Stara muskatna sorta sa posebnom istorijom u Srbiji

Malaga ukratko

Boja sorte: bela vinska sorta
Glavni međunarodni naziv: Muscat d’Alexandrie, odnosno Muscat of Alexandria
Naziv u Srbiji: Malaga, Malaga bela, Aleksandrijski muskat
Drugi nazivi: Zibibbo, Moscatel de Alejandría, Moscatel de Málaga, Hanepoot, Moscatel Gordo, Cibib
Poreklo: mediteranski prostor; tačno mesto nastanka nije konačno dokazano
Roditeljske sorte: Muscat Blanc à Petits Grains × Heptakilo, odnosno Axina de Tres Bias
Upotreba: vino, stono grožđe i suvo grožđe
Najvažnija područja: Španija, Italija, Francuska, Portugal, Grčka, Malta, Južna Afrika i drugi topli mediteranski i slični regioni
Najvažnije područje u Srbiji: Šumadija, naročito Lipovac kod Topole
Najčešće arome: cvet narandže, ruža, limun, mandarina, grožđe, breskva, kajsija, kruška, med i začinsko bilje
Telo: srednje do puno
Kiseline: najčešće srednje
Alkohol: približno 11,5–14,5% kod suvih vina; viši kod pojedinih slatkih i fortifikovanih stilova
Potencijal odležavanja: najčešće nekoliko godina; koncentrisana slatka vina mogu sazrevati znatno duže
Temperatura serviranja: 8–12 °C, u zavisnosti od stila
Dekantiranje: uglavnom nije potrebno
Najbolje uz: ribu, školjke, piletinu, aromatične sireve, začinjenu hranu, voćne sosove i deserte

Šta je Malaga?

Malaga, kako se naziv koristi u delu srpskog vinogradarstva, jeste bela aromatična sorta poznata u međunarodnoj ampelografiji kao Muscat d’Alexandrie, odnosno Aleksandrijski muskat.

Pripada velikoj porodici muskatnih sorti i jedna je od veoma starih sorti vinove loze koje se koriste i za proizvodnju vina i kao stono grožđe. Veliki grozdovi, krupne bobice, visok sadržaj šećera i snažna muskatna aroma omogućili su joj da tokom istorije ima više namena.

Od Malage mogu nastati:

• potpuno suva bela vina,
• aromatična polusuva vina,
• prirodno slatka vina,
• vina od prosušenog grožđa,
• fortifikovana vina,
• penušava vina,
• stono grožđe,
• suvo grožđe.

U Srbiji je posebno zanimljiva jer se danas ponovo proizvodi kao suvo sortno vino, što nije stil sa kojim se Aleksandrijski muskat najčešće povezuje u svetu.

Njena osnovna karakteristika jeste intenzivna muskatna aromatika. U čaši se mogu prepoznati belo cveće, ruža, citrus, breskva, kajsija, med i karakterističan miris zrelog grožđa.

Važna napomena o nazivu Malaga

Naziv Malaga može da izazove zabunu.

Malaga je pre svega ime grada, pokrajine i istorijskog vinskog područja u Andaluziji. Istovremeno se kroz istoriju naziv Malaga koristio kao sinonim za različite sorte grožđa.

Kod Malage bele koja se gaji u Šumadiji i od koje se u Srbiji proizvodi vino, reč je o Aleksandrijskom muskatu.

U Španiji se ista sorta naziva Moscatel de Alejandría ili Moscatel de Málaga.

U Italiji i na Malti poznata je kao Zibibbo.

U Srbiji se u zvaničnom registru nalazi kao Muscat d’Alexandrie, uz nazive Aleksandrijski muskat, Cibib i Zibibbo.

Važno je razlikovati je od Crvene Malage, koja predstavlja drugu sortu i u Srbiji se vodi među stonim sortama.

Poreklo Malage

Aleksandrijski muskat dugo se povezivao sa Egiptom, pre svega zbog svog imena i istorijske veze sa gradom Aleksandrijom.

Savremeni stručni izvori ipak su oprezniji. Najpreciznije je reći da sorta potiče sa mediteranskog prostora, dok tačno mesto njenog nastanka nije moguće sa sigurnošću utvrditi.

Genetička istraživanja pokazala su da je Malaga nastala prirodnim ukrštanjem:

• Muscat Blanc à Petits Grains,
• Heptakila, poznatog i kao Axina de Tres Bias.

Prvi roditelj pripada veoma staroj porodici belih muskata i blisko je povezan sa onim što kod nas poznajemo kao Tamjaniku.

Drugi roditelj, Heptakilo, stara je crna sorta koja se istorijski gajila u mediteranskim područjima, uključujući Sardiniju.

Ovo roditeljstvo potvrđuje da Malaga pripada veoma staroj mediteranskoj grupi vinove loze.

Malaga i Tamjanika – kakva je njihova veza?

Malaga i Tamjanika nisu ista sorta.

Jedan od roditelja Malage je Muscat Blanc à Petits Grains, kojem pripada i bela Tamjanika u našem regionalnom sortimentu.

Zbog toga ove sorte dele prepoznatljive muskatne arome, kao što su:

• ruža,
• citrus,
• cvet narandže,
• grožđe,
• začinski tonovi.

Međutim, postoje značajne razlike.

Malaga ima veoma krupne bobice i velike grozdove, zahteva topliju klimu i kasnije sazreva.

Tamjanika najčešće ima sitnije bobice, koncentrisaniju aromatiku i može bolje funkcionisati u nešto svežijim kontinentalnim uslovima.

Malaga zato često deluje punije, mekše i zrelije, dok Tamjanika može imati precizniju citrusnu i cvetnu svežinu.

Malaga i Muskat Hamburg

Malaga ima veoma važnu ulogu i u poreklu jedne sorte koja je dobro poznata u Srbiji – Muskat Hamburga.

Muskat Hamburg nastao je ukrštanjem:

• Schiava Grossa,
• Aleksandrijskog muskata.

Malaga je, dakle, jedan od njegovih roditelja.

To objašnjava snažnu muskatnu aromu Muskat Hamburga, iako on ima tamnoplave do gotovo crne bobice.

Malaga i Muskat Hamburg ipak se lako razlikuju u vinogradu. Malaga je bela sorta, dok je Muskat Hamburg crna sorta koja se kod nas prvenstveno koristi kao stono grožđe, ali može služiti i za proizvodnju vina.

Gde se Malaga gaji u svetu?

Aleksandrijski muskat posebno voli tople krajeve.

Prisutan je širom Mediterana i u područjima sa sličnom klimom.

Značajniji zasadi nalaze se u:

• Španiji,
• Italiji,
• Francuskoj,
• Portugalu,
• Grčkoj,
• Malti,
• Južnoj Africi,
• Australiji,
• Kaliforniji,
• zemljama istočnog Mediterana.

Različita područja razvila su i različite nazive i stilove vina.

Na Siciliji i ostrvu Pantelerija sorta je poznata kao Zibibbo i koristi se za suva i čuvena slatka vina od prosušenog grožđa.

U Španiji je posebno povezana sa Malagom i drugim delovima Andaluzije, gde daje veoma aromatična slatka vina i grožđe za čuvene suve grožđice.

U Južnoj Africi poznata je kao Hanepoot.

Malaga u španskom vinskom području Malaga

Važno je razlikovati sortu od samog vina Malaga.

Vina sa oznakom porekla Málaga ne moraju biti proizvedena isključivo od Aleksandrijskog muskata. Među glavnim sortama ovog područja nalaze se Moscatel i Pedro Ximénez.

Aleksandrijski muskat u ovom području ima dugu tradiciju.

Grožđe se može ostavljati na suncu da se prosuši, čime gubi deo vode i koncentriše:

• šećer,
• kiseline,
• aromatske materije.

Od takvog grožđa mogu nastati gusta i veoma aromatična slatka vina sa aromama:

• meda,
• suve kajsije,
• kandiranog citrusa,
• suvog grožđa,
• cveća,
• začina.

Ista sorta koristi se i za proizvodnju zaštićenih suvih grožđica Pasas de Málaga.

Malaga u Srbiji

Malaga ima zanimljivu, ali danas gotovo zaboravljenu istoriju u Srbiji.

Postoje pisani tragovi da je sorta bila prisutna u našim vinogradima još krajem 19. veka. Na prvoj izložbi grožđa u Smederevu 1898. godine pominje se i Malaga, označena kao sorta stranog porekla.

Najviše se vezivala za:

• Smederevsko vinogorje,
• Šumadiju,
• područje Venčaca i Oplenca.

Postoji pretpostavka da je u Srbiju doneta kako bi se njenom aromatikom i sadržajem šećera poboljšavala vina od Smederevke.

U prvoj polovini 20. veka pominju se i vina pod nazivom smederevska Malaga.

Kasnije sorta gotovo potpuno nestaje iz domaćih vinograda.

Lipovac i ponovno otkrivanje Malage

Najvažnija savremena priča o Malagi u Srbiji vezana je za Lipovac kod Topole, u Šumadijskom vinogradarskom rejonu.

U ovom selu sačuvan je stari vinograd Aleksandrijskog muskata, odnosno Malage. Porodica Petrović, danas povezana sa vinarijom Koreni 1934, nastavila je da čuva i razmnožava sortu.

Njihov stari zasad potiče iz druge polovine 20. veka, dok porodična tradicija vezana za Malagu seže još u vreme Venčačke vinogradarske zadruge.

Sačuvani čokoti korišćeni su kao izvor sadnog materijala za podizanje novih zasada.

Posebno je značajno što se danas od Malage u Šumadiji proizvodi suvo belo vino. Tako sorta dobija potpuno drugačiji izraz u odnosu na tradicionalna slatka vina Španije ili Mediterana.

Vinogradarske karakteristike

Malaga je sorta kojoj je potrebno mnogo toplote.

Kasno sazreva i zahteva dovoljno dugu vegetacionu sezonu kako bi grožđe dostiglo punu aromatsku i tehnološku zrelost.

Najvažnije osobine su:

• blaga do srednja bujnost,
• povijen rast lastara,
• dobra rodnost bazalnih okaca,
• pogodnost za kratku rezidbu,
• veliki grozdovi,
• veoma krupne bobice,
• kasno sazrevanje.

Dobro podnosi sušu i tople uslove, zbog čega je vekovima uspevala u mediteranskim područjima.

Hladniji položaji i kratka jesen predstavljaju problem. Ako nema dovoljno toplote, grožđe može ostati nedovoljno zrelo, sa slabije razvijenom aromom i nedovoljno odrvenelim lastarima.

Grozd i bobica

Jedna od najuočljivijih osobina Malage jeste veličina ploda.

Grozdovi su veliki, dok su bobice veoma krupne, najčešće elipsoidne ili jajaste.

Pokožica je svetlozelena do žućkastozelena, a na potpuno zrelim i osunčanim bobicama mogu se razviti zlatne nijanse.

Meso je:

• sočno,
• slatko,
• izrazito muskatno,
• prijatno i kao stono grožđe.

Upravo zato se sorta kroz istoriju nije koristila samo za vino. Njene velike, ukusne bobice pogodne su za direktnu konzumaciju i sušenje.

Otpornost na sušu, bolesti i hladnoću

Malaga je dobro prilagođena toplim i suvim klimama.

Sušu podnosi relativno dobro, ali joj za potpuno sazrevanje odgovaraju položaji sa mnogo sunca i toplom jeseni.

Sa druge strane, osetljivija je na hladne uslove.

Među važnijim problemima u vinogradu nalaze se:

• pepelnica,
• siva trulež,
• pojedini insekti.

Veliki grozdovi i krupne bobice mogu povećati problem sa sivom truleži u vlažnim godinama.

Zbog toga u kontinentalnim uslovima Srbije posebno odgovaraju topli i provetreni položaji na kojima se voda ne zadržava dugo u zoni grozda.

Kakvo vino daje Malaga?

Malaga daje veoma aromatično belo vino sa jasnim muskatnim karakterom.

Najčešće arome uključuju:

• cvet narandže,
• ružu,
• bagrem,
• limun,
• mandarinu,
• pomorandžu,
• breskvu,
• kajsiju,
• krušku,
• zrelo grožđe,
• med,
• aromatično bilje.

U toplijim uslovima i kod kasnije berbe mogu se razviti i:

• suva kajsija,
• kandirani citrus,
• suvo grožđe,
• med,
• tropsko voće.

Njena aromatika nije diskretna. Malaga pripada sortama koje se lako prepoznaju već na mirisu.

Muskatni karakter najvećim delom potiče od aromatskih jedinjenja iz grupe terpena, među kojima važnu ulogu imaju linalol, geraniol i druga srodna jedinjenja.

Telo, kiseline i alkohol

Tipična Malaga ima:

Telo: srednje do puno
Kiseline: srednje
Alkohol: srednji do visok
Aromatičnost: veoma izražena
Zaostali šećer: od potpuno suvog do veoma slatkog vina

U toplim krajevima sorta može nakupiti velike količine šećera.

To je prednost kod proizvodnje slatkih vina, ali kod suvog vina predstavlja izazov. Ako se grožđe bere prekasno, vino može imati visok alkohol i puno aromatske zrelosti, ali nedovoljno svežine.

Kod modernog suvog stila posebno je važan izbor trenutka berbe.

Cilj je dobiti potpuno razvijenu muskatnu aromu, a istovremeno sačuvati dovoljno kiselina da vino ostane živahno.

Suva Malaga

Iako se u svetu često povezuje sa slatkim vinima, Malaga može dati veoma interesantno suvo belo vino.

U tom stilu najčešće se ističu:

• citrus,
• belo cveće,
• breskva,
• kruška,
• sveže grožđe,
• blage začinske note.

Fermentacija u inoxu na nižim temperaturama pomaže očuvanju primarne aromatike.

Suva Malaga može delovati aromatično i blago slatkasto na mirisu čak i kada nema značajan sadržaj zaostalog šećera. Razlog je intenzitet zrelog voća i muskatnih aroma.

Upravo ovaj stil danas je posebno zanimljiv u Srbiji.

Slatka Malaga

Istorijski najpoznatiji stil sorte jesu slatka vina.

Grožđe može biti:

• ostavljeno da dodatno sazri na čokotu,
• prosušivano nakon berbe,
• korišćeno za proizvodnju fortifikovanih vina.

Prosusivanjem se povećava koncentracija šećera i aromatskih materija.

Takva vina mogu imati arome:

• meda,
• suvog grožđa,
• kandirane pomorandže,
• suve kajsije,
• smokve,
• cveća,
• slatkih začina.

Najbolja slatka vina ne oslanjaju se samo na šećer. Potrebno je dovoljno kiselina da vino ostane sveže i skladno.

Inox, beton ili hrast?

Malaga iz inoxa

Inox je odličan izbor za suvu Malagu.

Čuva:

• citrus,
• cveće,
• breskvu,
• krušku,
• čist muskatni miris.

Takva vina najčešće su namenjena mlađem uživanju.

Sazrevanje na finom talogu

Kontakt sa finim talogom može dodati:

• puniju teksturu,
• kremastiji osećaj,
• blage note hleba i badema.

Ovaj pristup može biti koristan kod suvih vina sa dovoljno kiselina.

Beton

Beton omogućava razvoj teksture bez unošenja izraženog ukusa drveta i može biti zanimljiv za ozbiljnije suve stilove.

Hrastovo bure

Sa novim hrastom treba biti oprezan.

Malaga ima snažnu primarnu aromatiku, pa vanila, tost i dim mogu stvoriti previše težak aromatski profil.

Neutralna ili veća burad mogu doprineti strukturi i sazrevanju bez potiskivanja sorte.

Da li Malaga može da odležava?

Mlada suva Malaga najčešće je najbolja tokom prvih nekoliko godina, dok su citrusne, cvetne i voćne arome najizraženije.

Tokom sazrevanja mogu se razviti:

• med,
• vosak,
• suva kajsija,
• kandirani citrus,
• čaj,
• suvo cveće.

Najveći potencijal odležavanja imaju koncentrisana slatka vina.

Visok sadržaj šećera, dovoljno kiselina i koncentracija omogućavaju pojedinim mediteranskim stilovima da se razvijaju veoma dugo.

Kod suvih vina potencijal najviše zavisi od ravnoteže između alkohola, kiselina i koncentracije.

Malaga i Tamjanika – glavne razlike

Tamjanika najčešće ima intenzivnu aromu ruže, tamjana, bosiljka, citrusa i svežeg grožđa.

Malaga takođe ima jasan muskatni karakter, ali češće pokazuje zreliju breskvu, kajsiju, krušku, citrus, med i puniju strukturu.

Malaga ima znatno krupnije bobice i grozdove i zahteva više toplote za sazrevanje.

Obe sorte mogu dati suva i slatka vina, ali Malaga je istorijski još snažnije povezana sa slatkim i prosušenim stilovima.

Uz koju hranu ide Malaga?

Suva Malaga dobro se slaže sa:

• ribom,
• škampima i školjkama,
• piletinom,
• ćuretinom,
• mladim i aromatičnim sirevima,
• rižotom sa povrćem,
• testeninama sa lakšim sosovima,
• jelima sa đumbirom i korijanderom.

Muskatni karakter dobro podnosi aromatičnu kuhinju.

Polusuvi stilovi mogu pratiti:

• tajlandsku i drugu azijsku kuhinju,
• blago ljuta jela,
• piletinu sa voćnim sosom,
• paštete,
• slanije sireve.

Slatka Malaga može se služiti uz:

• plave sireve,
• pačju ili guščju džigericu,
• tart sa kajsijama,
• kolače sa pomorandžom,
• bademe,
• medene deserte,
• suvo voće.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Suva Malaga najbolje se služi na približno 8–10 °C.

Puniji i polusuvi primerci bolje pokazuju aromu na 10–12 °C.

Slatka vina najčešće se služe na približno 8–10 °C.

Previše hladno vino skriva muskatne i cvetne mirise. Previsoka temperatura pojačava alkohol i može učiniti vino teškim.

Dekantiranje uglavnom nije potrebno. Najbolje je pustiti vino da se postepeno otvara u čaši.

Zašto je Malaga važna za Srbiju?

Malaga nije autohtona srpska sorta, ali ima neočekivano dugu istoriju u našem vinogradarstvu.

Pisani tragovi pokazuju da je bila prisutna još krajem 19. veka, naročito u Smederevu i Šumadiji.

Kasnije je gotovo nestala.

Činjenica da su pojedini stari čokoti i vinogradi ipak sačuvani omogućila je da se sorta ponovo vrati u savremeno domaće vinarstvo.

Njena vrednost danas nije u velikoj površini zasada.

Važna je zato što povezuje:

• staru istoriju srpskog vinogradarstva,
• Smederevsko vinogorje,
• Venčačku vinogradarsku zadrugu,
• Šumadiju i Oplenac,
• savremenu proizvodnju retkih domaćih vina.

Malaga tako predstavlja zanimljiv primer sorte stranog porekla koja je tokom više od jednog veka postala deo lokalne vinske tradicije.

Vina od Malage na OURS-u

Domaća Malaga pruža priliku da se proba veoma retko vino u savremenoj Srbiji.

Za razliku od istorijskih mediteranskih slatkih stilova, domaći primerci mogu pokazati koliko sorta dobro funkcioniše i kao suvo aromatično vino.

U čaši se mogu očekivati:

• citrus,
• belo cveće,
• zrela kruška,
• breskva,
• kajsija,
• muskatni tonovi,
• medne nijanse.

Kod Malage je posebno zanimljivo porediti aromu vina sa aromom Tamjanike ili drugih muskatnih sorti. Sličnost postoji, ali krupna bobica, topliji karakter i drugačija struktura daju joj sopstveni izraz.

Da li ste znali?

• Malaga bela u srpskom vinskom kontekstu predstavlja Aleksandrijski muskat.
• Sorta je prirodno ukrštanje Muscat Blanc à Petits Grainsa i stare sorte Heptakilo, odnosno Axina de Tres Bias.
• Malaga je jedan od roditelja Muskat Hamburga.
• Ista sorta poznata je na Siciliji i Malti kao Zibibbo.
• U Srbiji postoje zapisi o Malagi još sa izložbe grožđa održane u Smederevu 1898. godine.
• Malaga je pogodna i za vino i za stonu upotrebu, a njene velike bobice vekovima se koriste i za proizvodnju suvog grožđa.

Ako vam se dopada Malaga, probajte i

Tamjanika – intenzivan muskatni karakter sa citrusom, ružom i začinskim nijansama.
Muskat Hamburg – crni potomak Malage sa snažnim muskatnim mirisom.
Traminac – ruža, liči, breskva i začini uz puno telo.
Neoplanta – domaća aromatična sorta sa cvetnim i muskatnim karakterom.
Muskat Otonel – nešto nežniji i lakši muskatni stil.

Sve što treba da znate o Malagi

Da li je Malaga isto što i Aleksandrijski muskat?

Da, kada govorimo o Malagi beloj koja se koristi za proizvodnju vina u Srbiji, reč je o sorti Muscat d’Alexandrie, odnosno Aleksandrijskom muskatu.

Da li je Malaga autohtona srpska sorta?

Ne. Mediteranskog je porekla, ali se u Srbiji gaji veoma dugo i predstavlja deo stare domaće vinogradarske tradicije.

Koje su roditeljske sorte Malage?

Muscat Blanc à Petits Grains i Heptakilo, odnosno Axina de Tres Bias.

Da li su Malaga i Tamjanika ista sorta?

Ne. Blisko su povezane jer je sorta iz grupe Muscat Blanc à Petits Grains jedan od roditelja Malage.

Da li je Malaga roditelj Muskat Hamburga?

Da. Muskat Hamburg nastao je ukrštanjem Schiava Grosse i Aleksandrijskog muskata.

Da li je Malaga isto što i Zibibbo?

Da. Zibibbo je naziv za Aleksandrijski muskat koji se koristi u Italiji i na Malti.

Da li su Malaga bela i Crvena Malaga ista sorta?

Ne. Crvena Malaga je druga sorta. U Srbiji se i zvanično vodi odvojeno od Aleksandrijskog muskata.

Gde se Malaga gaji u Srbiji?

Danas je posebno povezana sa Šumadijom i selom Lipovac kod Topole, gde je sačuvan stari biljni materijal i obnovljena proizvodnja sortnog vina.

Kakvo vino daje?

Daje izrazito aromatična bela vina sa mirisima cveća, citrusa, breskve, kajsije, kruške, meda i zrelog grožđa.

Da li je Malaga uvek slatko vino?

Ne. Može dati potpuno suva, polusuva, slatka, fortifikovana i čak penušava vina.

Zašto se često koristi za slatka vina?

Dobro nakuplja šećer, ima snažnu aromatiku i pogodna je za prosušivanje grožđa.

Da li Malaga može da odležava?

Suva vina najčešće su namenjena ranijem uživanju, dok koncentrisana slatka vina mogu imati znatno veći potencijal sazrevanja.

Uz koju hranu najbolje ide?

Suva Malaga dobro se slaže sa ribom, morskim plodovima, piletinom i aromatičnim jelima, dok slatki stilovi odgovaraju uz plave sireve, voćne deserte i paštete.