Srce Toskane, sorta živih kiselina i velikog potencijala

Sangiovese ukratko

Boja sorte: crna vinska sorta
Poreklo: Italija; istorijski je najčvršće povezana sa Toskanom, ali precizno mesto nastanka nije konačno utvrđeno
Drugi nazivi: Sangioveto, Prugnolo Gentile, Brunello, Morellino, Nielluccio i brojni lokalni sinonimi
Genetičko poreklo: složeno i još nije konačno razjašnjeno
Najvažnija područja: Toskana, Emilia-Romagna, Umbrija, Marche i drugi delovi centralne Italije
Najpoznatija vina: Chianti, Chianti Classico, Brunello di Montalcino, Vino Nobile di Montepulciano i Morellino di Scansano
Status u Srbiji: retka internacionalna sorta, sa savremenim sortnim vinima posebno u Šumadiji
Najčešće arome: višnja, trešnja, brusnica, šljiva, ljubičica, suvo bilje, biber, čaj, duvan i koža
Telo: srednje do puno
Kiseline: izražene
Tanini: srednji do izraženi
Alkohol: najčešće približno 12,5–15%, u zavisnosti od položaja, prinosa i zrelosti
Potencijal odležavanja: visok kod kvalitetnih i koncentrisanih vina
Temperatura serviranja: 16–18 °C
Dekantiranje: preporučljivo kod mladih i strukturiranih vina
Najbolje uz: junetinu, teletinu, jagnjetinu, svinjetinu, paradajz sosove, testenine, pečurke i zrele sireve

Šta je Sangiovese?

Sangiovese je najvažnija crna sorta Toskane i jedna od najznačajnijih sorti italijanskog vinarstva.

Njegova glavna osobina nije ekstremna snaga niti veoma duboka boja. Sangiovese se prepoznaje po spoju živih kiselina, crvenog voća, izraženih tanina i začinsko-biljnog karaktera.

U mladim vinima najčešće se pojavljuju:

• višnja,
• trešnja,
• brusnica,
• crvena šljiva,
• ljubičica,
• suvo bilje.

Sa sazrevanjem mogu se razviti:

• duvan,
• koža,
• čaj,
• zemljane nijanse,
• suva trešnja,
• balzamični tonovi,
• začini.

Sorta veoma jasno reaguje na mesto gajenja.

Na hladnijim i višim položajima vino može biti svetlije, čvršće, sa više kiselina, višnje i biljnih tonova.

U toplijim uslovima razvija više zrele trešnje, šljive, alkohola i punoće.

Upravo zato Sangiovese može dati i jednostavno svakodnevno vino i neka od najdugovečnijih crvenih vina Italije.

Poreklo Sangiovesea

Tačno poreklo Sangiovesea još nije potpuno utvrđeno. Prvi pouzdani pisani tragovi potiču iz Toskane iz 16. veka. Giovan Vettorio Soderini pominje sortu pod nazivima Sangiocheto i Sangioveto i opisuje je kao pouzdano rodnu lozu.

Toskana je vekovima najvažnije područje Sangiovesea, ali savremena genetička istraživanja pokazuju snažne veze sorte i sa južnom Italijom.

Zbog toga danas nije potpuno opravdano jednostavno reći da je sorta sigurno nastala u jednom konkretnom delu Toskane.

Velike genetičke studije pokazale su čitavu mrežu srodnih sorti u Toskani, Kalabriji, Kampaniji i Siciliji.

Sangiovese zato treba posmatrati kao veoma staru italijansku sortu čija je istorija verovatno složenija nego što se ranije pretpostavljalo.

Koje su roditeljske sorte Sangiovesea?

Roditeljstvo Sangiovesea dugo je predstavljano kao rešeno pitanje.

Ranija genetička istraživanja predložila su da je nastao ukrštanjem:

• Ciliegiola,
• Calabrese di Montenuova.

Kasnije analize zasnovane na velikom broju SNP genetičkih markera dovele su ovaj model u pitanje.

Novija istraživanja pokazala su da Ciliegiolo verovatnije predstavlja potomka Sangiovesea nego njegovog roditelja.

Zbog toga danas nije dovoljno precizno bez rezerve navoditi Ciliegiolo i Calabrese di Montenuovo kao definitivne roditelje.

Najpoštenije je reći da je genetičko poreklo Sangiovesea veoma dobro istraženo, ali konačno roditeljstvo još nije potpuno razjašnjeno.

Kako je Sangiovese dobio ime?

Jedna od najpoznatijih teorija povezuje naziv sa izrazom sangue di Giove, odnosno „Jupiterova krv“.

Prema toj priči, naziv bi mogao biti povezan sa područjem Santarcangelo di Romagna i brdom Monte Giove.

Postoje i druga tumačenja koja ime povezuju sa mestima koja u nazivu imaju San Giovanni.

Nijedna teorija nije definitivno dokazana.

Zbog toga izraz „Jupiterova krv“ treba posmatrati kao lepo i tradicionalno objašnjenje naziva, a ne kao potvrđenu etimološku činjenicu.

Sangiovese Grosso, Sangiovese Piccolo i klonska raznovrsnost

Sangiovese ima izuzetno veliku unutrašnju raznovrsnost.

Tokom vekova izdvojene su brojne populacije i klonovi sa razlikama u:

• veličini grozda,
• veličini bobice,
• rodnosti,
• vremenu sazrevanja,
• količini boje,
• taninskoj strukturi.

Tradicionalno su se koristili izrazi Sangiovese Grosso i Sangiovese Piccolo, prvenstveno prema veličini bobica i grozdova.

Danas se zna da je stvarna klonska raznovrsnost znatno složenija.

U Montalcinu se lokalni tipovi Sangiovesea tradicionalno nazivaju Brunello.

U Montepulcianu je poznat kao Prugnolo Gentile.

U oblasti Scansano koristi se naziv Morellino.

Na Korzici je isti sortni genotip poznat kao Nielluccio.

Ovi nazivi ne znače da je reč o potpuno različitim sortama. Predstavljaju lokalne populacije i tradicionalne nazive Sangiovesea koji su se tokom dugog perioda prilagođavali različitim područjima.

Sangiovese u Toskani

Toskana je najvažnije područje Sangiovesea na svetu.

Gotovo svaki njen veliki istorijski crveni vinski stil na neki način povezan je sa ovom sortom.

Najpoznatija područja su:

• Chianti,
• Chianti Classico,
• Montalcino,
• Montepulciano,
• Scansano,
• Carmignano.

Razlike između vina mogu biti ogromne.

Na višim i hladnijim položajima Chianti Classica Sangiovese često pokazuje višnju, ljubičicu, suvo bilje i izražene kiseline.

U toplijem Montalcinu može dati više zrelog voća, punoće i taninske snage.

U priobalnoj Maremmi, gde se proizvodi Morellino di Scansano, stil je često nešto mekši, zreliji i neposredniji.

Chianti i Chianti Classico

Sangiovese predstavlja osnovu vina Chianti.

Kod običnog Chianti DOCG mora činiti najmanje 70% vina, dok može biti zastupljen i sa 100%.

Kod Chianti Classico DOCG pravila su stroža: Sangiovese mora činiti najmanje 80%, dok ostatak mogu biti druge dozvoljene crne sorte.

Od 1996. godine Chianti Classico može biti napravljen i od 100% Sangiovesea.

Tradicionalno su se sa njim koristile sorte kao što su:

• Canaiolo,
• Colorino,
• Ciliegiolo.

Danas su dozvoljene i pojedine internacionalne sorte poput Cabernet Sauvignona, Cabernet Franca i Merlota.

Najbolji Chianti Classico kombinuje crveno voće, kiseline, tanine i začinski karakter bez potrebe za ekstremnom punoćom.

Vinarija Ricasoli jedan je od ključnih istorijskih pokretača zaštite rejona Chianti Classico, ali i stvaranja tradicionalne formule za proizvodnju vina zasnovane na sorti Sangiovese. OURS je imao zadovoljstvo da poseti ovu čuvenu toskansku vinariju, čija istorija seže još od 1141. godine, zbog čega se smatra jednom od najstarijih vinarija u Evropi.

Brunello di Montalcino

Jedan od najvećih izraza Sangiovesea jeste Brunello di Montalcino.

Brunello se proizvodi od Sangiovesea uzgojenog u području Montalcina.

Lokalne populacije sorte tradicionalno se nazivaju Brunello ili Sangiovese Grosso.

Montalcino ima topliju i suvlju klimu od mnogih delova Chiantija, pa grožđe može dostići veoma dobru fenolnu zrelost.

Vina mogu imati:

• višnju,
• zrelu trešnju,
• šljivu,
• suvo bilje,
• duvan,
• kožu,
• čaj,
• balzamične tonove.

Brunello je poznat po čvrstoj strukturi i veoma velikom potencijalu sazrevanja.

Najbolji primerci mogu se razvijati decenijama.

Vino Nobile di Montepulciano

U Montepulcianu se Sangiovese tradicionalno naziva Prugnolo Gentile.

Vino Nobile di Montepulciano mora imati najmanje 70% Sangiovesea.

U odnosu na klasični Chianti, Vino Nobile često pokazuje nešto puniji, zaokruženiji stil, mada karakter znatno zavisi od položaja i proizvođača.

Tipične arome mogu uključivati:

• višnju,
• šljivu,
• ljubičicu,
• suvo bilje,
• duvan,
• začine.

Važno je ne mešati grad Montepulciano u Toskani sa sortom Montepulciano, koja predstavlja potpuno drugo crno grožđe široko rasprostranjeno u centralnoj Italiji.

Morellino di Scansano

U južnoj Toskani, posebno u području Maremme, Sangiovese je poznat i kao Morellino.

Morellino di Scansano mora sadržati najmanje 85% Sangiovesea.

Toplija klima doprinosi nešto zrelijem voću i mekšoj strukturi nego u hladnijim delovima Toskane.

Vina često pokazuju:

• zrelu trešnju,
• šljivu,
• crveno bobičasto voće,
• začine,
• blaže tanine.

To pokazuje koliko isti Sangiovese može menjati karakter u zavisnosti od klime.

Sangiovese van Toskane

Sangiovese nije ograničen samo na Toskanu.

Značajne površine nalaze se u:

• Emilia-Romagni,
• Umbriji,
• Marcheu,
• Laziju,
• drugim delovima centralne i južne Italije.

Na Korzici je poznat kao Nielluccio.

Manji zasadi postoje i van Evrope, uključujući:

• Kaliforniju,
• Argentinu,
• Australiju,
• Južnu Afriku.

Ipak, nijedno područje nije izgradilo toliko snažnu vezu sa sortom kao Toskana.

Sangiovese u Srbiji

Sangiovese je u Srbiji i dalje veoma retka sorta.

Nema veliku površinu i ne pripada grupi internacionalnih crnih sorti koje su široko zastupljene u domaćim vinogradima.

Najjasniji savremeni primer dolazi iz Šumadijskog vinogradarskog rejona, iz okoline Topole.

U Lipovcu kod Topole postoje zasadi Sangiovesea od kojih se proizvode potpuno sortna crvena vina, a ovoj sorti glavni promoter je vinarija Draganić.

Ovaj deo Šumadije zanimljiv je zbog brdovitog terena, sunčanih položaja i dovoljno duge vegetacione sezone.

Savremeni domaći primerci pokazuju da Sangiovese u Srbiji može razviti:

• puno telo,
• izražene kiseline,
• ozbiljne tanine,
• zrelo crveno i tamno voće,
• dobar potencijal sazrevanja.

Srpski Sangiovese ipak ne treba posmatrati kao pokušaj kopiranja Toskane.

Njegov najveći smisao jeste da pokaže kako ista italijanska sorta reaguje na šumadijsku klimu, zemljište i način proizvodnje.

Šumadija i Sangiovese

Šumadija je jedno od zanimljivijih domaćih područja za ovu sortu. Sangioveseu odgovara dovoljno toplote da potpuno sazri, ali mu je potrebna i svežina kako kiseline ne bi prebrzo opale.

Brdoviti položaji mogu doprineti:

• boljem provetravanju,
• razlikama između dnevnih i noćnih temperatura,
• sporijem sazrevanju,
• očuvanju kiselina.

U toplijim godinama domaći Sangiovese može pokazivati više šljive i zrelog tamnog voća.

U nešto svežijim godinama više dolaze do izražaja višnja, crveno voće, biljni tonovi i kiselinska struktura.

Vinogradarske karakteristike

Sangiovese je sorta srednje bujnosti i dobre prilagodljivosti.

Vegetaciju počinje relativno rano, dok grožđe sazreva srednje kasno.

To znači da mu je potrebna dovoljno duga vegetaciona sezona.

Najčešće mu odgovaraju:

• sunčani položaji,
• dobro drenirana zemljišta,
• umerena plodnost,
• krečnjačka i glinovita zemljišta.

Na previše plodnom zemljištu može razviti preveliku bujnost i visok prinos.

Visoki prinosi negativno utiču na:

• boju vina,
• koncentraciju,
• strukturu,
• zrelost tanina.

Sangiovese zato veoma jasno pokazuje razliku između grožđa sa preopterećenog čokota i vinograda sa pravilno kontrolisanim prinosom.

Grozd i bobica

Grozdovi Sangiovesea najčešće su srednje veličine.

Bobice su srednje do krupnije, ovalne ili blago elipsoidne, sa tamnoljubičastom do gotovo crnom pokožicom.

Pokožica nema ekstremno visok potencijal boje poput nekih drugih crnih sorti.

Zbog toga klasičan Sangiovese često nije potpuno neproziran.

Boja može biti:

• rubinska,
• srednje intenzivna,
• sa prelaskom ka granatnim nijansama tokom sazrevanja.

Svetlija boja nije znak manjeg kvaliteta.

Neka od najvećih vina Sangiovesea imaju znatno manje pigmenta nego Cabernet Sauvignon, Syrah ili Vranac.

Otpornost na sušu i bolesti

Sangiovese relativno dobro podnosi sušu i može se uspešno gajiti na siromašnijim zemljištima.

Ipak, dugotrajna ekstremna suša može zaustaviti sazrevanje i narušiti ravnotežu između šećera, kiselina i tanina.

Sorta pokazuje umerenu osetljivost prema pepelnici.

Prema sivoj truleži najčešće nije među posebno osetljivim sortama, mada rizik zavisi od zbijenosti grozda, padavina i konkretne klonske selekcije.

Na zdravlje vinograda snažno utiču:

• provetrenost,
• bujnost,
• količina roda,
• ekspozicija,
• lokalna klima.

Kakvo vino daje Sangiovese?

Sangiovese daje crvena vina živih kiselina i srednje do snažne taninske strukture.

Najčešće arome mladog vina su:

• višnja,
• trešnja,
• brusnica,
• crvena šljiva,
• malina,
• ljubičica,
• suvo bilje,
• biber.

Kod ozbiljnijih i zrelijih vina mogu se pojaviti:

• suva višnja,
• duvan,
• koža,
• čaj,
• zemlja,
• balzamične nijanse,
• sladić,
• začini.

Odležavanje u hrastu može dodati:

• vanilu,
• kakao,
• kafu,
• tost,
• dim,
• kedar.

Ove poslednje arome nisu neposredno sortne, već nastaju tokom sazrevanja u drvenim sudovima.

Telo, kiseline, tanini i alkohol

Tipičan Sangiovese ima:

Telo: srednje do puno
Kiseline: izražene
Tanine: srednje do izražene
Alkohol: najčešće približno 12,5–15%
Boju: rubinsku, srednjeg do jakog intenziteta

Visoke kiseline predstavljaju jednu od njegovih najvećih prednosti.

Zahvaljujući njima vino može ostati živahno čak i kada ima visok alkohol i snažnu strukturu.

U toplim uslovima najveći izazov je sačuvati dovoljno kiselina.

U hladnim uslovima problem može biti suprotan: grožđe može ostati nedovoljno fenolno zrelo, pa vino dobija tvrde tanine i previše zelene aromatike.

Inox, beton ili hrast?

Sangiovese iz inoxa

Inox odgovara mlađem, voćnom stilu.

Naglašava:

• višnju,
• trešnju,
• crveno voće,
• svežinu,
• biljne i začinske tonove.

Takva vina često su namenjena ranijem uživanju.

Beton

Beton može omogućiti postepeno sazrevanje bez jasnog aromatskog uticaja drveta.

Posebno dobro funkcioniše kada je cilj očuvanje sortnog karaktera, uz malo mekšu teksturu.

Velika hrastova burad

Tradicionalni toskanski stil često koristi velika drvena burad.

Ona omogućavaju spor razvoj vina uz mali aromatski uticaj novog hrasta.

Vino zadržava:

• višnju,
• bilje,
• začine,
• sortnu strukturu.

Barrique

Mala francuska burad daju više kontakta vina sa drvetom.

Mogu doneti:

• vanilu,
• čokoladu,
• kafu,
• tost,
• dim.

Sangiovese može dobro podneti barrique ako ima dovoljno voća, kiselina i koncentracije.

Previše novog drveta lako može prikriti njegov elegantniji sortni karakter.

Sangiovese i takozvana Super Tuscani vina

Termin Super Tuscan nije naziv sorte niti zvanična apelacija.

Odnosi se na grupu toskanskih vina koja su se tokom druge polovine 20. veka razvila izvan tadašnjih tradicionalnih pravila pojedinih apelacija.

Neka od njih zasnivaju se upravo na Sangioveseu.

Druga koriste:

• Cabernet Sauvignon,
• Cabernet Franc,
• Merlot,
• Syrah,
• njihove različite kupaže.

Sangiovese se u ovom stilu često kombinuje sa bordoškim sortama.

Cabernet može dodati crnu ribizlu, boju i snažnije tanine, dok Merlot donosi šljivu i mekšu strukturu.

Sangiovese zadržava kiseline, višnju i toskanski karakter.

Da li Sangiovese može da odležava?

Sangiovese ima veoma visok potencijal sazrevanja kada dolazi sa dobrog položaja i ima dovoljno koncentracije.

Jednostavniji stilovi najčešće su najbolji u prvih nekoliko godina.

Ozbiljni Chianti Classico, Brunello di Montalcino i druga kvalitetna vina mogu se razvijati deset, dvadeset ili više godina.

Tokom sazrevanja mogu se pojaviti:

• suva višnja,
• duvan,
• koža,
• čaj,
• zemljane nijanse,
• suvo bilje,
• balzamični tonovi.

Kiseline su ključne za dugovečnost.

Vino sa dosta alkohola i tanina, ali bez dovoljno svežine, neće nužno dobro stariti.

Sangiovese i Cabernet Sauvignon – glavne razlike

Sangiovese najčešće daje:

• više višnje i trešnje,
• izraženije kiseline,
• nešto svetliju boju,
• suvo bilje i začinske tonove.

Cabernet Sauvignon češće pokazuje:

• crnu ribizlu,
• tamnije voće,
• kedar,
• grafit,
• intenzivniju boju,
• snažnu taninsku strukturu.

Obe sorte mogu veoma dugo sazrevati.

Sangiovese najčešće deluje življe i kiselinskije, dok Cabernet Sauvignon može imati tamniji i čvršći profil.

Sangiovese i Nebbiolo – glavne razlike

Sangiovese i Nebbiolo imaju jednu važnu zajedničku osobinu: boja vina može biti relativno svetla u odnosu na snagu strukture.

Nebbiolo ima veoma visoke tanine i kiseline, sa aromama ruže, trešnje, katrana, začina i sušenog bilja.

Sangiovese najčešće je nešto mekši, sa višnjom, šljivom, ljubičicom, biljem i duvanom.

Obe sorte imaju veliki potencijal da kroz odležavanje razviju složene zemljane i tercijarne arome.

Uz koju hranu ide Sangiovese?

Sangiovese je izrazito gastronomsko vino.

Njegove kiseline posebno dobro funkcionišu uz paradajz, masnije meso i jela sa intenzivnim sosovima.

Dobro se slaže sa:

• biftekom,
• ramstekom,
• teletinom,
• jagnjetinom,
• svinjskim fileom,
• kobasicama,
• pečenim mesom,
• testeninom sa mesnim sosom,
• lazanjama,
• picom,
• rižotom sa pečurkama,
• pečenim povrćem,
• zrelim tvrdim sirevima.

Posebno dobro funkcioniše sa jelima na bazi paradajza.

Visoke kiseline vina prate prirodnu kiselost paradajza bolje nego mnoga mekša crvena vina.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Sangiovese je najbolje služiti na približno 16–18 °C.

Mlađi i voćniji primerci mogu se služiti nešto hladniji, približno 15–16 °C.

Previše toplo vino pojačava alkohol i smanjuje osećaj svežine.

Mladom i strukturiranom Sangioveseu često prija 30 minuta do dva sata dekantiranja.

Odležala vina treba dekantirati pažljivije, posebno ako imaju talog.

Veoma stare boce ne treba predugo izlagati vazduhu.

Zašto je Sangiovese važan za Srbiju?

Sangiovese nije važan za Srbiju zbog površine vinograda. Ona je i dalje veoma mala.

Njegov značaj je u tome što pokazuje kako jedna izrazito italijanska sorta može dobiti potpuno drugačiji izraz u domaćim uslovima.

Šumadija pruža zanimljivu kombinaciju:

• brdovitih položaja,
• toplih leta,
• kontinentalnih noći,
• dovoljno duge vegetacione sezone.

Domaći primerci pokazuju da Sangiovese može postići punu zrelost i istovremeno sačuvati kiseline koje su ključne za karakter sorte.

Srbija ne treba da pokušava da pravi kopiju Chiantija ili Brunella.

Mnogo je zanimljivije dobiti Sangiovese koji jasno pokazuje karakter Šumadije.

Vina od Sangiovesea na OURS-u

Sangiovese iz Srbije i dalje predstavlja retkost, što ga čini posebno zanimljivim za upoznavanje domaće vinske scene.

U ponudi OURS-a postoje sortni primerci iz Šumadijskog rejona, od mlađeg Sangiovesea do ozbiljnijeg vina sa dužim sazrevanjem u francuskom hrastu.

Domaća vina mogu pokazati:

• višnju,
• crveno i tamno voće,
• živu kiselinsku strukturu,
• izražene tanine,
• začinske tonove.

Kod vina sazrevanih u hrastu pojavljuju se i:

• vanila,
• čokolada,
• kafa,
• dim.

Poređenje različitih berbi i stilova posebno je zanimljivo jer pokazuje koliko Sangiovese reaguje na godinu, zrelost grožđa i trajanje odležavanja.

Da li ste znali?

• Sangiovese je jedna od najzastupljenijih sorti u Italiji i zauzima približno desetinu ukupnih italijanskih vinogradarskih površina.
• Prvi pouzdani pisani tragovi o sorti potiču iz 16. veka.
• Prugnolo Gentile iz Montepulciana, Brunello iz Montalcina i Nielluccio sa Korzike pripadaju sortnom identitetu Sangiovesea.
• Chianti Classico danas mora sadržati najmanje 80% Sangiovesea, ali može biti proizveden i potpuno od ove sorte.
• Morellino di Scansano mora sadržati najmanje 85% Sangiovesea.
• Starija teorija da su Ciliegiolo i Calabrese di Montenuovo roditelji Sangiovesea dovedena je u pitanje novijim genetičkim istraživanjima.

Ako vam se dopada Sangiovese, probajte i

Nebbiolo – visoke kiseline i tanini, trešnja, ruža i veliki potencijal odležavanja.
Pinot Noir – svetlija boja, crveno voće i elegantnija struktura.
Prokupac – višnja, živahne kiseline i domaći karakter Srbije.
Cabernet Franc – crveno voće, začini i biljne nijanse.
Tempranillo – crveno i tamno voće, koža, duvan i dobra sposobnost sazrevanja.

Sve što treba da znate o Sangioveseu

Odakle potiče Sangiovese?

Potiče iz Italije i istorijski je najčvršće povezan sa Toskanom. Precizno mesto njegovog nastanka nije konačno dokazano.

Koje su roditeljske sorte Sangiovesea?

Konačno roditeljstvo još nije potpuno razjašnjeno. Starija teorija o ukrštanju Ciliegiola i Calabrese di Montenuova dovedena je u pitanje novijim genetičkim istraživanjima.

Da li su Brunello i Sangiovese ista sorta?

Brunello je tradicionalni lokalni naziv za populacije Sangiovesea koje se gaje u Montalcinu.

Da li je Prugnolo Gentile posebna sorta?

Ne. To je lokalni naziv Sangiovesea u Montepulcianu.

Da li je Nielluccio isto što i Sangiovese?

Da. Nielluccio je naziv koji se koristi na Korzici.

Kakvo vino daje Sangiovese?

Najčešće daje crveno vino srednjeg do punog tela, izraženih kiselina i tanina, sa aromama višnje, trešnje, šljive, ljubičice, bilja i začina.

Zašto Sangiovese često nije veoma taman?

Sorta prirodno nema ekstremno visok potencijal boje. Intenzitet pigmenta dodatno zavisi od klona, prinosa, položaja i zrelosti grožđa.

Da li se Sangiovese gaji u Srbiji?

Da, ali na veoma malim površinama. Savremeni sortni primerci posebno su povezani sa Šumadijom i okolinom Topole.

Da li može dugo da odležava?

Da. Najbolji primerci mogu sazrevati deset, dvadeset i više godina.

Da li mora da sazreva u hrastu?

Ne. Može se proizvoditi u inoxu, betonu i velikim drvenim sudovima. Ozbiljniji stilovi često sazrevaju u hrastu.

Koje su najčešće arome?

Višnja, trešnja, brusnica, šljiva, ljubičica, suvo bilje, biber, duvan, koža i balzamične nijanse.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz junetinu, teletinu, jagnjetinu, svinjetinu, testenine sa paradajzom ili mesnim sosovima, picu, pečurke i zrele sireve.