Gotovo zaboravljena bela sorta jugozapadne Francuske

Clairette de Gascogne ukratko

Boja sorte: bela vinska sorta
Glavni međunarodni naziv: Blanc Dame
Drugi nazivi: Clairette de Gascogne, Claret de Gascogne, Blanc Madame, Blanquette i drugi istorijski sinonimi
Poreklo: jugozapad Francuske
Genetičko poreklo: verovatni potomak sorte Gouais Blanc, odnosno Heunisch Weiss
Status: veoma retka stara francuska sorta
Upotreba: proizvodnja vina i vinskih destilata
Najvažnije tradicionalno područje: jugozapad Francuske
Status u Srbiji: izuzetno retka; dokumentovana u domaćoj vinskoj kupaži iz Sremskog rejona
Grozd: srednje veličine
Bobica: srednje veličine, okrugla do blago spljoštena
Telo vina: lagano do srednje
Kiseline: uglavnom niže do umerene
Aromatičnost: diskretna, nenametljiva
Potencijal odležavanja: uglavnom nizak do srednji
Temperatura serviranja: približno 8–11 °C
Dekantiranje: uglavnom nije potrebno
Najbolje uz: laganu ribu, mlade sireve, povrće, piletinu, testenine i jednostavna predjela

Šta je Clairette de Gascogne?

Clairette de Gascogne je stari naziv za veoma retku francusku belu sortu koja se u savremenom francuskom katalogu vodi pod imenom Blanc Dame.

Vitis International Variety Catalogue navodi Clairette de Gascogne među sinonimima Blanc Dame, zajedno sa nazivima Blanc Madame, Blanquette, Claret i Claret de Gascogne.

Francuski zvanični katalog danas koristi isključivo naziv Blanc Dame i ne priznaje Clairette de Gascogne kao zvanični sinonim za označavanje sadnog materijala. Ipak, istorijski i ampelografski gledano, naziv Clairette de Gascogne odnosi se na isti genotip.

Ovo je posebno važno zato što se zbog imena lako meša sa mnogo poznatijom sortom Clairette, odnosno Clairette blanche.

To su dve različite sorte.

Blanc Dame, odnosno Clairette de Gascogne, potiče sa jugozapada Francuske, dok je Clairette blanche poreklom iz Provanse. Razlikuju se i po genetičkom profilu, osobinama čokota, sazrevanju i ponašanju u vinogradu.

Clairette de Gascogne ili Blanc Dame?

Za savremeni stručni tekst najpreciznije je napisati:

Clairette de Gascogne je istorijski i lokalni sinonim sorte Blanc Dame.

Blanc Dame je danas zvanični naziv sorte u Francuskoj i pod njim je upisana u francuski katalog vinskih sorti.

VIVC, koji objedinjuje veliki broj istorijskih ampelografskih izvora, uz Blanc Dame navodi više sinonima:

• Clairette de Gascogne,
• Claret de Gascogne,
• Blanc Madame,
• Blanquette,
• Blanquette Grise,
• Claret.

Veliki broj naziva nije neobičan kod starih sorti koje su vekovima gajene u malim, međusobno udaljenim vinogradarskim područjima.

Poreklo Clairette de Gascogne

Blanc Dame potiče iz jugozapadne Francuske. To potvrđuje francuska nacionalna baza PlantGrape, koju vode INRAE, IFV i Institut Agro Montpellier.

Sam naziv Clairette de Gascogne dodatno pokazuje njenu istorijsku vezu sa Gaskonjom, velikim područjem jugozapadne Francuske poznatim po dugoj tradiciji vina i vinskih destilata.

Tačno mesto prvog nastanka sorte nije precizno dokumentovano.

Zato nije opravdano vezivati je za jedno selo ili vinogorje bez istorijskih dokaza.

Najpreciznije je govoriti o staroj sorti jugozapadne Francuske i gaskonjskog vinogradarskog prostora.

Genetičko poreklo

Potpuno roditeljstvo Clairette de Gascogne još nije utvrđeno.

Genetičke analize pokazuju da je Blanc Dame verovatno potomak sorte Gouais Blanc, poznate i kao Heunisch Weiss.

Gouais Blanc jedna je od najvažnijih istorijskih sorti evropske vinove loze.

Iako danas gotovo da nema veliki komercijalni značaj, učestvovala je u nastanku velikog broja poznatih sorti.

Njeno potomstvo uključuje neke od sorti koje su kasnije postale mnogo poznatije od samog Gouais Blanca.

Kod Clairette de Gascogne za sada je utvrđena bliska roditeljska veza sa Gouais Blancom, ali drugi roditelj nije dovoljno pouzdano utvrđen.

Zato nije dobro navoditi kompletno ukrštanje kao konačnu činjenicu.

Clairette de Gascogne nije Clairette blanche

Ovo je najvažnija razlika koju treba razumeti.

Clairette de Gascogne – Blanc Dame

Potiče sa jugozapada Francuske.

Ima:

• umerenu bujnost,
• dobru rodnost,
• srednje velike grozdove,
• srednje velike bobice,
• relativno rano do srednje kasno sazrevanje,
• sklonost gljivičnim bolestima.

Daje fina, lagana, mekša i relativno malo kisela vina.

Clairette blanche

Clairette blanche je druga sorta, poreklom iz Provanse.

Ona je:

• bujnija,
• kasnije sazreva,
• dobro se ponaša na siromašnim i suvim krečnjačkim zemljištima,
• može dati vina sa više alkohola,
• takođe prirodno ima relativno niske kiseline,
• tradicionalno se koristi i za penušava vina.

Sličnost imena zato ne treba da navede na zaključak da je Clairette de Gascogne samo regionalna verzija Clairette blanche.

Genetički su različite sorte.

Koliko je danas retka?

Clairette de Gascogne, odnosno Blanc Dame, danas je gotovo nestala iz komercijalnog vinogradarstva.

Zvanični francuski podaci veoma jasno pokazuju pad površina.

U Francuskoj je bilo približno:

• 24 hektara 1958. godine,
• 5 hektara 1979. godine,
• 9 hektara 1988. godine,
• 0,2 hektara 2008. godine,
• samo oko 0,3 hektara 2018. godine.

To je izuzetno mala površina.

Za poređenje, kod velikih međunarodnih sorti površine se mere desetinama ili stotinama hiljada hektara.

Clairette de Gascogne danas zato predstavlja pre svega sortu vinogradarske baštine čije očuvanje ima genetički, istorijski i kulturni značaj.

Francuska je ipak nije potpuno napustila. Blanc Dame se i dalje nalazi u zvaničnom katalogu i klasifikovana je kao dozvoljena vinska sorta.

Klonska selekcija

U Francuskoj postoji samo jedan zvanično odobren klon Blanc Dame.

To je klon 1111.

Tako mali broj odobrenih klonova dodatno pokazuje koliko je sorta retka.

Kod sorti poput Chardonnayja, Cabernet Sauvignona ili Pinot Noira postoji veliki broj selekcionisanih klonova sa različitim proizvodnim osobinama.

Kod Blanc Dame savremena selekcija je mnogo ograničenija.

Očuvanje starog biljnog materijala zato je veoma važno kako sorta ne bi izgubila genetičku raznovrsnost.

Vinogradarske karakteristike

Blanc Dame je sorta umerene bujnosti.

Čokot ima poluuspravan rast, a jedna od zanimljivih ampelografskih osobina jeste raspored listova.

Listovi mogu delimično prekrivati jedni druge, poput crepova na krovu. Upravo se ta osobina koristi kao jedan od elemenata pri identifikovanju sorte.

Sorta ima dobru rodnost.

To je prednost za vinogradara, ali kod proizvodnje kvalitetnog vina prinos ipak treba držati u ravnoteži sa snagom čokota.

Prevelik rod kod sorti koje prirodno daju laganije vino može dodatno smanjiti koncentraciju i aromatsku izraženost.

Vreme sazrevanja

Blanc Dame kreće sa vegetacijom približno tri dana posle Chasselasa.

Grožđe sazreva tokom druge epohe, približno tri i po nedelje posle Chasselasa u referentnim uslovima francuskog eksperimentalnog vinograda.

To je čini ranijom od pravih kasnih mediteranskih sorti.

Za razliku od Clairette blanche, koja sazreva u trećoj epohi, Blanc Dame može dostizati tehnološku zrelost nešto ranije.

Ova razlika dodatno potvrđuje da dve sorte ne treba mešati.

Grozd i bobica

Grozdovi su srednje veličine.

Bobice su takođe srednje veličine i najčešće:

• okrugle,
• blago spljoštene,
• svetle pokožice.

Kod ampelografskog prepoznavanja važne su i osobine lista.

Odrasli listovi mogu biti veliki, celi ili petodelni, sa zatvorenim peteljkinim sinusom i karakterističnom površinom liske.

Mladi listovi su žuti sa blagim bronzanim nijansama, dok internodije mladih lastara mogu imati crvenkastu boju.

Osetljivost na bolesti

Clairette de Gascogne nije sorta koju treba opisivati kao naročito otpornu.

Francuski stručni podaci navode da je Blanc Dame prilično osetljiv na gljivične bolesti.

To je važna razlika u odnosu na pojedine ranije popularne opise ove sorte.

Zato su u vinogradu važni:

• dobra provetrenost,
• kontrolisana bujnost,
• pravilno uređena lisna masa,
• pravovremena zaštita,
• izbegavanje položaja na kojima se dugo zadržava vlaga.

Kod veoma retke sorte iskustvo iz jednog vinograda ne treba pretvarati u univerzalno pravilo.

Kakvo vino daje Clairette de Gascogne?

Zvanični francuski opis Blanc Dame prilično je jasan.

Sorta daje vina koja su:

• fina,
• lagana,
• mekana,
• relativno malo kisela.

To je važno jer Clairette de Gascogne ne treba predstavljati kao izrazito aromatičnu sortu poput Tamjanike, Traminca ili Sauvignon Blanca.

Njena prednost je više u:

• lakoći,
• nežnoj strukturi,
• nenametljivom karakteru,
• pitkom ukusu.

Pošto je danas gotovo nema u sortnim vinima, ne postoji dovoljno veliki broj savremenih vina na osnovu kojih bi bilo odgovorno napraviti veoma precizan spisak aroma.

Kod dobro napravljenih mladih vina mogu se očekivati diskretne voćne i cvetne nijanse, ali osnovni identitet sorte nije snažna parfemska aromatika.

Telo, kiseline i alkohol

Tipičan Blanc Dame ima:

Telo: lagano do srednje
Kiseline: niže do umerene
Tanine: praktično zanemarljive kod klasične bele vinifikacije
Aromatičnost: diskretnu
Stil: mek, lagan i nenametljiv

Zbog prirodno nižih kiselina trenutak berbe može biti veoma važan.

Prekasna berba u toplom području može dovesti do vina koje ima dovoljno alkohola, ali premalo svežine.

Ranije branje može sačuvati više kiselina, ali grožđe mora imati dovoljnu aromatsku i fiziološku zrelost.

Inox, beton ili hrast?

Clairette de Gascogne iz inoxa

Inox je verovatno najlogičniji izbor kada je cilj očuvanje nežnog karaktera sorte.

Može pomoći da vino ostane:

• čisto,
• lagano,
• sveže,
• nenametljivo.

Kod ovako diskretne sorte jaka oksidacija ili intenzivan uticaj drveta lako mogu preuzeti čitav karakter vina.

Sazrevanje na finom talogu

Kratko sazrevanje na finom talogu može dodati:

• nešto više punoće,
• zaokruženiju teksturu,
• diskretne tonove hleba i testa.

To može biti korisno upravo zato što Blanc Dame prirodno daje laganija vina.

Beton

Beton može biti zanimljiv za očuvanje neutralnosti i dobijanje nešto više teksture bez jasnih aroma drveta.

Hrastovo bure

Novo hrastovo bure treba koristiti veoma pažljivo.

Blanc Dame nema snažnu primarnu aromatiku koja bi lako izdržala mnogo vanile, tosta ili dima.

Veća ili korišćena burad mogla bi biti prikladnija kada je cilj razvoj teksture, a ne aroma hrasta.

Sortno vino ili kupaža?

Zbog svoje relativno neutralne aromatike i mekše strukture Clairette de Gascogne može dobro funkcionisati kao deo kupaže.

U takvoj kombinaciji može doprineti:

• lakoćom,
• volumenom,
• diskretnim voćnim karakterom,
• nenametljivom strukturom.

U Srbiji je upravo kroz kupažu dokumentovan jedan od retkih primera upotrebe ove sorte.

Vino Hopovo Joakim i Ana iz Sremskog rejona napravljeno je od pet sorti:

• Clairette de Gascogne,
• Colombard,
• Folle Blanche,
• Muscat Petit Grain,
• Ugni Blanc.

U ovakvoj kombinaciji nema potrebe da Blanc Dame bude dominantna aromatska sorta. Njena uloga može biti deo ukupne strukture i ravnoteže vina.

Clairette de Gascogne u Srbiji

Clairette de Gascogne je u Srbiji izuzetno retka.

Nije deo uobičajenog domaćeg sortimenta i nema značajne komercijalne površine koje bi omogućile da se govori o posebnom srpskom stilu ove sorte.

Ipak, njena upotreba dokumentovana je u Sremskom vinogradarskom rejonu kroz vino Hopovo Joakim i Ana.

To je zanimljivo zato što kupaža povezuje više tradicionalnih francuskih sorti koje su danas najčešće vezane za jugozapad Francuske i proizvodnju belih vina ili vinskih destilata.

Za sada nema dovoljno domaćih primera da bismo tvrdili kako se Clairette de Gascogne ponaša u različitim vinogradarskim rejonima Srbije.

Upravo zbog njene retkosti svaki sačuvani zasad ili vino ima poseban značaj.

Clairette de Gascogne i Clairette blanche – glavne razlike

Clairette de Gascogne, odnosno Blanc Dame:

• potiče sa jugozapada Francuske,
• umerene je bujnosti,
• sazreva u drugoj epohi,
• prilično je osetljiva na gljivične bolesti,
• daje fina, lagana, mekana i relativno malo kisela vina.

Clairette blanche:

• potiče iz Provanse,
• bujna je sorta,
• sazreva kasnije, u trećoj epohi,
• dobro se ponaša na siromašnim, suvim krečnjačkim zemljištima,
• može dati alkoholnija vina sa aromom jabuke,
• tradicionalno se koristi i za penušava vina.

Najvažnije je zapamtiti: nisu sinonimi i nisu ista sorta.

Uz koju hranu ide Clairette de Gascogne?

Zbog laganog tela i nežnog ukusa najbolje odgovara hrani koja neće prekriti vino.

Može se služiti uz:

• pastrmku,
• smuđa,
• belu morsku ribu,
• mlade sireve,
• salate,
• grilovano povrće,
• lagane testenine,
• rižoto sa povrćem,
• piletinu,
• ćuretinu,
• jednostavna hladna predjela.

Vina sa nižim kiselinama bolje funkcionišu uz hranu koja nije izrazito masna.

Za veoma masna, začinjena ili snažna jela prikladnija su bela vina sa više kiselina i intenzivnijom aromatikom.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Mlada Clairette de Gascogne najbolje bi trebalo da se pokaže na približno 8–11 °C.

Previše niska temperatura dodatno će zatvoriti ionako diskretnu aromatiku.

Previsoka temperatura može naglasiti alkohol i učiniti vino još mekšim.

Klasičnom mladom vinu dekantiranje nije potrebno.

Kod složenije kupaže ili vina koje je duže provelo u boci kratko provetravanje može pomoći da se mirisi bolje otvore.

Da li Clairette de Gascogne može da odležava?

Na osnovu prirodne strukture sorte, većina vina nema karakteristike tipične za veoma dugačko sazrevanje.

Niže kiseline i laganija struktura najčešće upućuju na vina namenjena ranijem uživanju.

Kvalitetniji primerci ili vina u kupaži mogu se razvijati nekoliko godina, ali nema dovoljno savremenih sortnih vina da bi se opravdano tvrdilo da Blanc Dame ima veliki potencijal dugog odležavanja.

Kod ove sorte mnogo je važnije očuvati:

• nežnu voćnost,
• svežinu,
• meku teksturu,
• ravnotežu.

Zašto je Clairette de Gascogne važna?

Njena važnost danas nije u površini vinograda.

Naprotiv – upravo je ekstremna retkost čini zanimljivom.

Clairette de Gascogne predstavlja deo starog sortimenta jugozapadne Francuske koji je tokom modernizacije vinogradarstva gotovo nestao.

Sa približno 0,3 hektara evidentiranih u Francuskoj 2018. godine, Blanc Dame pripada grupi sorti čije očuvanje ima veliki značaj za vinogradarsku biodiverzitet.

Takve sorte čuvaju:

• stare genetičke kombinacije,
• istoriju određenog regiona,
• osobine koje mogu biti korisne u budućoj selekciji,
• raznovrsnost svetskog vinskog sortimenta.

Za Srbiju je posebno zanimljiva činjenica da je ova gotovo nestala francuska sorta našla mesto i u jednoj neobičnoj domaćoj kupaži sa Fruške gore.

Vina od Clairette de Gascogne na OURS-u

Clairette de Gascogne na OURS-u nije zastupljena kroz klasično sortno vino, već kao deo jedne veoma neobične bele kupaže.

Hopovo Joakim i Ana iz Sremskog rejona kombinuje:

• Clairette de Gascogne,
• Colombard,
• Folle Blanche,
• Muscat Petit Grain,
• Ugni Blanc.

Vino je proizvedeno kao suvo belo vino i pokazuje koliko stara i veoma retka sorta može dobiti novu ulogu van svog istorijskog područja.

Kod ove etikete ne treba svaku aromu pripisivati Clairette de Gascogne, jer na miris i ukus utiče svih pet sorti, a naročito aromatični Muscat Petit Grain.

Da li ste znali?

Clairette de Gascogne je sinonim sorte koja se danas u francuskom zvaničnom katalogu naziva Blanc Dame.

Nije ista sorta kao Clairette blanche iz Provanse.

Blanc Dame verovatno je potomak Gouais Blanca, jedne od genetički najuticajnijih starih evropskih sorti.

Francuska je 1958. godine imala oko 24 hektara Blanc Dame, dok je 2018. evidentirano samo oko 0,3 hektara.

Postoji samo jedan zvanično odobren francuski klon ove sorte – klon 1111.

Clairette de Gascogne dokumentovana je i u domaćem vinu iz Sremskog vinogradarskog rejona.

Ako vam se dopada Clairette de Gascogne, probajte i

Colombard – više kiselina, citrusa i voćne svežine.
Folle Blanche – izrazito sveža stara francuska sorta važna i za proizvodnju destilata.
Ugni Blanc – neutralniji karakter, visoke kiseline i velika uloga u proizvodnji Cognaca.
Clairette blanche – druga francuska sorta, punija i više vezana za Mediteran.
Smederevka – lagano telo, diskretna aromatika i naglašenije kiseline.

Sve što treba da znate o Clairette de Gascogne

Da li je Clairette de Gascogne isto što i Blanc Dame?

Da. VIVC navodi Clairette de Gascogne kao istorijski sinonim sorte Blanc Dame.

Da li je Clairette de Gascogne isto što i Clairette blanche?

Ne. To su dve genetički različite sorte.

Odakle potiče?

Blanc Dame potiče sa jugozapada Francuske i istorijski je povezan sa Gaskonjom.

Koje su roditeljske sorte?

Potpuno roditeljstvo nije utvrđeno. Genetičke analize pokazuju da je verovatno potomak Gouais Blanca.

Da li je danas retka?

Izuzetno. U Francuskoj je 2018. godine evidentirano samo približno 0,3 hektara.

Da li se još nalazi u francuskom registru?

Da. Blanc Dame je i dalje zvanično upisana i klasifikovana vinska sorta u Francuskoj.

Kakvo vino daje?

Najčešće fina, lagana, mekša i relativno malo kisela bela vina.

Da li je izrazito aromatična sorta?

Ne. Dostupni stručni podaci ne opravdavaju opisivanje Blanc Dame kao izrazito aromatične sorte.

Kada sazreva?

U referentnim francuskim uslovima sazreva tokom druge epohe, približno tri i po nedelje posle Chasselasa.

Da li je otporna na bolesti?

Ne naročito. Francuski stručni podaci opisuju je kao prilično osetljivu na gljivične bolesti.

Da li se gaji u Srbiji?

Veoma je retka, ali je dokumentovana u domaćem vinu iz Sremskog rejona.

Da li postoji sortno vino od nje na OURS-u?

Trenutno je na OURS-u vezana za kupažu Hopovo Joakim i Ana, zajedno sa Colombardom, Folle Blanche, Muscat Petit Grainom i Ugni Blancom.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz laganu ribu, povrće, mlade sireve, piletinu, salate i jednostavnija bela jela.