Porodična destilerija iz Nanomira

U selu Nanomir, između Mionice i Lajkovca, nastala je priča o Podrumu Želja, porodičnoj destileriji koja je izrasla iz mnogo starije tradicije gajenja šljive i pravljenja rakije za potrebe porodice. Ono što je nekada bilo vezano za porodični šljivik i mali podrum, vremenom je preraslo u ozbiljno organizovanu proizvodnju u kojoj su sopstveno voće, kontrolisana proizvodnja i dugo odležavanje destilata postali osnova čitave priče.

Porodica je pre petnaestak godina počela intenzivnije da se bavi proizvodnjom i odležavanjem destilata u hrastovim buradima, dok je destilerija Podrum Želja zvanično registrovana početkom 2021. godine. Danas je proizvodnja smeštena u namenski izgrađenom objektu u Nanomiru, okruženom voćnjacima i krajolikom valjevskog kraja.

Od porodičnog šljivika do šest hektara voćnjaka

Kod Podruma Želja priča o rakiji počinje tamo gde bi, zapravo, i trebalo da počne – u voćnjaku.

Destilerija danas raspolaže sa oko šest hektara sopstvenih voćnjaka. Posebno mesto pripada šljivi, koju porodica uzgaja generacijama. Pored tradicionalnih sorti kao što su Požegača i Crvena ranka, podignuti su i noviji zasadi Čačanske rodne i Čačanske lepotice.

Tu su i zasadi kruške Viljamovke i Leskovačke dunje, pa se proizvodnja ne oslanja samo na jednu voćnu vrstu. Upravo sopstveni zasadi omogućavaju destileriji da veliki deo procesa – od voća do gotovog destilata – prati unutar sopstvenog gazdinstva.

To je jedan od detalja koji lepo opisuje filozofiju Podruma Želja: tradicija jeste polazna tačka, ali iza nje mora da stoji kontrolisana i ozbiljno postavljena proizvodnja.

Tradicionalna destilacija uz savremenu kontrolu

U proizvodnji se spajaju tradicionalni način rada i savremena oprema. Fermentacija se odvija u inoks fermentorima sa kontrolom temperature, dok je za destilaciju zadržan klasičan pristup.

Podrum Želja primenjuje dvostruku destilaciju u bakarnim kazanima, što je jedan od prepoznatljivih načina proizvodnje tradicionalnih voćnih rakija u Srbiji.

Posebna pažnja posvećena je i vremenu nakon destilacije. Za deo destilata koriste se burad od hrasta kitnjaka, dok se određeni voćni destilati čuvaju u inoks posudama, u zavisnosti od stila koji se želi sačuvati.

U podrumu se nalaze destilati različite starosti, a prema podacima destilerije pojedini dostižu i više od deset godina odležavanja. Zbog toga je sazrevanje, a ne samo sama destilacija, važan deo identiteta ove kuće.

Šljiva kao glavna nit Podruma Želja

Iako se u voćnjacima i podrumu radi sa više vrsta voća, šljivovica ostaje centralni deo priče Podruma Želja.

To nije iznenađenje. Nanomir i širi kraj oko Mionice pripadaju delu Srbije u kojem su šljiva i rakija već dugo deo poljoprivredne i porodične tradicije. Kod Podruma Želja ta veza se vidi i kroz izbor sorti – od stare Požegače i Crvene ranke do Čačanske rodne i Čačanske lepotice.

Pored šljivovice, značajno mesto ima i rakija od dunje, dok se u podrumu radi i sa drugim voćnim destilatima. Umesto velikog broja različitih proizvoda, naglasak je stavljen na voće iz sopstvenih zasada i na vreme potrebno da destilat sazri.

Priznanja koja su stigla za relativno kratko vreme

Iako je kao registrovana destilerija Podrum Želja relativno mlad proizvođač, poslednjih godina zabeležio je niz rezultata na domaćim i međunarodnim ocenjivanjima rakija.

Na Sajmu šljiva u Osečini 2024. godine, šljivovica Podruma Želja proglašena je najbolje ocenjenim uzorkom šljivovice i apsolutnim šampionom takmičenja. Uspeh je ponovljen i 2025. godine, kada je Podrum Želja ponovo osvojio prvo mesto među šljivovicama i titulu apsolutnog šampiona.

Na međunarodnom takmičenju Spirit Selection 2024 u Briselu, Podrum Želja našao se među srpskim destilerijama nagrađenim srebrnom medaljom.

Na listi priznanja nalaze se i rezultati sa Novosadskog sajma, Oplenačke berbe, Osečine i drugih domaćih ocenjivanja, što pokazuje da su dugo odležavanje i ozbiljan rad sa sopstvenim voćem postali prepoznatljivi deo identiteta destilerije.

Nova generacija srpske rakijske tradicije

Priča o Podrumu Želja iz Nanomira lepo pokazuje kako danas može da izgleda nastavak porodične tradicije. Stari šljivik i rakija koja se nekada pravila za sopstvene potrebe nisu zaboravljeni, ali su dobili savremeniji okvir – nove zasade, kontrolisanu fermentaciju, uređenu destileriju i podrum u kojem vreme ima važnu ulogu.

Bez potrebe da se tradicija previše romantizuje, ovde se ona jednostavno nastavlja tamo gde je i počela: među voćnjacima.

Podrum Želja tako pripada novijoj generaciji srpskih destilerija koje se vraćaju poreklu sirovine, domaćim sortama šljive, pažljivoj destilaciji i dugom sazrevanju. U Nanomiru se iza imena Želja nalazi upravo takva priča – porodična, vezana za voće i zemlju, ali postavljena na temelje savremene proizvodnje.