuje kao glođuša, odnosno sorta kod koje meso snažno prijanja uz košticu. U velikom trogodišnjem istraživanju prosečna masa koštice iznosila je oko 0,76 g kod Bardaklije i oko 0,56 g kod Derosavke.

Ova osobina ima posebnu tehnološku važnost kod proizvodnje rakije jer potpuno mehaničko odvajanje koštice može biti teže nego kod cepača poput Požegače ili Čačanske rodne.

Kada sazreva Crvena ranka?

Crvena ranka je rana do srednjerana tradicionalna šljiva.

U istraživanju sprovedenom tokom 2007–2009. godine oba proučavana varijeteta iz Trnave kod Čačka – Bardaklija i Derosavka – dostigla su punu zrelost prosečno oko 4. avgusta.

U trogodišnjem istraživanju njene pogodnosti za proizvodnju rakije termin sazrevanja varirao je približno od 5. do 11. avgusta.

Zato se za Srbiju prva polovina avgusta može uzeti kao dobar okvir, uz mogućnost ranijeg sazrevanja krajem jula u toplijim područjima i godinama.

Šećeri u Crvenoj ranki

Crvena ranka je posebno zanimljiva zato što sadržaj šećera može veoma zavisiti od genotipa i uslova gajenja.

Kod Bardaklije je u trogodišnjem istraživanju zabeleženo oko 14,5 °Brix rastvorljivih suvih materija, dok je Derosavka dostigla približno 15,5 °Brix.

Međutim, savremenije istraživanje 18 sorti šljive selekcionisanih u Srbiji dalo je još zanimljiviji rezultat. Crvena ranka je imala najveću količinu ukupnih šećera među svim analiziranim sortama – čak 174,3 g/kg svežeg ploda, odnosno približno 17,4% ukupnih šećera u konkretnom ispitivanom materijalu.

Ovu vrednost ne treba predstavljati kao fiksnu osobinu svake Crvene ranke, ali ona jasno pokazuje koliko visok šećerni potencijal kvalitetan genotip u odgovarajućim uslovima može postići.

Kiseline

Kod Bardaklije je u istom trogodišnjem istraživanju zabeležena titraciona kiselost od približno 1,1%, dok je Derosavka imala oko 1,3%. Njihov odnos rastvorljivih materija i kiselina iznosio je približno 13,2 odnosno 11,9.

Starija tehnološka literatura za Crvenu ranku generalno navodi oko 10–14% šećera i približno 0,9% ukupnih kiselina, ali savremena istraživanja pokazuju da pojedini klonovi mogu znatno odstupati od tih proseka.

Zato je za ozbiljnu destileriju mnogo korisnije izmeriti Brix, šećere i kiseline konkretne sirovine nego oslanjati se na jednu staru tabelarnu vrednost sorte.

Crvena ranka nije samo „šećerna“ šljiva

Visok sadržaj šećera jeste važan jer omogućava dobar alkoholni potencijal.

Ali Crvena ranka nije postala slavna samo zato što dobro previre. Njena najveća prednost je kvalitet destilata.

Naučni rad iz 2007. godine bio je posebno posvećen pogodnosti Crvene ranke za proizvodnju rakije visokog kvaliteta i traženju optimalnog tehnološkog postupka za sortnu šljivovicu. Rezultati su potvrdili njenu veliku vrednost, dok druga analizirana stara sorta – Crveni piskavac – nije pokazala isti potencijal.

Jedna od sorti koje su stvorile ugled srpske šljivovice

Institut za voćarstvo u Čačku Crvenu ranku zajedno sa Požegačom direktno povezuje sa slavom odnosno istorijskim ugledom srpske šljivovice.

U radu o senzornim karakteristikama rakija autori navode da Crvena ranka daje rakiju vrhunskog kvaliteta i da može predstavljati osnovu za proizvodnju visokokvalitetnih šljivovica, uključujući posebne dvosortne kupaže.

To je veoma snažna potvrda njenog statusa. Kod mnogih starih sorti tvrdnja da su „odlične za rakiju“ zasniva se prvenstveno na predanju.

Kod Crvene ranke imamo i tradiciju i naučna ispitivanja gotovog destilata.

Kakvu rakiju daje Crvena ranka?

Crvena ranka je poznata po izraženom i prepoznatljivom sortnom karakteru.

Stručna literatura je opisuje kao sirovinu za vrhunsku šljivovicu, a senzorna ispitivanja pokazuju veoma visoke ocene mirisa, ukusa i tipičnosti. U istraživanju različitih režima redestilacije finalne rakije Crvene ranke razblažene na 45% vol. alkohola dobijale su ukupne senzorne ocene približno između 17,90 i 18,03 od mogućih 20 poena.

Takve ocene svrstavaju je u veoma ozbiljan kvalitativni rang.

Najbolji opis kvalitetne rakije od Crvene ranke zato nije jednostavno „miris šljive“, već izrazito sortna, puna i kompleksna šljivovica sa dovoljno sopstvenog karaktera da može biti i monosortni premium destilat.

Crvena ranka kao monosortna rakija

Crvena ranka ima dovoljno snažan identitet da joj nije potrebna druga sorta kako bi dala ozbiljnu rakiju.

Upravo su naučna istraživanja posebno analizirala monosortnu rakiju od Crvene ranke i tehnološke postupke koji mogu sačuvati ili unaprediti njen kvalitet. To je čini vrlo zanimljivom za savremene destilerije.

Monosortna rakija omogućava da se na etiketi jasno predstave:

sorta,

lokalitet,

klon,

godina berbe,

način fermentacije,

i način sazrevanja.

Kod stare sorte kao što je Crvena ranka upravo poreklo sirovine može postati jedan od najvažnijih elemenata identiteta rakije.

Crvena ranka je odlična i za kupaže

Iako daje odličnu monosortnu rakiju, Crvena ranka ima posebno zanimljivu ulogu i u kupažama.

Institut za voćarstvo istraživao je mešanje rakije Crvene ranke sa drugim monosortnim šljivovicama. U trosortnim kupažama Crvena ranka je korišćena kao dominantna komponenta sa udelom od 50%, dok su druge dve sorte učestvovale sa po 25%. Sve analizirane trosortne mešavine dostigle su više od 18 poena na senzornom ocenjivanju.

To pokazuje da Crvena ranka može imati dvostruku ulogu. Kao samostalna sorta za premium rakiju i kao aromatska i kvalitativna osnova za kompleksne kupaže šljivovice.

Crvena ranka i Čačanska rodna

Posebno je proučavana kombinacija Crvene ranke i Čačanske rodne.

Istraživanja su pokazala da dodavanje rakije od Crvene ranke može poboljšati kvalitet određenih kupaža, što je važno jer Čačanska rodna donosi visok sadržaj šećera, veliku rodnost i odličan tehnološki potencijal, dok Crvena ranka može doprineti snažnijem tradicionalnom senzornom identitetu.

To je veoma zanimljiva kombinacija starog i novog srpskog sortimenta. Čačanska rodna predstavlja rezultat modernog oplemenjivanja, dok Crvena ranka predstavlja staru lokalnu genetiku.

U dobro osmišljenoj kupaži te dve filozofije šljive mogu se dopunjavati.

Crvena ranka i Požegača

Ako postoje dve sorte koje su istorijski najčvršće povezane sa vrhunskom srpskom šljivovicom, onda su to Požegača i Crvena ranka.

Institut za voćarstvo upravo ove dve sorte navodi kao odgovorne za ugled koji je srpska šljivovica stekla. Požegača u punoj zrelosti može postići izuzetno visok sadržaj šećera i ima vrlo snažan istorijski status. Crvena ranka sazreva ranije, ima drugačiji aromatski karakter i može biti rodnija.

Rakije dve sorte nisu identične i upravo zato nije potrebno proglasiti jednu „apsolutno boljom“.

Mnogo preciznije je reći da predstavljaju dva istorijska izraza vrhunske srpske šljivovice.

Crvena ranka i Stenlej

Stenlej je u savremenim zasadima mnogo praktičnija komercijalna sorta.

Samooplodan je, ima krupniji plod i široku primenu za tržište i preradu. Crvena ranka, sa druge strane, zahteva oprašivače i daje sitniji plod, ali je njen rakijski identitet mnogo dublje ukorenjen u tradiciji Srbije.

Naučna literatura Crvenu ranku direktno opisuje kao sirovinu za vrhunsku rakiju, dok Stenlej u direktnim poređenjima nije redovno dostizao senzorni nivo najboljih tradicionalnih rakijskih sorti.

To je odličan primer zašto sorta koja je jednostavnija za voćara nije automatski i najbolja za destilera.

Berba Crvene ranke za rakiju

Crvenu ranku treba koristiti u punoj tehnološkoj zrelosti. Boja pokožice sama po sebi nije dovoljna.

Za rakiju su važni:

maksimalno razvijeni šećeri,

razvijena sortna aroma,

zdravo meso,

odsustvo plesni i truleži,

i pravovremena prerada.

Razlike između Bardaklije i Derosavke u sadržaju rastvorljivih materija pokazuju koliko genotip i trenutak berbe mogu menjati kvalitet sirovine.

Kod sorte koja može imati veoma visok sadržaj šećera prerana berba znači odricanje od dela njenog prirodnog alkoholnog i aromatskog potencijala.

Koštica i Crvena ranka

Kod Crvene ranke koštica čvrsto prijanja uz meso, zbog čega njeno potpuno uklanjanje pre fermentacije nije tako jednostavno kao kod cepača.

Tradicionalna rakija zato se često proizvodila fermentacijom kljuka sa košticama. U istraživanju redestilacije Crvene ranke sirova rakija bila je upravo proizvedena od prevrelog kljuka sa košticama.

To ipak ne znači da koštice treba lomiti.

Veliki broj polomljenih koštica povećava uticaj jedinjenja iz jezgra i može dovesti do previše izraženog karaktera koštice i gorkog badema.

Kod premium rakije količina neoštećenih koštica treba da bude tehnološki kontrolisana, a ne slučajna.

Fermentacija

Kvalitet Crvene ranke može biti izgubljen lošom fermentacijom isto kao i kod bilo koje druge sorte.

Ako je cilj da se očuva njen karakter, potpuno zreo plod treba brzo preraditi i omogućiti zdravu alkoholnu fermentaciju bez razvoja sirćetnih bakterija, plesni i drugih neželjenih mikroorganizama.

U istraživanjima kvaliteta Crvene ranke veliki značaj dat je upravo kontroli proizvodnog procesa, jer konačan kvalitet zavisi od kombinacije sorte, fermentacije i destilacije. Stara sorta ne zahteva staru i nekontrolisanu tehnologiju.

Naprotiv, upravo savremena kontrola fermentacije omogućava da se tradicionalni kvalitet sorte pokaže čistije.

Tradicionalna dvostruka destilacija

Crvena ranka tradicionalno se vezuje za dvostruku destilaciju u bakarnom kazanu.

Stručni rad iz 2014. godine opisuje klasičan postupak: prvom destilacijom prevrelog kljuka dobija se sirova, meka rakija, dok se tokom druge destilacije odnosno prepeka odvajaju prvenac, srce i patoka. Samo srednja frakcija – srce – koristi se za finalnu kvalitetnu šljivovicu.

U tradicionalnom postupku srednja frakcija često ima približno 50% vol. alkohola, dok savremeni način redestilacije može podrazumevati ranije odvajanje patoke i izdvajanje srca sa 55, 60 ili više procenata alkohola.

Koliko široko uzeti srce?

Upravo je Crvena ranka korišćena za naučno ispitivanje ovog pitanja.

U eksperimentu su tokom redestilacije izdvojena srca sa 50,0; 52,5; 55,0; 57,5; 60,0 i 62,5% vol. alkohola. Različit trenutak prekida srednje frakcije menjao je hemijski sastav, posebno količinu ukupnih kiselina, estara i 1-heksanola.

Zanimljivo je da senzorne razlike između finalnih rakija nisu bile statistički značajne, a ukupne ocene nakon svođenja na 45% vol. bile su veoma visoke – približno od 17,90 do 18,03 poena.

To još jednom potvrđuje koliko je Crvena ranka ozbiljna destilerska sirovina.

Randman rakije

Crvena ranka može imati veoma dobar alkoholni potencijal, ali randman ne treba predstavljati jednom univerzalnom brojkom.

On zavisi od:

klona,

sadržaja šećera,

godine,

zrelosti,

količine koštice,

efikasnosti fermentacije,

i načina destilacije.

Starija literatura navodi oko 10–14% šećera u plodu i teorijsku mogućnost dobijanja približno 13 litara rakije od 50% vol. iz 100 kg ploda u odgovarajućim uslovima.

Savremena analiza, međutim, pokazala je da pojedini genotip Crvene ranke može dostići čak 174,3 g/kg ukupnih šećera, pa potencijal može biti značajno veći od starih prosečnih vrednosti.

Crvena ranka nije važna samo zbog rakije

Iako je njeno ime praktično vezano za šljivovicu, pojedini genotipovi imaju kvalitet i za druge namene.

Crvena ranka Bardaklija se u velikom pomološkom istraživanju našla među genotipovima preporučenim za svežu potrošnju na osnovu veličine, hemijskog sastava i senzornog kvaliteta. To je veoma zanimljivo jer ruši pojednostavljenu predstavu da stare rakijske sorte moraju imati loš plod za jelo.

Kod dobro odabranog klona ista sorta može istovremeno imati interesantan stoni kvalitet i izuzetnu vrednost za preradu.

Fenolna jedinjenja i antioksidativni potencijal

Savremena istraživanja Crvene ranke otkrila su još jednu zanimljivu osobinu.

U poređenju 18 sorti šljive selekcionisanih u Srbiji, Crvena ranka nije imala samo najveći sadržaj ukupnih šećera već se izdvojila i visokim sadržajem neohlorogenske kiseline, flavanola i najvećom antioksidativnom aktivnošću među ispitivanim sortama.

Autori su upravo Crvenu ranku i sortu Nada izdvojili kao veoma interesantne za povećanje proizvodnje, preradu i dalji oplemenjivački rad.

Ovi sastojci nisu direktno merilo kvaliteta rakije, jer se veliki deo neisparljivih fenolnih jedinjenja ne prenosi destilacijom, ali potvrđuju biološku i genetičku posebnost ploda.

Crvena ranka i šarka šljive

Kao i druge stare šljive, Crvena ranka može biti zaražena virusom šarke šljive – Plum pox virusom.

Institut za voćarstvo je u okviru zdravstvenog pregleda starih srpskih sorti analizirao Crvenu ranku i druge autohtone genotipove na PPV i niz drugih virusa. Među 140 ukupno analiziranih uzoraka devet sorti PPV je pronađen u šest uzoraka.

Crvena ranka se zato ne sme predstavljati kao sorta „imuna na šarku“. Postoje dokumentovani PPV-inficirani genotipovi Crvene ranke koji su čak korišćeni u istraživanjima eliminacije virusa putem krioterapije.

Za podizanje novih zasada izuzetno je važan zdravstveno ispitan sadni materijal.

Selekcija zdravih stabala

Dobra vest je da i u starim zasadima pod velikim pritiskom virusa postoje potpuno zdrava stabla.

Institut za voćarstvo je u okviru programa očuvanja genetičkih resursa uspeo da izdvoji virus-free stabla autohtonih sorti, koja su zatim korišćena za uspostavljanje in vitro kultura i dugoročno očuvanje.

Kod same Crvene ranke postoje zdravi genotipovi koji su laboratorijski testirani na PPV, PDV, PNRSV, ACLSV i druge važne patogene.

To je posebno važno za budućnost sorte.

Obnova Crvene ranke ne treba da se zasniva na nasumičnom uzimanju izdanaka iz nepoznatih starih voćnjaka, već na genetički i zdravstveno proveravanom materijalu.

Crvena ranka se čuva i krioprezervacijom

Crvena ranka je danas deo savremenih programa zaštite biljnih genetičkih resursa.

Institut za voćarstvo ispituje krioprezervaciju vrhova izdanaka korišćenjem aluminijumskih cryo-plate metoda, čime se biljni materijal može dugoročno sačuvati na ekstremno niskim temperaturama.

Posebno je zanimljivo da je krioterapijom u određenim tretmanima uspešno eliminisan i Plum pox virus iz zaraženog materijala Crvene ranke.

Tako sorta koja se nekada čuvala samo izdancima i starim porodičnim voćnjacima danas dobija i potpuno savremeni sistem zaštite.

Zašto je Crvena ranka danas ugrožena?

Naučna literatura navodi da je Crvena ranka ugrožena dugotrajnim pritiskom patogena i potiskivanjem od strane modernih komercijalno značajnijih sorti.

Razlog je jasan. Savremena proizvodnja traži:

krupniji plod,

jednostavnije oprašivanje,

uniformnost,

lakšu mehanizaciju,

standardizovan prinos,

i sertifikovan sadni materijal.

Crvena ranka ima veliku rakijsku vrednost, ali zahteva više znanja i pažnje.

Zbog toga je tokom modernizacije šljivarstva gubila prostor u korist Stenleja i novih čačanskih sorti.

Zašto se interesovanje vraća?

Savremena premium rakija ponovo je promenila kriterijume.

Sve više nije dovoljno napisati samo „šljivovica“.

Važno je:

koja šljiva,

iz kog kraja,

iz kog voćnjaka,

i kako je destilat proizveden.

U takvom svetu Crvena ranka ima ogromnu prednost.

Ona nije anonimna sirovina.

Ima ime, istoriju, više lokalnih tipova, naučno potvrđen visok šećerni potencijal i dokazanu sposobnost da daje vrhunsku rakiju.

Značaj Crvene ranke za srpsku rakiju

Crvena ranka pripada malom broju sorti koje se mogu posmatrati kao deo identiteta jednog nacionalnog destilata. Požegača je istorijski standard. Crvena ranka je drugi veliki stub tradicionalne srpske šljivovice.

Institut za voćarstvo upravo ih zajedno navodi kao sorte koje su doprinele slavi srpske šljivovice.

Njena budućnost zato ne bi trebalo da bude u pokušaju da konkuriše Stenleju po krupnoći ili savremenim sortama po jednostavnosti proizvodnje. Njena najveća vrednost je upravo u tome što nije ista.

Crvena ranka ima smisla kao pažljivo izabrana sirovina za vrhunsku monosortnu rakiju ili kao ključna komponenta ozbiljnih kupaža.

U čaši kvalitetne šljivovice ona može da pokaže zašto sorta voća treba da bude jednako važna za rakiju kao što je sorta grožđa važna za vino.

Najvažnije karakteristike Crvene ranke

Vrsta: evropska šljiva, Prunus domestica L. u savremenoj pomološkoj karakterizaciji.

Status: jedna od najstarijih autohtonih sorti šljive Srbije.

Poreklo: stare heterogene lokalne populacije Srbije, posebno zapadne Srbije; precizno mesto i vreme prvobitnog nastanka nisu dokazani.

Poznati varijeteti: Bardaklija i Derosavka.

Narodni nazivi: Ranka, Darosavka/Derosavka, Šumadinka, Crvenjača, Ranovača i drugi lokalni nazivi.

Stablo: srednje bujno do bujno, sa visokim potencijalom rodnosti.

Oplodnja: samobesplodna, sa izraženom muškom sterilnošću; zahteva odgovarajuće oprašivače.

Plod: sitan do srednje sitan, sa izraženom razlikom između klonova.

Masa ploda: približno 22,8 g kod Bardaklije i 17,5 g kod Derosavke u jednom trogodišnjem istraživanju.

Pokožica: crvenoljubičasta do plavocrvenkasta.

Meso: žutozeleno.

Koštica: meso se teško odvaja od koštice.

Sazrevanje: kraj jula do prve polovine avgusta; u pojedinim istraživanjima približno 4–11. avgusta.

Rastvorljive suve materije: približno 14,5 °Brix kod Bardaklije i 15,5 °Brix kod Derosavke u jednom trogodišnjem istraživanju.

Ukupni šećeri: u savremenom istraživanju jednog selekcionisanog materijala čak 174,3 g/kg svežeg ploda, najviše među 18 analiziranih sorti.

Primarna tradicionalna namena: proizvodnja rakije.

Potencijal za rakiju: izuzetno visok.

Senzorni kvalitet: naučna istraživanja potvrđuju mogućnost proizvodnje vrhunskih monosortnih rakija.

Posebna vrednost: pogodna i kao osnova za kvalitetne dvosortne i trosortne kupaže šljivovice.

Šarka šljive: može biti inficirana PPV-om; za nove zasade neophodan je zdravstveno ispitan materijal.

Česta pitanja o Crvenoj ranki

Da li je Crvena ranka autohtona srpska sorta?

Da. Savremena stručna literatura i Institut za voćarstvo u Čačku svrstavaju je među najstarije autohtone sorte šljive Srbije.

Odakle tačno potiče Crvena ranka?

Precizno mesto nastanka nije pouzdano utvrđeno. Savremena istraživanja govore o heterogenim lokalnim populacijama zapadne Srbije, iz kojih su izdvajani različiti klonovi.

Da li su Crvena ranka i Derosavka isto?

Derosavka se u savremenom pomološkom istraživanju vodi kao varijetet Crvene ranke. Pored nje analizirana je i Crvena ranka Bardaklija, pa je preciznije govoriti o lokalnim varijetetima nego sve nazive potpuno izjednačiti.

Da li je Crvena ranka isto što i Šumadinka?

Šumadinka je jedan od tradicionalnih narodnih naziva koji se vezuje za Crvenu ranku, ali kod starih heterogenih populacija lokalne nazive uvek treba koristiti sa određenom dozom opreza.

Kada sazreva Crvena ranka?

Najčešće od kraja jula do prve polovine avgusta. U naučnim ogledima pojedini varijeteti dostizali su punu zrelost oko 4. avgusta, dok je drugo trogodišnje ispitivanje beležilo period od 5. do 11. avgusta.

Koliko je krupan plod?

Zavisi od klona. U jednom trogodišnjem istraživanju Bardaklija je imala prosečno oko 22,8 g, a Derosavka oko 17,5 g.

Koliko šećera ima Crvena ranka?

Vrednosti veoma variraju. Bardaklija i Derosavka imale su približno 14,5 odnosno 15,5 °Brix, dok je u drugom istraživanju Crvena ranka dostigla 174,3 g/kg ukupnih šećera i imala najviši sadržaj među 18 ispitivanih sorti.

Da li je Crvena ranka dobra za rakiju?

Da. Ona nije samo „dobra“ rakijska sorta već jedna od najvažnijih tradicionalnih sorti za vrhunsku srpsku šljivovicu. Institut za voćarstvo navodi da zajedno sa Požegačom pripada sortama koje su zaslužne za ugled srpske šljivovice.

Kakvu rakiju daje Crvena ranka?

Daje izrazito sortnu i kvalitetnu šljivovicu. U kontrolisanom istraživanju različitih režima redestilacije rakije su na skali do 20 poena dostizale približno 17,9–18,0 poena.

Da li je bolja za rakiju od Požegače?

Obe sorte pripadaju samom vrhu tradicionalnih rakijskih sorti Srbije, ali imaju različit karakter. Naučna literatura upravo ih zajedno povezuje sa istorijskim ugledom srpske šljivovice, pa nema potrebe jednu univerzalno proglašavati boljom od druge.

Da li je Crvena ranka samooplodna?

Ne. Crvena ranka je samobesplodna i karakteriše je muška sterilnost, zbog čega joj je potreban odgovarajući donor polena.

Koje sorte mogu da joj budu oprašivači?

U tradicionalnoj praksi pominju se Metlaš, Trnovača i Crnošljiva, dok se savremena istraživanja bave preciznim izborom donora polena i njegovim uticajem na zametanje i kvalitet ploda.

Da li se koštica odvaja od mesa?

Teško. Crvena ranka pripada tipovima kod kojih meso jako prijanja uz košticu, što je važno prilikom pripreme komine za rakiju.

Da li se rakija od Crvene ranke proizvodi sa košticom?

Tradicionalno često da. U naučnom istraživanju redestilacije sirova rakija bila je proizvedena od prevrelog kljuka Crvene ranke sa košticama. Koštice ipak ne treba lomiti nekontrolisano.

Da li je Crvena ranka otporna na šarku?

Ne treba je opisivati kao imunu. Postoje dokumentovani PPV-inficirani genotipovi Crvene ranke, a Institut za voćarstvo sprovodio je čak i krioterapiju radi eliminacije virusa.

Da li Crvena ranka nestaje?

Smatra se ugroženom starom sortom zbog dugotrajnog pritiska patogena i potiskivanja od strane komercijalnih sorti. Zato se danas čuva kroz klonsku selekciju, in vitro kulturu i krioprezervaciju.

Može li se praviti monosortna rakija od Crvene ranke?

Da. Crvena ranka je jedna od najboljih domaćih sorti upravo za monosortnu rakiju, jer poseduje dovoljno izražen senzorni identitet i naučno potvrđen potencijal za vrhunsku šljivovicu.