Aromatična moravska sorta snažnog traminskog karaktera

 

Pálava je bela vinska sorta stvorena u Moravskoj, u današnjoj Češkoj Republici, tokom druge polovine 20. veka. Nastala je planskim ukrštanjem Traminca crvenog i Müller-Thurgaua, sa ciljem dobijanja sorte koja će spojiti intenzivnu aromatiku Traminca sa dobrom rodnošću i proizvodnim osobinama Müller-Thurgaua.

Sortu je stvorio češki oplemenjivač Josef Veverka. Ukrštanje je započeo 1953. godine u oplemenjivačkoj stanici Velké Pavlovice, a dalji selekcioni rad nastavio je u Pernoj, u blizini Mikulova. Pálava je 1977. godine upisana u tadašnju državnu sortnu knjigu i od tada je postepeno postala jedna od najprepoznatljivijih novostvorenih sorti moravskog vinogradarstva.

Daje izrazito aromatična, puna i često vrlo kompleksna bela vina, sa karakterističnim mirisima ruže, cveća, zrelog koštičavog i egzotičnog voća i začina. Može se proizvoditi kao potpuno suvo vino, ali je posebno poznata po polusuvim, poluslatkim i slatkim vinima, kod kojih intenzivna aromatika i visok sadržaj šećera dolaze do punog izražaja.

Poreklo i nastanak sorte Pálava

Pálava je stvorena u tadašnjoj Čehoslovačkoj, u južnoj Moravskoj.

Josef Veverka je 1953. godine u oplemenjivačkoj stanici u Velkim Pavlovicama započeo program ukrštanja vinove loze. Među velikim brojem dobijenih potomaka izdvojio je perspektivni sejанac označen brojem 0104.

Nakon prelaska u oplemenjivačku stanicu u Pernoj kod Mikulova 1959. godine, Veverka je nastavio ispitivanje i selekciju ovog materijala.

Konačni rezultat bio je nova sorta koja je 1977. godine zvanično registrovana pod nazivom Pálava.

Pálava zato nije autohtona sorta nastala spontanim razvojem u starim vinogradima, već novostvorena sorta sa precizno poznatom istorijom oplemenjivanja.

Ko je stvorio Pálavu?

Autor sorte je Josef Veverka rođen je 1922. godine u Velkim Pavlovicama i veliki deo profesionalnog života posvetio je selekciji i oplemenjivanju vinove loze.

Njegov rad započet 1953. godine dao je dve posebno značajne sorte koje su kasnije zvanično priznate:

Pálava – 1977. godine
Aurelius – 1983. godine.

Pálava je postala daleko poznatija i danas predstavlja jednu od najuspešnijih sorti stvorenih u češkom vinogradarstvu.

Roditelji Pálave

Zvanični češki izvori navode roditeljsku kombinaciju:

Tramín červený × Müller Thurgau.

Tramín červený je češki naziv za crvenokožu formu Traminca iz grupe Savagnin/Traminer, dok je Müller-Thurgau sorta nastala krajem 19. veka ukrštanjem Rajnskog rizlinga i Madeleine Royale.

Zbog različite međunarodne terminologije za Traminer, u mnogim vinskim izvorima roditelj Pálave navodi se kao Gewürztraminer.

Savremeni genetički podaci preciznije ga povezuju sa Savagnin Rose, odnosno Roter Traminerom, dok češki državni sortni dokumenti tradicionalno koriste naziv Tramín červený.

Drugi roditelj je nesporno Müller-Thurgau.

Šta je Pálava nasledila od roditelja?

Od Traminca je Pálava nasledila pre svega intenzivnu sortnu aromatiku.

U dobrim vinima jasno se prepoznaju:

ruža
cvetne note
začini
zrelo voće
egzotično voće
izražen mirisni karakter

Od Müller-Thurgaua dobila je deo osobina povezanih sa rodnošću i nešto pristupačnijim vegetativnim karakterom.

Rezultat je sorta koja po aromatskom intenzitetu može podsećati na Traminac, ali ipak ima sopstveni senzorski identitet.

Odakle potiče naziv Pálava?

Sorta je dobila ime po Pálavi, poznatom području južne Moravske.

Pálavske vrchy predstavljaju karakterističan krečnjački masiv u okolini Mikulova, koji dominira jednim od najpoznatijih vinskih predela Češke Republike.

Upravo se u Pernoj, u ovom području, odvijao značajan deo završne selekcije sorte.

Ime Pálava tako povezuje sortu direktno sa krajem u kojem je dobila svoj konačni oblik i gde je kasnije postala posebno značajna.

Sinonimi

Danas se gotovo svuda koristi naziv Pálava. U Srbiji se najčešće piše bez češkog akcenta Palava.

U starijoj selekcionoj dokumentaciji mogu se pronaći oznake:

Veverka
Nema
TČ × MT 0104

Ove oznake uglavnom imaju istorijski i oplemenjivački značaj, dok se u savremenom vinogradarstvu i na vinskim etiketama praktično koristi naziv Pálava ili Palava.

Da li je Pálava bela ili crvena sorta?

Pálava se svrstava među bele vinske sorte, odnosno sorte namenjene proizvodnji belog vina.

Ipak, pokožica potpuno zrelih bobica nije klasično zelenožuta.

Zvanični češki opis navodi ružičastu boju pokožice.

Zbog toga grozd vizuelno može podsećati na pojedine forme Traminca.

Sok je svetao i od grožđa se standardnom belom vinifikacijom proizvodi belo vino.

Ampelografske karakteristike

Odrastao list Pálave je mali do srednje veliki.

Češki zvanični sortni opis navodi:

kružan oblik lista
profil lisne ploče u obliku slova V.

Detaljniji ampelografski opisi navode da list može biti plitko režnjevit, dok je naličje prekriveno izraženijom maljavošću.

Čokot je srednje do srednje jako bujan.

Lastari su snažni i relativno dugi, pa dobra organizacija zelene mase ima veliki značaj za kvalitet grožđa.

Grozd

Grozd Pálave je najčešće:

mali do srednje veliki
srednje zbijen
konusan

Može imati jedno ili više manjih krilaca.

Zvanični češki sortni opis navodi mali do srednje veliki i srednje gust grozd.

Takva struktura omogućava relativno dobru provetrenost, što doprinosi njenoj dobroj otpornosti prema sivoj plesni u poređenju sa izrazito zbijenim sortama.

Bobica

Bobica je:

mala
okrugla
ružičaste pokožice
aromatična

Zvanični podaci Češke Republike navode malu i okruglu bobicu sa ružičastom pokožicom.

Pokožica je relativno čvrsta, dok je meso sočno i izrazito aromatično.

Već kod degustacije potpuno zrelog grožđa može se prepoznati karakter koji podseća na Traminac.

Bujnost

Pálava pokazuje srednju do nešto veću bujnost.

Lastari su dugi i snažni.

Zbog toga je tokom vegetacije važno pravilno upravljanje zelenom masom kako bi se obezbedili:

dobra provetrenost
ravnomerno osvetljenje
zdravo grožđe
kvalitetna fenolna i aromatska zrelost

Previše gusta vegetacija može povećati vlažnost unutar čokota i smanjiti kvalitet grožđa.

Rezidba

Pálava pokazuje dobru bazalnu rodnost, pa omogućava različite sisteme rezidbe.

Može se uzgajati na:

Guyotu
kordonici sa kratkim kondirima
drugim savremenim špalirskim sistemima

Italijanska klonska istraživanja sorte potvrđuju da dobro reaguje i na Guyot i na kordonicu, uz obavezno dobro upravljanje zelenim delovima čokota.

Opterećenje mora biti prilagođeno željenom kvalitetu vina, jer prevelik rod može smanjiti koncentraciju i intenzitet aromatike.

Fenologija

Prema zvaničnoj češkoj klasifikaciji Pálava je kasna bela vinska sorta.

Puna zrelost u moravskim uslovima uobičajeno počinje približno sredinom oktobra.

Termin berbe značajno zavisi od:

položaja
nadmorske visine
klimatskih uslova godine
prinosa
željene kategorije vina

Za proizvodnju suvih vina grožđe može biti brano ranije kako bi se sačuvalo više kiselina.

Za poluslatke, slatke i predikatne stilove dozvoljava se znatno veća zrelost.

Kasno sazrevanje

Kasnije sazrevanje ima veliki uticaj na karakter Pálave.

Duga vegetacija omogućava razvoj:

visokog sadržaja šećera
intenzivnih aromatskih jedinjenja
punog sortnog karaktera

Istovremeno je potreban dovoljno kvalitetan položaj kako bi sorta pouzdano dostigla punu zrelost.

U Moravskoj zbog toga najbolje rezultate daje na toplijim, dobro osunčanim vinogradarskim položajima.

Rodnost

Pálava ima srednje visok prinos.

Zvanični češki podaci upravo ga opisuju kao srednje visok, dok je sadržaj šećera u širi veoma visok.

To je važna kombinacija.

Sorta može dati zadovoljavajuću količinu grožđa, a da istovremeno dostigne visoku tehnološku zrelost.

Za najkvalitetnija vina ipak se kontroliše prinos kako bi se dobila veća koncentracija i intenzivniji aromatski profil.

Šećer u grožđu

Pálava veoma dobro akumulira šećer.

Češki državni sortni podaci sadržaj šećera u moštu opisuju kao veoma visok.

Ova osobina jedan je od glavnih razloga zbog kojih je Pálava posebno pogodna za:

polusuva vina
poluslatka vina
slatka vina
kasne berbe
predikatna vina

Kod potpuno zrelog grožđa potencijal alkohola može takođe biti visok.

Kiseline

Pálava može zadržati dobru kiselost čak i uz visoku koncentraciju šećera.

Kod klona VCR197 u trogodišnjem ispitivanju prosečna šira imala je približno 22,37 °Brix i oko 7,27 g/l ukupnih kiselina izraženih kao vinska kiselina.

Ovi podaci odnose se na konkretan klon i ogledne uslove i ne predstavljaju univerzalne vrednosti za svaku berbu.

Ipak, pokazuju potencijal sorte da istovremeno dostigne visoku zrelost i zadrži dovoljno svežine.

Klima

Pálava najbolje rezultate daje u umerenoj vinogradarskoj klimi sa dovoljno dugim periodom sazrevanja.

Posebno joj odgovaraju:

dobro osunčani položaji
provetravanje vinograda
topla završnica vegetacije
dovoljna količina vode tokom razvoja grožđa

Može uspevati i u hladnijim klimama, ali kvalitet položaja postaje veoma važan jer je prema češkoj klasifikaciji sorta kasnog sazrevanja.

Zemljište

Pálava nije vezana isključivo za jedan tip zemljišta.

Dobro joj odgovaraju kvalitetni vinogradarski položaji sa:

dobrom drenažom
umerenom plodnošću
dovoljnom dostupnošću vode
dobrom ekspozicijom

U Moravskoj se izuzetno dobro pokazala na različitim lesnim, glinovitim i krečnjačkim zemljištima južnih vinogradarskih područja.

Na veoma teškim i vlažnim zemljištima preterana bujnost i loša provetrenost mogu predstavljati problem.

Podloge

Ne postoji jedna univerzalna podloga koja se koristi za Pálavu.

Izbor zavisi od:

sadržaja kreča
vlažnosti zemljišta
bujnosti
dubine zemljišta
klime
planiranog prinosa

Na dubokim i plodnim zemljištima treba voditi računa da kombinacija sorte i podloge ne stvori preterano bujan čokot.

Na suvim položajima prednost imaju podloge sposobne da obezbede stabilnije snabdevanje vodom.

Otpornost prema sivoj plesni

Pálava pokazuje dobru otpornost prema sivoj plesni grožđa.

Češki zvanični sortni opis svrstava je među sorte otporne prema napadu sive plesni. To je veoma korisna osobina kod sorte koja se često ostavlja na čokotu do visoke zrelosti.

Ipak, nijedna sorta Vitis vinifera nije potpuno imuna na Botrytis, pa zdravstveno stanje u vlažnim jesenima i dalje zahteva pažnju.

Plamenjača

Prema češkim zvaničnim podacima Pálava pokazuje srednju otpornost prema plamenjači.

To znači da nije PIWI sorta i da u uslovima visokog infektivnog pritiska zahteva normalan program zaštite.

Dobra provetrenost i pravilno upravljanje zelenom masom značajno smanjuju rizik.

Pepelnica

Pálava pokazuje srednju otpornost i prema pepelnici prema zvaničnoj češkoj oceni sorte.

Ni prema ovoj bolesti ne može se smatrati rezistentnom.

U toplim i suvim godinama sa uslovima povoljnim za razvoj pepelnice neophodno je pravovremeno praćenje zdravstvenog stanja vinograda.

Cvetanje i oplodnja

Pálava ima hermafroditan cvet i sposobna je za normalno samooprašivanje.

Jedna od povoljnih proizvodnih osobina je dobra otpornost prema osipanju tokom cvetanja.

Zvanični češki sortni podaci navode da je sorta otporna prema pojavi coulure, odnosno slabom zametanju bobica.

To doprinosi relativno pouzdanoj rodnosti.

Otpornost prema zimskim temperaturama

Pálava pokazuje dobru otpornost prema zimskim hladnoćama.

Ispitivanja klona VCR197 i međunarodni rasadničarski podaci navode dobru otpornost prema zimskim temperaturama.

Ta osobina je logična za sortu koja je selekcionisana u kontinentalnim klimatskim uslovima Moravske.

Ipak, otpornost zavisi od:

zrelosti lastara
stanja čokota
podloge
opterećenja rodom
apsolutne minimalne temperature

Klon Pálava VCR197

Jedan od najvažnijih selekcionisanih klonova sorte je:

VCR197

Materijal vodi poreklo iz Perne u Moravskoj.

VCR197 daje strukturirana i kompleksna vina sa izraženom aromatikom, citrusnim i cvetnim nijansama i posebno izraženom aromom ruže. Opisan je kao klon sa dobrim potencijalom i za proizvodnju desertnih vina.

U eksperimentalnim zasadima prosečan prinos klona VCR197 tokom tri posmatrane berbe iznosio je približno 9,09 tona po hektaru, uz prosečnih 22,37 °Brix.

Pálava VCR197 u Srbiji

Pálava je zvanično priznata i u Srbiji.

U Registru priznatih sorti poljoprivrednog bilja Republike Srbije navedena je:

Palava – priznata 2014. godine

a zatim:

klon VCR197 – priznat 2017. godine.

To je važan podatak jer potvrđuje da Pálava nije samo eksperimentalno prisutna u domaćim vinogradima, već je deo zvaničnog sortimenta Srbije.

Kakvo vino daje Pálava?

Pálava daje veoma aromatična bela vina.

Najčešće ih karakterišu:

intenzivan miris
srednje puno do puno telo
mekša tekstura
izražena sortnost
dobra koncentracija
začinska završnica

Češki proizvođači je često porede sa Tramincem, ali Pálava po pravilu može imati nešto drugačiju ravnotežu voća, cveća, začina i kiselina.

Vino može biti žutozeleno dok je mlado, a sa većom zrelošću i koncentracijom prelazi prema zlatnožutoj boji.

Aromatski profil Pálave

Najkarakterističnije arome Pálave uključuju:

ružine latice
čajnu ružu
cvetove
zovu
breskvu
kajsiju
mandarinu
pomorandžu
citruse
mango
ličij
zrelo žuto voće
med
začine

Ruža i začinski karakter posebno snažno povezuju Pálavu sa njenim traminskim poreklom.

Zvanični i stručni češki izvori vina opisuju kao začinska i cvetna, puna, duga i izrazito aromatična.

Da li Pálava liči na Traminac?

Da, aromatska sličnost može biti veoma izražena.

Pálava je direktni potomak Traminca i u vinu često pokazuje:

ružine latice
začine
egzotično voće
punu strukturu
izraženu aromatičnost

Ipak, nije isto što i Traminac.

Radi se o zasebnoj sorti sa sopstvenim genetskim profilom i proizvodnim karakteristikama.

Müller-Thurgau u njenom poreklu dodatno menja odnos aromatike, rodnosti i svežine.

Suva Pálava

Iako se Pálava često povezuje sa vinima sa ostatkom šećera, može dati veoma kvalitetno potpuno suvo vino.

Kod suvog stila posebno su važni:

pravilan termin berbe
dovoljno prirodnih kiselina
kontrolisana fermentacija
očuvanje primarne aromatike

Dobro proizvedena suva Pálava može biti veoma mirisna, ali istovremeno sveža i gastronomski upotrebljiva.

U Srbiji upravo postoje veoma ozbiljni primeri suvog sortnog vina od Pálave.

Polusuva i poluslatka vina

Polusuvi i poluslatki stilovi tradicionalno veoma odgovaraju karakteru sorte.

Mala količina ostatka šećera može dodatno naglasiti:

zrelo voće
cvetne arome
ružu
egzotično voće

Prirodna kiselost tada ima ključnu ulogu u održavanju ravnoteže.

Ukoliko kiselost nije dovoljna, vino može delovati teško, pa je trenutak berbe jedan od najvažnijih elemenata stila.

Slatka i desertna vina

Pálava ima veliki potencijal za proizvodnju desertnih vina.

Visok sadržaj šećera u potpuno zrelom grožđu i snažna aromatika omogućavaju proizvodnju koncentrisanih vina u kojima se razvijaju note:

meda
kajsije
sušenog voća
kandiranih citrusa
ruže
začina

Klon VCR197 takođe se zvanično opisuje kao pogodan za proizvodnju desertnih vina.

Fermentacija i inox

Kod aromatičnih sorti kao što je Pálava veoma je česta fermentacija u inox tankovima.

Kontrolisana niska temperatura fermentacije pomaže očuvanju primarnih mirisa sorte.

Na taj način posebno dolaze do izražaja:

cvetne note
citrusi
breskva
kajsija
egzotično voće

Inox zato predstavlja prirodan izbor kada je cilj čist i neposredan sortni karakter.

Odležavanje u drvetu

Pálava može biti vinifikovana i uz upotrebu drveta, ali ono mora biti pažljivo dozirano.

Previše intenzivan novi hrast lako može prekriti njenu prirodnu aromatiku.

Diskretan kontakt sa drvetom može doneti:

dodatnu punoću
kremastiju teksturu
vanilu
blage začinske tonove

Kod ozbiljnijih suvih vina drvo se zato može koristiti kao dodatak strukturi, ali obično ne treba da postane dominantno.

Pálava u Moravskoj

Moravska je nesporno najvažnije područje sorte.

Pálava se danas uzgaja u svim glavnim moravskim vinskim podoblastima, ali je naročito snažno povezana sa Mikulovskom podoblašću.

Upravo oko Mikulova, Perne i Pálavskih vrhova sorta ima svoj istorijski i simbolički centar.

Njena popularnost u Češkoj snažno je rasla tokom poslednjih decenija.

Na kraju 2023. godine u Češkoj Republici bilo je približno 837,5 hektara Pálave, čime je već pripadala među deset najzastupljenijih sorti u zemlji.

Do kraja 2024. ukupna površina porasla je na približno 849 hektara.

Rast popularnosti Pálave

Pálava je jedna od retkih novostvorenih centralnoevropskih sorti koja je uspela da iz relativno male selekcije preraste u komercijalno veoma važnu sortu.

Njeno širenje se nastavlja.

Samo tokom 2023. godine u Češkoj je posađeno novih 43,37 hektara Pálave, što ju je učinilo najviše sađenom belom vinskom sortom te godine.

I tokom 2024. bila je među najčešće sađenim sortama, sa novih 12,57 hektara.

Ovakvi podaci pokazuju da njen značaj u Moravskoj i dalje raste.

Pálava u Slovačkoj

Pálava je prisutna i u Slovačkoj.

Ipak, njene površine su znatno manje nego u Češkoj.

U Slovačkoj se najčešće sreće u vinogradarskim područjima pogodnim za aromatične bele sorte i koristi se za proizvodnju suvih, polusuvih i slatkih vina.

Njeno poreklo iz nekadašnje zajedničke Čehoslovačke doprinelo je tome da je sorta poznata i među slovačkim vinarima.

Pálava u Srbiji

Pálava je još uvek retka, ali sve zanimljivija sorta u Srbiji.

Zvanično je priznata 2014. godine, a klon VCR197 priznat je 2017. godine.

Jedan od najvažnijih zasada nalazi se u Šumadiji, u selu Lipovac kod Topole, gde je uzgaja Vinarija Draganić. Vinogradi se nalaze na oko 380 metara nadmorske visine, a među sortama se posebno izdvaja upravo Palava.

Od nje danas proizvode i monosortno suvo vino, što pokazuje da sorta u šumadijskim uslovima može da dostigne odgovarajuću aromatsku i tehnološku zrelost.

Pálava na Fruškoj gori

Pálava je prisutna i na Fruškoj gori.

Vinarija Komazec ima je u svojim zasadima u okolini manastira Grgeteg, zajedno sa Chardonnayjem, Rajnskim rizlingom, Merlotom, Cabernet Sauvignonom, Cabernet Francom i Carménèreom.

Ovo pokazuje da se sorta u Srbiji više ne vezuje samo za jedan eksperimentalni ili izolovani zasad.

Pálava u severnoj Bačkoj

Sorta je stigla i u područje severne Vojvodine.

Vinarija Zaba iz Riđice uzgaja Pálavu zajedno sa Sauvignon Blancom, Rajnskim rizlingom, Pinot Grigiom, Tramincem i drugim sortama.

Njihovi vinogradi obuhvataju približno tri hektara.

Time je Pálava danas prisutna u više različitih srpskih vinogradarskih područja – od Šumadije do Fruške gore i severne Bačke.

Potencijal Pálave u Srbiji

Pálava ima zanimljiv potencijal u Srbiji zbog kombinacije visoke aromatičnosti i sposobnosti akumulacije šećera.

Za domaće uslove posebno su važni položaji koji omogućavaju:

dovoljno svežine
sporije sazrevanje
dobru razliku dnevne i noćne temperature
očuvanje kiselina

Toplija klima Srbije omogućava pouzdanu zrelost, ali istovremeno može ubrzati nakupljanje šećera i smanjiti kiseline.

Zbog toga hladniji položaji, veća nadmorska visina i precizan trenutak berbe mogu imati veliki značaj za najbolji izraz sorte.

Pálava i klimatske promene

Pálava je nastala u relativno hladnoj kontinentalnoj vinogradarskoj oblasti.

Kako se prosečne temperature povećavaju, njeno kasnije sazrevanje može postati prednost u odnosu na veoma rane sorte.

Ipak, vrlo tople berbe mogu dovesti do:

prebrzog rasta šećera
visokog alkohola
gubitka kiselina
preteške aromatske strukture

Zbog toga se kod Pálave sve više vrednuju položaji koji omogućavaju duže, postepenije sazrevanje.

Slaganje Pálave sa hranom

Pálava je veoma gastronomski prilagodljiva, ali izbor hrane zavisi od nivoa ostatka šećera.

Suva Pálava dobro se kombinuje sa:

ribom
morskim plodovima
piletinom
ćuretinom
svinjetinom
kremastim sirevima
aromatičnim predjelima
azijskom kuhinjom

Posebno dobro funkcioniše uz jela sa:

đumbirom
blagim karijem
citrusima
aromatičnim biljem
umerenom ljutinom

Polusuva i poluslatka vina veoma dobro odgovaraju pikantnijoj azijskoj kuhinji.

Slatke Pálave mogu pratiti voćne deserte, aromatične sireve i deserte na bazi kajsije, breskve i citrusa.

Temperatura služenja

Suva Pálava najbolje pokazuje karakter približno na:

9–12 °C

Lakši stilovi mogu se služiti nešto hladniji.

Punija i kompleksnija vina bolje otvaraju aromatiku na približno 11–12 °C.

Poluslatki i slatki stilovi mogu se služiti na oko:

8–10 °C

Preterano niska temperatura može značajno zatvoriti cvetnu i voćnu aromatiku.

Potencijal odležavanja

Veliki deo Pálava vina proizvodi se tako da se konzumira relativno mlad, dok su primarne arome ruže, cveća i svežeg voća najizraženije.

Ozbiljnija suva vina sa dobrom kiselošću i ekstraktom mogu se razvijati tokom nekoliko godina.

Slatka i predikatna vina imaju veći potencijal odležavanja.

Tokom vremena primarna aromatika može prelaziti prema:

medu
suvoj kajsiji
kandiranom citrusnom voću
začinima
zrelim cvetnim tonovima

Najvažnije karakteristike sorte Pálava

Poreklo: Moravska, Češka Republika
Tip: novostvorena bela vinska sorta
Godina ukrštanja: 1953.
Oplemenjivač: Josef Veverka
Mesto početka oplemenjivanja: Velké Pavlovice
Mesto dalje selekcije: Perná kod Mikulova
Godina registracije u Čehoslovačkoj: 1977.
Roditelji: Tramín červený × Müller Thurgau
Preciznije genetičko određenje prvog roditelja: Savagnin Rose / Roter Traminer
Vrsta: Vitis vinifera
Boja pokožice: ružičasta
Namena: proizvodnja belog vina
Bujnost: srednja do srednje jaka
Grozd: mali do srednje veliki
Zbijenost grozda: srednja
Bobica: mala i okrugla
Sazrevanje: kasno prema češkoj klasifikaciji
Rodnost: srednje visoka
Sadržaj šećera: visok do veoma visok
Aromatičnost: veoma visoka
Najtipičnije arome: ruža, cveće, breskva, kajsija, citrusi, egzotično voće i začini
Plamenjača: srednja otpornost
Pepelnica: srednja otpornost
Siva plesan: dobra otpornost
Osipanje cvetova: dobra otpornost
Otpornost prema zimskoj hladnoći: dobra
Najvažnije područje: južna Moravska, posebno Mikulovska podoblast
Površina u Češkoj krajem 2024: približno 849 ha
Najpoznatiji klon: VCR197
Status u Srbiji: priznata sorta od 2014. godine
Klon VCR197 u Srbiji: priznat 2017. godine

Često postavljana pitanja o Pálavi

Odakle potiče Pálava?

Pálava potiče iz Moravske u današnjoj Češkoj Republici. Josef Veverka započeo je njeno stvaranje 1953. godine u Velkim Pavlovicama, a selekcija je kasnije nastavljena u Pernoj kod Mikulova.

Od kojih sorti je nastala Pálava?

Zvanični češki podaci navode ukrštanje Traminca crvenog i Müller-Thurgaua. Savremeno genetičko određivanje traminskog roditelja povezuje ga sa Savagnin Rose, odnosno Roter Traminerom.

Da li je Pálava isto što i Gewürztraminer?

Nije. Pálava je zasebna sorta. Jedan od njenih roditelja pripada traminskoj grupi, zbog čega vina imaju izražene aromatske sličnosti sa Tramincem.

Kada je stvorena Pálava?

Ukrštanje je obavljeno 1953. godine, dok je sorta zvanično registrovana 1977. godine.

Ko je stvorio Pálavu?

Sortu je stvorio češki oplemenjivač Josef Veverka.

Zašto se zove Pálava?

Ime je dobila po području Pálave u južnoj Moravskoj, u blizini Mikulova i Perne, gde je obavljen važan deo selekcionog rada.

Kakve je boje grožđe Pálave?

Bobice imaju ružičastu pokožicu, ali se sorta koristi prvenstveno za proizvodnju belog vina.

Kakvo vino daje Pálava?

Daje izrazito aromatično, puno i često bogato belo vino. Najtipičnije su arome ruže, cveća, breskve, kajsije, citrusa, egzotičnog voća i začina.

Da li je Pálava slatko vino?

Ne mora biti. Pálava može dati potpuno suva vina, ali je veoma pogodna i za polusuve, poluslatke i slatke stilove.

Da li Pálava ima mnogo šećera u grožđu?

Da. Visoka do veoma visoka sposobnost akumulacije šećera jedna je od najvažnijih osobina sorte.

Kada sazreva Pálava?

Prema zvaničnoj češkoj klasifikaciji pripada kasnim sortama i u moravskim uslovima puna zrelost uobičajeno nastupa oko sredine oktobra.

Da li je Pálava otporna na bolesti?

Nije rezistentna sorta. Pokazuje srednju otpornost prema plamenjači i pepelnici, dok je njena otpornost prema sivoj plesni dobra.

Da li je Pálava PIWI sorta?

Ne. Pálava je Vitis vinifera i nije PIWI sorta sa genima otpornosti poreklom od drugih vrsta vinove loze.

Da li se Pálava uzgaja u Srbiji?

Da. Pálava je zvanično priznata u Srbiji od 2014. godine. Danas postoje zasadi u Šumadiji, na Fruškoj gori i u Vojvodini.

Koji klon Pálave je priznat u Srbiji?

Klon VCR197 zvanično je priznat u Srbiji 2017. godine.

Koje srpske vinarije gaje Pálavu?

Među domaćim primerima nalaze se Vinarija Draganić kod Topole, Vinarija Komazec na Fruškoj gori i Vinarija Zaba iz Riđice.

Koliko je Pálava važna u Češkoj?

Njena važnost snažno raste. Krajem 2024. godine pod Pálavom se u Češkoj nalazilo približno 849 hektara vinograda, što je čini jednom od najvažnijih belih sorti u zemlji.