Viola Verde čokanj Lavanda 0,05L

Lavanda

Lavanda latinski Lavandula angustifolia je višegodišnja, aromatična biljka, poznata po svom umirujućem mirisu i ljubičastim cvetovima. Koristi se u fitoterapiji, kozmetici, kulinarstvu i aromaterapiji.

Biljka i izgled: Lavanda je žbunasta biljka visine do 60 cm, sa uspravnim granama i uskim, sivozelenim listovima. Cvetovi su sitni, skupljeni u klasaste cvasti na vrhu stabljike, u nijansama od svetloljubičaste do tamnoljubičaste. Cvetanje je najčešće u junu i julu.

Miris i ukus: Lavanda ima intenzivan, svež, biljni i cvetni miris, sa blago slatkastim, balsamičnim i pomalo drvenastim notama. Ukus je aromatičan, osvežavajuć i gorkasto-cvetni, pa se koristi u malim količinama u kulinarstvu.

Upotreba: Lavanda se koristi za pravljenje čajeva, sirupa, meda, sladoleda, keksa i aromatizovanih napitaka. Eterično ulje lavande koristi se u aromaterapiji, masažama, kupkama, losionima, sapunima i parfemima. Sušeni cvetovi stavljaju se u jastuke, ormare i mirisne vrećice.

Lekovita svojstva: Lavanda deluje umirujuće, antistresno, blago sedativno i antiseptično. Koristi se kod nesanice, anksioznosti, napetosti, glavobolje i problema sa varenjem. Eterično ulje ima primenu i kod uboda insekata, opekotina i manjih iritacija kože.

Uslovi gajenja: Lavanda voli sunčane, suve i kamenite terene, dobro drenirano zemljište i umerenu klimu. Otporna je na sušu i siromašna tla, pa se često gaji na mediteranskim i brdskim predelima.

Rasprostranjenost: Poreklom sa Mediterana, danas se široko gaji u Francuskoj, Italiji, Španiji, Bugarskoj, kao i na Balkanu. U Srbiji uspeva u brdsko-planinskim krajevima i sve je popularnija u organskoj proizvodnji.

Ukratko: Lavanda je aromatična biljka prepoznatljive ljubičaste boje i umirujućeg mirisa, koja se koristi za relaksaciju, negu i u kulinarstvu. Njena raznovrsna primena i prijatan miris čine je izuzetno cenjenom širom sveta.

Rajnski Rizling

Rajnski Rizling (Rhine Riesling) je bela vinska sorta poreklom iz Nemačke, poznata po aromatičnim, osvežavajućim vinima sa izraženom kiselinom i bogatim voćnim karakterom.

Grozd i bobica: Grozd srednje veličine, bobice svetložute, sočne, sa tankom pokožicom. Sorta je rana do srednje kasna i dobro podnosi umerene i hladnije klimatske uslove.

Vino: Daje suva, polusuva ili slatka bela vina sa visokim kiselinama. Arome uključuju limun, zeleni breskvu, jabuku, narandžu, cvetne i mineralne tonove. Vina su pitka, osvežavajuća i pogodna za mladu konzumaciju, ali mogu odležavati i više godina.

Stilovi: Proizvodi se u širokom spektru stilova – od suvih vina do slatkih desertnih vina, uključujući i penušava vina. Često se koristi i u kupažama sa drugim belim sortama.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim i hladnijim vinogradarskim regionima, na peskovitim, šljunkovitim ili glinovitim tlima sa dobrom drenažom.

Rasprostranjenost: Nemačka, Francuska (Alsace), Austrija, Švajcarska, Italija (Alto Adige), Novi svet (SAD – Kalifornija, Australija, Novi Zeland) i manji zasadi u Srbiji i drugim zemljama.

Ukratko: Rajnski Rizling je aromatična i voćna bela sorta, idealna za suva, poluslatka, slatka i penušava vina, sa osvežavajućim kiselinama i bogatim voćno-cvetnim karakterom.

Vanila

Vanila latinski Vanilla planifolia je tropska biljka penjačica iz porodice orhideja, cenjena širom sveta zbog svojih aromatičnih mahuna, vanilin štapića. To je jedan od najskupljih i najprepoznatljivijih začina u kulinarstvu i industriji mirisa.

Biljka i izgled: Vanila je višegodišnja puzavica koja raste do 10 metara u dužinu. Ima mesnate stabljike, eliptične listove i krupne, žućkasto-bele cvetove. Plod je duga, uska mahuna (štapić), koja nakon fermentacije razvija karakterističnu aromu. Zrela, fermentisana mahuna je tamna, sjajna, elastična i puna sitnih semenki.

Miris i ukus: Vanila ima bogat, sladak i kremast miris, sa blagim drvenastim i cvetnim tonovima. Ukus je mekan, pun, aromatičan, sa dugotrajnim slatkastim završetkom. Prirodna vanila ima znatno složeniju aromu od sintetičkog vanilina.

Upotreba: Vanila se koristi u poslastičarstvu (sladoledi, kremovi, kolači, čokolade, pudinzi), u pićima (kafa, mlečni napici, likeri), parfimeriji i aromaterapiji. Koristi se u obliku mahuna, ekstrakta, praha i vanilin šećera.

Lekovita svojstva: Doprinosi relaksaciji, boljem raspoloženju i smanjenju stresa. Deluje blago antimikrobno i antioksidativno. U aromaterapiji se koristi zbog umirujućih svojstava i prijatne, tople arome.

Uslovi gajenja: Vanila uspeva u vlažnoj, toploj tropskoj klimi, s dosta senke. Oprašivanje se uglavnom obavlja ručno, što čini proizvodnju zahtevnom i skupom. Nakon berbe, mahune prolaze složen proces fermentacije i sušenja.

Rasprostranjenost: Poreklom je iz Meksika, a danas se najviše gaji u Indoneziji, Ugandi, na Madagaskaru i Tahitiju. Madagaskarska burbonska vanila važi za najkvalitetniju.

Ukratko: Vanila je nežna, aromatična i slojevita biljka koja daje jedan od najcenjenijih začina. Njena prirodna toplina i kompleksnost čine je nezamenjivom u kuhinji, kozmetici i aromaterapiji.