Viola Verde čokanj Lavanda 0,05L

Lavanda

Lavanda (Lavandula angustifolia Mill.) je višegodišnja aromatična biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae). Prepoznatljiva je po ljubičastim cvetovima i intenzivnom mirisu, a koristi se u kozmetici, parfimeriji, kulinarstvu i za dobijanje etarskog ulja.

Biljka i izgled: Lavanda raste kao nizak, razgranat žbun. Ima uske, sivozelene listove i sitne ljubičaste cvetove skupljene u klasaste cvasti na vrhovima stabljika. Cvetanje je najizraženije tokom leta.

Miris i ukus: Lavanda ima snažan cvetni i biljni miris, sa svežim i blago slatkastim tonovima. Njena karakteristična aroma potiče od etarskog ulja, u kojem su među značajnim sastojcima linalol i linalil-acetat.

Ukus je intenzivan i blago gorak, pa se u hrani i pićima obično koristi u malim količinama.

Upotreba: Cvetovi lavande koriste se za pripremu čajeva, sirupa, poslastica i aromatizovanih napitaka. Lavanda se može koristiti i kao aromatični sastojak u pojedinim likerima i drugim pićima.

Iz cvetova se dobija etarsko ulje koje ima široku primenu u parfimeriji, kozmetici i različitim mirisnim proizvodima. Osušeni cvetovi koriste se i u mirisnim vrećicama i drugim dekorativnim proizvodima.

Gajenje: Lavandi odgovaraju osunčani položaji i dobro drenirana zemljišta. Dobro podnosi suvlje uslove i može da uspeva na kamenitim i manje plodnim terenima. Institut „Dr Josif Pančić“ u svom programu ima i sortu lavande „Primorska“, što potvrđuje njeno organizovano gajenje u Srbiji.

Poreklo i rasprostranjenost: Prirodno područje lavande vezano je za Mediteran. Danas se gaji i van svog izvornog područja, naročito kao aromatična, ukrasna i industrijska biljka.

Ukratko: Lavanda je aromatična biljka prepoznatljiva po ljubičastim cvetovima i intenzivnom cvetnom mirisu. Koristi se u čajevima, hrani, napicima, kozmetici i za proizvodnju etarskog ulja.

Rajnski Rizling

Rajnski rizling (Riesling) je stara bela vinska sorta poreklom iz Nemačke, iz doline Rajne. Jedna je od poznatijih evropskih sorti, a značajno je zastupljena i u vinogradima Srbije.

Grozd i bobica: Grozd je mali, valjkast ili kupast i često zbijen. Bobice su žućkastozelene, a sa sunčane strane mogu dobiti rđaste nijanse. Pokožica je čvrsta, a meso sočno i prijatne arome.

Sazrevanje: Rajnski rizling sazreva u III epohi. Dobro podnosi niske zimske temperature, ali grožđe može biti osetljivo na sivu plesan.

Destilat: Rajnski rizling može da se koristi i za proizvodnju vinskog destilata. Vino od ove sorte destiliše se kako bi se dobio čist destilat od grožđa.

Nije opravdano destilatu automatski pripisivati tipične arome vina od Rajnskog rizlinga. Njegov konačan karakter zavisi od kvaliteta grožđa, fermentacije, načina destilacije i eventualnog odležavanja.

U Srbiji: Rajnski rizling je prisutan u više domaćih vinogradarskih rejona i nalazi se u zvaničnom Registru priznatih sorti. Njegova upotreba u destilatima postoji i u domaćoj proizvodnji.

Ukratko: Ovo je bela sorta grožđa značajno zastupljena u Srbiji. Pored proizvodnje vina, može da se koristi i kao sirovina za kvalitetne vinske destilate.

Sve o sorti Rajnski Rizling

Vanila

Vanila latinski Vanilla planifolia je tropska biljka penjačica iz porodice orhideja, cenjena širom sveta zbog svojih aromatičnih mahuna, vanilin štapića. To je jedan od najskupljih i najprepoznatljivijih začina u kulinarstvu i industriji mirisa.

Biljka i izgled: Vanila je višegodišnja puzavica koja raste do 10 metara u dužinu. Ima mesnate stabljike, eliptične listove i krupne, žućkasto-bele cvetove. Plod je duga, uska mahuna (štapić), koja nakon fermentacije razvija karakterističnu aromu. Zrela, fermentisana mahuna je tamna, sjajna, elastična i puna sitnih semenki.

Miris i ukus: Vanila ima bogat, sladak i kremast miris, sa blagim drvenastim i cvetnim tonovima. Ukus je mekan, pun, aromatičan, sa dugotrajnim slatkastim završetkom. Prirodna vanila ima znatno složeniju aromu od sintetičkog vanilina.

Upotreba: Vanila se koristi u poslastičarstvu (sladoledi, kremovi, kolači, čokolade, pudinzi), u pićima (kafa, mlečni napici, likeri), parfimeriji i aromaterapiji. Koristi se u obliku mahuna, ekstrakta, praha i vanilin šećera.

Lekovita svojstva: Doprinosi relaksaciji, boljem raspoloženju i smanjenju stresa. Deluje blago antimikrobno i antioksidativno. U aromaterapiji se koristi zbog umirujućih svojstava i prijatne, tople arome.

Uslovi gajenja: Vanila uspeva u vlažnoj, toploj tropskoj klimi, s dosta senke. Oprašivanje se uglavnom obavlja ručno, što čini proizvodnju zahtevnom i skupom. Nakon berbe, mahune prolaze složen proces fermentacije i sušenja.

Rasprostranjenost: Poreklom je iz Meksika, a danas se najviše gaji u Indoneziji, Ugandi, na Madagaskaru i Tahitiju. Madagaskarska burbonska vanila važi za najkvalitetniju.

Ukratko: Vanila je nežna, aromatična i slojevita biljka koja daje jedan od najcenjenijih začina. Njena prirodna toplina i kompleksnost čine je nezamenjivom u kuhinji, kozmetici i aromaterapiji.