Srednjoevropska sorta izražene svežine i važnog mesta u srpskim vinogradima

Frankovka ukratko

Boja sorte: crna vinska sorta
Međunarodni naziv: Blaufränkisch
Drugi nazivi: Frankovka, Kékfrankos, Lemberger, Limberger, Frankinja, Frankova i Franconia nero
Poreklo: srednja Evropa; precizno mesto nastanka nije pouzdano utvrđeno
Mogući roditelji: verovatno Sbulzina × Weißer Heunisch, odnosno Gouais Blanc
Najvažnije zemlje gajenja: Austrija, Mađarska, Nemačka, Slovačka, Hrvatska, Slovenija, Rumunija i Srbija
Najvažnija područja u Srbiji: rejon Tri Morave, Južnobanatski i Potiski vinogradarski rejon
Najčešće arome: višnja, trešnja, kupina, borovnica, crvena ribizla, ljubičica, biber, suvo bilje i zemljani tonovi
Telo: srednje do puno
Kiseline: izražene
Tanini: umereni do izraženi
Alkohol: najčešće približno 12–14,5%, u zavisnosti od položaja, prinosa, berbe i stila
Potencijal odležavanja: od nekoliko godina kod voćnijih stilova do deset i više godina kod ozbiljnih vina
Temperatura serviranja: 14–18 °C, u zavisnosti od stila
Dekantiranje: može prijati mlađim, strukturiranim vinima
Najbolje uz: patku, svinjetinu, junetinu, gulaš, kobasice, pečurke, pečenu papriku i polutvrde sireve

U aktuelnom Registru priznatih sorti Republike Srbije sorta se vodi kao Blaufrankisch, dok su Frankovka, Frankova, Frankinja, Kékfrankos i Franconia nero navedeni kao sinonimi.

Šta je Frankovka?

Frankovka je stara crna vinska sorta srednje Evrope, poznata po izraženim kiselinama, aromama višnje i šumskog voća, začinskim tonovima i sposobnosti da daje veoma različita vina.

Od nje se mogu proizvesti laganija, sočna i voćna vina namenjena ranijem uživanju, ali i ozbiljne, duboke i taninski strukturirane etikete koje mogu godinama sazrevati u boci. Konačan stil u velikoj meri zavisi od položaja vinograda, prinosa, zrelosti grožđa, dužine maceracije i načina odležavanja.

Frankovka se često povezuje sa Austrijom i Mađarskom, gde je poznata kao Blaufränkisch, odnosno Kékfrankos. U Nemačkoj se najčešće naziva Lemberger. Svi ovi nazivi odnose se na isti osnovni sortni genotip, iako između različitih klonova i lokalnih populacija mogu postojati razlike u rodnosti, strukturi grozda i kvalitetu vina.

Za Srbiju je Frankovka značajna jer nije samo povremeno zasađena međunarodna sorta. Dugo je prisutna u domaćim vinogradima, prilagođena je kontinentalnim uslovima i prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo nalazi se među najzastupljenijim sortama u komercijalnim zasadima.

Poreklo i istorija Frankovke

Precizno mesto nastanka Frankovke nije potpuno razjašnjeno.

Vitis International Variety Catalogue trenutno navodi Sloveniju kao zemlju porekla sorte Blaufränkisch, dok austrijski stručni izvori predstavljaju Frankovku kao staru srednjoevropsku i tradicionalnu austrijsku sortu. Domaći Centar za vinogradarstvo i vinarstvo navodi da njeno poreklo nije pouzdano poznato.

Zbog različitih podataka najpreciznije je opisati je kao staru srednjoevropsku sortu, čiji se razvoj i širenje vezuju za područje nekadašnje Habzburške monarhije i širi panonski prostor.

Prema austrijskim izvorima, Frankovka je verovatno nastala prirodnim ukrštanjem sorte Sbulzina i sorte Weißer Heunisch, poznate i kao Gouais Blanc. Roditeljstvo se još uvek navodi sa određenim oprezom.

Pisani tragovi o sorti u Austriji potiču iz 18. veka. U Nemačkoj je postala poznata kao Lemberger ili Limberger, prema nazivu Limberg, nekadašnjem imenu današnjeg Maissaua u Donjoj Austriji. U Mađarskoj je dobila ime Kékfrankos i vremenom postala jedna od najvažnijih crnih sorti zemlje.

Frankovka je tokom istorije korišćena i u stvaranju novih sorti. Jedan je od roditelja Zweigelta, najrasprostranjenije austrijske crne sorte, kao i sorti Blauburger, Roesler i Rathay.

Gde se Frankovka gaji?

Frankovka je najviše vezana za kontinentalna vinogradarska područja srednje i jugoistočne Evrope.

U Austriji je posebno važna u Burgenlandu, naročito u oblastima Mittelburgenland, Eisenberg i Leithaberg. Austrija je tokom 2023. i 2024. godine imala oko 2.550 hektara pod ovom sortom, što je činilo približno 5,8% ukupnih austrijskih vinograda.

U Mađarskoj se naziva Kékfrankos i ima važnu ulogu kao sortno vino, ali i u tradicionalnim kupažama, među kojima je najpoznatiji Egri Bikavér. U Nemačkoj, pod nazivom Lemberger, najveći značaj ima u oblasti Württemberg, gde dobro uspeva na toplim i zaštićenim položajima.

Gaji se i u Slovačkoj, Češkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji i drugim zemljama kontinentalne Evrope. Stil vina menja se prema klimi: hladniji položaji daju življa vina sa više kiselina i crvenog voća, dok topliji položaji donose tamnije voće, više alkohola i puniju strukturu.

Frankovka u Srbiji

Frankovka ima značajno mesto u srpskom vinogradarstvu. Centar za vinogradarstvo i vinarstvo svrstava je na sedmo mesto prema površinama u komercijalnim vinogradima Srbije. Najveće površine nalaze se u:

• rejonu Tri Morave,
• Južnobanatskom vinogradarskom rejonu,
• Potiskom vinogradarskom rejonu.

Njena zastupljenost u različitim delovima zemlje pokazuje da se dobro prilagodila kontinentalnim uslovima Srbije. Posebno joj odgovaraju područja sa dovoljno toplim letima, dužom jeseni i izraženom razlikom između dnevnih i noćnih temperatura.

Prema podacima Centra, najveći deo evidentiranih domaćih površina nalazi se na nadmorskim visinama između 200 i 300 metara. Najzastupljenije su jugozapadne i zapadne ekspozicije, dok se više od polovine površina nalazi na blagim nagibima između jednog i pet stepeni. Prosečna komercijalna parcela pod Frankovkom iznosi svega oko 0,32 hektara, što pokazuje da se sorta često nalazi u manjim i rascepkano raspoređenim zasadima.

U rejonu Tri Morave Frankovka može dati zrela i voćna vina, sa dovoljno toplote za razvoj boje i tanina, ali i kiselinama koje čuvaju svežinu. U Južnom Banatu i Potisju njen karakter može biti izrazito kontinentalan, sa višnjom, crvenom ribizlom, biberom i živom strukturom.

U Srbiji se proizvodi kao sortno vino, ali se koristi i u kupažama. Njene kiseline i začinski karakter mogu doneti svežinu vinima zasnovanim na mekšim ili zrelijim sortama.

Aktuelni Registar priznatih sorti iz marta 2026. godine, pored osnovne sorte, navodi više priznatih klonova Frankovke. Prisustvo različitih klonova omogućava izbor biljnog materijala prema položaju, očekivanom prinosu i željenom stilu vina.

Vinogradarske karakteristike

Frankovka je veoma bujna sorta dobre i uglavnom redovne rodnosti. Grozd je najčešće srednje krupan, kupast i srednje zbijen. Bobice su male, okrugle i tamnoplave, sa relativno debelom pokožicom.

Sazreva srednje kasno do kasno i zahteva dovoljno topao i povoljan položaj. U hladnijim oblastima ili slabijim godinama grožđe može zadržati previsoke kiseline i nedovoljno zrele tanine.

Sorta je osetljiva na loše vremenske prilike tokom cvetanja. Hladno i vlažno vreme može izazvati slabije zametanje bobica i smanjenje prinosa. Istovremeno, domaći izvori navode da nije naročito osetljiva na sivu trulež i da pokazuje relativno dobru otpornost prema niskim zimskim temperaturama.

Frankovka može dati obilne prinose, ali previsoko opterećenje čokota često dovodi do slabije koncentracije, svetlije boje i tanjih vina. Za ozbiljnije etikete važni su kontrola prinosa, dobra osunčanost grožđa i postizanje pune fenolne zrelosti.

Kakvo vino daje Frankovka?

Frankovka najčešće daje vina rubinske do tamnocrvene boje, izraženih kiselina i primetne taninske strukture.

U mladosti vino može delovati živahno, čvrsto i pomalo nemirno. Dominiraju višnja, trešnja, crvena ribizla i šumsko voće, uz biberaste, cvetne i biljne nijanse. Sazrevanjem tanini postaju mekši, a aromatski profil dobija tonove suvog bilja, duvana, zemlje i začina.

Austrijski stručni izvori posebno izdvajaju divlje bobičasto voće, trešnju, snažne kiseline i izražene tanine. Koncentrisaniji primerci imaju vrlo dobar potencijal za odležavanje i vremenom razvijaju mekšu, baršunastiju teksturu.

Frankovka ne mora uvek biti snažno i teško vino. Kada se grožđe bere ranije, koristi kraća maceracija i vino čuva u inoxu, može dati sočan i neposredan stil koji se služi blago rashlađen.

Sa nižih prinosa i boljih položaja može nastati ozbiljno vino punijeg tela, izražene mineralne i začinske strane, sposobno da sazreva više godina.

Najčešće arome Frankovke

U vinima od Frankovke najčešće se mogu prepoznati:

• višnja,
• trešnja,
• crvena ribizla,
• malina,
• kupina,
• borovnica,
• šumsko voće,
• ljubičica,
• crni biber,
• suvo bilje,
• sladić,
• zemlja,
• duvan,
• koža kod zrelijih vina.

Hladniji položaji češće naglašavaju višnju, crvenu ribizlu, cveće i biber. Topliji položaji i kasnija berba mogu doneti kupinu, borovnicu, zrelu šljivu i puniju teksturu.

Odležavanje u hrastu može dodati note vanile, dima, kedra, kakaa i slatkih začina. Te arome ne potiču neposredno iz sorte, već iz kontakta vina sa drvetom.

Telo, kiseline, tanini i alkohol

Tipična Frankovka ima:

Telo: srednje do puno
Kiseline: izražene
Tanine: umerene do izražene
Alkohol: najčešće približno 12–14,5%

Frankovka prirodno zadržava kiseline, što joj daje živost i omogućava dobro slaganje sa hranom. U hladnijim godinama kiseline mogu biti veoma oštre, naročito ako grožđe nije potpuno sazrelo.

Tanini mogu biti čvrsti u mladosti, ali kod dobro proizvedenih vina sazrevanjem postaju finiji i zaokruženiji. Preterana ekstrakcija može učiniti vino suvim i grubim, pa duža maceracija nije automatski znak višeg kvaliteta.

Roze ili crveno vino?

Frankovka je pogodna i za proizvodnju crvenih i roze vina.

Roze Frankovka najčešće pokazuje jagodu, malinu, višnju i osvežavajuće kiseline. Zbog prirodne svežine sorte može dati veoma živ i gastronomski zahvalan roze.

Mlađa crvena vina mogu biti voćna, srednjeg tela i namenjena ranijem pijenju.

Ozbiljnija crvena vina dolaze sa boljih položaja i kontrolisanih prinosa. Imaju više koncentracije, tanina i potencijala odležavanja.

Frankovka je važna i kao deo kupaža, naročito kada je potrebno dodati kiselinu, začinski karakter i čvršću strukturu.

Inox, beton ili hrast?

Inox čuva višnju, crvenu ribizlu, svežinu i direktan izraz sorte. Pogodan je za rozee i mlađa, voćna crvena vina.

Beton može doprineti mekšoj teksturi i postepenom razvoju bez dodavanja izraženih aroma drveta.

Hrastovo bure koristi se kod ozbiljnijih stilova. Može doprineti zaokruživanju tanina i doneti tonove vanile, dima, duvana i začina.

Previše novog drveta lako može prekriti voćnost i prirodnu živost sorte. Velika, starija ili neutralnija burad često omogućavaju da Frankovka zadrži svoj karakter, a istovremeno dobije složeniju teksturu.

Da li Frankovka može da odležava?

Može, posebno kada dolazi sa dobrog položaja i ima dovoljno koncentracije, kiselina i zrelih tanina.

Voćniji i lakši stilovi najčešće su najbolji tokom prve tri do pet godina. Ozbiljnija vina mogu sazrevati deset i više godina.

Tokom razvoja u boci sveža višnja i kupina postaju mirnije, a pojavljuju se note suvog cveća, zemlje, kože, duvana i začina. Kiseline ostaju važan oslonac vina i omogućavaju mu da zadrži živost tokom sazrevanja.

Uz koju hranu ide Frankovka?

Frankovka se veoma dobro slaže sa hranom zbog izraženih kiselina i srednje do snažne strukture.

Posebno se preporučuje uz:

• patku i ćuretinu,
• pečenu svinjetinu,
• juneći gulaš,
• kobasice i suhomesnate proizvode,
• jagnjetinu,
• ćufte u paradajz-sosu,
• punjene i pečene paprike,
• pečurke,
• pasulj sa suvim mesom,
• testenine sa mesnim sosovima,
• polutvrde i zrelije sireve.

Lakša Frankovka može se služiti uz piletinu, picu, burgere i povrće sa roštilja. Puniji i odležali primerci bolje odgovaraju patki, junetini, divljači i duže pripremanim jelima.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Mlađa i voćnija Frankovka najbolje se služi na približno 14–16 °C.

Puniji i odležali primerci najčešće daju najbolji rezultat na 16–18 °C.

Mlađim strukturiranim vinima može prijati 30–60 minuta u dekanteru. Lagana i voćna vina uglavnom ne zahtevaju dekantiranje.

Previsoka temperatura može naglasiti alkohol, dok preniska čini tanine grubljim i zatvara aromu.

Zašto je Frankovka važna za Srbiju?

Frankovka je važna jer se dobro uklapa u kontinentalni karakter većeg dela Srbije. Može da zadrži svežinu i u toplim godinama, a istovremeno ima dovoljno boje, tanina i aromatskog potencijala za ozbiljna crvena vina.

Njeno prisustvo u rejonu Tri Morave, Južnom Banatu i Potisju pokazuje da sorta može uspevati u različitim domaćim uslovima. U svakom području može razviti drugačiji odnos između voća, kiselina, začina i punoće.

Iako nije autohtona srpska sorta u strogom smislu, Frankovka je dugo prisutna u domaćim vinogradima i postala je deo regionalnog vinskog nasleđa. Njena budućnost u Srbiji ne mora biti u kopiranju austrijskih ili mađarskih stilova, već u jasnijem pokazivanju razlika između domaćih položaja.

Vina od Frankovke na OURS-u

Domaća vina od Frankovke mogu pokazati veoma različita lica sorte – od svežih rozea i sočnih crvenih vina do ozbiljnijih etiketa sazrevanih u hrastu.

Pri izboru Frankovke važno je obratiti pažnju na rejon, stil proizvodnje i način odležavanja. Vino iz inoxa najčešće naglašava voćnost i kiseline, dok odležavanje u drvetu donosi više strukture, začina i potencijala sazrevanja.

Poređenje više domaćih etiketa najbolji je način da se razume koliko položaj i pristup vinara menjaju karakter iste sorte.

Da li ste znali?

Frankovka se u Austriji naziva Blaufränkisch, u Mađarskoj Kékfrankos, a u Nemačkoj Lemberger.

Jedan je od roditelja Zweigelta, najvažnije savremene austrijske crne sorte.

U Srbiji se prema istraživanjima Centra nalazi na sedmom mestu prema površinama u komercijalnim vinogradima.

Važeći srpski registar navodi više priznatih klonova Blaufränkischa, odnosno Frankovke.

Ako vam se dopada Frankovka, probajte i

Prokupac – više višnje, lokalnog karaktera i često nešto rustičnije strukture.
Pinot Noir – nežniji tanini, svetlija boja i izraženo crveno voće.
Gamay – sočan, voćan i najčešće lakši.
Zweigelt – potomak Frankovke, sa mekšom teksturom i zrelijim voćnim karakterom.
Kadarka – svetlija, začinska i nežnijih tanina.

Sve što treba da znate o Frankovki

Da li su Frankovka, Blaufränkisch i Kékfrankos ista sorta?

Da. To su različiti regionalni nazivi istog osnovnog sortnog genotipa.

Da li je Frankovka autohtona srpska sorta?

Ne u strogom genetičkom smislu. Reč je o staroj srednjoevropskoj sorti koja se dugo gaji u Srbiji i pripada domaćem regionalnom sortimentu.

Odakle potiče Frankovka?

Tačno mesto nastanka nije potpuno utvrđeno. Različiti stručni izvori povezuju je sa Austrijom, Slovenijom i širim srednjoevropskim prostorom.

Koje su roditeljske sorte Frankovke?

Najčešće se navodi da je verovatno nastala ukrštanjem sorti Sbulzina i Weißer Heunisch, odnosno Gouais Blanc.

Gde se najviše gaji u Srbiji?

Najveće površine nalaze se u rejonu Tri Morave, Južnobanatskom i Potiskom vinogradarskom rejonu.

Kakvo vino daje?

Najčešće daje suva crvena vina srednjeg do punog tela, izraženih kiselina, umerenih do snažnih tanina i aroma višnje, šumskog voća i bibera.

Da li Frankovka može da daje roze?

Da. Zbog živih kiselina i crvenog voća veoma je pogodna za proizvodnju svežih rozea.

Da li može da odležava?

Može. Ozbiljniji primerci sa dobrih položaja mogu sazrevati deset i više godina.

Da li mora da sazreva u buretu?

Ne. Može dati kvalitetna vina iz inoxa, betona ili hrasta. Izbor suda zavisi od željenog stila.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz patku, svinjetinu, junetinu, gulaš, kobasice, paprike, pečurke, testenine sa mesnim sosovima i zrelije sireve.