Anis

Anis latinski Pimpinella anisum je jednogodišnja začinska i lekovita biljka iz porodice štitarki, poznata po svom karakterističnom, slatkastom mirisu i ukusu sličnom liciderskom korenu. Njegova upotreba je duboko ukorenjena u narodnoj medicini, kulinarstvu i industriji pića.

Biljka i izgled: Biljka naraste do 50–70 cm visine. Ima uspravnu, žlebastu stabljiku i perasto podeljene listove, donji su zaobljeniji, a gornji uski i rascepljeni. Cvetovi su sitni, beličasti, skupljeni u štitaste cvetove. Plod je mali, rebrast, jajast, sivkasto-zelen, poznat kao anisovo seme.

Miris i ukus: Plod anisa ima intenzivan, prijatan, slatkast i topao miris koji podseća na sladić. Ukus je aromatičan, blago sladak i osvežavajući.

Upotreba: Koristi se plod, samleven ili ceo, u čajevima, likerima, rakijama (najpoznatiji ouzo, sambuca, pastis), kolačima, hlebu i pecivima. Eterično ulje anisa koristi se u farmaciji, parfemskoj i kozmetičkoj industriji, kao i u aromaterapiji.

Lekovita svojstva: Deluje protiv gasova, protiv grčeva, olakšava iskašljavanje i blago sedativno. Pomaže kod nadimanja, problema sa varenjem, kašlja, bronhitisa i nervne napetosti. Često se koristi u čajevima za decu kod grčeva i gasova.

Uslovi gajenja: Zahteva tople, sunčane lokacije i rastresita, plodna i dobro drenirana tla. Ne podnosi hladnoću i vlagu. Seje se direktno u zemlju u proleće, a bere se kada seme sazri i postane sivozeleno.

Rasprostranjenost: Poreklom iz istočnog Mediterana i jugozapadne Azije, danas se uzgaja širom sveta, naročito u južnoj Evropi, Indiji, Bliskom Istoku i severnoj Africi.

Ukratko: Anis je aromatična biljka bogate tradicije, prepoznatljivog slatkog ukusa i brojnih blagotvornih svojstava. Koristi se u kulinarstvu, farmaciji i proizvodnji pića, posebno zbog svog umirujućeg i digestivnog dejstva.