Juni 93 Gin Red & Black Currant 0,7L

Crna Ribizla

Crna ribizla (Ribes nigrum) je bobičasto voće prepoznatljivo po tamnim plodovima i intenzivnoj, karakterističnoj aromi. Zbog izraženog ukusa koristi se i u proizvodnji likera, voćnih destilata i drugih alkoholnih pića.

Biljka i izgled: Raste u obliku listopadnog žbuna. Plodovi su sitne, tamne do gotovo crne bobice, sakupljene u grozdove. Aromatična jedinjenja prisutna su i u plodovima i u listovima biljke.

Miris i ukus: Crna ribizla ima snažan i lako prepoznatljiv voćni miris. Ukus ploda je izraženo kiselkast, uz karakteristične voćne, zelene i biljne tonove koji mogu da variraju između sorti i stepena zrelosti.

Korišćenje: Plodovi se koriste za sokove, džemove, sirupe i druge prerađevine, ali i za proizvodnju alkoholnih pića. U likerima i destilatima crna ribizla može doprineti intenzivnom voćnom karakteru i prepoznatljivoj aromi.

Aroma u alkoholnim pićima: Aromatski profil crne ribizle veoma je složen i obuhvata veliki broj isparljivih jedinjenja. Fermentacija i način prerade mogu dodatno menjati njihov odnos, pa se karakter gotovog pića razlikuje u zavisnosti od tehnologije proizvodnje.

Uslovi gajenja: Crnoj ribizli odgovara umerena klima i zemljište sa dovoljno vlage i organske materije. Dobro podnosi niske temperature, dok na kvalitet i rod utiču sorta, položaj i uslovi gajenja.

Rasprostranjenost: Crna ribizla gaji se u brojnim evropskim zemljama, a prisutna je i u Srbiji. Domaća istraživanja obuhvataju i srpsku sortu Čačanska crna.

Ukratko: Crna ribizla je aromatično bobičasto voće intenzivnog kiselkastog ukusa koje se koristi i u likerima i voćnim destilatima. Gotovom piću može dati izražen i lako prepoznatljiv voćni karakter.

Crvena Ribizla

Crvena ribizla (Ribes rubrum) je bobičasto voće poznato po sitnim crvenim plodovima, izraženoj kiselosti i osvežavajućem voćnom karakteru. Koristi se i u proizvodnji likera i drugih alkoholnih pića.

Biljka i izgled: Raste kao listopadni žbun. Plodovi su sitne, sjajne crvene bobice, najčešće raspoređene u grozdovima, sa sočnim mesom i karakterističnim kiselkastim ukusom.

Miris i ukus: Crvena ribizla ima izraženu svežinu i kiselkast ukus, uz blagu prirodnu slatkoću. Aroma je voćna i obično manje intenzivna nego kod crne ribizle.

Korišćenje: Plodovi se koriste za sokove, džemove, želee i druge prerađevine. U likerima i drugim alkoholnim pićima crvena ribizla može doprineti izraženoj voćnosti, svežini i karakterističnom kiselkastom utisku.

Sastav ploda: Crvena ribizla sadrži prirodne šećere, organske kiseline, pigmente i druga biljna jedinjenja. Njihov odnos zavisi od sorte, stepena zrelosti i uslova gajenja.

Uslovi gajenja: Odgovara joj umerena klima i zemljište koje ima dovoljno vlage, ali ne zadržava višak vode. U Srbiji se gaji na znatno manjim površinama od vodećih jagodastih vrsta.

Rasprostranjenost: Crvena ribizla je evropska voćna vrsta koja se gaji u brojnim zemljama umerenog klimata. Prisustna je i u Srbiji, uglavnom u manjim zasadima i baštama.

Ukratko: Crvena ribizla je voće izražene kiselosti i svežeg voćnog karaktera. U likerima i drugim alkoholnim pićima može dati prepoznatljivu aromu i naglašenu voćnu svežinu.

Kleka

Kleka (Juniperus communis L.) je zimzelena žbunasta ili drvenasta vrsta iz porodice čempresa (Cupressaceae). Prepoznatljiva je po oštrim igličastim listovima i tamnoplavim šišarkama bobičastog izgleda, koje se koriste kao začinska i aromatična sirovina.

Biljka i izgled: Kleka najčešće raste kao razgranat žbun, ali može razviti i formu manjeg drveta. Listovi su kruti, igličasti i zašiljeni. Ženske šišarke su mesnate, okruglaste i u zrelosti modroplave do gotovo crne boje. Za njihovo sazrevanje potrebno je više od jedne vegetacione sezone.

Miris i ukus: Zrele šišarke imaju intenzivan, smolast i balzamičan miris. Ukus je aromatičan, začinski i blago gorak. Karakteristična aroma potiče od etarskog ulja i drugih isparljivih jedinjenja prisutnih u biljnom materijalu.

Upotreba: Kleka se koristi kao začin i aromatična sirovina, a posebno mesto ima u proizvodnji jakih alkoholnih pića. U Srbiji je i zakonska definicija džina vezana za aromatizovanje alkohola bobicama vrste Juniperus communis, pri čemu aroma kleke mora da bude dominantna.

Osim u džinu, kleka se može koristiti i za aromatizovanje drugih alkoholnih pića i likera. Konačan aromatski profil zavisi od količine sirovine, načina ekstrakcije ili destilacije i drugih korišćenih biljaka.

Stanište: Kleka dobro podnosi hladnoću i može da raste na siromašnim, kamenitim i dobro dreniranim zemljištima. Česta je na otvorenim i osunčanim terenima, uključujući brdska i planinska područja.

Rasprostranjenost: Juniperus communis je široko rasprostranjen u Evropi, severnoj Aziji i Severnoj Americi. Prisutan je i u Srbiji, gde se javlja u različitim žbunastim i šumskim zajednicama, naročito u brdskim i planinskim predelima.

Ukratko: Kleka je izrazito aromatična biljna sirovina prepoznatljiva po smolastom i začinskom karakteru. Posebno je značajna u proizvodnji džina i drugih alkoholnih pića aromatizovanih klekom.