Najvažnija domaća sorta dunje i vrhunska sirovina za preradu i rakiju

 

Leskovačka dunja je stara domaća sorta vrste Cydonia oblonga Mill. i danas predstavlja najvažniju sortu dunje u komercijalnim zasadima Srbije. Prepoznatljiva je po jabučastom, blago spljoštenom plodu, svetložutoj do limunžutoj pokožici, čvrstom mesu i veoma izraženoj aromi. Za razliku od Vranjske dunje, koja formira izduženiji i često mnogo krupniji plod, Leskovačka je cenjena prvenstveno zbog kvaliteta mesa, hemijskog sastava, sposobnosti čuvanja i tehnološke vrednosti. Savremeni rad Instituta za voćarstvo u Čačku iz 2025. upravo Leskovačku navodi kao najzastupljeniji genotip dunje u komercijalnim zasadima Republike Srbije.

Za proizvodnju rakije njen značaj je posebno dobro dokumentovan. U kontrolisanom istraživanju devet sorti dunje Leskovačka je, zajedno sa Asenicom, ostvarila najveći alkoholni randman: 9,88 litara rakije jačine 40% vol. na 100 kg ploda. U istom ogledu imala je 16,2% rastvorljivih suvih materija i 9,15% ukupnih šećera, što je svrstava među sorte sa veoma dobrim tehnološkim potencijalom za fermentaciju.

Poreklo Leskovačke dunje

Leskovačka dunja smatra se starom domaćom sortom Srbije. U domaćoj pomološkoj literaturi opisuje se kao spontani sejanac nepoznatog preciznog porekla, koji je prvi put zapažen u okolini Leskovca i po tom području dobio ime.

Tačan trenutak nastanka sorte, njeni roditelji i mesto na kojem je prvobitni genotip nastao nisu dokumentovani na način koji bi danas omogućio pouzdanu rekonstrukciju porekla.

Zbog toga nije opravdano Leskovačkoj pripisivati određenu roditeljsku kombinaciju ili tvrditi da je nastala planskim ukrštanjem.

Njena istorija pripada starom tipu voćarske selekcije među spontanim sejancima i lokalnim populacijama ljudi su prepoznavali stabla sa kvalitetnim plodom, dobrim rodom i drugim poželjnim osobinama i dalje ih vegetativno razmnožavali.

Zašto se zove Leskovačka?

Ime je povezano sa Leskovcem i područjem južne Srbije.

I danas se okolinu Leskovca, zajedno sa Vranjem, Podunavljem i dolinama Velike i Zapadne Morave, u naučnoj literaturi navodi među važnim područjima proizvodnje dunje u Srbiji.

Naziv Leskovačka vremenom je postao poznat daleko izvan mesta porekla.

Sorta se nalazi u kolekcijama i proizvodnji u više evropskih zemalja, a međunarodni pregled genetičkih resursa dunje navodi Leskovačku i Vranjsku među važnim sortama istočne i jugoistočne Evrope.

„Dunja“ i Leskovačka

U starijem srpskom voćarskom govoru naziv „dunja“ često se koristio upravo za Leskovačku, dok se Vranjska nazivala „dunjac“.

Ta tradicionalna razlika pokazuje koliko je Leskovačka dugo bila osnovni lokalni tip prema kojem se u mnogim krajevima posmatrala čitava voćna vrsta.

Danas je preciznije koristiti puno sortno ime Leskovačka dunja, posebno zato što u domaćem sortimentu postoji više priznatih sorti Cydonia oblonga.

Zvanični status u Srbiji

Leskovačka se nalazi na zvaničnoj Listi priznatih sorti Republike Srbije za vrstu Cydonia oblonga Mill., zajedno sa sortama kao što su Champion, Pazardžijska, Triumf i Vranjska. Ministarstvo poljoprivrede je Registar priznatih sorti poslednji put ažuriralo 6. avgusta 2026. godine.

Time Leskovačka zadržava i formalni status jedne od standardnih sorti domaćeg dunjarstva.

Najzastupljenija sorta dunje u Srbiji

Značaj Leskovačke nije samo istorijski.

U radu o novoj sorti Makrena iz 2025. godine Institut za voćarstvo u Čačku koristi Leskovačku kao standard upravo zato što je najzastupljeniji genotip u komercijalnim zasadima dunje u Srbiji.

I istraživanje uticaja sorte na kvalitet rakije iz 2022. navodi Leskovačku kao glavnu sortu dunje koja se gaji u Srbiji, dok se Vranjska najčešće koristi kao prateća sorta i oprašivač.

Stablo Leskovačke dunje

Leskovačka pripada slabije bujnim sortama dunje.

Ovo nije samo tradicionalni opis već osobina potvrđena dugogodišnjim ogledom Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U četvorogodišnjem istraživanju osam sorti na Radmilovcu Leskovačka je imala najmanju bujnost među svim proučavanim genotipovima.

Prosečna površina poprečnog preseka debla iznosila je 81,1 cm².

Za poređenje, Vranjska je imala 103,4 cm², Morava 183,3 cm², a Portugal čak 227,2 cm².

Zbog manje bujnosti Leskovačka može formirati kompaktnije stablo od brojnih drugih sorti.

Krošnja

Tradicionalno se opisuje kao stablo sa širokom, relativno zaobljenom krošnjom.

Sa ulaskom u punu rodnost vegetativna bujnost se dodatno smanjuje, dok grane mogu da se povijaju pod težinom plodova.

Kod dobro rodnih stabala upravo odnos između relativno male vegetativne mase i velike količine ploda predstavlja jednu od karakterističnih osobina sorte.

Rodnost

Leskovačka se u praksi smatra dobro i redovno rodnom sortom, ali je zanimljivo da u direktnom poređenju sa snažnijim sortama ne daje nužno najveći prinos po pojedinačnom stablu.

U četvorogodišnjem ogledu 2010–2013. prosečan prinos Leskovačke iznosio je 21,5 t/ha. Pri korišćenom sklopu od 740 stabala po hektaru to odgovara približno 29 kg po stablu. To je bio najniži ukupan prinos među osam ispitivanih sorti. Ovaj podatak, međutim, ne znači da je Leskovačka slabo rodna.

Glavni razlog nižeg prinosa po stablu bila je njena znatno manja bujnost.

Efikasnost rodnosti

Kada se rod stavi u odnos sa veličinom stabla, slika se menja.

Prosečna efikasnost rodnosti Leskovačke iznosila je 0,37 kg/cm² površine preseka debla. Prosek svih osam sorti bio je 0,36 kg/cm².

Leskovačka je, dakle, uprkos najmanjem ukupnom prinosu po stablu, imala veoma dobru rodnu efikasnost.

Autori istraživanja upravo zbog manje bujnosti navode mogućnost gušće sadnje Leskovačke u odnosu na snažnije sorte, čime se prinos po jedinici površine može povećati.

Cvetanje

Leskovačka pripada kasnije cvetajućim sortama dunje.

Vrlo dobar savremeni prikaz uticaja godine na cvetanje daje istraživanje Instituta za voćarstvo u Čačku tokom 2023. i 2024.

Godine 2023. Leskovačka je počela da cveta 23. aprila, a cvetanje je završeno 2. maja. Samo godinu kasnije početak je zabeležen već 3. aprila, a završetak 14. aprila.

Razlika od dvadeset dana između početaka cvetanja pokazuje koliko klima pojedinačne godine utiče na fenologiju dunje.

Zato kod Leskovačke nije dobro koristiti jedan fiksan kalendarski datum cvetanja.

Da li je Leskovačka dunja samooplodna?

Ovo je jedno od pitanja oko kojih na internetu postoji najviše pogrešnih navoda.

Brojni rasadnički opisi tvrde da je Leskovačka samobesplodna i da bez Vranjske praktično ne može dati rod.

Kontrolisana naučna istraživanja pokazuju drugačije.

U trogodišnjem ogledu Univerziteta u Beogradu Leskovačka je klasifikovana kao samooplodna, odnosno self-compatible sorta.

Pri kontrolisanom samooprašivanju imala je 17,01% početnog zametanja i 9,32% konačnog zametanja plodova.

To je vrlo jasan dokaz da sopstveni polen Leskovačke može uspešno izvršiti oplodnju.

Otvoreno oprašivanje daje još bolji rezultat

Samooplodnost ne znači da je druga sorta u zasadu beskorisna.

Pri otvorenom oprašivanju Leskovačka je imala 36,69% početnog zametanja i 18,68% konačnog zametanja.

Dakle, konačno zametanje pri otvorenom oprašivanju bilo je približno dvostruko veće nego pri samooprašivanju.

Leskovačka jeste samooplodna, ali prisustvo kompatibilnih sorti može značajno povećati uspešnost oplodnje i stabilnost roda.

Vranjska kao prateća sorta

Vranjska dunja se tradicionalno veoma često nalazi u zasadima Leskovačke.

Naučni rad iz 2022. upravo Vranjsku navodi kao najčešće zastupljen oprašivač u domaćim zasadima dunje.

Razlog nije to što Leskovačka uopšte ne može sama da rodi, već činjenica da unakrsno oprašivanje može poboljšati zametanje.

Ovo je važna razlika između samooplodnosti i potrebe za maksimalnim komercijalnim zametanjem.

Polen Leskovačke

Istraživanje rasta polenovih cevčica dodatno potvrđuje kvalitet reproduktivnog ponašanja Leskovačke.

Pri samooprašivanju imala je prosečno 2,10 polenovih cevčica koje su dospele do ovarijuma, što je bila najviša vrednost među svim proučavanim sortama. Šest dana nakon oprašivanja kod 40,09% tučkova polenove cevčice prodrle su u nucelus semenog zametka.

To je dodatna potvrda da tvrdnja o potpunoj samobesplodnosti Leskovačke nije u skladu sa savremenim kontrolisanim ispitivanjima.

Plod Leskovačke dunje

Najprepoznatljivija osobina ploda je njegov oblik.

Leskovačka pripada takozvanom jabučastom tipu dunje. Plod je okruglast do blago spljošten. U poređenju sa kruškolikom Vranjskom lako se razlikuje već po osnovnom obliku.

U istraživanju iz 2018. indeks oblika Leskovačke bio je 0,83, najniži među devet proučavanih sorti.

Autori su je na osnovu dimenzija klasifikovali kao blago spljoštenu dunju.

Masa ploda

Leskovačka se često u komercijalnim opisima predstavlja kao sorta sa plodovima od 300, 400 ili čak 500 grama.

Takvi plodovi jesu mogući u povoljnim uslovima i pri manjem rodnom opterećenju.

Međutim, prosečne vrednosti iz kontrolisanih naučnih ogleda mnogo su niže.

U istraživanju iz 2018. prosečna masa ploda bila je 216,7 g. U novijem ogledu Instituta za voćarstvo u Čačku tokom 2023–2024. prosečna masa iznosila je 194,32 g.

Ove vrednosti pokazuju zašto maksimalna masa pojedinačnog ploda ne treba da se predstavlja kao prosečna sortna krupnoća.

Dimenzije ploda

U ogledu iz 2018. prosečne dimenzije Leskovačke bile su:

dužina – 66,3 mm

širina – 80,2 mm.

Širina je bila znatno veća od dužine, što je u skladu sa karakterističnim spljošteno-jabučastim oblikom.

U istraživanju 2023–2024. Institut za voćarstvo izmerio je:

visinu – 71,16 mm

širinu – 75,19 mm.

Razlike između ogleda odražavaju uticaj godine, lokaliteta, starosti stabla i rodnog opterećenja.

Pokožica

U punoj zrelosti pokožica dobija karakterističnu svetložutu do limunžutu boju.

Plod u početku može biti prekriven finim maljama, koje se tokom sazrevanja sve lakše uklanjaju.

Pokožica je relativno čvrsta, što doprinosi dobroj sposobnosti manipulacije i čuvanja.

Jaka aroma zrelog ploda jedna je od osobina zbog kojih je Leskovačka dugo imala posebno mesto u domaćinstvima i preradi.

Meso ploda

Meso je svetlo do kremastožuto, čvrsto i aromatično.

Leskovačka ima manje kamenih ćelija od nekih grubljih sorti dunje, zbog čega se tradicionalno smatra kvalitetnijom za većinu vrsta prerade.

U stručnim domaćim izvorima upravo kvalitet mesa i aroma izdvajaju se kao njene glavne pomološke vrednosti.

Čvrstina ploda

U kontrolisanom istraživanju iz 2018. čvrstina Leskovačke iznosila je 7,7 kg/cm².

To je bila najveća vrednost među devet ispitivanih sorti, zajedno sa vrlo čvrstom Portugalskom dunjom. Za neposrednu mehaničku preradu mekše sorte mogu biti lakše za usitnjavanje.

Sa druge strane, velika čvrstina Leskovačke predstavlja prednost za transport, čuvanje i očuvanje kvaliteta ploda nakon berbe.

Hemijski sastav – istraživanje iz 2018.

Leskovačka se po hemijskom sastavu izdvaja među domaćim dunjama.

U ogledu iz 2018. potpuno zreli plodovi imali su:

16,20% rastvorljivih suvih materija

9,15% ukupnih šećera

8,28% invertnih šećera

0,83% saharoze

0,99% ukupnih kiselina, izraženih kao jabučna kiselina.

Po ukupnim šećerima bila je druga među devet proučavanih sorti.

Samo Morava je imala nešto višu vrednost – 9,76%.

Novi podaci iz 2023–2024.

Veoma važni su i najnoviji rezultati Instituta za voćarstvo u Čačku.

Tokom dve godine prosečan hemijski sastav Leskovačke bio je:

17,65% rastvorljivih suvih materija

9,91% ukupnih šećera

9,01% invertnih šećera

0,85% saharoze

0,86% ukupnih kiselina

pH 3,33.

Ovi podaci izuzetno lepo potvrđuju visok potencijal Leskovačke za akumulaciju rastvorljivih materija i šećera.

Koliko godina utiče na sastav?

Veoma mnogo.

U istraživanju Instituta za voćarstvo Leskovačka je 2023. godine imala:

13,0% rastvorljivih suvih materija

i 6,36% ukupnih šećera.

Samo godinu kasnije vrednosti su bile:

22,3% rastvorljivih suvih materija

i čak 13,45% ukupnih šećera.

Razlika je ogromna.

Ona pokazuje zašto nije dobro napisati da Leskovačka „ima tačno 16% šećera“ ili da će svake godine dati isti alkoholni randman.

Sorta postavlja genetički potencijal, ali godina i trenutak berbe snažno određuju konačan hemijski sastav.

Aroma

Leskovačka je poznata kao izrazito aromatična sorta.

U istraživanju iz 2018. aroma ploda ocenjena je sa 6,0/10. Ukus je takođe dobio 6,0/10, a atraktivnost 7,0/10.

U novijem ogledu Instituta za voćarstvo Leskovačka je u poređenju sa novom sortom Makrena imala izraženiji ukus – 4,35/5 i aromu – 3,10/5.

Različite skale ocenjivanja ne treba direktno matematički porediti, ali oba istraživanja potvrđuju značaj aromatskog kvaliteta Leskovačke.

Oporost

Dunja prirodno sadrži tanine, pa svež plod može biti opor.

Kod Leskovačke je oporost u istraživanju iz 2018. ocenjena 2/3, odnosno kao srednje izražena. Tokom sazrevanja i prerade oporost se smanjuje.

To je jedan od razloga zbog kojih se dunja mnogo češće koristi prerađena nego kao svež plod.

Kada sazreva Leskovačka dunja?

Leskovačka sazreva tokom oktobra, najčešće u njegovoj prvoj polovini.

Najnovije istraživanje iz Čačka vrlo lepo pokazuje uticaj godine. Godine 2023. zrelost je dostigla 15. oktobra. Godine 2024 3. oktobra.

Razlika od gotovo dve nedelje posledica je različitih klimatskih uslova.

Zato je pravilnije reći „prva polovina oktobra“ nego navoditi jedan fiksni datum berbe.

Berba za preradu i rakiju

Kod Leskovačke je stepen zrelosti posebno važan.

Rastvorljive suve materije i šećeri povećavaju se sa sazrevanjem, a sortna aroma postaje izraženija.

Za plod namenjen rakiji zato prerana berba može značiti manje fermentabilnih šećera i slabije izraženu aromu. Istovremeno, plod ne treba ostaviti do faze propadanja.

Zdrav, potpuno zreo plod predstavlja mnogo bolju sirovinu od prezrelog, trulog ili mikrobiološki oštećenog voća.

Leskovačka ima odličnu sposobnost čuvanja

Jedna od najjačih osobina Leskovačke jeste sposobnost skladištenja.

U domaćem eksperimentu osam sorti dunje plodovi su čuvani od 15. oktobra do 15. marta na 0–2 °C i 80% relativne vlažnosti vazduha.

Leskovačka je imala najmanji gubitak mase među svim sortama 4,51%.

Gubitak rastvorljivih suvih materija bio je manji od 3%.

Imala je i najmanji procentualni gubitak ukupnih kiselina 41,4%.

Uz to, kod Leskovačke je registrovan najmanji procenat prozuklih plodova.

Najbolje sorte za čuvanje

Autori ogleda zaključili su da su među osam ispitivanih sorti najbolje karakteristike tokom dugog skladištenja pokazale Leskovačka i Trijumf.

To potvrđuje tradicionalnu reputaciju Leskovačke kao dunje koja se može relativno dugo sačuvati nakon berbe.

Ova osobina je važna i za destilerije jer omogućava određenu fleksibilnost između berbe i prerade, pod uslovom da se plod skladišti pravilno.

Bakteriozna plamenjača – najveća slabost

Veliki kvalitet Leskovačke ne prati i visoka otpornost prema bakterioznoj plamenjači.

Naprotiv. Domaća fitopatološka istraživanja svrstavaju Leskovačku i Vranjsku među veoma osetljive sorte prema bakteriji Erwinia amylovora.

Zato nije tačno Leskovačku opisivati kao sortu koja je „otporna na bolesti“.

Bakteriozna plamenjača predstavlja jedan od najozbiljnijih problema profesionalne proizvodnje dunje.

Šta znači osetljivost na Erwiniju?

Erwinia amylovora može napasti cvetove, mlade izdanke, grane i veće delove stabla.

Kod jakih infekcija može dovesti do sušenja velikog dela krošnje, pa čak i celog stabla.

Genetska osetljivost Leskovačke ne znači da će svaki zasad obavezno teško oboleti, jer razvoj bolesti zavisi i od vremena, infekcionog pritiska, stanja stabla i proizvodne tehnologije.

Ipak, sa sortnog stanovišta nema osnova da se Leskovačka naziva tolerantnom ili otpornom.

Leskovačka za preradu

Leskovačka je izrazito višenamenska prerađivačka sorta.

Od nje se tradicionalno proizvode sok, slatko, kompot, džem, marmelada, žele i rakija.

Jabučast i blago spljošten oblik u istraživanju iz 2018. označen je kao povoljniji za preradu od izduženih plodova, mada joj visoka čvrstina mesa otežava samo mehaničko usitnjavanje u poređenju sa mekšim sortama.

Leskovačka dunja za rakiju

Upravo kod rakije postoje veoma dobri naučni podaci koji omogućavaju da se Leskovačka ozbiljno proceni.

U eksperimentu iz 2018. korišćeno je devet sorti dunje gajenih na istom oglednom polju Radmilovac.

Sve sorte obrađene su istom tehnologijom. Plodovi su nakon berbe ostavljeni 14 dana na 16 °C, zatim oprani i usitnjeni.

Kljuku su dodati voda, pektolitički enzim, selekcionisani kvasac Saccharomyces cerevisiae i hraniva za kvasac, a pH je podešen približno na 3,4.

Fermentacija je trajala 15 dana, nakon čega je sprovedena dvostruka destilacija.

Najveći alkoholni randman

Rezultat Leskovačke bio je izuzetno dobar.

Sto kilograma ploda dalo je količinu alkohola ekvivalentnu: 9,88 litara rakije jačine 40% vol. Istu vrednost imala je samo Asenica. To je bio najveći alkoholni randman među svih devet sorti.

Za poređenje:

Vranjska je dala 9,44 l,

Morava 9,32 l,

Trijumf 9,28 l,

dok je najnižu vrednost imao Rea's Mammoth sa 7,20 l na 100 kg ploda.

Zašto je Leskovačka dala visok randman?

Najvažnije objašnjenje nalazi se u hemijskom sastavu.

Leskovačka je imala 16,2% rastvorljivih suvih materija i 9,15% ukupnih šećera. Samo Morava je u tom konkretnom ogledu imala nešto više šećera.

Međutim, stvarni alkoholni randman ne zavisi samo od početne laboratorijske koncentracije šećera.

Važni su i iskorišćenje šećera tokom fermentacije, struktura ploda, ekstrakcija, aktivnost kvasca i gubici tokom destilacije.

U kontrolisanom eksperimentu Leskovačka se pokazala kao veoma efikasna fermentaciona sirovina.

Fermentacija Leskovačke

Početna vrednost rastvorljivih suvih materija u kljuku bila je 16,2 °Bx.

Tokom fermentacije postepeno je pala na približno 6,1 °Bx.

Ova promena prati korišćenje fermentabilnih šećera od strane kvasca.

Nakon prve destilacije destilat je imao približno 25% vol. alkohola, dok je nakon druge destilacije izmereno 61,7% vol. alkohola.

Na 100 kg ploda preračunati prinos čistog alkohola iznosio je približno 2,47 litara, što odgovara navedenih 9,88 litara proizvoda od 40% vol.

Hemijski sastav dunjevače od Leskovačke

U završnom destilatu Leskovačke izmeren je etanol od 40,89% vol. nakon svođenja na konačnu jačinu uzorka.

Metanol je iznosio približno 7.555 mg/l apsolutnog alkohola, što je u korišćenom regulatornom okviru bilo ispod dozvoljene granice za rakiju od dunje.

U svim ispitivanim sortama parametri finalnih destilata bili su u granicama propisa koje su autori koristili tokom istraživanja.

Metanol i dunja

Kod dunje je metanol posebno važna tehnološka tema.

Plod prirodno sadrži mnogo pektina. Tokom razgradnje pektinskih materija može nastajati metanol. Zbog toga proizvodnja dunjevače zahteva veoma pažljivo vođenje usitnjavanja, enzimskih tretmana, fermentacije i destilacije.

Ovo nije specifična slabost samo Leskovačke, već karakteristika dunje kao sirovine.

Leskovačka i senzorni kvalitet rakije

Leskovačka je direktno korišćena i u domaćem istraživanju uticaja tehnološkog postupka na senzorni karakter dunjevače.

Ispitivani su efekti pektolitičkih enzima i snižavanja pH kljuka.

Rakije su ocenjivali kvalifikovani iskusni degustatori prema modifikovanom Buxbaum sistemu do maksimalnih 20 bodova.

Rezultati su pokazali da način prerade može snažno promeniti senzorni rezultat čak i kada je sorta ista. To je veoma važan zaključak za Leskovačku.

Sorta daje kvalitetnu i aromatičnu sirovinu, ali kvalitet konačne dunjevače nije određen samo imenom sorte.

Enzimi i senzorne osobine

U pomenutom istraživanju uzorci kod kojih je korišćen samo pektolitički enzim imali su slabije senzorne osobine.

Najbolje ocene dobili su uzorci kod kojih su istovremeno primenjeni snižavanje pH kljuka i pektolitički enzim.

Ovaj rezultat pokazuje koliko je kod dunje važan kompletan tehnološki kontekst.

Isti plod Leskovačke može dati različite destilate zavisno od načina pripreme i fermentacije.

Da li je Leskovačka najbolja dunja za rakiju?

Nije potrebno koristiti neproverenu tvrdnju da je „najbolja“ da bi se njen kvalitet istakao.

Ono što naučni podaci zaista potvrđuju veoma je snažno Leskovačka je u kontrolisanom poređenju devet sorti ostvarila najveći alkoholni randman, zajedno sa Asenicom. Ima visok sadržaj rastvorljivih suvih materija i šećera.

Izrazito je aromatična. Postoje posebna istraživanja senzornog karaktera rakije proizvedene upravo od Leskovačke.

To je dovoljno da se Leskovačka smatra jednom od najvažnijih i najbolje dokumentovanih sorti za proizvodnju dunjevače u Srbiji, bez potrebe za apsolutnim rangiranjem.

Leskovačka i Vranjska – glavne razlike

Ove dve sorte decenijama čine osnovu srpskog sortimenta dunje.

Leskovačka je jabučasta, spljoštenija, slabije bujna, čvršćeg mesa, bolja za duže čuvanje i u kontrolisanom ogledu imala je nešto više šećera i veći alkoholni randman.

Vranjska je kruškolika, izduženija, bujnija i može razviti znatno krupnije pojedinačne plodove.

U eksperimentu iz 2018. Leskovačka je imala 16,2% rastvorljivih suvih materija i 9,15% ukupnih šećera, dok je Vranjska imala 15,2% i 8,34%. Alkoholni randman bio je 9,88 prema 9,44 litara rakije od 40% vol. na 100 kg ploda.

Leskovačka kao roditelj novih sorti

Značaj Leskovačke vidi se i u oplemenjivanju.

Nova srpska sorta Makrena Instituta za voćarstvo u Čačku nastala je ukrštanjem Leskovačka × Češka.

Makrena je uvedena sa ciljem kombinovanja dobrog kvaliteta domaćeg standarda sa poželjnim osobinama drugog roditelja.

Činjenica da se Leskovačka koristi kao roditeljski genotip pokazuje da njena vrednost nije samo tradicionalna već i genetička.

Leskovačka kao standard za poređenje

U srpskim naučnim ogledima Leskovačka se veoma često koristi kao standardna sorta.

U istraživanju rasta i rodnosti sedam drugih sorti bila je standard. U novom istraživanju Makrene ponovo je korišćena kao standard.

To omogućava da se veliki broj novih i stranih sorti procenjuje upravo u odnosu na dobro poznate osobine Leskovačke.

Najvažnije karakteristike Leskovačke dunje

• Vrsta: Cydonia oblonga Mill.
• Naziv: Leskovačka dunja
• Poreklo: Srbija
• Status: stara domaća sorta
• Precizni roditelji: nepoznati
• Tradicionalno poreklo imena: područje Leskovca
• Status u Srbiji: nalazi se na zvaničnoj listi priznatih sorti
• Značaj: najzastupljenija komercijalna sorta dunje u Srbiji
• Bujnost: slaba do srednja; najmanja među osam sorti u jednom četvorogodišnjem ogledu
• Površina preseka debla u tom ogledu: 81,1 cm²
• Prosečan prinos u ogledu 2010–2013: 21,5 t/ha
• Prinos po stablu u istom sklopu: približno 29 kg
• Efikasnost rodnosti: 0,37 kg/cm²
• Cvetanje: kasno, uz veliku zavisnost od godine
• Samooplodnost: samooplodna prema kontrolisanom istraživanju
• Konačno zametanje pri samooprašivanju: 9,32%
• Konačno zametanje pri otvorenom oprašivanju: 18,68%
• Vranjska: najčešća prateća sorta u domaćim zasadima
• Oblik ploda: jabučast, okruglast do blago spljošten
• Masa ploda u ogledu 2018: 216,7 g
• Masa ploda u ogledu 2023–2024: 194,32 g
• Dužina ploda u ogledu 2018: 66,3 mm
• Širina: 80,2 mm
• Indeks oblika: 0,83
• Pokožica: svetložuta do limunžuta
• Meso: čvrsto, svetlo i aromatično
• Čvrstina mesa u jednom ogledu: 7,7 kg/cm²
• Rastvorljive suve materije 2018: 16,20%
• Ukupni šećeri 2018: 9,15%
• Invertni šećeri: 8,28%
• Saharoza: 0,83%
• Ukupne kiseline: 0,99%
• Prosečne rastvorljive suve materije 2023–2024: 17,65%
• Prosečni ukupni šećeri 2023–2024: 9,91%
• Vreme sazrevanja: uglavnom prva polovina oktobra
• Čuvanje: veoma dobro
• Gubitak mase u ogledu od oktobra do marta: 4,51%, najmanji među osam sorti
• Glavna namena: prerada
• Rakija: veoma visoka tehnološka vrednost
• Alkoholni randman u kontrolisanom ogledu: 9,88 l rakije od 40% vol. na 100 kg ploda
• Erwinia amylovora: veoma osetljiva sorta
• Oplemenjivački značaj: roditelj nove srpske sorte Makrena

Česta pitanja o Leskovačkoj dunji

Da li je Leskovačka dunja srpska sorta?

Da. Smatra se starom domaćom sortom Srbije i nalazi se na zvaničnoj listi priznatih sorti.

Da li je zaista nastala u Leskovcu?

Prvi put je zapažena i istorijski vezana za područje Leskovca, po kojem je dobila ime. Tačno genetičko poreklo i prvobitni roditelji nisu poznati.

Da li je Leskovačka najzastupljenija dunja u Srbiji?

Da. Savremena stručna literatura navodi je kao najzastupljeniji genotip u komercijalnim zasadima Srbije.

Da li je Leskovačka samooplodna?

Da. Trogodišnje kontrolisano istraživanje svrstalo ju je među samooplodne sorte.

Zašto se onda sadi Vranjska?

Zato što otvoreno i unakrsno oprašivanje povećava zametanje. Leskovačka je pri samooprašivanju imala 9,32% konačnog zametanja, a pri otvorenom oprašivanju 18,68%.

Da li Leskovačka mora imati Vranjsku da bi uopšte rodila?

Ne. Naučni rezultati pokazuju da može uspešno da formira plod sopstvenim polenom. Prisustvo drugih kompatibilnih sorti ipak može poboljšati rod.

Kakvog je oblika plod?

Jabučastog, okruglastog i blago spljoštenog oblika.

Koliko je težak plod?

U kontrolisanim ogledima prosečno približno 194–217 g. U povoljnim uslovima pojedinačni plodovi mogu biti znatno krupniji.

Koje je boje?

U punoj zrelosti svetložute do karakteristične limunžute boje.

Kakvo je meso?

Čvrsto, svetlo, aromatično i kvalitetno za preradu.

Kada sazreva?

Najčešće tokom prve polovine oktobra.

Koliko ima šećera?

U ogledu iz 2018. imala je 9,15% ukupnih šećera, dok je prosečna vrednost tokom 2023–2024. bila 9,91%. U pojedinačnim godinama sadržaj može znatno odstupati.

Koliko ima rastvorljivih suvih materija?

U istraživanju 2018. – 16,2%. U ogledu 2023–2024. prosek je bio 17,65%, a u jednoj od dve godine dostigao je čak 22,3%.

Da li je dobra za rakiju?

Da. U kontrolisanom istraživanju ostvarila je najveći alkoholni randman među devet sorti, zajedno sa Asenicom.

Koliko rakije daje 100 kg Leskovačke dunje?

U jednom naučnom ogledu 100 kg ploda dalo je alkoholni randman ekvivalentan 9,88 litara rakije jačine 40% vol.

Da li će svake godine dati isti randman?

Ne. Randman zavisi od stvarnog sadržaja šećera, zrelosti ploda, godine, fermentacije i efikasnosti destilacije.

Da li je bolja za rakiju od Vranjske?

U kontrolisanom ogledu dala je viši alkoholni randman: 9,88 naspram 9,44 l/100 kg. To samo po sebi ne predstavlja univerzalnu senzornu ocenu kvaliteta rakije.

Da li se dobro čuva?

Da. U ogledu petomesečnog hladnog skladištenja imala je najmanji gubitak mase među osam sorti i bila, zajedno sa Trijumfom, najbolje ocenjena za čuvanje.

Koliki je bio gubitak mase tokom skladištenja?

4,51% tokom čuvanja od 15. oktobra do 15. marta na 0–2 °C.

Da li je Leskovačka otporna na bakterioznu plamenjaču?

Ne. Domaća fitopatološka istraživanja klasifikuju Leskovačku i Vranjsku kao veoma osetljive prema Erwinia amylovora.

Za šta se koristi osim rakije?

Za sok, slatko, kompote, džemove, marmelade, žele, kitnikez i druge prerađevine od dunje.

Da li je važna u oplemenjivanju?

Da. Leskovačka je jedan od roditelja nove srpske sorte Makrena, nastale ukrštanjem Leskovačka × Češka.