Draganić Cavalier Cuvee 0,75L

Cabernet Sauvignon

Cabernet Sauvignon je crna vinska sorta poreklom iz Francuske iz oblasti Bordoa. Nastala je prirodnim ukrštanjem sorti Cabernet Franc i Sauvignon Blanc. Poznata je po snažnim, tamnim i dugovečnim crnim vinima, a često predstavlja osnovu velikih bordoških kupaža sa Merlot-om i Cabernet Franc-om.

Grozd i bobica: Grozd je mali do srednje veličine, najčešće zbijen, dok su bobice sitne, tamnoplave do gotovo crne, sa debelom i čvrstom pokožicom. Cabernet Sauvignon je kasna sorta kojoj je potrebna duga i dovoljno topla vegetaciona sezona kako bi grožđe potpuno sazrelo.

Vino: Daje intenzivno obojena crna vina punog tela, izraženih tanina, dobre kiselosti i snažne strukture. Najčešće arome uključuju crnu ribizlu, kupinu, crnu trešnju i šljivu, uz note kedrovine, duvana, začina i grafita. U hladnijim uslovima mogu se javiti biljne note i aroma zelene paprike. Vina imaju izuzetan potencijal za odležavanje, tokom kojeg postaju mekša, složenija i skladnija.

Stilovi: Može se proizvoditi kao sortno vino ili koristiti u kupažama sa Merlot-om, Cabernet Franc-om i drugim crnim sortama. Odležavanje u hrastovim buradima često mu donosi dodatne note vanile, dima, kafe, čokolade i začina.

Klima i tlo: Najbolje rezultate daje u umerenim do toplim vinogradarskim područjima sa dugom vegetacionom sezonom. Odgovaraju mu osunčani položaji i dobro drenirana šljunkovita, glinovita, krečnjačka i peskovita zemljišta. Na hladnijim položajima postoji opasnost da grožđe ne dostigne punu zrelost.

Rasprostranjenost: Jedna je od najrasprostranjenijih vinskih sorti na svetu. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Čileu, Argentini, Australiji, Južnoj Africi, Kini i brojnim drugim zemljama. Zastupljena je i u Srbiji, gde se od nje proizvode sortna vina i kupaže različitih stilova.

Ukratko: Cabernet Sauvignon je snažna i prepoznatljiva crna sorta koja daje vina punog tela, izraženih tanina, aroma tamnog voća i velikog potencijala za odležavanje. Podjednako je značajna kao sortno vino i kao važan deo velikih crnih kupaža.

Sve o sorti Cabernet Sauvignon

Merlot

Merlot je jedna od najvažnijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Ime potiče od francuske reči merle (kos), jer ptice rado jedu njegove bobice.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, bobice su krupnije nego kod Cabernet-a, tamnoplave, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom.

Vino: Mekše i pitkije od Caberneta Sauvignona, sa nižim taninima i srednjom kiselinom. Arome obuhvataju crne trešnje, šljive, borovnice, često i čokoladu, kafu ili biljne note. Brže sazreva i daje zaobljena, glatka vina.

Stilovi: Može se piti kao mlado, voćno i mekano, ali i davati ozbiljna, kompleksna vina kada dolazi sa boljih terroara. Najčešće se kupažira sa Cabernet Sauvignonom i Cabernet Francom, gde donosi mekoću i voćnost.

Klima i tlo: Najviše mu odgovaraju ilovasta i glinovita tla, koja mu pomažu da zadrži kiselinu i svežinu. Dobar je za hladnije i umerene klime jer rano sazreva.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji je u Bordou (posebno desna obala – Saint-Émilion, Pomerol), ali je široko rasprostranjen i u Italiji, Španiji, SAD, Čileu i Australiji.

Ukratko: Merlot je voćna, mekša i pristupačnija sorta od Caberneta, često korišćena za kupaže, ali i cenjena kao samostalno vino.

Sve o sorti Merlot

Sangiovese

Sangiovese je najvažnija i najrasprostranjenija crna sorta Italije, posebno Toskane. Ime potiče od latinskog sanguis Jovis – „krv Jupitera“.

Grozd i bobica: Grozd srednje veličine, bobice okrugle, tamnocrvene do crne boje, sa relativno tankom pokožicom. Sorta je prilično osetljiva na terroir, lako menja karakter u zavisnosti od uslova.

Vino: Daje vina srednjeg tela, izražene kiselosti i živih tanina. Dominiraju arome višnje, šljive, brusnice, sušenog bilja, začina, kože i duvana. Odležavanjem se razvijaju note zemlje, duvana i balzamika.

Stilovi: Osnovna sorta za Chianti, Chianti Calssico, Brunello di Montalcino, Vino Nobile di Montepulciano i mnoge druge toskanske apelacije. Može davati mlada, sveža vina, ali i ozbiljna, dugovečna vina.

Klima i tlo: Najbolje rezultate daje u toplim, sunčanim regijama sa krečnjačkim i glinovitim tlima. Previše hladnoće daje zelene i oštre tonove, dok previše toplote može smanjiti kiselost.

Rasprostranjenost: Najviše u Italiji (Toskana, Umbrija, Emilia-Romagna), a manji zasadi postoje u Kaliforniji, Argentini i Australiji.

Ukratko: Sangiovese je srce Toskane, daje vina živih kiselina, voćno-začinskog karaktera i širokog raspona od jednostavnih do velikih, dugovečnih.