Domaća bela sorta nastala ukrštanjem Kevedinke i Chardonnay-a

Sila ukratko

Boja sorte: bela vinska sorta
Poreklo: Srbija
Mesto stvaranja: ogledno polje Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Sremski Karlovci
Roditeljske sorte: Kevedinka, odnosno Ružica × Chardonnay
Autori: Sima Lazić, Vladimir Kovač i Petar Cindrić
Godina priznavanja: 1988.
Status: domaća novostvorena sorta
Najvažniji rejoni u Srbiji: Sremski, Mlavski i rejon Telečka
Najčešće arome: jabuka, kruška, limun, žuta šljiva, bela breskva, dunja i diskretno belo cveće
Telo: lagano do srednje
Kiseline: srednje do izražene
Alkohol: najčešće približno 11,5–13,5%, u zavisnosti od prinosa, zrelosti i načina proizvodnje
Potencijal odležavanja: najčešće nekoliko godina; ozbiljniji primerci mogu se razvijati duže
Temperatura serviranja: 8–12 °C, prema stilu
Dekantiranje: uglavnom nije potrebno
Najbolje uz: rečnu ribu, piletinu, ćuretinu, svinjski file, rižoto, testenine, povrće i mlade sireve

Šta je Sila?

Sila je domaća bela vinska sorta stvorena u Sremskim Karlovcima ukrštanjem Kevedinke i Chardonnayja. Priznata je 1988. godine, a njeni autori bili su Sima Lazić, Vladimir Kovač i Petar Cindrić. Ime je dobila spajanjem prvih slogova imena i prezimena prvog autora – SIma LAzić.

U starijoj domaćoj literaturi kao prvi roditelj navodi se Ružica, dok međunarodni katalog VIVC roditeljstvo beleži kao Koevidinka × Chardonnay i navodi da je ono potvrđeno genetičkim markerima. VIVC istovremeno navodi Ružicu i Crvenu Ružicu među sinonimima Koevidinke, pa se različite formulacije odnose na isti roditeljski sortni identitet.

Sila je stvarana sa ciljem da spoji rodnost, prilagodljivost domaćim uslovima i otpornost grožđa prema sivoj truleži sa kvalitetom i diskretnom aromatikom Chardonnay-a. Dobijena je sorta koja kasno kreće sa vegetacijom, kasno sazreva, daje visoke prinose i proizvodi laka, skladna i osvežavajuća bela vina.

Njena vina najčešće nisu veoma aromatična niti snažna. Sila se prepoznaje po nenametljivom voćnom mirisu, svežini i pitkom, harmoničnom ukusu. U čaši može pokazati jabuku, krušku, citrus, žutu šljivu, belu breskvu i diskretno cveće.

Pri visokim prinosima vino može ostati veoma lagano i jednostavno. Kada se rod ograniči, grožđe potpuno sazri i pažljivo preradi, Sila može dati punije i ozbiljnije vino, sa više teksture, zrelog voća i sposobnosti da se nekoliko godina razvija u boci.

Poreklo i stvaranje Sile

Sila je nastala na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u Sremskim Karlovcima. Pripada grupi sorti nastalih tokom intenzivnog domaćeg rada na oplemenjivanju vinove loze u drugoj polovini 20. veka.

U tom periodu stvarane su sorte koje je trebalo da odgovore na potrebe domaćeg vinogradarstva:

• da redovno i dobro rađaju,
• da budu prilagođene kontinentalnim uslovima,
• da daju grožđe odgovarajućeg kvaliteta,
• da budu pogodnije za proizvodnju vina od pojedinih starih visokorodnih sorti,
• da pokažu veću otpornost prema određenim bolestima ili nepovoljnim uslovima.

Sila je nastala ukrštanjem dve veoma različite sorte.

Kevedinka, poznata i kao Ružica, stara je panonska sorta sa ružičastom pokožicom. Odlikuje se kasnim sazrevanjem i dugom prisutnošću u vinogradima severne Srbije i okolnih zemalja.

Chardonnay je jedna od najpoznatijih belih sorti sveta. U ukrštanje je uveden kao izvor kvaliteta vina, skladnosti i diskretne, ali prepoznatljive aromatike.

Rezultat nije kopija nijednog roditelja. Sila je zasebna sorta sa sopstvenom građom grozda, periodom sazrevanja, rodnošću i stilom vina. VIVC je vodi kao belu vinsku sortu poreklom iz Srbije, pod međunarodnim brojem 15932.

Da li su Ružica i Kevedinka isti roditelj?

U opisima Sile mogu se pronaći dva podatka:

• Ružica × Chardonnay,
• Kevedinka × Chardonnay.

To nije dokaz da postoje dve različite verzije porekla Sile.

Domaći Centar za vinogradarstvo i vinarstvo koristi naziv Ružica, dok VIVC koristi glavni naziv Koevidinka. U međunarodnom katalogu Ružica, Crvena Ružica, Kevidinka i drugi srodni oblici navedeni su među sinonimima Koevidinke.

Zato je najpreciznija formulacija da je Sila nastala ukrštanjem Kevedinke, kod nas poznate i kao Ružica, i Chardonnay-a.

Ovo razjašnjenje je važno jer se naziv Ružica koristio za više starih sorti ili lokalnih tipova. Kod Sile se pod Ružicom misli na genotip koji VIVC vodi kao Koevidinka, sortu sa ružičastom pokožicom.

Sila u Srbiji

Sila se danas gaji gotovo isključivo u Srbiji i pripada grupi retkih domaćih novostvorenih sorti. Nema velike površine niti tržišnu zastupljenost Chardonnay-a, Sauvignon Blanc-a, Grašca ili Tamjanike.

Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, Sila se nalazi na 41. mestu prema površinama u komercijalnim zasadima Srbije. Najveće evidentirane površine nalaze se u:

• Sremskom vinogradarskom rejonu,
• Mlavskom vinogradarskom rejonu,
• rejonu Telečka.

Najveći deo domaćih zasada nalazi se na nadmorskim visinama između 100 i 200 metara. Među najzastupljenijim su severoistočne i severne ekspozicije, što je neobično u poređenju sa mnogim drugim vinskim sortama koje se češće sade na južnim padinama.

Takav raspored može se delom objasniti kasnim sazrevanjem sorte, lokalnim uslovima postojećih zasada i njenom istorijskom povezanošću sa ravničarskim i blagim padinama Vojvodine.

Fruška gora i Sremski rejon

Sila je najčvršće povezana sa Fruškom gorom i Sremskim Karlovcima, gde je stvorena i gde je najduže ispitivana.

Kontinentalna klima Fruške gore, nagib terena, provetravanje i blizina Dunava mogu omogućiti dovoljno dugu vegetaciju za njeno kasnije sazrevanje. Pošto kasno kreće sa vegetacijom, sorta može delimično izbeći rizik od ranih prolećnih mrazeva, iako njena otpornost prema jakim zimskim temperaturama nije naročito visoka.

Na Fruškoj gori proizvode se najprepoznatljiviji savremeni sortni primerci Sile. Najčešće su suvi, laki do srednje puni i namenjeni uživanju dok su svežina i voćnost izražene.

Pojedini proizvođači koriste duži kontakt sa finim talogom ili sazrevanje u neutralnim drvenim sudovima kako bi dobili više teksture. Takav pristup može sorti dati ozbiljniji karakter, ali joj ne treba oduzeti osnovnu lakoću i sklad.

Sila je bila i predmet domaćih naučnih istraživanja na Fruškoj gori. Ispitivanja su obuhvatala fotosintetsku aktivnost listova, rodnost, uticaj podloga i ponašanje sorte u lokalnim ekološkim uslovima.

Mlavski rejon

Mlavski rejon predstavlja jedno od područja u kojima su evidentirane veće površine Sile, iako se vina od ove sorte danas ne pojavljuju često na tržištu.

Toplija leta mogu pomoći sazrevanju kasne sorte, dok umerenije noćne temperature i odgovarajući položaji doprinose očuvanju kiselina. U toplim godinama posebno je važan pravovremen trenutak berbe, kako grožđe ne bi nakupilo previše šećera uz gubitak svežine.

Prisustvo Sile u Mlavi pokazuje da sorta nije ograničena samo na Frušku goru. Ipak, zbog malih i rascepkanih površina još nema dovoljno različitih vina da bi se mogao jasno definisati poseban mlavski stil Sile.

Rejon Telečka i sever Srbije

Rejon Telečka obuhvata deo severne Bačke, područje koje je istorijski povezano sa starim panonskim sortama i vinogradima na lesnim i peskovitim zemljištima.

Sila se u ovaj prostor prirodno uklapa zahvaljujući roditeljskoj vezi sa Kevedinkom, sortom dugo prisutnom na severu Srbije. Kasnije sazrevanje i dobra rodnost mogu biti prednost u toplim, sunčanim godinama, dok suša i zimske temperature mogu predstavljati izazov.

Savremena zastupljenost je mala, ali očuvanje sorte u ovom području ima značaj za domaću sortnu raznovrsnost.

Vinogradarske karakteristike

Sila razvija čokot srednje bujnosti. Grozd je razgranat i rastresit, sa prosečnom masom od približno 200 grama. Bobice su sitne, okrugle, zelenkastobele i prekrivene izraženim voštanim slojem, odnosno pepeljkom.

Rastresit grozd predstavlja važnu prednost jer omogućava bolju cirkulaciju vazduha između bobica. Zahvaljujući tome grožđe je veoma otporno prema sivoj truleži, što je jedna od najvažnijih vinogradarskih osobina sorte.

Sila:

• kasno započinje vegetaciju,
• kasno sazreva,
• ima veoma rodna okca i lastare,
• rađa i na nižim okcima,
• daje visoke prinose.

Rodnost nižih okaca omogućava veću prilagodljivost rezidbe i smanjuje zavisnost prinosa od dugih lukova. Istovremeno, visoka prirodna rodnost zahteva kontrolu opterećenja čokota ako je cilj proizvodnja kvalitetnijeg sortnog vina.

Pri prevelikom rodu grožđe može sporije sazrevati, ostati sa manje šećera i dati tanko vino sa malo koncentracije. Umeren prinos omogućava bolju ravnotežu između zrelosti, kiselina i aromatskog razvoja.

Otpornost na bolesti i niske temperature

Najvažnija potvrđena prednost Sile jeste veoma dobra otpornost grožđa prema sivoj truleži. Rastresit grozd i razmak između bobica smanjuju zadržavanje vlage i omogućavaju bolju provetrenost.

To ipak ne znači da je Sila potpuno otporna na gljivične bolesti niti da se može svuda uzgajati bez zaštite. Njena otpornost prema plamenjači i pepelnici ne opisuje se kao potpuna ili dovoljno visoka da bi je svrstala među savremene otporne interspecijes hibride.

Prema domaćem stručnom opisu, otpornost Sile prema niskim zimskim temperaturama slabija je nego kod Grašca. Zbog toga izbor položaja treba da izbegne depresije i mesta na kojima se zadržava hladan vazduh.

Kasno kretanje vegetacije može umanjiti rizik od prolećnih mrazeva, ali ne štiti čokot od veoma niskih zimskih temperatura.

Kakvo vino daje Sila?

Domaći stručni opis navodi da je vino Sile lako, harmoničnog ukusa i sa diskretnom, prijatnom aromom Chardonnay-a.

Najčešće daje suva bela vina svetložute ili zelenkastožute boje. U aromatskom profilu mogu se prepoznati:

• zelena i žuta jabuka,
• kruška,
• limun,
• žuta šljiva,
• bela breskva,
• dunja,
• diskretno belo cveće.

Sila nije izrazito aromatična sorta. Ne treba očekivati intenzitet Tamjanike, Sauvignon Blanc-a ili Traminca. Njene arome su tiše i oslanjaju se na voćnost, svežinu i skladan odnos između alkohola i kiselina.

U lakšim vinima dominiraju citrus, zelena jabuka i neposredna svežina. Zrelije grožđe može doneti krušku, žutu jabuku, breskvu i nešto puniju teksturu.

Odležavanje na talogu ili u neutralnom drvetu može dodati tonove hleba, badema i blagog meda, ali te arome zavise od načina proizvodnje, a ne samo od sorte.

Telo, kiseline i alkohol

Tipična Sila ima:

Telo: lagano do srednje
Kiseline: srednje do izražene
Alkohol: najčešće približno 11,5–13,5%
Zaostali šećer: uglavnom suvo, ali je moguć i polusuvi stil

Pri visokim prinosima vino je najčešće lakše, sa nižim alkoholom i jednostavnijom aromatikom. Kontrolisan prinos i potpuno sazrevanje mogu doneti više punoće, zrelog voća i duži završetak.

Sila ne mora da bude snažno vino da bi bila kvalitetna. Njena prirodna prednost nalazi se u skladnosti, pitkom ukusu i sposobnosti da ostane osvežavajuća.

Visok alkohol i obilna upotreba hrasta lako mogu narušiti taj karakter. Najbolji stil ne mora biti najpuniji, već onaj u kojem su voće, kiseline, alkohol i tekstura u ravnoteži.

Inox, beton ili drvo?

Sila iz inoxa

Inox je najprirodniji izbor za očuvanje osnovnog karaktera sorte. Omogućava da se istaknu:

• jabuka,
• kruška,
• citrus,
• svežina,
• lagana i čista struktura.

Vina iz inoxa najčešće su namenjena uživanju tokom prvih nekoliko godina.

Sazrevanje na finom talogu

Duži kontakt sa finim talogom može vinu dati:

• puniju teksturu,
• mekši osećaj kiselina,
• blage arome hleba i testa,
• duži i zaokruženiji završetak.

Ovaj pristup posebno može koristiti Sili sa kontrolisanog prinosa, koja ima dovoljno zrelosti i koncentracije.

Beton

Beton omogućava postepen razvoj vina bez dodavanja izraženih aroma drveta. Može sačuvati voćnost, a istovremeno dati više teksture nego potpuno neutralan inox.

Drveno bure

Sila može fermentisati ili sazrevati u velikom ili korišćenom drvenom sudu. Takav pristup može doprineti punoći i razviti diskretne orašaste i začinske tonove.

Novo i jako paljeno bure treba koristiti veoma pažljivo. Sortna aromatika Sile nije dovoljno snažna da bi lako podnela mnogo vanile, tosta i dima.

Da li Sila može da odležava?

Najveći broj vina od Sile namenjen je uživanju tokom prve dve do četiri godine, dok su voćnost i svežina najizraženije.

Ozbiljniji primerci, proizvedeni od zrelog grožđa sa kontrolisanim prinosom, mogu se razvijati duže. Tokom sazrevanja sveže arome jabuke i citrusa mogu preći prema:

• dunji,
• medu,
• vosku,
• bademu,
• suvom cveću.

Sila nema dovoljno dugu savremenu tržišnu istoriju niti dovoljno veliki broj odležalih etiketa da bi se potpuno precizno odredio njen maksimalni potencijal čuvanja.

Vino sa dobrim kiselinama, koncentracijom i pažljivo odmerenom vinifikacijom imaće više mogućnosti za razvoj od laganog vina proizvedenog sa veoma visokog prinosa.

Sila i Chardonnay – glavne razlike

Sila je potomak Chardonnayja, ali nije njegova kopija.

Chardonnay ima veliki broj klonova, ogromnu međunarodnu rasprostranjenost i može dati izuzetno širok raspon stilova – od vitkih i citrusnih do veoma punih i dugovečnih vina iz hrasta.

Sila najčešće daje lakša, jednostavnija i neposrednija vina, sa diskretnom aromom koja može podsetiti na mlad Chardonnay. Prirodno je rodnija i mnogo ređe se koristi za snažne stilove sa velikim udelom novog drveta.

Sličnosti se mogu prepoznati u blagim aromama jabuke, kruške, citrusa i belog koštičavog voća. Razlika se najčešće nalazi u strukturi, koncentraciji i potencijalu za veoma dugo sazrevanje.

Najveća vrednost Sile nije u tome da zameni Chardonnay, već da pokaže karakter domaće sorte nastale u Srbiji.

Uz koju hranu ide Sila?

Mlada i sveža Sila dobro se slaže sa:

• pastrmkom i smuđem,
• lignjama i školjkama,
• grilovanom piletinom,
• ćuretinom,
• mladim sirevima,
• zelenim salatama,
• tikvicama,
• rižotom sa povrćem,
• laganim testeninama.

Puniji primerci sa taloga ili iz drveta mogu pratiti:

• svinjski file,
• pečenu piletinu,
• teletinu,
• rižoto sa pečurkama,
• testenine sa kremastim sosom,
• pečenu ribu,
• polutvrde sireve.

Zbog nenametljive aromatike Sila ne prekriva delikatnija jela. Njena svežina može dobro pratiti prženu ribu, kremaste sosove i povrće sa roštilja.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Mlada i laka Sila najbolje se služi na približno 8–10 °C.

Puniji primerci, naročito oni sazrevani na talogu ili u drvetu, bolje pokazuju aromu i teksturu na 10–12 °C.

Previše hladno vino može delovati zatvoreno i neutralno. Kako se postepeno zagreva u čaši, jasnije se pojavljuju kruška, breskva, dunja i cvetne nijanse.

Dekantiranje uglavnom nije potrebno. Ozbiljnijem mladom vinu može prijati kratko provetravanje, ali je najčešće dovoljno otvoriti bocu neposredno pre služenja.

Zašto je Sila važna za Srbiju?

Sila je važna jer predstavlja konkretan rezultat srpskog naučnog i vinogradarskog rada.

Nije sorta koju smo preuzeli iz Francuske, Italije ili Nemačke, niti stara sorta čije poreklo pokušavamo da rekonstruišemo. Njeno mesto stvaranja, roditeljske sorte, autori i godina priznavanja poznati su i dokumentovani.

Ona pokazuje da je domaće vinogradarstvo tokom 20. veka aktivno stvaralo nove sorte, pokušavajući da spoji lokalni biljni materijal sa kvalitetnim međunarodnim sortama.

Sila je značajna i zato što u svom poreklu povezuje:

• staru panonsku Kevedinku,
• međunarodno poznati Chardonnay,
• Sremske Karlovce kao centar domaćeg oplemenjivanja,
• savremenu proizvodnju vina na Fruškoj gori.

Njena budućnost verovatno nije u velikim industrijskim zasadima. Veću vrednost može imati kao regionalna sorta severne Srbije, proizvedena sa umerenih prinosa i jasno predstavljena kao deo domaćeg vinskog identiteta.

Vina od Sile na OURS-u

Domaća vina od Sile predstavljaju priliku da se upozna jedna od retkih srpskih novostvorenih sorti koja se i danas proizvodi kao sortno vino.

Najčešće su lagana, suva i osvežavajuća, sa diskretnim aromama jabuke, kruške, citrusa i belog voća. Puniji primerci mogu pokazati dunju, žutu šljivu, breskvu i blage orašaste tonove.

Razlike između etiketa najviše zavise od prinosa, zrelosti grožđa i načina proizvodnje. Vino iz inoxa naglašava neposrednu svežinu, dok duži rad na talogu ili neutralno drvo mogu doneti više teksture i ozbiljnosti.

Da li ste znali?

• Sila je dobila ime po prvim slogovima imena i prezimena jednog od autora, dr Sime Lazića – SI-LA.
• Roditeljstvo sorte, Koevidinka × Chardonnay, potvrđeno je genetičkim markerima.
• Naziv Ružica u domaćim izvorima odnosi se na roditeljsku sortu koju VIVC vodi pod glavnim nazivom Koevidinka.
• Sila veoma dobro podnosi sivu trulež grožđa, ali je prema niskim zimskim temperaturama slabije otporna od Grašca.

Ako vam se dopada Sila, probajte i

Chardonnay – više punoće, širi raspon stilova i veći potencijal sazrevanja.
Župljanka – domaća sorta izraženijih kiselina i nešto čvršće strukture.
Grašac – jabuka, citrus, biljni tonovi i prepoznatljiva završna gorčina.
Smederevka – lagano, neposredno i osvežavajuće belo vino.
Morava – aromatičnija domaća sorta sa citrusnim i začinskim karakterom.

Sve što treba da znate o Sili

Da li je Sila autohtona srpska sorta?

Ne u strogom smislu. Sila je domaća novostvorena sorta dobijena planskim ukrštanjem Kevedinke i Chardonnay-a.

Gde je stvorena Sila?

Stvorena je na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u Sremskim Karlovcima.

Kada je priznata?

Sila je zvanično priznata 1988. godine.

Koje su roditeljske sorte Sile?

Kevedinka, kod nas poznata i kao Ružica, i Chardonnay. Roditeljstvo je potvrđeno genetičkim markerima.

Kako je Sila dobila ime?

Naziv je nastao od prvih slogova imena i prezimena autora Sime Lazića – SI-LA.

Gde se najviše gaji u Srbiji?

Najveće evidentirane površine nalaze se u Sremskom i Mlavskom rejonu i rejonu Telečka.

Kakvo vino daje Sila?

Najčešće daje lako, skladno i osvežavajuće belo vino, sa diskretnim aromama jabuke, kruške, citrusa i belog voća.

Da li Sila ima aromu Chardonnay-a?

Domaći stručni opis navodi diskretnu i prijatnu aromu Chardonnay-a, ali je Sila najčešće lakša i aromatski nenametljivija.

Da li Sila može da odležava?

Može nekoliko godina, naročito kada dolazi sa kontrolisanog prinosa i ima dovoljno kiselina i koncentracije. Većina vina ipak je namenjena ranijem uživanju.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz ribu, školjke, piletinu, ćuretinu, svinjski file, rižoto, testenine, povrće i mlade ili polutvrde sireve.