Manufaktura Spasić Milica 0,7L

Glog

Glog (Crataegus spp.) je rod listopadnih žbunova i manjih stabala iz porodice ruža (Rosaceae). U Srbiji samoniklo raste više vrsta gloga, a među njima je i obični glog (Crataegus monogyna), čiji se plodovi tradicionalno koriste i za preradu.

Biljka i plod: Glog može da raste kao snažno razgranat žbun ili manje drvo. Grane su često trnovite, listovi režnjeviti, a cvetovi beli ili blago ružičasti. Plodovi, poznati kao gloginje, sitni su i kod običnog gloga crvene boje. Sazrevaju krajem leta i početkom jeseni.

Ukus: Osobine ploda razlikuju se među vrstama gloga i u zavisnosti od stepena zrelosti. Gloginje imaju mesnat deo ploda i koriste se kao samoniklo šumsko voće, uglavnom nakon prerade.

Glog u rakiji i likerima: Upotreba gloginja u alkoholnim pićima zabeležena je i u Srbiji. Etnobotaničko istraživanje sprovedeno u Pirotskom okrugu beleži tradicionalnu pripremu likera, kao i domaćeg alkoholnog pića nazvanog rakija, od plodova običnog gloga (Crataegus monogyna).

Kod proizvoda dobijenih fermentacijom i destilacijom osobine svežeg ploda ne prenose se automatski na gotov destilat. Njegov miris i ukus zavise i od zrelosti sirovine, fermentacije, načina destilacije i eventualnih kasnijih postupaka obrade.

Rasprostranjenost: Glog je prisutan u Srbiji kao samonikla biljka. U istraživanju Pirotskog okruga zabeležene su vrste Crataegus monogyna, Crataegus laevigata i Crataegus pentagyna, koje rastu kao šumske voćkarice i tradicionalno se koriste na različite načine.

Ukratko: Plodovi gloga imaju dugu tradiciju prerade, a u pojedinim krajevima Srbije koriste se i za pripremu likera i rakije. U alkoholnim proizvodima glog se zato pojavljuje kao specifična voćna sirovina domaćeg porekla.

Nar

Nar (Punica granatum L.) je listopadni žbun ili manje drvo iz porodice Lythraceae. Poznat je po krupnim plodovima sa brojnim sočnim zrncima, koja mogu imati sladak, kiselkast ili slatko-kiseo ukus.

Biljka i plod: Nar najčešće raste kao razgranat žbun ili manje drvo. Ima sjajne zelene listove i upečatljive crvene do narandžastocrvene cvetove.

Plod je okruglast, sa čvrstom i kožastom korom. Boja može da varira od žućkaste do intenzivno crvene, u zavisnosti od sorte.

Unutar ploda nalaze se brojne semenke. Svaka je okružena sočnim omotačem, odnosno arilusom, koji predstavlja jestivi deo nara.

Ukus: Ukus nara može značajno da se razlikuje među sortama. Postoje veoma slatki, slatko-kiseli i izrazito kiseli tipovi.

Sočni deo ploda ima osvežavajući voćni karakter, dok intenzitet arome i kiselosti zavisi od sorte i stepena zrelosti.

Korišćenje: Nar se jede svež, a koristi se i za proizvodnju sokova, sirupa, džemova i drugih voćnih proizvoda.

Plod može da se koristi i u proizvodnji vina, likera i drugih alkoholnih pića. Domaća stručna literatura potvrđuje njegovu primenu u prehrambenoj industriji i proizvodnji pića.

Sastav: Plod nara sadrži prirodne šećere, organske kiseline i različita fenolna jedinjenja. Njihova količina zavisi od sorte, dela ploda, zrelosti i uslova proizvodnje.

Zbog toga nije opravdano svakom proizvodu od nara automatski pripisivati zdravstvene efekte samo na osnovu sastava svežeg ploda.

Gajenje: Nar najbolje uspeva na toplim i osunčanim položajima. Odgovaraju mu dobro drenirana zemljišta, a posebno je prilagođen područjima sa toplim i suvim letima.

Poreklo i rasprostranjenost: Prirodni areal nara prostire se od severoistočne Turske preko Irana i susednih oblasti do zapadnog i severnog Pakistana. Danas se uzgaja u brojnim mediteranskim, suptropskim i drugim toplijim krajevima sveta.

Ukratko: Nar je aromatično i sočno voće čiji ukus može biti od slatkog do izrazito kiselog. Koristi se svež, ali i za sokove, džemove, vina, likere i druge vrste prerade.

Rajnski Rizling

Rajnski rizling (Riesling) je stara bela vinska sorta poreklom iz Nemačke, iz doline Rajne. Jedna je od poznatijih evropskih sorti, a značajno je zastupljena i u vinogradima Srbije.

Grozd i bobica: Grozd je mali, valjkast ili kupast i često zbijen. Bobice su žućkastozelene, a sa sunčane strane mogu dobiti rđaste nijanse. Pokožica je čvrsta, a meso sočno i prijatne arome.

Sazrevanje: Rajnski rizling sazreva u III epohi. Dobro podnosi niske zimske temperature, ali grožđe može biti osetljivo na sivu plesan.

Destilat: Rajnski rizling može da se koristi i za proizvodnju vinskog destilata. Vino od ove sorte destiliše se kako bi se dobio čist destilat od grožđa.

Nije opravdano destilatu automatski pripisivati tipične arome vina od Rajnskog rizlinga. Njegov konačan karakter zavisi od kvaliteta grožđa, fermentacije, načina destilacije i eventualnog odležavanja.

U Srbiji: Rajnski rizling je prisutan u više domaćih vinogradarskih rejona i nalazi se u zvaničnom Registru priznatih sorti. Njegova upotreba u destilatima postoji i u domaćoj proizvodnji.

Ukratko: Ovo je bela sorta grožđa značajno zastupljena u Srbiji. Pored proizvodnje vina, može da se koristi i kao sirovina za kvalitetne vinske destilate.

Sve o sorti Rajnski Rizling

Sauvignon Blanc

Sauvignon Blanc je bela vinska sorta poreklom iz Francuske. Poznata je po izraženom sortnom karakteru, a gaji se i u vinogradarskim područjima Srbije.

Grozd i bobica: Grozd je mali, zbijen i najčešće valjkastog oblika. Bobice su male do srednje veličine, okruglaste i žutozelene.

Pokožica je čvršća, a grožđe sazreva u II epohi.

Destilat: Sauvignon Blanc može da se koristi i kao sirovina za vinski destilat. Istraživanja potvrđuju da se vino od ove sorte može destilisati i dalje sazrevati kao brandy tip destilata.

Tipične arome vina od Sauvignon Blanca ne treba automatski pripisivati destilatu. Njegov karakter zavisi od kvaliteta grožđa, fermentacije, destilacije i eventualnog sazrevanja.

Gajenje: Sorta je vrlo bujna i najbolje rezultate daje kada su rodnost i vegetativni rast pravilno usklađeni. U Srbiji se gaji u područjima sa kontinentalnom klimom.

Rasprostranjenost: Sauvignon Blanc je jedna od međunarodno poznatih belih sorti i široko je zastupljen u Francuskoj i drugim vinogradarskim zemljama. Prisutan je i u Srbiji, uključujući pojedine vinogradarske rejone sa značajnijim površinama pod ovom sortom.

Ukratko: Sauvignon Blanc je francuska bela sorta grožđa koja se prvenstveno koristi za vino, ali može biti i sirovina za proizvodnju vinskog destilata.

Sve o sorti Sauvignon Blanc

Šipak

Šipak, odnosno šipurak (Rosa canina L.), plod je divlje ruže, trnovitog žbuna iz porodice ruža (Rosaceae). Prepoznatljiv je po crvenonarandžastoj boji i slatko-kiselom ukusu, a koristi se za čajeve, džemove i druge vrste prerade.

Biljka i plod: Divlja ruža raste kao razgranat žbun, najčešće do oko tri metra visine. Grane imaju karakteristične povijene trnove, a listovi su složeni i nazubljenih ivica.

Cvetovi su beli do svetloružičasti. Nakon cvetanja razvija se šipurak, najčešće jajastog oblika i crvene do narandžastocrvene boje. U unutrašnjosti se nalaze brojni tvrdi oraščići okruženi sitnim dlačicama.

Ukus i aroma: Zreo šipurak ima blag, voćni miris i karakterističan slatko-kiseo ukus. Njegove osobine zavise od zrelosti ploda i načina prerade.

Korišćenje: Šipurak se najčešće suši za pripremu čajeva ili prerađuje u džemove, pekmeze, sirupe i druge proizvode od voća.

Plod sadrži vitamin C, karotenoide, fenolna jedinjenja, voćne kiseline i druge sastojke čija količina može da varira u zavisnosti od zrelosti i načina obrade.

Sazrevanje: Plodovi sazrevaju tokom jeseni. U domaćim stručnim izvorima berba se najčešće vezuje za septembar i oktobar, kada plodovi dobiju karakterističnu crvenonarandžastu boju.

Stanište: Šipurak se često javlja na rubovima šuma, u žbunjacima, na zapuštenim pašnjacima i pored puteva. Dobro uspeva na otvorenim i osunčanim položajima.

Rasprostranjenost: Rosa canina je rasprostranjena u Evropi, delovima Azije i severnoj Africi. U Srbiji je česta samonikla vrsta.

Ukratko: Šipurak je plod divlje ruže prepoznatljiv po crvenonarandžastoj boji i slatko-kiselom ukusu. Najčešće se koristi za čajeve, džemove, sirupe i druge proizvode od voća.

Smokva

Smokva (Ficus carica L.) je listopadno drvo ili žbun iz porodice dudova (Moraceae). Poznata je po slatkim, sočnim plodovima koji se koriste sveži, sušeni i u različitim vrstama prerade.

Biljka i plod: Smokva najčešće raste kao niže, razgranato drvo ili žbun. Ima krupne, dlanasto režnjevite listove, grube na dodir.

Ono što nazivamo plodom smokve zapravo je posebna mesnata struktura – sikonijum. U njenoj unutrašnjosti razvijaju se brojni sitni cvetovi, a zatim i mali pravi plodovi.

Zrele smokve mogu biti zelene, žućkaste, ljubičaste ili smeđe, u zavisnosti od sorte.

Ukus i aroma: Zrela smokva ima izraženo sladak i voćni ukus. Aroma može imati blage medne i biljne tonove, ali se razlikuje među sortama i zavisi od stepena zrelosti.

Korišćenje: Smokve se jedu sveže ili sušene, a koriste se i za džemove, slatka, sirupe, kolače i druge proizvode.

Pogodne su i za proizvodnju fermentisanih alkoholnih pića, likera i voćnih destilata. Istraživanja potvrđuju da fermentacija i način destilacije značajno utiču na aromu i kvalitet destilata od smokve.

Gajenje: Smokvi odgovaraju topli i osunčani položaji. Dobro uspeva u područjima sa toplim letima, a može da raste na različitim tipovima zemljišta ako nema dugotrajnog zadržavanja vode.

Poreklo i rasprostranjenost: Prirodni areal smokve proteže se od istočnog Mediterana preko zapadne Azije do centralne Azije. Danas se široko gaji u mediteranskim i drugim toplijim područjima sveta.

Smokva se gaji i u Srbiji, a u zvaničnim domaćim dokumentima evidentiran je veći broj sorti ove voćne vrste.

Ukratko: Smokva je slatko i aromatično voće koje se koristi sveže, sušeno i prerađeno. Može biti i sirovina za likere, fermentisana pića i voćne destilate.