GINfinity Citrus 0,5L

Anis

Anis latinski Pimpinella anisum je jednogodišnja začinska i lekovita biljka iz porodice štitarki, poznata po svom karakterističnom, slatkastom mirisu i ukusu sličnom liciderskom korenu. Njegova upotreba je duboko ukorenjena u narodnoj medicini, kulinarstvu i industriji pića.

Biljka i izgled: Biljka naraste do 50–70 cm visine. Ima uspravnu, žlebastu stabljiku i perasto podeljene listove, donji su zaobljeniji, a gornji uski i rascepljeni. Cvetovi su sitni, beličasti, skupljeni u štitaste cvetove. Plod je mali, rebrast, jajast, sivkasto-zelen, poznat kao anisovo seme.

Miris i ukus: Plod anisa ima intenzivan, prijatan, slatkast i topao miris koji podseća na sladić. Ukus je aromatičan, blago sladak i osvežavajući.

Upotreba: Koristi se plod, samleven ili ceo, u čajevima, likerima, rakijama (najpoznatiji ouzo, sambuca, pastis), kolačima, hlebu i pecivima. Eterično ulje anisa koristi se u farmaciji, parfemskoj i kozmetičkoj industriji, kao i u aromaterapiji.

Lekovita svojstva: Deluje protiv gasova, protiv grčeva, olakšava iskašljavanje i blago sedativno. Pomaže kod nadimanja, problema sa varenjem, kašlja, bronhitisa i nervne napetosti. Često se koristi u čajevima za decu kod grčeva i gasova.

Uslovi gajenja: Zahteva tople, sunčane lokacije i rastresita, plodna i dobro drenirana tla. Ne podnosi hladnoću i vlagu. Seje se direktno u zemlju u proleće, a bere se kada seme sazri i postane sivozeleno.

Rasprostranjenost: Poreklom iz istočnog Mediterana i jugozapadne Azije, danas se uzgaja širom sveta, naročito u južnoj Evropi, Indiji, Bliskom Istoku i severnoj Africi.

Ukratko: Anis je aromatična biljka bogate tradicije, prepoznatljivog slatkog ukusa i brojnih blagotvornih svojstava. Koristi se u kulinarstvu, farmaciji i proizvodnji pića, posebno zbog svog umirujućeg i digestivnog dejstva.

Kardamom

Kardamom (Elettaria cardamomum) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice đumbirovki (Zingiberaceae). Njene aromatične kapsule i semenke koriste se kao začin u jelima, poslasticama i različitim napicima.

Biljka i izgled: Kardamom razvija podzemni rizom iz kojeg izrastaju visoki lisnati izdanci. Listovi su dugi i uski, dok se cvasti razvijaju pri osnovi biljke. Plod je mala kapsula, najčešće zelenkasta dok je sveža, sa brojnim sitnim tamnim semenkama.

Miris i ukus: Semenke kardamoma imaju intenzivan i prepoznatljiv miris. Aroma je sveža, začinska i blago citrusna, dok je ukus topao, aromatičan i blago pikantan. Konkretan profil zavisi i od kvaliteta, svežine i načina čuvanja začina.

Upotreba: Kardamom se koristi u slatkim i slanim jelima, kolačima, desertima, začinskim mešavinama, kafi i čajevima. Zbog intenzivne arome dovoljne su male količine. Koristi se i za dobijanje etarskog ulja i kao aromatična sirovina u prehrambenoj i parfemskoj industriji.

Sastav: Kapsule i semenke sadrže etarsko ulje sa brojnim isparljivim jedinjenjima koja određuju karakterističnu aromu kardamoma. Njihov sastav može da varira u zavisnosti od porekla biljke, zrelosti sirovine i načina prerade.

Poreklo i gajenje: Prirodno poreklo kardamoma vezano je za jugozapadnu Indiju. Biljci odgovaraju topli i vlažni uslovi, a danas se gaji i u drugim tropskim područjima.

Ukratko: Kardamom je izrazito aromatičan začin prepoznatljiv po svežem, toplom i blago citrusnom karakteru. Koristi se u kulinarstvu i napicima, kao i za aromatizovanje različitih prehrambenih proizvoda.

Kleka

Kleka (Juniperus communis L.) je zimzelena žbunasta ili drvenasta vrsta iz porodice čempresa (Cupressaceae). Prepoznatljiva je po oštrim igličastim listovima i tamnoplavim šišarkama bobičastog izgleda, koje se koriste kao začinska i aromatična sirovina.

Biljka i izgled: Kleka najčešće raste kao razgranat žbun, ali može razviti i formu manjeg drveta. Listovi su kruti, igličasti i zašiljeni. Ženske šišarke su mesnate, okruglaste i u zrelosti modroplave do gotovo crne boje. Za njihovo sazrevanje potrebno je više od jedne vegetacione sezone.

Miris i ukus: Zrele šišarke imaju intenzivan, smolast i balzamičan miris. Ukus je aromatičan, začinski i blago gorak. Karakteristična aroma potiče od etarskog ulja i drugih isparljivih jedinjenja prisutnih u biljnom materijalu.

Upotreba: Kleka se koristi kao začin i aromatična sirovina, a posebno mesto ima u proizvodnji jakih alkoholnih pića. U Srbiji je i zakonska definicija džina vezana za aromatizovanje alkohola bobicama vrste Juniperus communis, pri čemu aroma kleke mora da bude dominantna.

Osim u džinu, kleka se može koristiti i za aromatizovanje drugih alkoholnih pića i likera. Konačan aromatski profil zavisi od količine sirovine, načina ekstrakcije ili destilacije i drugih korišćenih biljaka.

Stanište: Kleka dobro podnosi hladnoću i može da raste na siromašnim, kamenitim i dobro dreniranim zemljištima. Česta je na otvorenim i osunčanim terenima, uključujući brdska i planinska područja.

Rasprostranjenost: Juniperus communis je široko rasprostranjen u Evropi, severnoj Aziji i Severnoj Americi. Prisutan je i u Srbiji, gde se javlja u različitim žbunastim i šumskim zajednicama, naročito u brdskim i planinskim predelima.

Ukratko: Kleka je izrazito aromatična biljna sirovina prepoznatljiva po smolastom i začinskom karakteru. Posebno je značajna u proizvodnji džina i drugih alkoholnih pića aromatizovanih klekom.

Limeta

Limeta (Citrus aurantiifolia) je zimzelena citrusna biljka poznata po sitnim, veoma kiselim i aromatičnim plodovima. Često se koristi u kulinarstvu i pićima zbog izražene svežine i karakteristične citrusne arome.

Biljka i plod: Limeta raste kao manje drvo ili žbun. Ima tamnozelene listove i bele, mirisne cvetove.

Plod je manji od limuna i najčešće okruglast do blago ovalan. Pokožica je zelena, ali tokom sazrevanja može postati žućkasta. Meso je sočno i izrazito kiselo.

Miris i ukus: Limeta ima intenzivan i svež citrusni miris. Sok je izrazito kiseo, dok pokožica može doprineti i blagoj gorčini.

Najviše arome nalazi se u kori, gde su prisutna brojna isparljiva jedinjenja karakteristična za citruse.

Upotreba: Sok i kora limete koriste se u jelima, marinadama, poslasticama i različitim napicima. Limeta je čest sastojak koktela, likera i drugih aromatizovanih alkoholnih pića.

Od kore se mogu dobijati i aromatični ekstrakti i etarsko ulje, koji imaju primenu u prehrambenoj, kozmetičkoj i parfemskoj industriji.

Gajenje: Limeti odgovaraju topli i osunčani uslovi. Osetljiva je na niske temperature, pa se prvenstveno gaji u tropskim i suptropskim područjima. U hladnijim krajevima može se uzgajati u zaštićenim uslovima ili posudama.

Poreklo i rasprostranjenost: Poreklo vrste vezuje se za područje južne i jugoistočne Azije. Danas se limeta gaji u brojnim toplim oblastima sveta.

Ukratko: Limeta je aromatičan citrus izrazito kiselog i osvežavajućeg ukusa. Sok i kora koriste se u kulinarstvu, koktelima, likerima i drugim aromatizovanim proizvodima.

Ruzmarin

Ruzmarin (Salvia rosmarinus, sin. Rosmarinus officinalis) je zimzeleni aromatični žbun iz porodice usnatica (Lamiaceae). Prepoznatljiv je po uskim listovima i intenzivnom mirisu, a koristi se kao začin, aromatična sirovina i za dobijanje etarskog ulja.

Biljka i izgled: Ruzmarin razvija razgranate, vremenom odrvenele stabljike. Listovi su uski i kožasti, tamnozeleni sa gornje i svetliji sa donje strane.

Cvetovi su sitni, najčešće plavi do ljubičasti. Mogu biti i beli ili ređe ružičasti.

Miris i ukus: Ruzmarin ima snažan, svež i biljni miris, sa smolastim i balzamičnim tonovima. Ukus je intenzivan, blago gorak i začinski.

Njegova aroma potiče prvenstveno od etarskog ulja. Institut „Dr Josif Pančić“ među njegovim značajnim sastojcima navodi kamfor, cineol i pinen.

Upotreba: Sveži i sušeni listovi koriste se kao začin za meso, ribu, povrće, peciva i druga jela. Zbog snažne arome ruzmarin se obično dodaje u manjim količinama.

Koristi se i za aromatizovanje pojedinih likera i drugih biljnih alkoholnih pića. Njegovi listovi i cvetovi mogu biti deo biljnih mešavina koje se maceriraju ili destilišu u alkoholu.

Etarsko ulje: Iz nadzemnih delova ruzmarina dobija se etarsko ulje intenzivnog mirisa. Koristi se u parfimeriji, kozmetici i različitim aromatičnim proizvodima.

Gajenje: Ruzmarinu odgovaraju sunčani položaji i zemljišta koja dobro odvode višak vode. Dobro podnosi sušne periode, dok mu dugotrajno zadržavanje vlage u zemljištu ne odgovara.

Poreklo i rasprostranjenost: Ruzmarin prirodno raste u mediteranskom području. Danas se široko gaji i van svog prirodnog areala kao začinska, aromatična i ukrasna biljka. U kontinentalnom delu Srbije takođe se gaji.

Ukratko: Ruzmarin je mediteranska aromatična biljka intenzivnog, biljnog i smolastog mirisa. Koristi se u kulinarstvu, aromatizovanim pićima i za proizvodnju etarskog ulja.