Krupna švedska sorta šljive zanimljiva i za preradu

 

Jubileum, kod nas često izgovarana i pisana kao Jubilejum, moderna je sorta evropske šljive, Prunus domestica L., stvorena u Švedskoj. Nastala je u oplemenjivačkom centru Balsgård ukrštanjem sorti Giant i Yakima, a zvanično je registrovana i dobila ime 1990. godine. Norveški institut NIBIO upravo Giant i Yakima navodi kao njene roditelje, što potvrđuje i stručni pregled istorije švedskih sorti šljive.

Jubileum je prvenstveno stvarana kao kvalitetna stona sorta. Odlikuju je veoma krupan plod, crvenoljubičasta do purpurna pokožica, žuto meso, slatko-nakiseli ukus i koštica koja se dobro odvaja. Švedska stručna literatura navodi plodove oko 70 g, dok su u različitim ogledima zabeležene značajne razlike u zavisnosti od lokaliteta i opterećenja stabala.

Za rakiju Jubileum nije istorijska referentna sorta poput Požegače ili Crvene ranke. Ipak, njen relativno visok sadržaj rastvorljivih suvih materija, dobra aromatičnost, sočno meso i pogodnost za različite načine prerade čine je interesantnom sirovinom za destilaciju. U Srbiji je ispitivana u Institutu za voćarstvo u Čačku, uključujući istraživanja proizvodnih osobina, hemijskog sastava i pogodnosti ploda za sušenje i drugu preradu.

Poreklo sorte Jubileum

Jubileum je švedska oplemenjena sorta.

Stvorena je u Balsgårdu, čuvenom švedskom centru za oplemenjivanje voća, danas povezanom sa Swedish University of Agricultural Sciences – SLU.

Roditelji su: Giant × Yakima.

Pouzdan stručni pregled švedskog sortimenta navodi upravo ovo ukrštanje i opisuje Jubileum kao krupnu, izduženu, purpurnu šljivu čiji plodovi dostižu oko 70 g.

NIBIO navodi da su ukrštanje i testiranja sprovedeni u Balsgårdu, da je sorta registrovana i dobila ime 1990. godine, a da je u Norveškoj bila na probnom gajenju još od 1982.

Jubileum ili Jubilee?

Originalni naziv sorte je Jubileum.

Na tržištu Velike Britanije i u pojedinim zemljama engleskog govornog područja često se koristi naziv Jubilee. To može napraviti zabunu jer je naziv Jubilee korišćen i za druge, starije britanske selekcije. Za švedsku sortu o kojoj govorimo najpreciznije je koristiti originalni naziv Jubileum.

U srpskom govoru može se sresti i oblik Jubilejum.

Jubileum i sorta Victoria

Jubileum se veoma često poredi sa sortom Victoria.

Razlog nije roditeljska veza već slična namena i tip ploda. Švedska literatura navodi da Jubileum sazreva neposredno pre Victorije i da ju je u delu komercijalnih zasada čak zamenila.

Plod Jubileuma je u proseku krupniji, vrlo atraktivan i pogodan za prodaju u svežem stanju.

U poljskom višegodišnjem ogledu prosečna masa ploda Jubileuma iznosila je oko 53,5 g, dok je Victoria u istom ogledu imala prosečno oko 39,7 g.

Zato se Jubileum ponekad marketinški opisuje kao „poboljšana Victoria“, ali sa genetičkog stanovišta to nije precizna definicija.

Stablo Jubileuma

Mlada stabla Jubileuma rastu snažno i mogu formirati relativno visoku i užu krošnju. Odrasla stabla mogu se pravilnom rezidbom relativno lepo oblikovati.

U istraživanjima sprovedenim kod Čačka Jubileum je takođe uključen među introdukovane sorte čija je proizvodna vrednost procenjivana u lokalnim uslovima.

Bujnost konkretnih stabala ipak značajno zavisi od podloge.

U evropskim ogledima Jubileum je proučavan na više podloga, uključujući dženariku, Wangenheim i druge podloge evropske šljive.

Rodnost

Jubileum može biti vrlo rodna sorta, ali rezultati snažno zavise od lokaliteta.

U osmogodišnjem poljskom ogledu Jubileum je imao najveći ukupni prinos među sedam ispitivanih sorti – oko 97,4 kg po stablu tokom perioda 2008–2013. Takođe je pokazao vrlo dobru efikasnost rodnosti.

Norveški podaci takođe ga opisuju kao sortu sa velikim i prilično redovnim prinosima. Plodovi mogu rasti u zbijenim grupama, pa se preporučuje regulisanje roda kako bi pojedinačni plodovi imali dovoljno prostora i kako bi se smanjio rizik od truljenja.

Međutim, iskustvo u Čačku pokazuje koliko sorta može drugačije reagovati.

U jednom ogledu na Preljinskom brdu Jubileum je među sortama Opal, Victoria, Hanita, Jubileum i Valor imao najkrupniji plod, ali istovremeno najniži prinos po stablu i jedinici površine.

Zato Jubileum ne treba opisivati jednostavno kao „veoma rodnu sortu“ bez napomene da rodnost snažno zavisi od agroekoloških uslova.

Cvetanje i samooplodnost

Jubileum cveta rano do srednjerano.

NIBIO navodi obilno i redovno cvetanje i opisuje sortu kao samooplodnu ili najmanje delimično samooplodnu. Takođe navodi da njen polen ima dobru sposobnost oplodnje drugih sorti.

U komercijalnoj proizvodnji ipak ima smisla prisustvo kompatibilnih sorti koje cvetaju u isto vreme.

Istraživanja u Norveškoj posebno su proučavala uspešnost različitih oprašivača kod Jubileuma i drugih evropskih šljiva, što pokazuje da se i kod sorti koje mogu zametati sopstvenim polenom unakrsno oprašivanje može koristiti za stabilizovanje roda.

Plod Jubileuma

Plod je jedna od najvećih prednosti ove sorte.

Jubileum daje veoma krupne, izdužene do ovalne plodove. Švedski stručni pregled navodi prosečnu masu oko 70 g, dok NIBIO navodi da plodovi često imaju 60 g ili više. U poljskom šestogodišnjem periodu prosečna masa bila je oko 53,5 g, sa godišnjim vrednostima približno od 48,4 do 61,3 g. U pojedinim norveškim ogledima zabeleženi su i plodovi iznad 80 g, što pokazuje koliko genetika sorte omogućava krupan plod kada su opterećenje stabla i uslovi povoljni.

Upravo zbog krupnoće Jubileum ima značajno mesto među modernim stonim šljivama.

Boja pokožice

Osnovna boja ploda prelazi od žućkaste prema crvenoljubičastoj i purpurnoj pokrovnoj boji.

U punoj zrelosti plod postaje dosta taman, a površinu može prekrivati karakterističan voštani sloj.

To ga vizuelno jasno razlikuje od klasičnih potpuno tamnoplavih rakijskih šljiva poput Požegače ili Stenleja.

Meso

Meso Jubileuma je žuto, čvrsto i relativno sočno.

Ukus je karakteristično slatko-nakiseli, uz primetnu aromatičnost. Meso čvrsto, slatko i kiselo istovremeno, sa određenim aromatskim karakterom.

Švedska literatura takođe ga opisuje kao sortu sa čvrstim mesom i dobrim odnosom slatkoće i kiselosti. Upravo taj balans je zanimljiv i za preradu.

Kod rakije nije poželjna samo velika količina šećera. Kiseline i aromatska jedinjenja takođe učestvuju u kvalitetu sirovine i mogu uticati na tok fermentacije i konačni stil destilata.

Koštica

Jubileum je cepača.

Koštica se kod zrelog ploda dobro odvaja od mesa. U poljskom ogledu Jubileum je jasno svrstan među sorte sa slobodnom košticom.

Za proizvodnju rakije to je veoma korisna osobina. Omogućava proizvođaču da relativno lako:

ukloni sve koštice,

ukloni njihov najveći deo,

ili ostavi samo kontrolisanu količinu neoštećenih koštica.

Kod rakije sa naglašenim voćnim profilom to može biti značajna tehnološka prednost.

Kada sazreva Jubileum?

Termin sazrevanja izrazito zavisi od klime.

U Švedskoj sorta sazreva neposredno pre Victorije. U norveškim uslovima sazreva oko 20. septembra, približno u vreme Victorije ili nekoliko dana kasnije. U centralnoj Poljskoj Jubileum je tokom višegodišnjeg ogleda sazrevao približno nedelju dana pre Victorije.

Ove razlike nisu kontradikcija već dobar primer uticaja lokaliteta.

Za Srbiju se zato ne treba oslanjati na skandinavski kalendar berbe. U toplijim uslovima plod sazreva značajno ranije nego u Norveškoj.

Jubileum u Srbiji

Jubileum nije samo sorta koja se opisuje u stranoj literaturi.

Institut za voćarstvo u Čačku već je detaljno ispitivao njeno ponašanje u uslovima zapadne Srbije.

U istraživanju na Preljinskom brdu Jubileum je poređen sa Opalom, Victorijom, Hanitom i Valorom na podlozi St. Julien A. Među proučavanim sortama imao je najveću masu ploda.

Srpski istraživači ispitivali su i tehnološke karakteristike Jubileuma za sušenje zajedno sa sortama Jojo, Valor i Stanley.

Činjenica da je uključivan u takva istraživanja pokazuje da se u Srbiji nije posmatrao samo kao stona sorta, već i kao potencijalna sirovina za preradu.

Rastvorljive suve materije

Sadržaj rastvorljivih suvih materija kod Jubileuma može biti vrlo dobar, ali značajno varira sa godinom i količinom roda.

U petogodišnjem poljskom istraživanju prosečna vrednost iznosila je oko 17,3%, dok su pojedinačne godine davale rezultate od oko 15,8 do čak 21,8%.

Ovo je veoma interesantno za rakiju.

Vrednosti od 17–18% rastvorljivih materija predstavljaju solidnu osnovu za alkoholnu fermentaciju, dok potpuno zreli plodovi u povoljnim godinama mogu imati još veći potencijal.

Međutim, isto istraživanje pokazalo je veoma važnu stvar: u godini kada su stabla bila veoma opterećena rodom, plodovi Jubileuma bili su sitniji i imali su manje rastvorljivih suvih materija.

Dakle, veliki rod može smanjiti kvalitet pojedinačnog ploda.

Veliki plod ne znači automatski dobar plod za rakiju

Jubileum daje mnogo krupniji plod od Požegače, Crvene ranke ili Moravke.

To, međutim, ne znači da će automatski dati bolju rakiju. Krupnoća je izuzetno važna za tržište svežeg voća. Za rakiju su važniji:

zrelost,

sadržaj fermentabilnih šećera,

aromatski potencijal,

zdravstveno stanje,

odnos šećera i kiselina,

i tehnologija prerade.

Zato mali plod Požegače može biti superiorna sirovina za određeni stil šljivovice u odnosu na mnogo krupniji Jubileum.

Jubileum treba ceniti zbog njegovog sopstvenog potencijala, a ne pokušavati da ga meri samo veličinom ploda.

Da li je Jubileum dobra sorta za rakiju?

Jubileum može biti dobra sirovina za rakiju, ali nije korektno predstavljati je kao jednu od istorijski najboljih rakijskih sorti.

Njena osnovna selekciona namena bila je kvalitetan krupan plod za svežu potrošnju. Sa druge strane, nekoliko osobina ide joj u prilog za destilaciju:

dobar sadržaj rastvorljivih suvih materija,

slatko-nakiseli ukus,

određena aromatičnost,

sočno meso,

lako odvajanje koštice,

i dokazana pogodnost za različite oblike prerade.

Nedostaju ozbiljna poređenja gotove rakije

Za Požegaču, Crvenu ranku, Čačansku rodnu i pojedine druge sorte postoje naučni radovi koji direktno analiziraju hemijski sastav i senzornu ocenu gotove rakije.

Kod Jubileuma je dostupna literatura mnogo više usmerena na:

rodnost,

krupnoću ploda,

hemijski sastav,

svežu potrošnju,

čuvanje,

sušenje,

i opštu preradu.

Zato nije dobro unapred izmišljati senzorni profil rakije od Jubileuma i tvrditi da ona mora imati note određenog voća, badema ili začina.

To bi trebalo potvrditi analizom konkretne monosortne rakije.

Monosortna rakija od Jubileuma

Upravo zato bi monosortni destilat Jubileuma bio veoma zanimljiv.

Ako se Jubileum fermentiše zajedno sa Požegačom, Stenlejem ili Čačanskom rodnom, njegov individualni doprinos teško je utvrditi.

Monosortna prerada omogućila bi da se ocene:

intenzitet sortne voćnosti,

finoća destilata,

odnos aroma ploda i fermentacionih estara,

uticaj koštice,

punoća,

dužina završetka,

i potencijal sazrevanja.

Tek takva poređenja mogu dati ozbiljan odgovor na pitanje koliko Jubileum vredi kao premium rakijska sorta.

Berba Jubileuma za rakiju

Kod proizvodnje rakije Jubileum treba brati kasnije nego plod namenjen dugom transportu.

Za tržište se veliki i atraktivni plod može skidati dok je još dovoljno čvrst.

Za destilaciju je poželjno sačekati punu tehnološku zrelost, jer upravo tokom završnog sazrevanja raste sadržaj rastvorljivih materija i razvija se puniji ukus.

Podaci iz višegodišnjih istraživanja pokazuju velike godišnje razlike u Brix-u, pa samo boja pokožice nije dovoljan kriterijum.

Za rakiju treba koristiti:

potpuno zrele,

zdrave,

čiste,

aromatski razvijene plodove,

bez truleži i plesni.

Koštica i priprema komine

Pošto se koštica lako odvaja, Jubileum je tehnološki vrlo zgodan za savremenu preradu.

Ako je cilj čist voćni destilat, ima smisla ukloniti najveći ili čitav deo koštica. Ako proizvođač želi tradicionalniji stil šljivovice, može ostaviti manji kontrolisani deo neoštećenih koštica. Najvažnije je izbegavati njihovo lomljenje.

Kod kvalitetne rakije prisustvo koštice treba da bude tehnološka odluka, a ne slučajna posledica grubog muljanja.

Fermentacija

Jubileum može imati dovoljno rastvorljivih materija za vrlo dobru fermentaciju, posebno kada se plod ostavi do pune zrelosti.

Zbog krupnog i relativno čvrstog mesa potrebno je dobro usitnjavanje kako bi se dobila homogena masa.

Kontrolisana fermentacija pomaže očuvanju voćnih aroma i sprečava razvoj:

sirćetnih bakterija,

plesni,

oksidacije,

i drugih neželjenih mikrobioloških procesa.

Kod sorte čiji rakijski karakter još nije detaljno naučno definisan posebno je važno da tehnologija bude čista, jer se tek tada može proceniti ono što zaista potiče od sorte.

Destilacija

Kod Jubileuma ne bi trebalo težiti maksimalnom randmanu po svaku cenu.

Ako sorta poseduje fine primarne arome, preširoko uzimanje srednje frakcije može ih učiniti manje jasnim i uneti teže komponente patoke.

Za premium monosortnu rakiju cilj bi trebalo da bude precizno izdvajanje čistog i voćnog srca destilata.

Tek nakon takve destilacije može se ozbiljno procenjivati koliko je Jubileum aromatski snažan u poređenju sa Stenlejem, Čačanskom rodnom ili tradicionalnim rakijskim sortama.

Jubileum i sazrevanje u hrastu

Rakija od Jubileuma može se posmatrati i kao mladi bezbojni destilat i kao osnova za sazrevanje.

Ako se želi proučiti pravi karakter sorte, mlada rakija je informativnija jer drvo još nije dodalo svoje arome.

Kod odležavanja u hrastu pojavljuju se:

vanila,

tost,

začini,

karamelizovane note,

drvo,

i nijanse suvog voća.

Te arome nisu osobine samog ploda Jubileuma.

Ako je cilj proizvodnja monosortne rakije sa jasno naglašenom sortom, trebalo bi izbegavati previše dominantno novo ili jako paljeno bure.

Jubileum i sušenje

Srpski istraživači posebno su analizirali tehnološke osobine Jubileuma za proizvodnju suve šljive.

U radu Instituta za voćarstvo u Čačku Jubileum je proučavan zajedno sa sortama Jojo, Valor i Stanley kao potencijalna sirovina za sušenje. Ovo je važno i za rakiju jer sorte pogodne za sušenje uglavnom moraju posedovati dovoljno visok sadržaj rastvorljivih suvih materija.

Naravno, dobra sorta za sušenje nije automatski vrhunska rakijska sorta, ali tehnološke osobine koje omogućavaju efikasno sušenje često predstavljaju dobru osnovu i za fermentaciju.

Jubileum i Stenlej

Stenlej ima daleko veću istorijsku i praktičnu ulogu u srpskoj proizvodnji rakije.

Jubileum je, međutim, znatno krupniji i atraktivniji kao stoni plod. U savremenim istraživanjima hemijskog sastava obe sorte se uključuju u poređenja introdukovanih šljiva u uslovima zapadne Srbije.

Za rakiju Stenlej ima prednost ogromne dostupnosti i dugogodišnjeg iskustva destilera.

Jubileum ima drugačiju vrednost – predstavlja mogućnost da se ispita manje uobičajena sorta koja može postići vrlo dobar sadržaj rastvorljivih materija i ima aromatičan, slatko-nakiseli plod.

Jubileum i Čačanska rodna

Čačanska rodna ima mnogo jače dokumentovan rakijski potencijal.

Nastala je upravo kao sorta široke namene i u Srbiji je detaljno proučavana kao sirovina za rakiju, dok se Jubileum u stručnoj literaturi mnogo više tretira kao krupna stona sorta pogodna i za preradu.

Čačanska rodna takođe može dostići veoma visok sadržaj šećera i ima znatno dužu praktičnu tradiciju u domaćim destilerijama.

Jubileum i Požegača

Razlika između njih gotovo savršeno pokazuje razliku između stone i tradicionalne rakijske šljive. Jubileum može imati plod od 50, 60 ili 70 g. Požegača je višestruko sitnija.

Ali Požegača ima vekovima građen rakijski ugled, veoma visok sadržaj šećera u punoj zrelosti i naučno potvrđen potencijal za vrhunsku šljivovicu.

Zato za rakiju nije važno pitanje:

Koja šljiva je veća?

Već: Koja kombinacija šećera, kiselina, aroma i tehnologije daje bolji destilat?

Jubileum upravo tu predstavlja zanimljivu modernu alternativu, ali još nema dokazani status Požegače.

Osetljivost na šarku

Ranija ispitivanja sprovedena u Srbiji opisivala su Jubileum kao tolerantnu sortu. To je navedeno i u kasnijem poljskom stručnom radu koji citira rezultate Ogašanovića i saradnika iz Srbije.

Međutim, u višegodišnjem poljskom ogledu tri od 12 stabala Jubileuma pokazala su infekciju Plum pox virusom, a autori su na osnovu svojih i ranijih evropskih rezultata sortu ocenili kao vrlo osetljivu prema šarki.

Dakle, nije korektno Jubileum jednostavno opisati kao „otpornu na šarku“.

Monilija i truljenje ploda

NIBIO navodi da Jubileum može imati problem sa monilijom, naročito u pojedinim godinama. Veliki plodovi mogu visiti u zbijenim grupama, pa kontakt između njih povećava mogućnost pojave truleži.

Zbog toga se preporučuje regulisanje roda kako plodovi ne bi bili previše zbijeni. Za destileriju je ovo takođe veoma važno. Plod koji je zahvaćen monilijom nije „više zreo“ i nije kvalitetnija sirovina za rakiju.

Plesnivi i truli plodovi treba da budu odstranjeni.

Otpornost na zimu

Jubileum je selekcionisan u severnoj Evropi i generalno pokazuje dobru prilagodljivost hladnijim klimatskim uslovima.

NIBIO navodi da su stabla pokazivala dobru zimsku otpornost čak i tokom hladnih zima. Ipak, otpornost nije apsolutna osobina.

Poljski ogledi pokazali su određena oštećenja u veoma hladnim zimama, mada Jubileum nije bio među najosetljivijim testiranim sortama.

Kod procene nove sorte za Srbiju uvek treba posmatrati konkretan položaj, nadmorsku visinu, ekspoziciju i učestalost kasnih prolećnih mrazeva.

Zašto je Jubileum zanimljiv za Srbiju?

Jubileum verovatno neće zameniti Požegaču, Crvenu ranku ili Čačansku rodnu u priči o autentičnoj srpskoj šljivovici. Ali to možda nije ni njegova uloga.

On nudi:

veoma krupan plod,

dobru stonu vrednost,

pogodnost za preradu,

dobar sadržaj rastvorljivih materija,

lako odvajanje koštice,

mogućnost visokih prinosa u odgovarajućim uslovima,

i drugačiju genetiku od dominantnih sorti srpskog sortimenta.

Za destilera koji želi da istražuje monosortne rakije upravo ovakva sorta može biti vrlo zanimljiva.

Njena najveća vrednost ne mora biti da pobedi stare rakijske sorte, već da napravi rakiju koja se od njih razlikuje.

Najvažnije karakteristike Jubileuma

Vrsta: evropska šljiva, Prunus domestica L.

Originalni naziv: Jubileum.

Domaća transkripcija: Jubilejum.

Poreklo: Švedska.

Mesto stvaranja: Balsgård.

Roditelji: Giant × Yakima.

Registracija i imenovanje: 1990. prema NIBIO.

Stablo: snažnijeg rasta u mladosti, kasnije umerenije bujnosti.

Cvetanje: rano do srednjerano.

Oplodnja: samooplodna ili delimično samooplodna; dobar polen.

Rodnost: može biti vrlo visoka i redovna, ali rezultati značajno zavise od lokaliteta.

Plod: veoma krupan.

Masa ploda: najčešće oko 50–70 g u različitim evropskim istraživanjima, uz mogućnost i većih plodova.

Pokožica: crvenoljubičasta do tamnopurpurna.

Meso: žuto, čvrsto, sočno, slatko-nakiselo i blago aromatično.

Koštica: dobro se odvaja od mesa.

Sazrevanje: srednjekasno prema severnoevropskim uslovima; termin veoma zavisi od klime.

Rastvorljive suve materije: u jednom petogodišnjem ogledu prosečno oko 17,3%, sa godišnjim rasponom približno 15,8–21,8%.

Primarna namena: sveža potrošnja.

Dodatna namena: sušenje i druga prerada.

Potencijal za rakiju: dobar i zanimljiv, ali nedovoljno direktno senzorno istražen da bi se svrstao među referentne rakijske sorte.

Šarka šljive: postoje neusaglašeni rezultati; u Srbiji je opisivana kao tolerantna, dok su poljski ogledi pokazali značajnu osetljivost i dokumentovanu infekciju PPV-om.

Poseban značaj: veoma krupna moderna evropska sorta koja je uspešno ispitivana i u agroekološkim uslovima Srbije.

Česta pitanja o sorti Jubileum

Da li je Jubileum srpska sorta?

Ne. Jubileum je švedska sorta stvorena u Balsgårdu. U Srbiji je ispitivana u Institutu za voćarstvo u Čačku, ali nije domaća selekcija.

Koje sorte su roditelji Jubileuma?

Giant i Yakima. Ovaj podatak potvrđuju NIBIO i stručni pregled istorije švedskih sorti šljive.

Da li su Jubileum i Victoria ista sorta?

Ne. To su dve različite sorte. Jubileum se često poredi sa Victorijom zbog izgleda, vremena sazrevanja i namene, ali nije mutacija niti klon Victorije.

Koliki je plod Jubileuma?

Veoma krupan. Švedska literatura navodi oko 70 g, NIBIO 60 g ili više, dok je u višegodišnjem poljskom ogledu prosečna masa iznosila oko 53,5 g.

Da li se koštica odvaja od mesa?

Da. Jubileum je cepača i koštica se kod zrelog ploda vrlo dobro odvaja.

Koliko šećera ima Jubileum?

Sadržaj veoma zavisi od roda, godine i zrelosti. U jednom višegodišnjem istraživanju prosečan sadržaj rastvorljivih suvih materija bio je oko 17,3%, dok su pojedinačne godine davale približno 15,8–21,8%.

Da li je Jubileum dobra za rakiju?

Može biti vrlo interesantna sirovina zbog dobrog sadržaja rastvorljivih materija, aromatičnog slatko-nakiselog ploda i lakog odvajanja koštice. Ipak, nema isti nivo direktnih naučnih senzorskih istraživanja rakije kao Požegača, Crvena ranka ili Čačanska rodna.

Da li je Jubileum prvenstveno rakijska sorta?

Ne. Prvenstveno je kvalitetna stona sorta, uz dobru pogodnost za različite oblike prerade. U Srbiji je posebno proučavana i kao sirovina za sušenje.

Može li se napraviti monosortna rakija od Jubileuma?

Može. Upravo bi monosortna proizvodnja bila najbolji način da se utvrdi njen pravi rakijski i aromatski karakter.

Da li je Jubileum samooplodna?

NIBIO je opisuje kao samooplodnu ili delimično samooplodnu, sa dobrim polenom i uglavnom bogatim zametanjem.

Kada sazreva Jubileum?

Termin jako zavisi od lokaliteta. U severnoj Evropi sazreva približno u periodu Victorije, dok u toplijim klimatskim uslovima stiže ranije. Zbog toga za Srbiju treba pratiti stvarnu tehnološku zrelost, a ne skandinavski kalendar berbe.

Da li je Jubileum otporna na šarku?

Ne može se tako jednostavno reći. Raniji rezultati iz Srbije opisivali su je kao tolerantnu, ali su poljska i druga evropska istraživanja zabeležila infekcije PPV-om i značajnu osetljivost. Zato je ne treba predstavljati kao pouzdano otpornu sortu.

Da li Jubileum daje bolju rakiju od Požegače?

Za takvu tvrdnju nema naučne osnove. Požegača ima mnogo snažnije dokumentovan istorijski i senzorni potencijal za vrhunsku šljivovicu. Jubileum je moderna sorta prvenstveno stvorena za kvalitetan stoni plod i predstavlja drugačiju, manje istraženu mogućnost za destilaciju.