Crna Ribizla

Crna ribizla latinski Ribes nigrum je listopadni grm, poznat po tamnim, aromatičnim bobicama bogatim vitaminima i antioksidansima. Cenjena je i u ishrani i u fitoterapiji zbog svojih brojnih korisnih svojstava.

Biljka i izgled: Raste kao žbun visine 1–2 metra. Ima trodelne, nazubljene listove intenzivnog mirisa, naročito kada se protrljaju. Cvetovi su sitni, zelenkasto-žuti do crvenkasti, a plodovi su male, sjajne, crne bobice s karakterističnim mirisom i jakim ukusom.

Miris i ukus: Bobice imaju jak, specifičan, blago opor i zemljast miris. Ukus im je kiselkast, osvežavajuć, intenzivan, sa voćnom dubinom. Listovi takođe imaju izražen aromatičan miris i koriste se za čajeve.

Upotreba: Plodovi se koriste sveži ili za izradu sokova, džemova, sirupa, vina, likera i čajeva. Sušeni listovi koriste se za biljne čajeve sa blagim diuretičnim i protivupalnim dejstvom. Često se koristi i kao dodatak u voćnim mešavinama.

Lekovita svojstva: Crna ribizla je izuzetno bogata vitaminom C, antocijaninima, flavonoidima i gama-linolenskom kiselinom. Deluje antioksidativno, protivupalno, jača imunitet, povoljno utiče na zdravlje krvnih sudova, smanjuje simptome alergija i pomaže kod reumatskih tegoba.

Uslovi gajenja: Uspeva u umerenoj klimi, na vlažnim i humusnim zemljištima. Zahteva sunčane ili polusenovite pozicije i redovno zalivanje. Otporna je na hladnoću i može se uspešno gajiti u baštama i manjim zasadima.

Rasprostranjenost: Poreklom iz severne Evrope i Azije, danas se gaji širom Evrope, Rusije i delova Severne Amerike. U Srbiji je prisutna u voćnjacima i kao samonikla biljka.

Ukratko: Crna ribizla je nutritivno bogato bobičasto voće sa snažnim antioksidativnim dejstvom. Koristi se u ishrani i tradicionalnoj medicini za jačanje imuniteta, zaštitu krvnih sudova i ublažavanje zapaljenskih procesa.