Jedna od najvažnijih mediteranskih crnih sorti

 

Grenache je jedna od najznačajnijih crnih vinskih sorti mediteranskog sveta. U Španiji je poznata kao Garnacha Tinta, u Francuskoj kao Grenache Noir, a na Sardiniji kao Cannonau. Sorta je poznata po veoma visokom potencijalu nakupljanja šećera, relativno niskim prirodnim kiselinama, toplom i zaobljenom karakteru vina i izrazitoj sposobnosti prilagođavanja suvim i toplim područjima.

Od Grenachea nastaju veoma različita vina: sveža i voćna crvena vina, ozbiljna vina starih čokota namenjena dugom sazrevanju, roze vina, kupaže sa Syrahom i Mourvèdreom, kao i prirodno slatka i fortifikovana vina. U najboljim uslovima daje vina sa aromama trešnje, maline, jagode, zrele šljive, smokve, začina, bibera i mediteranskog bilja.

Grenache je posebno važan u Španiji, južnoj dolini Rone, Roussillonu, Provansi i na Sardiniji, ali je danas prisutan i u Australiji, SAD, Južnoj Africi i drugim toplijim vinogradarskim područjima.

Poreklo Grenachea

Poreklo Grenachea dugo je bilo predmet rasprava.

Zvanični španski izvori Garnacha Tintu smatraju sortom španskog porekla, verovatno iz Aragona. Francuski PlantGrape takođe navodi Španiju kao zemlju porekla i ističe da je Grenache tokom srednjeg veka prenet u Francusku.

Aragon se zato danas najčešće navodi kao istorijska domovina sorte.

Ipak, pitanje porekla nije potpuno zatvoreno. Cannonau sa Sardinije genetički odgovara Grenacheu, a arheološka i paleobotanička istraživanja na Sardiniji otvorila su mogućnost znatno starije istorije vinove loze slične današnjem Cannonauu.

Savremeno naučno istraživanje iz 2024. godine navodi da definitivno poreklo Garnacha Tinte još nije moguće utvrditi. Istorijski izvori pominju Garnachu u Španiji 1513. godine, dok je Cannonau na Sardiniji dokumentovan 1549. godine. Sama blizina ovih datuma nije dovoljna da se pitanje porekla definitivno reši.

Zbog toga je najpreciznije reći da se Grenache zvanično i najčešće smatra sortom španskog porekla, verovatno iz Aragona, uz postojanje dugotrajne naučne rasprave o ulozi Sardinije u njegovoj istoriji.

Grenache, Garnacha i Cannonau – ista sorta

Nazivi Grenache, Garnacha Tinta i Cannonau odnose se na isti osnovni genotip.

Najvažniji nazivi su:

Grenache – Francuska i međunarodna upotreba
Grenache Noir – Francuska
Garnacha Tinta – Španija
Cannonau – Sardinija
Tocai Rosso – deo Italije

PlantGrape zvanično navodi Garnacha Tinta, Cannonau i Tocai Rosso među evropskim sinonimima Grenachea.

U srpskom Registru priznatih sorti koristi se naziv Grenache noir, uz domaći oblik Grenaš crni.

Grenache i Garnacha Tintorera nisu ista sorta

Posebno je važno razlikovati Garnacha Tintu od Garnacha Tintorere. Garnacha Tintorera nije drugačiji naziv za Grenache. To je sorta međunarodno poznata kao Alicante Bouschet. Nastala je u Francuskoj u 19. veku ukrštanjem Petit Bouscheta i Grenachea, a posebna je po obojenom mesu bobice i crvenom soku.

Grenache ima svetlo, neobojeno meso bobice, dok se pigmenti nalaze prvenstveno u pokožici. U Španiji se Garnacha Tinta i Garnacha Tintorera u zvaničnim registrima vode kao dve potpuno različite sorte.

Grenache Blanc i Grenache Gris

Grenache ima nekoliko poznatih mutacija boje.

Grenache Blanc, odnosno Garnacha Blanca, predstavlja belu mutaciju Grenachea. Genetski profil je praktično isti, dok je promena boje posledica somatske mutacije. Grenache Gris je siva, odnosno ružičasto obojena mutacija Grenache Noira.

Postoji i Garnacha Peluda, odnosno „dlakava Garnacha“, koja predstavlja posebnu somatsku mutaciju Grenachea sa karakteristično maljavim naličjem lista.

Ove forme se u praktičnom vinogradarstvu vode kao zasebne sorte ili varijeteti, iako pripadaju istoj genetskoj porodici.

Ampelografske karakteristike

Grenache pripada vrsti Vitis vinifera. Vrh mladog lastara ima malu količinu poleglih dlačica. Mladi listovi su zeleni, glatki i sjajni, dok su internodije mladih lastara zelene. Odrasli list je relativno gladak i karakteristično uvijen. Nervi i peteljka nemaju izraženu antocijansku pigmentaciju.

Zupci na obodu lista imaju relativno ravne stranice.

Na naličju lista maljavost je veoma slabo izražena ili gotovo odsutna. Zreli jednogodišnji lastari karakteristično su žuti.

Bobice su okrugle.

Grozd i bobica

Grozd Grenachea najčešće je srednje veličine, mada njegova veličina može značajno da varira između klonova i proizvodnih uslova.

Često je zbijen. Bobice su:

srednje veličine
okrugle
tamnocrvene do ljubičastocrne
sočne
sa neobojenim mesom

Španski zvanični opis navodi zbijene do veoma zbijene grozdove i srednje velike, okrugle bobice sa tankom pokožicom i mekim, sočnim mesom.

Francuski PlantGrape grozdove opisuje kao srednje do velike, a bobice kao srednje veličine.

Razlike između pojedinih opisa prvenstveno su posledica velikog broja klonova, starih populacija i različitih uslova gajenja.

Bujnost

Grenache je veoma bujna sorta.

Formira snažan čokot i debele višegodišnje delove drveta. Lastari uglavnom imaju uspravan položaj, što je jedna od osobina zbog kojih Grenache veoma dobro odgovara tradicionalnom uzgojnom obliku gobelet.

PlantGrape posebno navodi snažnu bujnost i uspravan rast kao tipične osobine sorte.

U toplim i plodnim uslovima vegetativni rast može biti veoma snažan, pa je održavanje ravnoteže između vegetacije i roda važno za kvalitet vina.

Rezidba i gobelet

Grenache je tradicionalno povezan sa kratkom rezidbom. PlantGrape preporučuje kratku rezidbu u sistemima:

gobelet
kordunica.

Tradicionalni gobelet posebno je rasprostranjen u suvim mediteranskim područjima Španije i južne Francuske.

Čokot se razvija kao samostojeća forma sa relativno niskom krošnjom, koja štiti grožđe od preterane sunčeve svetlosti i dobro podnosi snažne vetrove.

Upravo je Grenache jedna od klasičnih mediteranskih sorti za ovakav sistem gajenja.

Fenologija i vreme sazrevanja

Grenache ne spada među rane sorte.

PlantGrape navodi da pupoljci kreću približno pet do šest dana nakon Chasselasa. Grožđe sazreva približno četiri nedelje posle Chasselasa, što Grenache svrstava u kasnije sorte. Kasnije sazrevanje veoma dobro odgovara toploj mediteranskoj klimi. Sorta zahteva dovoljno dugu vegetacionu sezonu kako bi dostigla punu aromatsku i fenolnu zrelost.

U hladnijim područjima može imati problem sa potpunim sazrevanjem, dok se u toplim regionima veoma dobro prilagođava.

Klima

Grenache je tipična sorta toplih i suvih vinogradarskih područja.

Posebno dobro podnosi:

visoke letnje temperature
sušu
intenzivnu sunčevu svetlost
siromašna zemljišta
snažne vetrove

Zvanični izvori doline Rone posebno naglašavaju njegovu prilagođenost suvim, siromašnim i kamenitim položajima. Ova sposobnost učinila ga je jednom od najvažnijih sorti mediteranskog vinogradarstva.

Snažan i dubok korenov sistem starih čokota dodatno povećava sposobnost preživljavanja u suvim uslovima.

Grenache i suša

Otpornost prema suši predstavlja jednu od najvažnijih osobina Grenachea.

Stari zasadi u Aragonu, Prioratu, južnoj Roni i Australiji često se nalaze na izrazito suvim položajima bez navodnjavanja. Ipak, otpornost na sušu ne znači da nedostatak vode nema posledice.

Ekstremni vodni stres može:

zaustaviti sazrevanje
smanjiti fotosintezu
smanjiti veličinu bobica
ograničiti razvoj aroma
dovesti do previsoke koncentracije alkohola u odnosu na ostale komponente vina

Zato najbolji rezultati nastaju kada čokot ima dovoljno vode za normalnu fiziološku aktivnost, ali ne toliko da postane preterano bujan.

Zemljište

Grenache može uspevati na različitim tipovima zemljišta.

Posebno mu odgovaraju:

kamenita zemljišta
šljunak
škriljac
siromašni suvi položaji
blago kisela zemljišta

PlantGrape navodi da sorta bolje odgovara blago kiselim, šljunkovitim i kamenitim terroirima nego veoma krečnim i svetlim zemljištima. U Prioratu su posebno poznati stari zasadi Garnache na izrazito siromašnim škriljavim zemljištima poznatim kao llicorella.

Takvi uslovi prirodno ograničavaju prinos i omogućavaju dobijanje veoma koncentrisanog grožđa.

Podloge

Kod Grenachea izbor podloge posebno zavisi od:

suše
dubine zemljišta
krečnjaka
plodnosti
dostupnosti vode
željene bujnosti

Na suvim položajima prednost imaju podloge sa sposobnošću razvoja snažnog i dubokog korena. Na vrlo plodnim zemljištima preterano bujna kombinacija podloge i Grenachea može dovesti do visokih prinosa i slabijeg kvaliteta grožđa.

Kod ove sorte to je posebno važno jer prinos veoma snažno utiče na intenzitet boje i koncentraciju vina.

Rodnost i uticaj prinosa

Grenache može biti veoma produktivna sorta.

Visok prinos, međutim, značajno utiče na kvalitet. PlantGrape posebno navodi da sa povećanjem prinosa boja vina Grenachea brzo slabi. Kod visokih prinosa vina mogu biti:

svetlija
jednostavnija
manje koncentrisana
mekša
sa manje izraženim sortnim karakterom

Stari čokoti na siromašnim zemljištima prirodno daju znatno manje grožđa.

Takvi zasadi danas su posebno cenjeni jer mogu proizvesti Grenache potpuno drugačijeg karaktera – koncentrisan, složen i sposoban za dugo sazrevanje.

Coulure – osipanje cvetova

Grenache može biti osetljiv na coulure, odnosno slabije zametanje bobica nakon cvetanja.

U nepovoljnim uslovima deo cvetova ne razvija normalnu bobicu, pa grozd postaje ređi i prinos opada. PlantGrape ovu osobinu izdvaja kao jednu od agronomskih slabosti sorte.

Pojava zavisi od klona, vremenskih uslova tokom cvetanja i opšteg stanja čokota.

Magnezijum i Grenache

Grenache pokazuje izraženu sklonost ka simptomima nedostatka magnezijuma.

PlantGrape ovu osobinu posebno navodi u agronomskom opisu sorte. Nedostatak magnezijuma može se manifestovati karakterističnim promenama boje između lisnih nerava i smanjenom fotosintetskom aktivnošću.

Zbog toga je mineralni sastav zemljišta i pravilan odnos kalijuma i magnezijuma posebno značajan u zasadima Grenachea.

Bolesti

Grenache nije sorta otporna na gljivične bolesti. PlantGrape navodi veoma visoku osetljivost prema:

plamenjači
crnoj pegavosti, odnosno phomopsisu.

Nešto je osetljiviji i prema:

bakterijskoj nekrozi
sivoj truleži
grožđanim moljcima.

Zdravstveno stanje grožđa zavisi i od klime.

U tradicionalno suvim mediteranskim regionima pritisak određenih gljivičnih bolesti može biti manji nego u vlažnijim vinogradarskim područjima.

Klonovi Grenachea

Velika istorijska rasprostranjenost Grenachea stvorila je izuzetnu genetičku raznovrsnost unutar sorte.

U Francuskoj su trenutno sertifikovana 24 klona: 70, 134, 135, 136, 137, 224, 287, 362, 432, 433, 434, 435, 513, 514, 515, 516, 517, 814, 1064, 1065, 1212, 1270, 1271, 1272. U dolini Rone je 1998. godine formirana kolekcija sa više od 360 različitih klonskih materijala.

Pojedini noviji klonovi selekcionisani su upravo sa ciljem smanjenja prinosa i povećanja sadržaja antocijana i polifenola. Klon 1270, na primer, poreklom je iz Španije i karakterišu ga manji grozdovi i bobice i izraženiji potencijal strukture vina.

Šećer i alkohol

Jedna od najpoznatijih osobina Grenachea jeste veoma visok potencijal akumulacije šećera.

U toploj klimi potpuno zrelo grožđe lako može dati vina sa visokim sadržajem alkohola. PlantGrape Grenache opisuje kao sortu sa veoma visokim potencijalom šećera. Zbog toga crvena vina Grenachea često dostižu 14% ili više alkohola, dok u izrazito toplim i zrelim godinama mogu biti i znatno snažnija.

Visok alkohol doprinosi osećaju punoće, topline i slasti u ukusu čak i kada je vino potpuno suvo.

Kiseline

Grenache prirodno nema naročito visoku kiselost.

PlantGrape navodi da su kiseline uglavnom niske. To je važna osobina sorte i jedan od razloga za tradicionalno kupažiranje sa sortama koje mogu doprineti većom svežinom, bojom ili strukturom. U veoma toplim područjima očuvanje kiselina predstavlja poseban izazov.

Viša nadmorska visina, hladniji položaji i ranija berba mogu pomoći u očuvanju svežine.

Boja vina

Grenache često daje vino svetlije boje nego što bi se očekivalo od njegove punoće i alkohola.

Boja može biti:

rubincrvena
svetlo purpurna u mladosti
granatna tokom sazrevanja

Koncentracija boje veoma zavisi od prinosa. Kod starih čokota sa malim prinosom mogu nastati duboko obojena i veoma koncentrisana vina, dok pri visokim prinosima boja može biti znatno svetlija.

Ova osobina jedan je od razloga zbog kojih se Grenache tradicionalno kombinuje sa Syrahom, Mourvèdreom ili drugim sortama snažnije boje.

Tanini

Grenache najčešće ima mekšu taninsku strukturu od sorti kao što su Cabernet Sauvignon, Mourvèdre ili Tannat.

Mlada vina mogu biti vrlo voćna, zaobljena i relativno pristupačna. Ipak, stari čokoti, nizak prinos i duža maceracija mogu dati znatno strukturiranija vina. Zvanični francuski izvori vina Grenachea opisuju kao puna i zaobljena, sa taninima koji tokom odležavanja dodatno omekšavaju.

Kod vrhunskih vina struktura može biti dovoljno snažna za višegodišnje ili višedecenijsko sazrevanje.

Aromatski profil Grenachea

Grenache ima veoma prepoznatljiv voćno-začinski karakter. Tipične arome uključuju:

trešnju
višnju
malinu
jagodu
crvenu šljivu
crnu trešnju
smokvu
suvo voće
beli i crni biber
sladić
mediteransko bilje
garrigue
crnu maslinu
duvan
kakao
kafu

Francuski Vin de France kao karakteristične note Grenachea posebno navodi trešnju, smokvu i beli biber, uz moguće nijanse duvana, moke, sladića, katrana, crne masline i mediteranskog bilja.

Karakter vina veoma snažno zavisi od terroira, starosti čokota, prinosa i zrelosti grožđa.

Garrigue

Kod Grenachea iz južne Francuske često se koristi izraz garrigue.

On opisuje aromatski utisak mediteranskog rastinja poput:

timijana
ruzmarina
lavande
žalfije
suvog bilja

Ovaj karakter nije jedna pojedinačna aromatska materija, već senzorski opis složenog mirisa koji se često pojavljuje u vinima južne Rone i Languedoca.

Zvanični izvori doline Rone garrigue i začinske tonove izdvajaju među karakterističnim aromama zrelog Grenachea.

Kakvo vino daje Grenache?

Grenache može davati veoma različite stilove. U osnovi, crvena vina su često:

vrlo voćna
topla
zaobljena
srednje do puna
relativno mekših tanina
visokog alkohola
umerene do niže kiselosti

Na mladim čokotima i pri većim prinosima može dati jednostavnija i vrlo pristupačna vina. Na starim čokotima, kamenitim zemljištima i pri malim prinosima može dati izuzetno koncentrisana vina sa velikom složenošću i potencijalom odležavanja.

PlantGrape naglašava da na kvalitetnim terroirima i uz dobru kontrolu prinosa Grenache može davati velika, veoma strukturirana i aromatična vina pogodna za sazrevanje.

Monosortni Grenache

Iako je kroz istoriju često bio deo kupaža, danas se sve više proizvode ozbiljna monosortna vina.

Posebno su poznata vina starih čokota iz:

Aragona
Navarre
Sierre de Gredos
Priorata
južne Francuske
McLaren Valea
Barosse.

Kod dobrih monosortnih vina posebno dolaze do izražaja crveno voće, začini, fine cvetne nijanse i karakter tla.

Australijski McLaren Vale danas posebno ističe stare, suvo gajene Grenache čokote kao jednu od najvažnijih osnova savremenih vrhunskih vina ovog područja.

Grenache u kupažama

Grenache je jedna od klasičnih svetskih sorti za kupažiranje.

Najpoznatija kombinacija je Grenache - Syrah - Mourvèdre. Ova kupaža poznata je kao GSM.

Grenache najčešće donosi:

voćnost
alkohol
punoću
mekoću
zaobljenost

Syrah doprinosi bojom, začinima i strukturom, dok Mourvèdre može doneti tanine, tamno voće i dodatni potencijal za odležavanje.

Ovakav model posebno je povezan sa južnom dolinom Rone, a kasnije je postao veoma značajan i u Australiji.

Grenache u Châteauneuf-du-Papeu

Grenache je ključna sorta crvenih vina Châteauneuf-du-Papea.

Zvanična organizacija apelacije opisuje ga kao dominantnu sortu većine vina i ističe njegovu sposobnost da podnosi toplotu, suva zemljišta i snažan mistral. U ovom području Grenache daje osnovu punoće, snage i dugovečnosti vina.

Može se kombinovati sa Syrahom, Mourvèdreom, Cinsaultom, Counoiseom i drugim tradicionalnim sortama apelacije.

Stari čokoti na kamenitim položajima mogu dati neka od najsloženijih i najdugovečnijih vina od Grenachea.

Grenache u Španiji

Španija ostaje jedno od najvažnijih svetskih područja Garnache.

Posebno je značajna u Aragonu, Navarri, Kataloniji i brojnim područjima centralne Španije. Aragon, sa područjima kao što su Campo de Borja, Cariñena i Calatayud, posebno je snažno povezan sa istorijom sorte.

Prema zvaničnom španskom registru, 31. jula 2025. godine u Španiji je bilo 57.836 hektara Garnacha Tinte. Sorta je činila oko 13% svih površina pod crnim vinskim sortama i bila druga najzastupljenija crna sorta posle Tempranilla.

Garnacha u Prioratu

Garnacha je jedna od najvažnijih istorijskih sorti Priorata.

Posebno su cenjeni stari čokoti na veoma strmim i siromašnim škriljavim zemljištima. Takvi vinogradi daju vrlo male prinose, ali visoku koncentraciju. U modernim vinima Priorata Garnacha se često kombinuje sa Cariñenom, odnosno Carignanom, kao i sa međunarodnim sortama.

Kod starih zasada može dati veoma duboka, složena i dugovečna vina.

Grenache u Francuskoj

Grenache je jedna od najvažnijih crnih sorti juga Francuske.

Posebno je zastupljen u:

južnoj dolini Rone
Languedocu
Roussillonu
Provansi

Francuska je tokom 20. veka značajno povećala površine pod Grenacheom.

PlantGrape navodi:

1958. – 24.886 ha
1959. – 51.931 ha
1960. – 77.669 ha
1961. – 86.715 ha
1962. – 91.619 ha
1963. – 98.644 ha
1964. – 82.966 ha.

U samoj dolini Rone Grenache Noir danas čini više od 40% vinogradarskih površina koje Inter Rhône prikazuje kroz svoj sortni pregled.

Cannonau na Sardiniji

Na Sardiniji se Grenache naziva Cannonau.

Cannonau ima veoma snažan lokalni identitet i vekovima je deo sardinskog vinogradarstva. DOC Cannonau di Sardegna obuhvata čitavo ostrvo.

Prema pravilima apelacije, osnovna vina moraju sadržati najmanje 85% Cannonaua, dok za kategoriju Classico minimum iznosi 90%.

Cannonau može dati suva crvena i roze vina, riservu, passito i fortifikovane stilove.

Grenache za roze vina

Grenache je jedna od najvažnijih sorti za proizvodnju mediteranskih roze vina.

Veoma je značajan u:

Provansi
južnoj Roni
Languedocu
Španiji

Roze Grenache uglavnom daje vina sa aromama:

jagode
maline
crvene trešnje
citrusa
cveća
začina

Zvanični izvori doline Rone opisuju roze Grenache kao voćno, svilenkasto i relativno svetlo vino.

Grenache je jedna od ključnih sorti i u čuvenoj roze apelaciji Tavel.

Slatka i fortifikovana vina

Veoma visok potencijal šećera čini Grenache odličnim za proizvodnju slatkih vina.

U južnoj Francuskoj tradicionalno se koristi za Vins Doux Naturels.

Tokom fermentacije dodaje se alkohol vinskog porekla i fermentacija se prekida pre nego što kvasci prerade sav prirodni šećer.

Rezultat su bogata vina sa visokim alkoholom i prirodnom slatkoćom.

Grenache se u ovom stilu koristi, između ostalog, u Roussillonu i u apelaciji Rasteau. Zvanični podaci doline Rone navode Vins Doux Naturels među tradicionalnim stilovima Grenachea.

Odležavanje u drvetu

Grenache može veoma dobro sazrevati u drvetu, ali izbor posude snažno utiče na stil.

Mogu se koristiti:

velike stare bačve
foudres
betonski sudovi
barrique
inox

Veliki neutralni sudovi omogućavaju očuvanje voćnog karaktera bez prevelikog uticaja hrasta. Kod koncentrisanih vina mali hrastovi sudovi mogu doprineti začinima, kakau, vanili i dodatnoj strukturi.

Previše novog drveta može, međutim, lako prekriti nežnije voćne i biljne nijanse sorte.

Potencijal odležavanja

Potencijal Grenachea veoma zavisi od kvaliteta grožđa.

Jednostavnija vina namenjena su konzumaciji relativno mlada. Grenache starih čokota sa malim prinosima može biti potpuno drugačiji.

Visoka koncentracija, dobra fenolna zrelost i kvalitetan terroir mogu omogućiti veoma dugo sazrevanje.

Tokom razvoja u boci voćni karakter prelazi prema:

suvoj trešnji
smokvi
suvoj šljivi
koži
duvanu
mediteranskom bilju
začinima
kakau

PlantGrape posebno potvrđuje veliki potencijal za sazrevanje kod kvalitetnog Grenachea sa kontrolisanim prinosom.

Grenache i klimatske promene

Grenache je jedna od sorti koje privlače veliku pažnju u uslovima sve toplije klime.

Njegove prednosti su dobra otpornost prema suši, tolerancija na visoke temperature, kasnije sazrevanje, snažan čokot i prilagođenost siromašnim zemljištima.

Sa druge strane, vrlo visok potencijal šećera i prirodno niže kiseline predstavljaju ozbiljan izazov. U veoma toplim godinama lako mogu nastati vina sa previsokim alkoholom i nedovoljnom svežinom.

Zato kvalitet položaja, nadmorska visina, prinos i trenutak berbe postaju sve značajniji.

Grenache u Srbiji

Grenache je prisutan i u savremenom srpskom vinogradarstvu, mada nije među dominantnim domaćim sortama.

Zvanični Registar priznatih sorti Republike Srbije vodi ga kao Grenache noir ili Grenaš crni.

U registru je naveden i klon VCR 3, priznat 2017. godine.

Institut za vinogradarstvo i vinarstvo takođe navodi Grenache među sortama od kojih se danas proizvode vina u Srbiji. Jedan od komercijalnih primera dolazi iz rejona Tri Morave. Vinarija Adora koristi Grenache zajedno sa Shirazom u crvenoj kupaži Shiraz/Grenache.

Toplija leta u pojedinim srpskim rejonima omogućavaju potpuno sazrevanje sorte, dok njen visok potencijal šećera zahteva pažljivo praćenje alkohola i kiselina.

Grenache Blanc u Srbiji

Pored crnog Grenachea, u zvaničnom srpskom registru nalazi se i Grenache Blanc, odnosno Grenaš beli.

Registrovani su klonovi 141 i 143, oba priznata 2024. godine.

Grenache Blanc predstavlja belu mutaciju iste genetske porodice i koristi se za proizvodnju belih vina.

Slaganje Grenachea sa hranom

Crveni Grenache dobro se kombinuje sa jelima srednjeg do snažnog intenziteta.

Posebno dobro prati:

jagnjetinu
svinjetinu
govedinu
pečeno meso
grilovano meso
pačetinu
divljač
kobasice
jake mesne sosove
pečeno povrće
jela sa paradajzom
mediteransku kuhinju
tvrde i polutvrde sireve

Začinski karakter vina posebno dobro funkcioniše uz ruzmarin, timijan, beli luk, masline i mediteransko bilje.

Lakši Grenache može pratiti i piletinu i testenine, dok ozbiljniji primeri starih čokota zahtevaju intenzivniju hranu.

Temperatura služenja

Većinu crvenih vina Grenache najbolje je služiti na približno 15–18 °C.

Lakši i izrazito voćni primeri mogu se služiti nešto hladniji.

Snažna i odležala vina najbolje pokazuju strukturu na približno 16–18 °C.

Previsoka temperatura može dodatno naglasiti alkohol, što je posebno važno kod sorte koja prirodno daje vina visokog alkoholnog potencijala.

Najvažnije karakteristike Grenachea

Poreklo: najverovatnije Španija, verovatno Aragon
Zvanični španski naziv: Garnacha Tinta
Francuski naziv: Grenache Noir
Sardinski naziv: Cannonau
Vrsta: Vitis vinifera
Boja grožđa: crna
Bujnost: veoma visoka
Položaj lastara: uspravan
Rezidba: kratka
Tradicionalni uzgoj: gobelet
Sazrevanje: kasno
Grozd: najčešće srednji i zbijen
Bobica: srednja i okrugla
Otpornost na sušu: veoma dobra
Tolerancija na toplotu: veoma dobra
Potencijal šećera: veoma visok
Kiselost: uglavnom niža
Alkohol vina: često visok
Boja vina: srednja, veoma zavisna od prinosa
Tanini: uglavnom srednji i zaobljeni, kod koncentrisanih vina snažniji
Najtipičnije arome: trešnja, malina, jagoda, šljiva, smokva, biber, začini i mediteransko bilje
Glavne bolesti: plamenjača i crna pegavost
Poseban problem: coulure i nedostatak magnezijuma
Najvažniji stilovi: crveno, roze, slatko i fortifikovano vino
Klasična kupaža: Grenache–Syrah–Mourvèdre
Mutacije: Grenache Blanc, Grenache Gris i Garnacha Peluda
Površina u Španiji 2025: 57.836 ha
Površina u Francuskoj 2018: 82.966 ha
Status u Srbiji: priznata sorta
Naziv u srpskom registru: Grenache noir – Grenaš crni
Registrovani klon u Srbiji: VCR 3

Često postavljana pitanja o Grenacheu

Odakle potiče Grenache?

Zvanični španski i francuski izvori Grenache smatraju sortom španskog porekla, najverovatnije iz Aragona. Naučna literatura ipak navodi da pitanje definitivnog porekla nije potpuno zatvoreno zbog veoma stare tradicije sorte Cannonau na Sardiniji.

Da li su Grenache i Garnacha ista sorta?

Da. Garnacha Tinta je španski naziv za Grenache Noir.

Da li su Grenache i Cannonau ista sorta?

Da. Cannonau je tradicionalni sardinski naziv za genotip Grenachea.

Da li je Garnacha Tintorera isto što i Grenache?

Nije. Garnacha Tintorera je Alicante Bouschet, zasebna sorta nastala ukrštanjem Petit Bouscheta i Grenachea.

Da li je Grenache Blanc ista sorta?

Grenache Blanc predstavlja belu mutaciju Grenachea. Genetski su gotovo identični, a osnovna razlika nastala je mutacijom gena odgovornih za boju bobice.

Kakvo vino daje Grenache?

Najčešće daje voćno, toplo i zaobljeno crveno vino sa relativno visokim alkoholom, mekšim taninima i aromama trešnje, maline, jagode, smokve, začina i mediteranskog bilja.

Da li Grenache ima visoke kiseline?

Najčešće nema. Prirodna kiselost je uglavnom umerena do niža, naročito kada grožđe potpuno sazri u toploj klimi.

Zašto vina Grenachea često imaju visok alkohol?

Sorta veoma dobro akumulira šećer. Tokom fermentacije velika količina prirodnog šećera pretvara se u alkohol.

Da li Grenache dobro podnosi sušu?

Da. Grenache je jedna od klasičnih mediteranskih sorti sa veoma dobrom prilagođenošću suvim i toplim uslovima.

Da li Grenache kasno sazreva?

Da. PlantGrape ga svrstava među kasnije sorte, sa sazrevanjem približno četiri nedelje nakon Chasselasa.

Da li je Grenache dobar za stara vina?

Da. Vina sa starih čokota, siromašnih zemljišta i malih prinosa mogu imati veoma dobar potencijal za višegodišnje i dugotrajno sazrevanje.

Šta znači GSM vino?

GSM je skraćenica za kupažu Grenache–Syrah–Mourvèdre. Ova kombinacija potiče iz tradicije južne Rone, a veoma je popularna i u Australiji.

Da li se Grenache koristi za roze vino?

Da. To je jedna od najvažnijih sorti za mediteranska roze vina, posebno u južnoj Francuskoj i Španiji.

Da li se od Grenachea prave slatka vina?

Da. Visok sadržaj prirodnog šećera čini ga veoma pogodnim za proizvodnju slatkih i fortifikovanih vina.

Da li Grenache postoji u Srbiji?

Da. Grenache Noir, odnosno Grenaš crni, nalazi se u zvaničnom Registru priznatih sorti Republike Srbije, a registrovan je i klon VCR 3.

Da li se od Grenachea već proizvodi vino u Srbiji?

Da. Grenache se koristi u savremenim srpskim vinima, uključujući kupažu Shiraz/Grenache Vinarije Adora iz rejona Tri Morave.