Vanila

Vanila latinski Vanilla planifolia je tropska biljka penjačica iz porodice orhideja, cenjena širom sveta zbog svojih aromatičnih mahuna, vanilin štapića. To je jedan od najskupljih i najprepoznatljivijih začina u kulinarstvu i industriji mirisa.

Biljka i izgled: Vanila je višegodišnja puzavica koja raste do 10 metara u dužinu. Ima mesnate stabljike, eliptične listove i krupne, žućkasto-bele cvetove. Plod je duga, uska mahuna (štapić), koja nakon fermentacije razvija karakterističnu aromu. Zrela, fermentisana mahuna je tamna, sjajna, elastična i puna sitnih semenki.

Miris i ukus: Vanila ima bogat, sladak i kremast miris, sa blagim drvenastim i cvetnim tonovima. Ukus je mekan, pun, aromatičan, sa dugotrajnim slatkastim završetkom. Prirodna vanila ima znatno složeniju aromu od sintetičkog vanilina.

Upotreba: Vanila se koristi u poslastičarstvu (sladoledi, kremovi, kolači, čokolade, pudinzi), u pićima (kafa, mlečni napici, likeri), parfimeriji i aromaterapiji. Koristi se u obliku mahuna, ekstrakta, praha i vanilin šećera.

Lekovita svojstva: Doprinosi relaksaciji, boljem raspoloženju i smanjenju stresa. Deluje blago antimikrobno i antioksidativno. U aromaterapiji se koristi zbog umirujućih svojstava i prijatne, tople arome.

Uslovi gajenja: Vanila uspeva u vlažnoj, toploj tropskoj klimi, s dosta senke. Oprašivanje se uglavnom obavlja ručno, što čini proizvodnju zahtevnom i skupom. Nakon berbe, mahune prolaze složen proces fermentacije i sušenja.

Rasprostranjenost: Poreklom je iz Meksika, a danas se najviše gaji u Indoneziji, Ugandi, na Madagaskaru i Tahitiju. Madagaskarska burbonska vanila važi za najkvalitetniju.

Ukratko: Vanila je nežna, aromatična i slojevita biljka koja daje jedan od najcenjenijih začina. Njena prirodna toplina i kompleksnost čine je nezamenjivom u kuhinji, kozmetici i aromaterapiji.