Stara domaća sorta krupnog ploda i važna sirovina za dunjevaču

 

Vranjska dunja je stara domaća sorta vrste Cydonia oblonga Mill. i jedna od najvažnijih sorti u istoriji srpskog dunjarstva. U narodu je veoma poznata pod nazivom Dunjac. Prepoznatljiva je po krupnom do veoma krupnom, izduženom i kruškolikom plodu, snažnom stablu i dobroj rodnosti, a tradicionalno se koristi za različite vidove prerade, uključujući proizvodnju rakije od dunje.

Savremena istraživanja Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu omogućavaju da se Vranjska dunja danas opiše mnogo preciznije nego samo na osnovu starih pomoloških zapisa. Ispitivani su njena rodnost, bujnost, samooplodnost, fizičke i hemijske osobine ploda, senzorne karakteristike, skladištenje, fermentacija i proizvodnja rakije. Rezultati potvrđuju da Vranjska dunja ima dobar proizvodni i rakijski potencijal, ali i da neke tradicionalne tvrdnje o ovoj sorti nisu sasvim tačne.

Poreklo Vranjske dunje

Vranjska dunja smatra se starom domaćom sortom Srbije.

Sam naziv istorijski je povezan sa područjem sliva Južne Morave i krajem koji gravitira Vranju. Još pomološka literatura iz prve polovine 20. veka navodi da je ime Vranjska dobila zato što je upravo na tom području bila veoma raširena i pokazivala dobre proizvodne osobine.

Ipak, iz ovoga nije moguće pouzdano zaključiti da je sorta genetički nastala baš u Vranju.

Pojedini savremeni izvori kao poreklo navode Vranje u Srbiji, dok drugi stariji stručni izvori Vranjsku dunju opisuju kao staru sortu nepoznatog preciznog porekla. Zato je najtačnije reći da je Vranjska dunja stara domaća sorta Srbije, istorijski i imenom snažno povezana sa Vranjem i južnom Srbijom, ali bez pouzdano rekonstruisane istorije njenog prvobitnog nastanka.

Dunjac – tradicionalni naziv Vranjske dunje

Najpoznatiji domaći sinonim je Dunjac.

Naziv je toliko dugo korišćen u narodu da ga i zvanična sortna lista Srbije danas navodi uz ime sorte Vranjska (Dunjac).

Stara literatura čak navodi da je u pojedinim krajevima naziv Dunjac bio mnogo češći u svakodnevnom govoru od naziva Vranjska dunja.

U tradicionalnom srpskom dunjarstvu često se pravila i jezička razlika između „dunje“, kojom se označavala Leskovačka, i „dunjca“, kojim se označavala Vranjska.

Vranjska dunja u zvaničnom sortimentu Srbije

Vranjska dunja se i danas nalazi u zvaničnom sortimentu Republike Srbije kao sorta vrste Cydonia oblonga Mill.

Najnoviji Registar priznatih sorti Ministarstva poljoprivrede ažuriran je 6. avgusta 2026. godine, a zvanične liste dunje uključuju Vranjsku pod nazivom Vranjska (Dunjac).

To potvrđuje njen trajni status u domaćem voćarskom sortimentu.

Vranjska dunja nije isto što i Portugalska dunja

Ovo je važno istorijsko razjašnjenje.

U starijoj pomološkoj literaturi Vranjska dunja se povremeno poistovećivala sa Portugalskom dunjom. Još Milutin Niketić 1951. godine beleži takvu tvrdnju, ali istovremeno upozorava da u stranoj pomologiji postoje i Portugalska i Vranjska, odnosno Géant de Vranja, pa zaključuje da je verovatno došlo do mešanja dve sorte.

Savremena srpska istraživanja potvrđuju da se radi o različitim sortama.

U ogledima Poljoprivrednog fakulteta Vranjska i Portugal ispitivane su paralelno kao dva zasebna genotipa, sa jasno različitim rodnim, fizičkim i hemijskim karakteristikama.

Vranjsku zato danas ne treba smatrati sinonimom Portugalske dunje.

Stablo Vranjske dunje

Tradicionalni opis Vranjske dunje govori o snažnom i visokom stablu.

Stablo može biti veoma bujno, naročito pre ulaska u punu rodnost. Listovi su veliki i široki, a skeletne grane pod opterećenjem roda mogu da se povijaju. Stari pomološki izvori upravo bujnost i krupnoću lišća navode kao lako uočljive osobine Vranjske.

Savremeni ogled na Radmilovcu daje nešto nijansiraniju sliku.

Vranjska je na podlozi Dunja MA imala prosečnu površinu poprečnog preseka debla od 103,4 cm². Bila je nešto bujnija od Leskovačke, koja je imala 81,1 cm², ali znatno slabije bujna od Portugala, Morave ili Trijumfa.

To pokazuje da bujnost sorte zavisi i od podloge, starosti stabla, zemljišta i sistema gajenja.

Rodnost Vranjske dunje

Dobra rodnost jedan je od glavnih razloga istorijskog širenja Vranjske dunje.

Stari pomološki izvori navode da je bila rodnija od većine drugih tada gajenih sorti i da se plod dobro držao na granama, što je proizvođačima predstavljalo veliku prednost.

Ova reputacija potvrđena je i savremenim četvorogodišnjim ogledom u beogradskom području.

Od 2010. do 2013. Vranjska je prosečno davala 42,5 kg ploda po stablu. Preračunato na sklop od 740 stabala po hektaru, prosečan prinos bio je 31,5 t/ha. Po godinama je rod po stablu iznosio:

• 2010. – 41,0 kg
• 2011. – 51,0 kg
• 2012. – 21,3 kg
• 2013. – 56,7 kg.

Velika razlika između godina pokazuje jak uticaj vremenskih uslova na rodnost dunje.

Efikasnost rodnosti

Posebno zanimljiv rezultat ogleda na Radmilovcu odnosi se na efikasnost rodnosti.

Vranjska je imala prosečnu efikasnost roda od 0,49 kg/cm² površine preseka debla. To je bila najviša vrednost među svim ispitivanim sortama u tom ogledu.

Ovaj podatak znači da je Vranjska u odnosu na veličinu stabla veoma efikasno formirala rod.

Visok ukupni prinos zato kod nje nije bio samo posledica velikog stabla.

Cvetanje

Vranjska dunja cveta relativno kasno, kao i dunja kao voćna vrsta u celini.

U regionalnim pomološkim opisima najčešće se navodi srednje kasno cvetanje. Kasnije cvetanje dunje predstavlja važnu prednost jer smanjuje verovatnoću oštećenja od ranih prolećnih mrazeva u poređenju sa vrstama koje cvetaju u martu ili početkom aprila.

Kalendar cvetanja ipak se može značajno menjati između godina i lokaliteta, pa nije opravdano Vranjskoj pripisati jedan fiksni datum početka cvetanja.

Da li je Vranjska dunja samooplodna?

Da.

Ovo je jedno od mesta na kojima se popularni izvori često međusobno razilaze.

Kontrolisana višegodišnja naučna istraživanja Univerziteta u Beogradu pokazala su da Vranjska dunja pripada samooplodnim, odnosno self-compatible sortama.

U trogodišnjem ogledu pri samooprašivanju imala je 28,52% početno zametanje i 9,86% konačno zametanje plodova.

Na osnovu rasta polenovih cevčica i procenta zametanja Vranjska i Leskovačka bile su jedine dve samooplodne sorte među osam proučavanih genotipova.

Zašto se onda preporučuje oprašivanje drugim sortama?

Samooplodnost ne znači da unakrsno oprašivanje nema vrednost.

Kod Vranjske je pri slobodnom oprašivanju konačno zametanje iznosilo 16,21%, naspram 9,86% pri kontrolisanom samooprašivanju.

Dakle, Vranjska može da formira zadovoljavajući rod sopstvenim polenom, ali prisustvo drugog kompatibilnog polena može povećati uspeh oplodnje.

U domaćim zasadima Vranjska i Leskovačka tradicionalno se kombinuju upravo zbog dobrog preklapanja cvetanja i međusobnog doprinosa oprašivanju.

Tvrdnja da Vranjska ima sterilan polen nije potvrđena

U pojedinim novijim komercijalnim opisima može se pronaći tvrdnja da je Vranjska triploidna i da ima potpuno sterilan polen.

Takva tvrdnja nije u skladu sa kontrolisanim istraživanjima reproduktivne biologije Vranjske sprovedenim na Univerzitetu u Beogradu.

U tim ogledima sopstveni polen Vranjske uspešno je formirao polenove cevčice koje su dospele do ovarijuma i dovele do značajnog zametanja plodova. Sorta je na osnovu tih rezultata klasifikovana kao samooplodna.

Zato Vranjsku nije opravdano opisivati kao sortu sa potpuno sterilnim polenom.

Plod Vranjske dunje

Vranjska dunja pripada grupi kruškolikih dunja.

Plod je:

• izdužen
• kruškolik
• viši nego širi
• često nepravilne, neravne površine
• sa više ili manje izraženim rebrima.

Ovaj oblik jedna je od njenih najprepoznatljivijih osobina.

U kontrolisanom ogledu iz 2018. prosečne dimenzije ploda bile su dužina 91,8 mm, širina 85,0 mm. Indeks oblika iznosio je 1,08, što potvrđuje izdužen, kruškolik karakter ploda.

Koliko je krupan plod?

Vranjska je istorijski poznata kao veoma krupnoplodna dunja.

Stara pomološka literatura beleži da pojedinačni plodovi mogu preći čak 1,5 kg. Regionalni pomološki izvori često navode raspon od približno 600 do 1.500 g za veoma dobro razvijene plodove.

Međutim, to ne znači da je prosečan plod Vranjske težak kilogram.

U kontrolisanom ogledu na Radmilovcu 2018. prosečna masa iznosila je 311,7 g.

Ova velika razlika između rekordnih i prosečnih vrednosti odlično pokazuje koliko rodno opterećenje, podloga, voda, zemljište i godina utiču na krupnoću dunje.

Pokožica

U punoj zrelosti pokožica Vranjske prelazi u zlatnožutu boju.

Tradicionalno je prekrivena maljama koje se sa napredovanjem zrelosti sve lakše uklanjaju. Plod može zadržati i zelenkastu nijansu ako je ubran nešto ranije. Maljavost nije nedostatak sorte već normalna pomološka osobina dunje.

Kod određivanja zrelosti lakoća skidanja malja može biti jedan od praktičnih pokazatelja da se plod približava odgovarajućoj zrelosti za berbu.

Meso ploda

Meso Vranjske je žućkasto do bledožuto.

U starijoj i savremenoj literaturi opisuje se kao nešto grublje i sunđerastije strukture nego kod Leskovačke.

Posebno je karakteristično prisustvo većeg broja kamenih ćelija, odnosno sklereida, naročito u području oko semene kućice.

Ovo je jedan od glavnih razloga zbog kojih se Vranjska tradicionalno smatra slabijom stonom dunjom od Leskovačke.

Njena najveća vrednost nalazi se u preradi.

Kamenaste ćelije

Kamenaste ćelije su čvrste, lignifikovane ćelije u mesu ploda.

Dunja ih prirodno sadrži, ali njihov broj zavisi od sorte. Vranjska ih može imati dosta, posebno u unutrašnjem delu ploda. Stara literatura ovaj nedostatak izričito navodi kao problem u preradi u proizvode kod kojih se traži potpuno fina tekstura, jer sklereide mogu dati zrnast osećaj.

Kod sokova, kaša, fermentacije i destilacije ovaj problem ima drugačiji tehnološki značaj nego kod konzumacije svežeg ploda ili finih voćnih proizvoda.

Čvrstina ploda

U ogledu na Radmilovcu čvrstina mesa Vranjske iznosila je 6,6 kg/cm².

Za poređenje, Leskovačka je imala 7,7 kg/cm², dok je Trijumf imao 5,3 kg/cm². Vranjska je zato bila u srednjem delu proučavanog sortimenta.

Autori istraživanja navode da je kod dunje manja čvrstina često praktičnija za preradu jer olakšava usitnjavanje ploda.

Hemijski sastav Vranjske dunje

U istraživanju iz 2018. godine potpuno zreli plod Vranjske imao je:

• rastvorljive suve materije – 15,20%
• ukupne šećere – 8,34%
• invertne šećere – 7,41%
• saharozu – 0,88%
• ukupne kiseline – 0,71%, izražene kao jabučna kiselina.

Ove vrednosti odnose se na konkretan lokalitet, godinu i stepen zrelosti. Ne predstavljaju fiksan hemijski sastav svakog ploda Vranjske.

Količina roda, temperature, padavine i trenutak berbe mogu značajno promeniti odnos šećera i kiselina.

Rastvorljive suve materije

Sa 15,20% rastvorljivih suvih materija Vranjska je u pomenutom ogledu bila približno u sredini između ispitivanih sorti.

Najveću vrednost imala je Morava sa 16,80%, dok je Leskovačka imala 16,20%.

Za preradu u rakiju ovaj podatak je veoma važan jer koncentracija fermentabilnih šećera direktno utiče na potencijalni prinos alkohola.

Vranjska nije bila sorta sa najviše šećera, ali se u proizvodnji destilata ipak pokazala vrlo dobro.

Ukus i aroma ploda

U senzornom testu sprovedenom u okviru istog istraživanja Vranjska je dobila:

• izgled – 6,0/10
• ukus – 5,5/10
• aromu – 5,5/10
• oporost – 2/3
• sočnost – 2/3.

Po ovim kriterijumima nije bila među najviše ocenjenim sortama. Morava je, na primer, imala ocenu 10 za izgled i ukus i 8 za aromu.

Ovaj rezultat je u skladu sa tradicionalnim opisom Vranjske kao veoma rodne i krupne sorte čiji kvalitet mesa nije na nivou najboljih stonih dunja.

Aroma Vranjske ipak ima veliki istorijski značaj

Senzorna ocena svežeg mesa i miris celog potpuno zrelog ploda nisu sasvim ista stvar.

Vranjska je tradicionalno poznata po snažnom mirisu potpuno zrelih plodova. Stara literatura posebno navodi obilje aromatičnih materija, ali i činjenicu da plod nakon berbe može relativno brzo da gubi deo mirisa.

To objašnjava zašto se Vranjska u domaćinstvima tradicionalno držala u prostorijama upravo zbog mirisa, ali i zašto je pravovremena prerada važna ako se želi što više sortne arome sačuvati u konačnom proizvodu.

Vreme sazrevanja

Vranjska je pozna sorta dunje.

Najčešće sazreva tokom oktobra, a tradicionalni pomološki izvori preporučuju relativno kasnu berbu, često krajem oktobra.

Tačan datum zavisi od:

• geografskog područja
• nadmorske visine
• temperature godine
• količine roda
• namene ploda.

Plod za preradu ne mora uvek biti bran u potpuno istom trenutku kao plod namenjen kraćem čuvanju ili transportu.

Od cvetanja do berbe

Za Vranjsku i Leskovačku se u domaćoj stručnoj praksi navodi približno 160–170 dana od punog cvetanja do tehnološke zrelosti.

Ovo predstavlja korisniji fenološki pokazatelj od fiksnog kalendarskog datuma.

U toplijoj godini obe faze mogu doći ranije, dok se u hladnijoj sezoni čitav ciklus može pomeriti.

Vranjska dunja za preradu

Najvažnija namena Vranjske je prerada.

Koristi se za:

• džem
• pekmez
• marmeladu
• kompot
• sok
• žele
• slatko
• rakiju.

Njeni nedostaci za svežu potrošnju – grublja tekstura i kamene ćelije – mnogo su manje važni kada se plod melje, kuva ili fermentiše.

Sa druge strane, krupnoća ploda olakšava ručnu obradu i smanjuje broj pojedinačnih plodova koje treba preraditi za istu masu sirovine.

Vranjska dunja za rakiju

Vranjska ima veoma konkretno potvrđen potencijal za proizvodnju dunjevače.

U istraživanju iz 2022. godine devet sorti dunje fermentisano je i destilisano potpuno istim postupkom kako bi se mogao uporediti uticaj genotipa na alkoholni randman i hemijski sastav rakije.

Plod Vranjske imao je 15,2% rastvorljivih suvih materija i 8,34% ukupnih šećera.

Nakon kontrolisane fermentacije i dvostruke destilacije 100 kg Vranjske dalo je količinu alkohola ekvivalentnu približno 9,44 litra rakije jačine 40% vol. To je veoma dobar rezultat.

Kako se Vranjska pokazala u odnosu na druge sorte za rakiju?

U istom kontrolisanom ogledu alkoholni randman izražen kao litri rakije od 40% vol. na 100 kg ploda bio je:

• Leskovačka – 9,88 l
• Asenica – 9,88 l
• Vranjska – 9,44 l
• Morava – 9,32 l
• Trijumf – 9,28 l
• Pazardžijska – 8,08 l
• Portugal – 7,44 l
• Hemus – 7,32 l
• Rea's Mammoth – 7,20 l.

Vranjska je, dakle, ostvarila treći najveći alkoholni randman u eksperimentu.

Ovo je snažan naučni dokaz da njena uloga u proizvodnji rakije nije samo tradicija.

Kako je proizvedena eksperimentalna rakija?

Plodovi su nakon berbe ostavljeni 14 dana na 16 °C kako bi dostigli odgovarajući stepen zrelosti.

Zatim su:

• oprani
• usitnjeni
• pomešani sa vodom
• tretirani pektolitičkim enzimom
• inokulisani selekcionisanim Saccharomyces cerevisiae kvascem
• dopunjeni hranivima za kvasce.

pH kljuka podešen je približno na 3,4.

Fermentacija je trajala 15 dana, nakon čega je izvršena dvostruka destilacija, uz odvajanje 1% prve frakcije pri drugoj destilaciji.

Ovakav kontrolisan postupak omogućava mnogo pouzdanije poređenje sorti nego poređenje rakija proizvedenih različitim tehnologijama.

Hemijski sastav rakije od Vranjske

Hemijska analiza potvrdila je da se destilat Vranjske razlikuje od destilata ostalih sorti po koncentraciji pojedinih isparljivih materija.

Svi uzorci u eksperimentu, uključujući Vranjsku, ispunjavali su zakonske zahteve za analizirane parametre koji su važili u vreme istraživanja.

Kod Vranjske je registrovana velika količina viših alkohola i značajan sadržaj estara, dok je koncentracija metanola ostala ispod granice koju su autori koristili kao zakonski maksimum za voćne rakije.

Ovi rezultati potvrđuju da Vranjska može dati tehnološki ispravan i sortno karakterističan destilat kada se fermentacija i destilacija pravilno vode.

Da li Vranjska daje bolju rakiju od Leskovačke?

Dostupno istraživanje omogućava precizno poređenje alkoholnog randmana, ali ne daje konačnu senzornu rang-listu prema kojoj bi bilo opravdano jednu sortu proglasiti boljom.

Leskovačka je u eksperimentu imala nešto veći sadržaj šećera i dala 9,88 l rakije od 40% vol. na 100 kg ploda, dok je Vranjska dala 9,44 l.

Razlika u alkoholnom randmanu nije velika.

Konačan kvalitet dunjevače zavisi i od:

• zrelosti ploda
• aromatskog potencijala
• fermentacije
• selekcije kvasca
• temperature
• destilacije
• odvajanja frakcija.

Zato količina dobijenog alkohola nije isto što i senzorni kvalitet rakije.

Vranjska kao oprašivač Leskovačke

U Srbiji je Vranjska tradicionalno sadjena uz Leskovačku.

Savremena naučna literatura i dalje navodi Vranjsku kao najzastupljeniju prateću sortu u zasadima Leskovačke. Istovremeno, istraživanje samooplodnosti pokazalo je da su obe sorte sposobne za samooplodnju.

Njihova kombinacija ipak ima praktičnu vrednost jer otvoreno oprašivanje daje veće zametanje plodova nego striktno samooprašivanje.

Dakle, Vranjska jeste samooplodna, ali prisustvo drugog kompatibilnog genotipa može doprineti stabilnijoj oplodnji.

Čuvanje Vranjske dunje

Vranjska nema najbolju sposobnost dugog čuvanja među dunjama.

Još stari pomološki izvori navode da meso Vranjske tokom čuvanja relativno brzo gubi sočnost i da se plod zato manje uspešno čuva od Leskovačke. Savremeno istraživanje hladnog skladištenja osam sorti dalo je sličan zaključak.

Plodovi su čuvani od 15. oktobra do 15. marta na 0–2 °C. Kod Vranjske je tokom skladištenja gubitak rastvorljivih suvih materija iznosio 9,9%, što je bilo među većim promenama u proučavanom sortimentu. Kao najbolje sorte za čuvanje izdvojene su Leskovačka i Trijumf.

Pravovremena berba je važna

Dunja nastavlja intenzivno da menja hemijski sastav neposredno pred berbu.

Prerana berba može smanjiti:

• masu ploda
• šećere
• aromu
• sposobnost čuvanja.

Prekasna berba povećava rizik od opadanja i truleži tokom skladištenja.

Kod Vranjske je ovaj balans naročito važan jer deo njenog kvaliteta za preradu počiva na aromi potpuno zrelog ploda, dok predugo čuvanje može dovesti do gubitka sočnosti i mirisa.

Bakteriozna plamenjača

Jedna od najvažnijih bolesti dunje je bakteriozna plamenjača koju izaziva Erwinia amylovora.

Za Vranjsku je ovde veoma važno ispraviti često ponavljanu tvrdnju da je izrazito otporna na Erwiniju. Fitopatološka istraživanja u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji navode i Leskovačku i Vranjsku među veoma osetljivim sortama dunje prema Erwinia amylovora.

Savremeni pregled problema proizvodnje dunje u Srbiji takođe upravo veliku osetljivost dunje prema bakterioznoj plamenjači navodi kao jedan od glavnih faktora koji ograničavaju proizvodnju.

Vranjsku zato nije opravdano predstavljati kao sortu otpornu na bakterioznu plamenjaču.

Zašto postoje suprotni navodi o Erwiniji?

U komercijalnim i popularnim izvorima mogu se pronaći i tvrdnje da je Vranjska otpornija od Leskovačke.

Međutim, podaci iz stručne fitopatološke literature pokazuju da su obe sorte veoma osetljive.

Razlike koje voćari primećuju na pojedinačnim lokalitetima mogu nastati zbog:

• starosti stabla
• bujnosti
• količine azotne ishrane
• vremenskih uslova
• momenta infekcije
• intenziteta inokuluma
• načina zaštite.

To nije isto što i genetički potvrđena otpornost sorte.

Monilija i smotavci ploda

Regionalni pomološki izvori za Vranjsku navode osetljivost prema moniliji i smotavcima ploda.

Posebno oštećenja ploda imaju veliki značaj kod krupne dunje.

Svako mehaničko ili insektno oštećenje predstavlja potencijalno mesto kroz koje mogu prodreti mikroorganizmi i započeti truljenje.

Za plod namenjen rakiji zdravstveno stanje je takođe veoma važno, jer neželjene mikrobiološke promene pre fermentacije mogu menjati kvalitet budućeg destilata.

Vranjska u odnosu na Leskovačku

Vranjska i Leskovačka decenijama predstavljaju dve ključne domaće dunje.

Osnovne razlike su veoma jasne. Vranjska ima:

• izdužen, kruškolik plod
• potencijalno veoma veliku krupnoću
• snažnije stablo
• veliki rodni potencijal
• više kamenih ćelija
• nešto grublju strukturu mesa.

Leskovačka ima:

• jabučastiji plod
• finije i kvalitetnije meso
• manje kamenih ćelija
• bolju sposobnost čuvanja
• u kontrolisanim ogledima nešto veći sadržaj šećera i alkoholni randman.

U proizvodnji rakije obe imaju značaj, ali njihov pomološki profil nije isti.

Vranjska danas

Vranjska je i dalje jedno od najprepoznatljivijih imena srpskog dunjarstva.

Savremena domaća literatura navodi Leskovačku i Vranjsku kao dominantne sorte u tradicionalnom srpskom sortimentu dunje.

Posebnu vrednost Vranjske danas čine:

• domaće poreklo i tradicija
• velika rodnost
• krupan plod
• prepoznatljiv kruškolik oblik
• značaj u mešovitim zasadima
• konkretno potvrđen potencijal za proizvodnju dunjevače.

Zbog svega toga Vranjska dunja ostaje jedna od najvažnijih sorti za razumevanje srpske dunje i domaće rakije od dunje.

Najvažnije karakteristike Vranjske dunje

• Vrsta: Cydonia oblonga Mill.
• Naziv: Vranjska dunja
• Tradicionalni naziv: Dunjac
• Status: stara domaća sorta Srbije
• Istorijska veza: područje Vranja i sliv Južne Morave
• Precizno genetičko poreklo: nije dokumentovano
• Zvanični status u Srbiji: nalazi se u Registru priznatih sorti
• Portugalska dunja: nije isto što i Vranjska prema savremenim ogledima
• Stablo: snažno, tradicionalno opisivano kao bujno
• List: velik i širok
• Rodnost: dobra
• Prosečan rod u četvorogodišnjem ogledu: 42,5 kg po stablu
• Prosečan prinos u istom ogledu: 31,5 t/ha
• Efikasnost rodnosti: 0,49 kg/cm², najviša među ispitivanim sortama
• Cvetanje: srednje kasno do kasno
• Samooplodnost: samooplodna
• Konačno zametanje pri samooprašivanju: 9,86%
• Konačno zametanje pri otvorenom oprašivanju: 16,21%
• Tradicionalna prateća sorta: Leskovačka
• Plod: krupan do veoma krupan
• Oblik: izdužen i kruškolik
• Prosečna masa u ogledu iz 2018: 311,7 g
• Maksimalna masa pojedinačnih plodova prema staroj pomologiji: može preći 1 kg, izuzetno i 1,5 kg
• Dužina ploda u ogledu: 91,8 mm
• Širina: 85,0 mm
• Indeks oblika: 1,08
• Pokožica: zlatnožuta, maljava
• Meso: bledožuto do žuto
• Tekstura: relativno gruba i sunđerasta
• Kamene ćelije: izraženije prisutne
• Čvrstina mesa u jednom ogledu: 6,6 kg/cm²
• Rastvorljive suve materije: 15,20%
• Ukupni šećeri: 8,34%
• Invertni šećeri: 7,41%
• Saharoza: 0,88%
• Ukupne kiseline: 0,71%
• Sazrevanje: oktobar, tradicionalno relativno kasno
• Od punog cvetanja do tehnološke zrelosti: približno 160–170 dana
• Glavna namena: prerada
• Rakija: veoma dobra tehnološka pogodnost
• Alkoholni randman u kontrolisanom ogledu: 9,44 l rakije od 40% vol. na 100 kg ploda
• Čuvanje: slabije od Leskovačke; pri dužem skladištenju gubi deo sočnosti i suvih materija
• Bakteriozna plamenjača: veoma osetljiva prema stručnim fitopatološkim istraživanjima
• Savremeni značaj: jedna od najvažnijih tradicionalnih sorti dunje Srbije

Česta pitanja o Vranjskoj dunji

Da li je Vranjska dunja srpska sorta?

Da. Smatra se starom domaćom sortom Srbije.

Da li zaista potiče iz Vranja?

Naziv i istorijsko širenje snažno su povezani sa Vranjem i slivom Južne Morave. Međutim, nema pouzdane dokumentacije koja bi dokazala tačan nastanak sorte na konkretnoj lokaciji u Vranju.

Kako se još zove Vranjska dunja?

Dunjac.

Da li je Vranjska isto što i Portugalska dunja?

Ne. Iako ih je deo stare literature poistovećivao, savremeni ogledi Vranjsku i Portugal ispituju kao zasebne sorte sa različitim osobinama.

Da li je Vranjska samooplodna?

Da. Kontrolisana istraživanja Univerziteta u Beogradu svrstala su je među samooplodne sorte.

Da li ipak koristi od druge sorte u zasadu?

Da. Konačno zametanje bilo je više pri otvorenom oprašivanju nego pri samooprašivanju.

Da li Vranjska ima sterilan polen?

Savremeni naučni podaci to ne potvrđuju. Sopstveni polen Vranjske uspešno je oplodio cvetove i doveo do značajnog zametanja plodova.

Da li je dobar oprašivač za Leskovačku?

Tradicionalno se veoma često koristi zajedno sa Leskovačkom i predstavlja najzastupljeniju prateću sortu u domaćim zasadima.

Koliko je krupan plod?

Može biti veoma krupan. U kontrolisanom ogledu prosečna masa bila je 311,7 g, dok stara pomologija beleži pojedinačne plodove teže od jednog kilograma.

Zašto postoje podaci od 300 g do preko jednog kilograma?

Zato što prosečna masa i maksimalna masa pojedinačnog ploda nisu isto. Rodno opterećenje, voda, zemljište i klima veoma snažno menjaju krupnoću dunje.

Kakvog je oblika?

Kruškolikog, izduženog i često nepravilnog oblika.

Kakvo je meso?

Žućkasto, relativno grubo i sunđerasto, sa više kamenih ćelija nego kod Leskovačke.

Kada sazreva?

Tokom oktobra, a tradicionalno se često bere relativno kasno.

Koliko ima šećera?

U eksperimentu iz 2018. ukupni šećeri iznosili su 8,34%, uz 15,20% rastvorljivih suvih materija.

Da li je Vranjska dobra za rakiju?

Da. U kontrolisanom ogledu imala je veoma dobar alkoholni randman.

Koliko rakije daje 100 kg Vranjske dunje?

U jednom naučnom eksperimentu 100 kg ploda dalo je količinu alkohola ekvivalentnu približno 9,44 litra rakije jačine 40% vol.

Da li je to fiksan randman?

Ne. Zavisi od zrelosti, sadržaja šećera, fermentacije i efikasnosti destilacije.

Da li daje više rakije od Leskovačke?

U pomenutom eksperimentu ne. Leskovačka je dala 9,88 l/100 kg, a Vranjska 9,44 l/100 kg.

Da li je Vranjska dobra za čuvanje?

Može se čuvati, ali nije među najboljim sortama za dugo skladištenje. Stara i savremena istraživanja ukazuju da tokom čuvanja gubi sočnost i deo rastvorljivih materija brže od Leskovačke.

Da li je otporna na Erwiniju?

Ne treba je smatrati otpornom. Domaća fitopatološka istraživanja svrstavaju Vranjsku i Leskovačku među veoma osetljive sorte prema bakterioznoj plamenjači.

Za šta se još koristi?

Za džemove, pekmeze, marmelade, kompote, slatko, sokove, žele i druge proizvode od dunje.