Balkanska sorta duboke boje, snažnih tanina i velikog potencijala

Vranac ukratko

Boja sorte: crna vinska sorta
Drugi nazivi: Vranec, Vranac crnogorski, Vranac crmnički i Vranac prhljavac
Poreklo: Crna Gora, najverovatnije područje Crmnice
Roditeljske sorte: Duljenga × Kratošija
Najvažnija područja gajenja: Crna Gora i Severna Makedonija, uz zasade u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj
Najvažniji rejoni u Srbiji: rejon Tri Morave, Sremski i Leskovački vinogradarski rejon
Najčešće arome: kupina, crna trešnja, šljiva, borovnica, višnja, ljubičica, biber, sladić, kakao i duvan
Telo: srednje puno do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanini: izraženi
Alkohol: najčešće približno 12–15%, u zavisnosti od položaja, prinosa, berbe i stila
Potencijal odležavanja: visok kod koncentrisanih i uravnoteženih vina
Temperatura serviranja: 16–18 °C
Dekantiranje: preporučljivo kod mladih i snažnih vina
Najbolje uz: jagnjetinu, junetinu, divljač, svinjetinu, roštilj, gulaš, dimljeno meso i zrele sireve

Šta je Vranac?

Vranac je stara crna vinska sorta poreklom iz Crne Gore i jedna od najprepoznatljivijih sorti zapadnog Balkana. Najčešće daje vina veoma duboke rubinske ili purpurne boje, punog tela, izraženih tanina i aroma tamnog voća.

U mladom vinu obično dominiraju kupina, crna trešnja, borovnica, višnja i šljiva. Sa zrelošću i odležavanjem mogu se razviti tonovi suvog voća, sladića, kakaa, duvana, kože, zemlje i slatkih začina.

Vranac može dati jednostavnije, voćno crveno vino namenjeno ranijem uživanju, ali je njegov prirodni potencijal posebno pogodan za snažnija i dugovečnija vina. Deblja obojenost, izražena fenolna struktura i dobra sposobnost nakupljanja šećera omogućavaju proizvodnju vina sa dovoljno alkohola, tanina i ekstrakta za sazrevanje u drvetu i boci.

Nije, međutim, svako snažno vino od Vranca automatski i kvalitetno. Kada grožđe dostigne visok sadržaj šećera pre potpune zrelosti pokožice i semenki, vino može imati mnogo alkohola, ali i grube, zelene tanine. Ako se bere prekasno, može izgubiti svežinu i dobiti arome prezrelog ili kuvanog voća.

Najbolji Vranac spaja duboku boju, zrelo tamno voće, čvrstu ali skladnu strukturu i dovoljno kiselina da vino ne deluje teško.

Poreklo Vranca

Savremena genetička istraživanja potvrđuju da Vranac potiče iz crnogorskog sortimenta. Opsežno istraživanje starih vinograda Crne Gore pokazalo je da je nastao prirodnim ukrštanjem sorti Duljenga i Kratošija. Duljenga je utvrđena kao majčinski, a Kratošija kao očinski roditelj Vranca.

Kratošija je stara balkanska sorta čiji je genetički profil jednak sortama Tribidrag, Crljenak kaštelanski, Primitivo i Zinfandel. To znači da je Vranac neposredni potomak jedne od istorijski najvažnijih crnih sorti mediteranskog i balkanskog prostora. Vranac i Kratošija ipak nisu ista sorta, iako su se njihovi nazivi u pojedinim starijim izvorima i lokalnim vinogradima povremeno mešali.

Duljenga je danas veoma retka. U istraživanju crnogorskog sortimenta pronađena je u kolekciji Biotehničkog fakulteta, dok pouzdani podaci o njenom nekadašnjem rasprostranjenju nisu sačuvani. Njena uloga u roditeljstvu Vranca potvrđuje značaj očuvanja starih i gotovo nestalih sorti.

Istorija Vranca u Crnoj Gori

Vranac se posebno povezuje sa Crmnicom, starim vinogradarskim područjem između Skadarskog jezera i Jadranskog mora. Stručni izvori iz kraja 19. veka pominju crvena vina Crmnice proizvedena od Vranca i Kratošije, dok je početkom 20. veka sorta opisana kao crnogorska crna sorta pod nazivom Vranatz-Krstatch.

Kratošija je verovatno bila starija i nekada rasprostranjenija sorta crnogorskih vinograda. Posle pojave filoksere i obnove zasada Vranac je postepeno dobijao prednost, između ostalog zbog ujednačenije populacije i sposobnosti da daje intenzivnije obojena vina. Tokom 20. veka postao je najprepoznatljivija i najzastupljenija crna sorta Crne Gore.

Iz Crmnice se proširio u druge delove Crne Gore, a zatim u Severnu Makedoniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. U Severnoj Makedoniji najčešće se naziva Vranec, ali je reč o istoj sorti.

Vranac i Vranec – da li postoji razlika?

Vranac i Vranec predstavljaju istu sortu.

Naziv Vranac najčešće se koristi u Crnoj Gori, Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok je oblik Vranec uobičajen u Severnoj Makedoniji. Razlika u pisanju i izgovoru ne označava genetički različite sorte.

Pored ovih naziva, u starijoj literaturi mogu se pronaći oblici Vranac crnogorski, Vranac crmnički, Vranac prhljavac, Vranak i Vranatz.

Vranac u Crnoj Gori

Crna Gora predstavlja istorijsko i savremeno središte Vranca. Sorta je naročito važna u basenu Skadarskog jezera, Crmnici, Podgoričkom vinogradarskom području i na Ćemovskom polju.

Topla i sunčana klima omogućava visoku zrelost grožđa, intenzivnu boju i stvaranje punih vina. Noćno zahlađenje, provetravanje vinograda i pravovremena berba važni su za očuvanje kiselina, jer u veoma toplim godinama grožđe može brzo nakupiti šećer.

Dugogodišnja selekcija unutar crnogorske populacije izdvojila je više potencijalno kvalitetnih čokota, a višegodišnji rad na klonskoj i zdravstvenoj selekciji doveo je do priznavanja sedam klonova Vranca. Cilj tog rada bio je očuvanje originalnog sortnog materijala, uklanjanje virusno zaraženih čokota i izbor genotipova sa boljim odnosom prinosa i kvaliteta.

Vranac u Severnoj Makedoniji

Vranac je iz Crne Gore prenet u Severnu Makedoniju sredinom 20. veka, najpre radi ispitivanja, a zatim i šire proizvodnje. Danas je pod nazivom Vranec jedna od najvažnijih crnih sorti makedonskog vinarstva.

Topla i suva kontinentalna klima, naročito u području Tikveša, omogućava stvaranje veoma zrelih i punih vina. Makedonski primerci često pokazuju kupinu, crnu šljivu, suvu višnju, kakao i začine, uz visok alkohol i snažnu strukturu.

U toplijim uslovima posebno je važno da vino zadrži dovoljno kiselina. Vranac koji ima obilje tamnog voća i alkohola, ali nema svežinu, može delovati teško i jednolično.

Vranac u Srbiji

Vranac ima znatno mesto i u vinogradarstvu Srbije. Domaća stručna klasifikacija ubraja ga među lokalne, regionalne i dugo odomaćene sorte, a prema površinama se nalazi na šestom mestu unutar te grupe.

Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, Vranac je na 15. mestu prema zastupljenosti u komercijalnim zasadima svih sorti u Srbiji. Najveće površine nalaze se u:

• rejonu Tri Morave,
• Sremskom vinogradarskom rejonu,
• Leskovačkom vinogradarskom rejonu.

Najveći deo domaćih površina nalazi se na nadmorskim visinama između 300 i 400 metara. Među najzastupljenijim su južne i jugozapadne ekspozicije, dok se najveći deo zasada nalazi na nagibima između pet i deset stepeni. Prosečna komercijalna parcela pod Vrancem veoma je mala i iznosi približno 0,11 hektara.

Rejon Tri Morave

U rejonu Tri Morave Vranac dobija dovoljno toplote za punu zrelost, dok viši i provetreniji položaji mogu pomoći očuvanju kiselina. Vina mogu pokazivati zrelu višnju, kupinu, šljivu i začine, uz snažne tanine i dobro telo.

Kontrola prinosa i određivanje trenutka berbe imaju posebno veliki značaj. Na toplijim položajima grožđe može brzo nakupiti šećer, pa čekanje maksimalne zrelosti nije uvek najbolje rešenje.

Sremski rejon

Fruška gora predstavlja hladniji i kontinentalniji izraz Vranca u odnosu na Crnu Goru ili južnu Srbiju. U povoljnim godinama vina mogu imati više svežine, crne trešnje, višnje, bibera i čvršću strukturu.

Hladnije ili kišne godine mogu otežati potpuno sazrevanje tanina, jer je Vranac relativno kasna sorta. Zato su posebno važni topli položaji, južne ekspozicije i kontrolisano opterećenje čokota.

Leskovački rejon

Topla leta i duga vegetaciona sezona Leskovačkog rejona omogućavaju dobro sazrevanje Vranca. Vina mogu imati tamnije voće, viši alkohol i puniju teksturu.

Na višim položajima i mestima sa većom razlikom između dnevnih i noćnih temperatura moguće je sačuvati više kiselina i aromatske preciznosti.

Vinogradarske karakteristike

Vranac je prinosna sorta srednje do snažne bujnosti. Grozd je najčešće srednje velik ili veliki, cilindričan, srednje zbijen, a ponekad i rastresit. Bobice su srednje veličine, tamnoplave do gotovo crne, sa izraženim pepeljkom.

Sazreva kasno, tokom treće epohe. Potrebni su mu topli položaji i dovoljno duga jesen kako bi pokožica i semenke dostigle punu fenolnu zrelost.

Vranac je rodna sorta i može se rezati kratko ili mešovito. Visok prinos može umanjiti koncentraciju, usporiti sazrevanje i dati vino sa nedovoljno zrelim taninima. Za ozbiljnije etikete najčešće je potrebno ograničiti opterećenje čokota.

Prema domaćem stručnom opisu srednje je osetljiv na plamenjaču i pepelnicu, dok je prema sivoj truleži osetljiviji, naročito kada se tokom sazrevanja pojavi povećana vlažnost. Relativno je osetljiv i na niske zimske temperature.

Ove osobine objašnjavaju zašto mu više odgovaraju topla, suva i provetrena vinogradarska područja nego hladni i vlažni položaji.

Kakvo vino daje Vranac?

Vranac najčešće daje intenzivno obojena crvena vina, srednje punog do punog tela i izraženih tanina. Šira može sadržati približno 18–24% šećera i oko 5–7 g/L ukupnih kiselina, dok se u starijim stručnim opisima vina navodi približno 11–14% alkohola. Savremeni, zreliji stilovi mogu imati i viši alkohol.

Najčešće arome mladog Vranca uključuju:

• kupinu,
• crnu trešnju,
• višnju,
• borovnicu,
• crnu i suvu šljivu,
• ljubičicu,
• crni biber,
• sladić.

Sazrevanjem se mogu razviti:

• kakao,
• crna čokolada,
• kafa,
• duvan,
• koža,
• suvo bilje,
• zemlja,
• slatki začini.

Arome vanile, tosta, dima i kokosa uglavnom potiču od hrastovog bureta, a ne neposredno iz grožđa.

Boja i fenolni potencijal

Jedna od najvažnijih osobina Vranca jeste veoma visok potencijal boje.

Istraživanja grožđa iz crnogorskih vinograda pokazala su da Vranac ima visok sadržaj antocijana i snažan polifenolni potencijal. U pojedinim godinama imao je više antocijana od Cabernet Sauvignona i Kratošije iz istog istraživanja.

Antocijani su pigmenti odgovorni za crvenu i ljubičastu boju vina. Tanini dolaze iz pokožice, semenki i, kada se koriste, peteljki. Oni utiču na gorčinu, oporost, strukturu i sposobnost dugog sazrevanja.

Visok fenolni potencijal ne znači da treba izvući najveću moguću količinu tanina. Preduga ili gruba maceracija može proizvesti vino koje je veoma tamno, ali istovremeno suvo, gorko i neuravnoteženo.

Trajanje maceracije kod Vranca snažno utiče na sadržaj fenolnih jedinjenja, pa način ekstrakcije mora biti prilagođen zrelosti pokožice i semenki.

Telo, kiseline, tanini i alkohol

Tipičan Vranac ima:

Telo: srednje puno do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanine: izražene
Alkohol: najčešće približno 12–15%
Boju: duboku rubinsku do purpurnu

Vranac može istovremeno imati mnogo tanina i dovoljno kiselina za dug razvoj. U mladosti zato može delovati čvrsto, oporo i zatvoreno.

Potpuna zrelost tanina posebno je važna. Ako su semenke i pokožica nedovoljno sazrele, vino može imati zelenu gorčinu i osećaj sušenja u ustima. Prezrelo grožđe, sa druge strane, može dati mnogo alkohola, ali manje svežine.

Inox, beton ili hrast?

Vranac iz inoxa

Inox omogućava očuvanje čistog voćnog karaktera, posebno višnje, kupine, šljive i borovnice. Pogodan je za mlađe, sočnije stilove i vina namenjena ranijem uživanju.

Takvo vino i dalje može imati snažnu boju i tanine, pa nežnija ekstrakcija i kontrolisana temperatura fermentacije imaju veliki značaj.

Beton

Betonski sudovi mogu doprineti postepenom razvoju i zaokruživanju vina bez dodavanja aroma drveta. Vranac zadržava tamno voće i sortni karakter, ali dobija nešto mekšu teksturu.

Hrastovo bure

Vranac dobro podnosi sazrevanje u hrastu kada ima dovoljno koncentracije i zrelih tanina. Drvo može doprineti tonovima:

• vanile,
• kakaa,
• kafe,
• duvana,
• dima,
• kedra,
• slatkih začina.

Hrast istovremeno omogućava postepenu razmenu kiseonika, čime se tanini povezuju i postaju zaobljeniji.

Previše novog ili jako paljenog drveta može prekriti voće i učiniti vino teškim. Velika, starija ili korišćena burad često daju mirniji uticaj i omogućavaju da sorta ostane prepoznatljiva.

Sortno vino ili kupaža?

Vranac ima dovoljno boje, tela i aromatskog karaktera da daje potpuno sortno vino. Istovremeno može biti veoma koristan i u kupažama.

Najčešće se kombinuje sa:

• Kratošijom,
• Cabernet Sauvignonom,
• Merlotom,
• Syrahom,
• Petit Verdotom,
• Prokupcem.

Kratošija može doneti nešto više svežine i drugačiju aromatsku strukturu, dok Vranac doprinosi bojom i punoćom. Cabernet Sauvignon dodaje taninsku čvrstinu i crnu ribizlu, a Merlot mekšu teksturu i zrelu šljivu.

U Srbiji kupaža sa Prokupcem može spojiti tamnu boju i punoću Vranca sa višnjom, kiselinama i domaćim karakterom Prokupca.

Da li Vranac može da odležava?

Vranac ima visok potencijal sazrevanja kada vino poseduje dovoljno kiselina, koncentracije i zrelih tanina.

Mlađi i voćniji stilovi najčešće su najbolji tokom prvih nekoliko godina. Ozbiljnija vina sa dobrih položaja mogu se razvijati deset, petnaest ili više godina.

Tokom odležavanja mogu nastati arome:

• suve šljive,
• suvih višanja,
• kakaa,
• duvana,
• kože,
• zemlje,
• suvog bilja,
• slatkih začina.

Dugovečnost ne zavisi samo od boje ili alkohola. Vino sa mnogo ekstrakta, ali bez dovoljno kiselina i ravnoteže, može brzo postati teško i umorno.

Vranac i Kratošija – glavne razlike

Vranac i Kratošija genetički su blisko povezani, ali su različite sorte.

Vranac je potomak Kratošije i Duljenge. Najčešće daje tamnija, punija i intenzivnije obojena vina.

Kratošija je isti genotip kao Zinfandel, Primitivo i Tribidrag. Njene populacije tradicionalno pokazuju veću raznovrsnost, neujednačeno sazrevanje i različite oblike grozda. U poređenju sa Vrancem često daje svetlije vino, nešto drugačiju kiselinsku strukturu i manje antocijana.

Ove sorte istorijski su se zajedno koristile u crnogorskim vinima, jer se njihove osobine mogu dobro dopunjavati.

Vranac i Cabernet Sauvignon – glavne razlike

Vranac obično daje više zrele šljive, višnje, kupine i izrazito duboku boju. U toploj klimi može brzo nakupiti visok alkohol.

Cabernet Sauvignon češće pokazuje crnu ribizlu, kedar, mentu i čvršću, linearniju taninsku strukturu. Kasno sazreva i veoma jasno reaguje na nedostatak fenolne zrelosti.

Obe sorte mogu dati snažna i dugovečna vina. Vranac najčešće deluje šire, toplije i voćnije, dok Cabernet Sauvignon može imati strožu strukturu i izraženije biljne nijanse.

Uz koju hranu ide Vranac?

Vranac traži dovoljno snažnu i ukusnu hranu koja može da prati njegovo telo, tanine i alkohol.

Dobro se slaže sa:

• jagnjetinom ispod sača,
• pečenom jagnjetinom,
• junećim obrazima,
• goveđim gulašem,
• biftekom i ramstekom,
• divljači,
• pečenom svinjetinom,
• dimljenim mesom,
• kobasicama,
• pljeskavicama i ćevapima,
• pasuljem sa suvim mesom,
• pečurkama,
• zrelim tvrdim sirevima.

Tanini se dobro povezuju sa proteinima i masnoćom mesa, dok kiseline pomažu da vino zadrži svežinu uz bogata jela.

Mlađi i voćniji Vranac može pratiti burgere, roštilj, testenine sa mesnim sosovima i picu sa suhomesnatim proizvodima.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Mlađi Vranac najbolje je služiti na približno 16–18 °C.

Previše toplo vino može delovati alkoholno i teško, dok preniska temperatura pojačava osećaj tanina i zatvara aromu.

Mladim, strukturiranim vinima često prija između 30 minuta i dva sata u dekanteru. Kontakt sa vazduhom može otvoriti tamno voće i ublažiti početnu zatvorenost.

Starije boce treba dekantirati pažljivo, prvenstveno radi odvajanja taloga. Veoma zrelo vino ne bi trebalo dugo ostavljati u širokom dekanteru jer može brzo izgubiti aromu.

Zašto je Vranac važan za Srbiju?

Vranac nije nastao u Srbiji, ali već dugo pripada regionalnom sortimentu i ima značajno mesto u domaćim vinogradima. Njegova zastupljenost u rejonu Tri Morave, Sremu i Leskovačkom rejonu pokazuje da je prilagođen različitim kontinentalnim uslovima Srbije.

Za domaće vinarstvo važan je jer može dati snažno crveno vino prepoznatljivog balkanskog identiteta. U vreme kada se veliki deo sveta oslanja na iste međunarodne sorte, Vranac omogućava Srbiji da se predstavi vinom koje je prirodno povezano sa našim širim regionom.

Najveći potencijal nema u pokušaju kopiranja crnogorskih ili makedonskih vina. Vranac iz Srbije treba da pokaže osobine domaćeg rejona – više svežine na višim i hladnijim položajima, odnosno zrelije voće i punoću u toplijim područjima.

Vina od Vranca na OURS-u

Domaća vina od Vranca mogu se kretati od voćnih, neposrednih etiketa do punih i dugo odležavanih vina iz hrasta.

Neka vina naglašavaju višnju, kupinu i svežinu, dok druga pokazuju zrelu šljivu, čokoladu, duvan i snažniju strukturu. Razlike zavise od rejona, prinosa, zrelosti grožđa, dužine maceracije i načina sazrevanja.

Vranac je posebno zanimljiv za poređenje između različitih balkanskih područja. Crnogorski, makedonski i srpski primerci mogu imati zajedničku duboku boju i tamno voće, ali veoma različit odnos kiselina, alkohola, tanina i drveta.

Da li ste znali?

Vranac je potomak Kratošije i gotovo nestale sorte Duljenga.

Kratošija, jedan od roditelja Vranca, genetički je ista sorta kao Primitivo, Zinfandel, Tribidrag i Crljenak kaštelanski.

Vranac i Vranec nisu različite sorte, već regionalni oblici istog naziva.

U Srbiji je Vranac među najzastupljenijim lokalnim i regionalnim sortama, a najveće površine nalaze se u rejonu Tri Morave, Sremskom i Leskovačkom rejonu.

Ako vam se dopada Vranac, probajte i

Prokupac – više višnje, živih kiselina i karaktera centralne i južne Srbije.
Kratošija – genetički roditelj Vranca, sa nešto drugačijim odnosom voća, kiselina i boje.
Cabernet Sauvignon – čvršća struktura, crna ribizla i visok potencijal odležavanja.
Syrah – tamno voće, biber, ljubičica i snažna struktura.
Merlot – mekši tanini, šljiva i zaobljenija tekstura.

Sve što treba da znate o Vrancu

Odakle potiče Vranac?

Vranac potiče iz Crne Gore i najčvršće je istorijski povezan sa područjem Crmnice.

Koje su roditeljske sorte Vranca?

Vranac je nastao prirodnim ukrštanjem Duljenge i Kratošije. Duljenga je majčinski, a Kratošija očinski roditelj.

Da li su Vranac i Vranec ista sorta?

Da. Naziv Vranec najčešće se koristi u Severnoj Makedoniji, dok se oblik Vranac koristi u Crnoj Gori, Srbiji i drugim delovima regiona.

Da li su Vranac i Kratošija ista sorta?

Ne. Reč je o različitim sortama. Kratošija je jedan od roditelja Vranca.

Kakvo vino daje Vranac?

Najčešće daje duboko obojeno, puno i taninsko crveno vino sa aromama kupine, šljive, crne trešnje, borovnice, kakaa, duvana i začina.

Da li se Vranac gaji u Srbiji?

Da. Najveće domaće površine nalaze se u rejonu Tri Morave, Sremskom i Leskovačkom vinogradarskom rejonu.

Da li Vranac mora da odležava u hrastu?

Ne. Može dati kvalitetna vina iz inoxa, betona ili drveta. Hrast se najčešće koristi za snažnija vina kojima je potrebno zaokruživanje tanina.

Da li Vranac može dugo da odležava?

Može. Najbolji primerci sa dovoljno kiselina, koncentracije i zrelih tanina mogu sazrevati deset, petnaest ili više godina.

Zašto je Vranac tako taman?

Sorta ima visok sadržaj antocijana u pokožici, zbog čega može dati veoma intenzivno obojeno vino.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz jagnjetinu, junetinu, divljač, svinjetinu, roštilj, gulaš, dimljeno meso, pasulj i zrele tvrde sireve.