Smokva

Smokva latinski Ficus carica je listopadno drvo ili grm iz porodice dudova, poznato po svojim slatkim, sočnim plodovima i dugoj istoriji uzgoja u mediteranskim i toplim krajevima.

Biljka i izgled: Smokva raste kao niže drvo, visine 3–8 metara. Ima krupne, dlanasto režnjevite listove grube teksture. Cveta neupadljivo unutar ploda, a ono što zovemo „plodom“ je zapravo zadebljali cvet koje u sebi sadrži mnoštvo sitnih cvetova. Plodovi su okruglasti a više kruškoliki, spolja zeleni, ljubičasti ili tamnosmeđi, a iznutra mesnati, slatki i sa sitnim semenima.

Miris i ukus: Zreli plodovi imaju bogat, sladak i blago medast miris. Ukus im je veoma sladak, sočan, sa blagim voćnim i orašastim tonovima.

Upotreba: Smokve se jedu sveže, sušene, ili prerađene u džemove, sirupe, slatka, kolače i rakije. Suve smokve se često koriste u čajevima i kao prirodan zaslađivač. Listovi se u narodnoj medicini koriste za čajeve i obloge.

Lekovita svojstva: Smokva je bogata vlaknima, prirodnim šećerima, kalcijumom, kalijumom, magnezijumom i antioksidansima. Poboljšava varenje, deluje blago laksativno, snižava krvni pritisak i holesterol, jača kosti i osnažuje organizam. Listovi imaju antidiabetička i protivupalna svojstva.

Uslovi gajenja: Voli tople, sunčane i suve klimatske uslove. Uspeva na kamenitom i slabije plodnom tlu, otporna je na sušu, ali ne podnosi jake mrazeve.

Rasprostranjenost: Poreklom je iz zapadne Azije i istočnog Mediterana. Danas se široko gaji u mediteranskim zemljama, uključujući i južne krajeve Srbije i Balkana.

Ukratko: Smokva je drevno voće blagih, hranljivih i lekovitih svojstava. Cenjena zbog svog slatkog ukusa, koristi se u ishrani i narodnoj medicini kao prirodna podrška varenju, jačanju kostiju i opštem zdravlju.