Domaća veoma rana stona sorta grožđa

 

Demir Kapija je domaća stona sorta vinove loze stvorena u Srbiji ukrštanjem sorti Muskat Otonel i Kraljica vinograda. Nastala je u okviru oplemenjivačkog rada na Radmilovcu, a zvanično je priznata 1977. godine.

Njeni selekcioneri bili su L. Avramov, M. Jovanović, R. Lović i Đ. Tadijanović.

Demir Kapija je stvarana sa jasnom namenom – da spoji veoma rano sazrevanje, privlačno stono grožđe i prijatnu muskatnu aromu. Upravo je rana zrelost njena najvažnija osobina. U našim uslovima grožđe može sazrevati već tokom jula, znatno pre glavnog dela sezone stonih sorti.

Grozdovi su srednje veličine, zelenožute bobice srednje krupne do krupne, meso sočno i blago hrskavo, a ukus prijatno muskatan.

Iako je pre svega namenjena svežoj potrošnji, aromatičnost i dobar sadržaj šećera čine Demir Kapiju zanimljivom i kao sirovinu za sokove i aromatične destilate od grožđa.

Poreklo sorte Demir Kapija

Demir Kapija je domaća sorta nastala u Srbiji.

Stvorena je u tadašnjem Centru za vinogradarstvo i vinarstvo na Radmilovcu kod Beograda, odnosno u okviru oplemenjivačkog rada Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Roditeljska kombinacija je Muskat Otonel × Kraljica vinograda.

Sorta je zvanično priznata 1977. godine. Autori, odnosno selekcioneri sorte, bili su L. Avramov, M. Jovanović, R. Lović, Đ. Tadijanović.

Demir Kapija pripada značajnoj grupi domaćih sorti vinove loze nastalih tokom intenzivnog oplemenjivačkog rada druge polovine XX veka.

Da li Demir Kapija potiče iz Severne Makedonije?

Ne.

Naziv lako može da stvori zabunu jer je Demir Kapija poznato vinogradarsko područje i grad u današnjoj Severnoj Makedoniji.

Međutim, sorta grožđa Demir Kapija stvorena je u Srbiji, na Radmilovcu.

Zvanični podaci Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Registar priznatih sorti Srbije jasno je vode kao domaću novostvorenu sortu.

Za tačan razlog zbog kojeg su oplemenjivači sorti dali ime Demir Kapija nisam pronašao dovoljno pouzdan istorijski izvor, pa to ne treba objašnjavati pretpostavkama.

Beogradski rani muskat

Kao sinonim za Demir Kapiju Poljoprivredni fakultet u Beogradu navodi naziv Beogradski rani muskat.

Ovaj naziv veoma dobro opisuje osnovne osobine sorte.

„Beogradski“ upućuje na mesto njenog stvaranja u okolini Beograda, „rani“ na veoma ranu zrelost, a „muskat“ na karakterističan miris i ukus bobice nasleđen prvenstveno od Muskat Otonela.

Ipak, zvanično i najčešće korišćeno ime sorte ostaje Demir Kapija.

Roditelji Demir Kapije

Muskat Otonel

Muskat Otonel je aromatična bela sorta poznata po karakterističnom muskatnom mirisu.

Od njega je Demir Kapija nasledila jednu od svojih najvažnijih osobina – prijatnu muskatnu aromu bobica.

Muskatna aroma kod Demir Kapije nije samo diskretan dodatak. Ona je dovoljno izražena da sortu jasno razlikuje od neutralnih ranih stonih sorti.

Kraljica vinograda

Kraljica vinograda je veoma rana stona sorta mađarskog porekla.

Poznata je po krupnijim zelenožutim bobicama, ranom sazrevanju i pogodnosti za svežu potrošnju. U potomstvu Demir Kapije njena genetika doprinela je ranom sazrevanju i tipičnim osobinama stonog grožđa.

Kombinacija ova dva roditelja dala je vrlo ranu domaću sortu sa muskatnim karakterom.

Bujnost čokota

Demir Kapija razvija bujan čokot.

Snažan vegetativni rast omogućava formiranje velike lisne površine, ali zahteva pravilno upravljanje zelenom masom.

Previše gusta vegetacija može zaseniti grozdove, smanjiti provetrenost, povećati vlažnost oko bobica, povećati rizik od sive truleži, otežati zaštitu i smanjiti kvalitet sazrevanja.

Zbog toga je kod Demir Kapije važna pravilna rezidba, raspoređivanje lastara i uklanjanje nepotrebne zelene mase.

Lastari

Kod bujne sorte poput Demir Kapije važno je omogućiti ravnomeran raspored lastara duž naslona.

Prevelik broj lastara na malom prostoru dovodi do stvaranja gustog zelenog zida. To je posebno nepovoljno zbog činjenice da Demir Kapija pokazuje značajnu osetljivost prema sivoj truleži.

Dobro provetren čokot zato nije samo pitanje izgleda ili lakše berbe već direktno utiče na zdravstveno stanje grožđa.

List

List je srednje veličine.

Može biti okruglast ili jasno podeljen, najčešće na pet režnjeva.

Sinusi između režnjeva mogu biti duboki, a u zvaničnom opisu sorte navode se i zatvoreni sinusi. Kao i kod drugih sorti vinove loze, oblik lista može donekle varirati u zavisnosti od položaja lista na lastaru, starosti i uslova razvoja.

Zbog toga se identifikacija sorte nikada ne zasniva samo na jednom listu.

Cvet

Cvet Demir Kapije je morfološki i funkcionalno hermafroditan.

To znači da cvet poseduje funkcionalne muške i ženske organe i može normalno da se oplodi bez obaveznog prisustva druge sorte kao oprašivača.

Oplodnja se u stručnim opisima ocenjuje kao normalna. Ipak, vremenske prilike tokom cvetanja i dalje mogu uticati na zametanje bobica.

Dug period hladnog i kišnog vremena može nepovoljno delovati i kod sorti sa potpuno funkcionalnim hermafroditnim cvetom.

Grozd Demir Kapije

Grozd je srednje veličine, mada u povoljnim uslovima može biti i veći.

Oblik je najčešće cilindrično-koničan, odnosno valjkasto-kupast. Grozd je srednje zbijen, a kod pojedinih čokota i uslova proizvodnje može postati nešto kompaktniji.

U različitim opisima sorte navodi se prosečna masa grozda približno od 100 do 290 grama.

Zvanični opis Poljoprivrednog fakulteta navodi uglavnom 100–200 g, dok drugi domaći ampelografski izvori navode nešto širi raspon.

To pokazuje koliko masa grozda zavisi od opterećenja čokota, rezidbe, ishrane i lokaliteta.

Bobica

Bobica je srednje velika do velika.

Oblik je najčešće okrugao, a pojedine bobice mogu biti blago spljoštene.

Boja pokožice je zelenožuta do žutozelena. Pri punoj zrelosti i dobroj osunčanosti žuta nijansa može postati izraženija.

Demir Kapija zato spada u bele stone sorte vinove loze.

Pokožica

Pokožica je dovoljno čvrsta da omogućava manipulaciju grozdom i transport, ali grožđe pri konzumaciji ne ostavlja izrazito grub utisak.

Kvalitet pokožice kod stone sorte veoma je važan. Mora da bude dovoljno čvrsta da zaštiti bobicu tokom berbe, pakovanja i transporta, ali ne toliko debela da umanji kvalitet prilikom jela.

Kod Demir Kapije taj odnos je relativno povoljan.

Meso bobice

Meso je sočno i blago hrskavo.

Zvanični sortni opis navodi „malo hrskavu konzistenciju“. To znači da Demir Kapija nema izrazito tvrdo meso nekih savremenih sorti stonog grožđa, ali ipak pruža prijatan osećaj pri konzumaciji.

Sočnost, slast i muskatna aroma čine je vrlo prijatnom za jelo kada se bere u odgovarajućoj zrelosti.

Muskatna aroma

Jedna od najvažnijih osobina Demir Kapije je prijatna muskatna aroma.

Poreklo ove osobine jasno se povezuje sa Muskat Otonelom. Muskatni karakter potiče od aromatskih jedinjenja iz grupe monoterpena, koja su karakteristična za muskatne sorte vinove loze.

Kod potpuno zrelog grožđa miris je izraženiji nego kod prerano ubranih bobica.

Zbog toga je za kvalitet svežeg grožđa veoma važno da se sorta ne bere samo prema boji, već prema stvarnoj organoleptičkoj zrelosti.

Šećeri

Prema zvaničnom opisu sorte, šira zrelog grožđa sadrži približno 16–18,5% šećera.

Za stonu sortu veoma ranog sazrevanja to predstavlja dobru koncentraciju. Naravno, sadržaj šećera nije fiksna sortna konstanta. Zavisi od godine, prinosa, osunčanosti, količine vode, zemljišta i vremena berbe.

Preopterećen čokot može sporije akumulirati šećer od pravilno opterećenog čokota.

Kiseline

Ukupne kiseline u širi zrelog grožđa navode se približno u rasponu 6,5–7,5 g/L.

Ovaj nivo pomaže da grožđe zadrži osvežavajući ukus uprkos dobroj količini šećera. Kod stonog grožđa balans slasti i kiselosti važniji je od same količine šećera.

Grožđe sa mnogo šećera, ali premalo kiseline može delovati teško i bez svežine.

Kod Demir Kapije odnos je pogodan za prijatan, osvežavajući stoni karakter.

Kada sazreva Demir Kapija?

Demir Kapija pripada grupi veoma ranih, odnosno najranijih stonih sorti grožđa.

Zvanični opis Poljoprivrednog fakulteta navodi sazrevanje krajem jula. Centar za vinogradarstvo i vinarstvo navodi da sazreva približno u isto vreme kao Čabski biser, jedna od klasičnih veoma ranih sorti.

Na toplim južnim položajima sazrevanje može nastupiti još ranije, dok se na hladnijim lokalitetima pomera prema kraju jula ili početku avgusta.

Zato je najpreciznije reći da u Srbiji Demir Kapija uglavnom sazreva tokom druge polovine jula, a u zavisnosti od položaja berba može ući i u početak avgusta.

Zašto je rana zrelost važna?

Rano sazrevanje predstavlja najveću tržišnu prednost Demir Kapije.

Grožđe dolazi na tržište u vreme kada veliki broj poznatih stonih sorti još nije zreo. To omogućava ranu prodaju, produženje ukupne sezone stonog grožđa, lokalnu ponudu pre glavne berbe i korišćenje u manjim zasadima i okućnicama.

U vreme kada je sorta stvarana, veoma rano domaće stono grožđe imalo je posebno veliki oplemenjivački i tržišni značaj.

Rodnost

Kod rodnosti Demir Kapije u izvorima postoji prividna razlika.

Poljoprivredni fakultet u Beogradu navodi prinos od približno 10.000 do 15.000 kg/ha, dok Centar za vinogradarstvo i vinarstvo sortu opisuje kao sortu male rodnosti.

Ova dva podatka nisu nužno u suprotnosti. Prinos od 10 do 15 tona po hektaru može biti zadovoljavajući, ali nije posebno visok u poređenju sa veoma rodnim sortama stonog grožđa.

Zbog toga je najpreciznije reći da Demir Kapija ima umeren do zadovoljavajući potencijal prinosa, ali se ne svrstava među izrazito rodne stone sorte.

Rodnost pupoljaka i rezidba

Demir Kapija zahteva dužu odnosno mešovitu rezidbu.

To ukazuje na činjenicu da bazalna okca nisu dovoljno rodna da bi se sorta optimalno gajila samo kratkom rezidbom. U tradicionalnim preporukama ostavljaju se rodni lukovi sa približno 8–10 okaca i kondiri za zamenu sa oko 2 okca.

Konačan način rezidbe ipak treba prilagoditi uzgojnom obliku, bujnosti, razmaku sadnje i stvarnoj rodnosti konkretnog vinograda.

Zašto kratka rezidba nije idealna?

Kod sorte kod koje se plodniji pupoljci nalaze nešto dalje od osnove lastara previše kratka rezidba može smanjiti broj cvasti.

Posledica je slabiji rod.

Duža rezidba ostavlja veći broj dobro diferenciranih rodnih pupoljaka i omogućava sorti da izrazi svoj potencijal.

To je jedan od razloga zbog kojih je poznavanje sortne biologije važno pri formiranju vinograda.

Otpornost prema zimskim temperaturama

Demir Kapija ima srednju otpornost prema niskim zimskim temperaturama.

Poljoprivredni fakultet navodi da pri temperaturama oko –20 °C može doći do izmrzavanja okaca. Ovu vrednost ne treba shvatiti kao preciznu granicu posle koje svako okce strada.

Otpornost zavisi od trajanja hladnog perioda, brzine zahlađenja, sazrelosti lastara, kondicije čokota, vremena pojave mraza i prethodnih vremenskih uslova.

Centar za vinogradarstvo navodi i da je Demir Kapija prema niskim temperaturama osetljivija od Čabskog bisera.

Bolesti

U starijem zvaničnom opisu sorta se generalno navodi kao srednje otporna prema prouzrokovačima bolesti.

Takvu formulaciju ipak ne treba tumačiti kao otpornost koja omogućava proizvodnju bez zaštite.

Demir Kapija pripada klasičnoj vinovoj lozi i u odgovarajućim vremenskim uslovima može biti ugrožena plamenjačom, pepelnicom i sivom truleži.

Posebno važna je siva trulež.

Osetljivost na sivu trulež

Savremeniji opis Centra za vinogradarstvo i vinarstvo naglašava da Demir Kapija pokazuje visoku osetljivost prema sivoj plesni, odnosno Botrytis cinerea.

Siva trulež može biti problem naročito pri čestim padavinama, visokoj relativnoj vlažnosti, gustoj lisnoj masi, zbijenim grozdovima i oštećenju bobica.

Zbog toga su dobro provetravanje zone grozdova i pravovremena zaštita posebno značajni.

Plamenjača i pepelnica

Za Demir Kapiju nema opravdanja da se opisuje kao sorta otporna na plamenjaču ili pepelnicu.

Potrebno je sprovoditi standardan program zaštite prilagođen infekcionom pritisku i vremenskim uslovima.

Zbog ranog sazrevanja period tokom kojeg grožđe mora biti zaštićeno do berbe može biti nešto kraći nego kod kasnih sorti, ali to ne uklanja potrebu za pravilnom zaštitom.

Položaj

Za Demir Kapiju su poželjni sunčani, topli i dobro provetreni položaji.

Dobra insolacija doprinosi:

• brzoj akumulaciji šećera
• razvoju muskatne arome
• ranijem sazrevanju
• bržem sušenju grozdova nakon kiše

Iako je sorta veoma rana i ne zahteva dugu sezonu kao kasne sorte, povoljan položaj značajno poboljšava kvalitet stonog grožđa.

Zemljište

Najbolje rezultate treba očekivati na plodnim i dobro dreniranim zemljištima.

Vinova loza ne podnosi dobro dugotrajno zadržavanje vode oko korena.

Sa druge strane, izrazita suša može smanjiti veličinu bobica i usporiti razvoj čokota. Kod stone sorte cilj nije samo postići dovoljnu količinu šećera već formirati vizuelno i organoleptički kvalitetnu bobicu.

Zato vodni režim zemljišta ima veliki značaj.

Podloge

Za Demir Kapiju se u domaćoj rasadničkoj praksi često koristi Kober 5BB, a sorta se može uspešno kombinovati i sa drugim odgovarajućim podlogama.

Izbor podloge ne treba zasnivati samo na sorti. Potrebno je poznavati sadržaj aktivnog kreča, dubinu zemljišta, plodnost, raspoloživost vode i planiranu bujnost čokota.

Na veoma plodnom zemljištu podloga koja dodatno podstiče bujnost može zahtevati intenzivnije upravljanje zelenom masom.

Demir Kapija kao stono grožđe

Glavna namena sorte je sveža potrošnja.

Njene prednosti za tu namenu su veoma rana zrelost, prijatan muskatni ukus, zelenožuta boja, srednje krupna do krupna bobica i sočno i blago hrskavo meso.

U poređenju sa savremenim stonim sortama Demir Kapija nema ekstremno velike grozdove i džinovske bobice.

Njena posebnost nije u rekordnoj krupnoći već u ranom sazrevanju i aromatičnom ukusu.

Transportabilnost

Za sposobnost transporta postoje nešto različiti opisi.

Veliki broj domaćih ampelografskih i rasadničkih izvora navodi da Demir Kapija dobro podnosi transport, dok pojedini izvori daju nešto rezervisaniju ocenu.

Zato je ne bih predstavljao kao sortu izuzetne transportabilnosti poput modernih kasnih stonih sorti sa veoma čvrstom pokožicom.

Za lokalno i regionalno tržište, uz pravilnu berbu i pakovanje, njena transportabilnost je zadovoljavajuća.

Berba za svežu potrošnju

Demir Kapiju treba brati kada bobice dostignu karakterističnu slast i muskatni ukus.

Grožđe nakon berbe ne nastavlja značajno da sazreva na isti način kao klimakterično voće. Zato prerano ubrani grozd neće kasnijim stajanjem razviti isti kvalitet kao grozd koji je dovoljno sazreo na čokotu.

Kod stone sorte upravo degustacija bobice, uz merenje šećera, predstavlja vrlo dobar pokazatelj trenutka berbe.

Demir Kapija za sok

Zbog prijatne muskatne arome Demir Kapija može biti zanimljiva i za sok od grožđa.

Kod prerade u sok aromatična komponenta može dati proizvodu mnogo više sortnog karaktera nego kod neutralnih stonih sorti.

Ipak, Demir Kapija nije selekcionisana prvenstveno kao industrijska sorta za sok, pa njena osnovna vrednost ostaje sveža potrošnja.

Demir Kapija za vino

Tehnički, od njenog grožđa može se proizvesti vino jer svako zdravo grožđe sa dovoljno šećera može fermentisati.

Međutim, Demir Kapija je stona, a ne vinska sorta.

Njene morfološke i proizvodne osobine selekcionisane su prvenstveno za konzumaciju grožđa.

Zato je ne treba predstavljati kao standardnu sortu za proizvodnju vina, bez obzira na prijatan muskatni karakter.

Demir Kapija za lozovaču

Veoma je zanimljiv i potencijal sorte za proizvodnju aromatične lozovače.

Šira zrelog grožđa može imati 16–18,5% šećera, a muskatna aroma pruža zanimljivu osnovu za aromatski karakter destilata.

U starijoj stručnoj literaturi upravo se muskatni karakter Demir Kapije ističe kao potencijalno veoma zanimljiv za destilaciju. To ne znači da je Demir Kapija tradicionalno važna rakijska sorta poput pojedinih vinskih sorti koje se masovno destilišu.

Njena osnovna namena ostaje stono grožđe.

Međutim, prezreli grozdovi, višak proizvodnje ili namenski uzgojeno potpuno zrelo grožđe mogu biti interesantna sirovina za sortnu ili kupažnu lozovaču.

Zašto muskatne sorte mogu biti zanimljive za destilat?

Deo aromatskih jedinjenja karakterističnih za muskatno grožđe može se preneti kroz fermentaciju i destilaciju.

Zbog toga destilati od muskatnih sorti mogu imati izraženiji cvetni karakter, voćni miris, citrusne tonove i karakterističnu muskatnu aromatiku.

Koliko će tih osobina ostati u gotovoj rakiji zavisi od zrelosti grožđa, fermentacije, temperature, rada sa kominom i načina destilacije.

Fermentacija za destilat

Za proizvodnju kvalitetnog destilata treba koristiti potpuno zrelo i zdravo grožđe.

Posebno je važno izbegavati grozdove zahvaćene sivom truleži, prema kojoj je Demir Kapija osetljiva. Botritisom ozbiljno oštećena sirovina može dovesti do mikrobioloških problema i neželjenog aromatskog profila.

Brza prerada nakon berbe i kontrolisana alkoholna fermentacija značajno pomažu očuvanju muskatnog karaktera.

Demir Kapija u Srbiji danas

Demir Kapija je danas retka sorta u komercijalnim zasadima Srbije.

Prema podacima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo nalazi se približno na 67. mestu prema zastupljenoj površini u komercijalnim vinogradima.

Najveće evidentirane površine nalaze se u rejonu Tri Morave, Sremskom vinogradarskom rejonu, rejonu Negotinska Krajina.

Prosečna komercijalna parcela pod Demir Kapijom veoma je mala – svega oko 0,019 ha.

To pokazuje da je danas mnogo češća u malim zasadima, kolekcijama i na okućnicama nego u velikoj tržišnoj proizvodnji.

Gde se danas nalazi u vinogradima Srbije?

Prema evidenciji Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, najveći deo površina Demir Kapije nalazi se na nadmorskim visinama između 100 i 200 metara.

Najzastupljenije su jugoistočne i južne ekspozicije. Ove podatke ne treba tumačiti kao striktan zahtev sorte.

Oni pokazuju gde su evidentirani postojeći komercijalni zasadi, a ne da sorta može uspevati isključivo na takvim položajima.

Demir Kapija izvan Srbije

Sorta se proširila i u druge delove nekadašnje Jugoslavije.

Ampelografska literatura navodi njeno gajenje u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i drugim delovima regiona, uglavnom na manjim površinama.

Njeno širenje bilo je logično zbog veoma ranog sazrevanja, naročito u područjima gde je rana ponuda stonog grožđa imala tržišnu vrednost.

Ipak, novije stone sorte sa mnogo krupnijim bobicama i grozdovima vremenom su potisnule Demir Kapiju iz intenzivne komercijalne proizvodnje.

Zašto je danas retka?

Standardi tržišta stonog grožđa značajno su se promenili.

Kupci i veliki trgovinski lanci danas često traže:

• izrazito velike bobice
• veoma velike i pravilne grozdove
• potpunu ujednačenost
• visoku transportabilnost
• dug period čuvanja
• sve češće i grožđe bez semenki

Demir Kapija je nastala mnogo pre razvoja takvog tržišta. Njene bobice i grozdovi su skromnije veličine od savremenih komercijalnih standarda.

Zato joj je danas veća vrednost u ranom sazrevanju, ukusu, domaćem poreklu i očuvanju sortne raznovrsnosti.

Demir Kapija kao domaći genetički resurs

Sorta ima vrednost koja prevazilazi njenu današnju površinu.

Demir Kapija je rezultat domaćeg oplemenjivačkog rada i predstavlja deo istorije razvoja srpskog vinogradarstva. Čuvanje takvih sorti važno je zbog genetičke raznovrsnosti, istorije domaćeg oplemenjivanja, budućih oplemenjivačkih programa, specifičnih osobina poput vrlo ranog sazrevanja i očuvanja lokalnog sortimenta.

Sorta koja danas nema veliki komercijalni značaj može u budućnosti ponovo postati interesantna kao roditelj za stvaranje novih ranih i aromatičnih sorti.

Najvažnije osobine Demir Kapije

• Domaća sorta vinove loze stvorena u Srbiji
• Stvorena na Radmilovcu kod Beograda
• Roditelji Muskat Otonel × Kraljica vinograda
• Priznata 1977. godine
• Autori L. Avramov, M. Jovanović, R. Lović i Đ. Tadijanović
• Sinonim Beogradski rani muskat
• Stona sorta grožđa
• Veoma rano sazrevanje
• Bujan čokot
• Hermafroditan cvet
• Grozd srednje veličine
• Cilindrično-koničan oblik grozda
• Srednje zbijen grozd
• Prosečna masa najčešće oko 100–290 g, zavisno od izvora i uslova
• Bobice srednje velike do velike
• Okrugle ili blago spljoštene bobice
• Zelenožuta pokožica
• Sočno i blago hrskavo meso
• Prijatna muskatna aroma
• Šira sa približno 16–18,5% šećera
• Približno 6,5–7,5 g/L ukupnih kiselina
• U Srbiji uglavnom sazreva tokom druge polovine jula
• Zahteva dugu odnosno mešovitu rezidbu
• Prinos približno 10–15 t/ha prema zvaničnom sortnom opisu
• Ne spada među izrazito rodne savremene stone sorte
• Srednja otpornost prema zimskim temperaturama
• Oštećenje okaca moguće oko –20 °C
• Posebno osetljiva prema sivoj truleži
• Primarno namenjena svežoj potrošnji
• Može biti zanimljiva za sokove
• Aromatično grožđe može biti interesantno za lozovaču
• Danas zastupljena na veoma malim komercijalnim površinama
• Važan deo domaćeg oplemenjivačkog nasleđa

Česta pitanja o sorti Demir Kapija

Odakle potiče Demir Kapija?

Demir Kapija je domaća srpska sorta grožđa, stvorena na Radmilovcu kod Beograda.

Da li Demir Kapija potiče iz Severne Makedonije?

Ne. Iako nosi isto ime kao grad i vinogradarsko područje u Severnoj Makedoniji, sorta je stvorena u Srbiji.

Kako je nastala Demir Kapija?

Nastala je ukrštanjem sorti Muskat Otonel i Kraljica vinograda.

Kada je priznata Demir Kapija?

Zvanično je priznata 1977. godine.

Ko je stvorio sortu?

Selekcioneri su L. Avramov, M. Jovanović, R. Lović i Đ. Tadijanović.

Da li Demir Kapija ima drugi naziv?

Da. Poljoprivredni fakultet u Beogradu navodi sinonim Beogradski rani muskat.

Da li je Demir Kapija vinska ili stona sorta?

Demir Kapija je prvenstveno stona sorta, namenjena konzumaciji svežeg grožđa.

Kada sazreva Demir Kapija?

Spada među najranije domaće stone sorte. U Srbiji uglavnom sazreva tokom druge polovine jula, uz pomeranje termina zavisno od lokaliteta i godine.

Koliki je grozd Demir Kapije?

Grozd je uglavnom srednje veličine. U različitim stručnim opisima navodi se približno 100–290 g, što zavisi od uslova gajenja i opterećenja čokota.

Kakve su bobice?

Bobice su srednje krupne do krupne, okrugle ili blago spljoštene i zelenožute boje.

Kakvog je ukusa Demir Kapija?

Grožđe ima prijatan muskatni ukus, sočno je i blago hrskavo.

Koliko šećera ima Demir Kapija?

Zvanični sortni opis navodi približno 16–18,5% šećera u širi zrelog grožđa.

Da li je Demir Kapija rodna?

Prema zvaničnom opisu može ostvariti približno 10–15 t/ha, ali savremeniji Centar za vinogradarstvo opisuje je kao sortu manje rodnosti. Zato je najbolje smatrati je sortom umerenog prinosa, a ne izrazito rodnom stonom sortom.

Kakvu rezidbu zahteva?

Zahteva dužu odnosno mešovitu rezidbu, jer su pupoljci dalje od osnove lastara značajni za rodnost.

Da li je Demir Kapija otporna na mraz?

Otpornost je srednja. U stručnim opisima navodi se mogućnost izmrzavanja okaca pri temperaturama oko –20 °C.

Da li je otporna na bolesti?

Ne treba je smatrati otpornom sortom. Posebno je značajna njena osetljivost prema sivoj truleži, zbog čega su provetrena krošnja i pravilna zaštita veoma važni.

Da li Demir Kapija dobro podnosi transport?

Za lokalno i regionalno tržište može dobro podneti transport uz pravilnu berbu i pakovanje, mada je ne treba porediti sa modernim sortama namenski selekcionisanim za veoma dugo čuvanje i transport.

Može li Demir Kapija da se koristi za vino?

Može fermentisati i dati vino, ali nije selekcionisana kao vinska sorta. Njena osnovna namena je sveža potrošnja.

Da li je Demir Kapija dobra za lozovaču?

Može biti veoma zanimljiva zbog muskatne arome i dobrog sadržaja šećera. Potpuno zrelo i zdravo grožđe može dati aromatičnu sirovinu za sortnu ili kupažnu lozovaču.

Da li se Demir Kapija još gaji u Srbiji?

Da, ali na malim površinama. Najviše evidentiranih komercijalnih zasada nalazi se u Tri Morave, Sremskom rejonu i Negotinskoj Krajini.

Zašto je Demir Kapija važna?

Važna je kao rezultat domaćeg oplemenjivanja, jedna od veoma ranih srpskih stonih sorti i deo genetičkog i vinogradarskog nasleđa Srbije.