Voćna i sveža sorta koja može dati mnogo ozbiljnija vina nego što se često misli

Gamay ukratko

Boja sorte: crna vinska sorta sa bezbojnim sokom
Puni naziv: Gamay Noir à Jus Blanc
Naziv u Srbiji: Game ili Gamay
Poreklo: Burgundija, Francuska
Roditelji: Pinot Noir × Gouais Blanc
Najvažnije područje gajenja: Beaujolais u Francuskoj
Značajna područja: dolina Loare, Švajcarska, Kanada i pojedini hladniji vinogradarski regioni
Najvažnije područje u Srbiji: Negotinska krajina
Najčešće arome: višnja, trešnja, malina, šumska jagoda, kupina, ljubičica, božur, biber i zemljani tonovi
Telo: lagano do srednje, kod ozbiljnijih vina punije
Kiseline: srednje do izražene
Tanini: najčešće blagi do umereni
Alkohol: približno 11–14%, u zavisnosti od položaja, prinosa i stila vina
Potencijal odležavanja: od nekoliko godina kod voćnih vina do deset i više godina kod najboljih primeraka
Temperatura serviranja: 12–16 °C, prema stilu
Dekantiranje: uglavnom nije potrebno; može prijati ozbiljnijim mladim vinima
Najbolje uz: suhomesnate proizvode, piletinu, patku, svinjetinu, pečurke, roštilj, testenine i polutvrde sireve

Šta je Gamay?

Gamay je crna vinska sorta francuskog porekla, najpoznatija kao osnova crvenih vina oblasti Beaujolais. Njegov puni naziv glasi Gamay Noir à Jus Blanc, što znači crni Gamay sa belim sokom. Bobice imaju tamnu pokožicu, ali je meso bezbojno, kao kod većine klasičnih crnih vinskih sorti.

Najčešće daje svetlija, voćna i sveža vina sa blagim taninima. U mirisu se obično prepoznaju malina, višnja, jagoda, trešnja, ljubičica i biber. Zbog nižih tanina i živih kiselina mnoga vina mogu se služiti blago rashlađena i veoma su zahvalna uz hranu.

Ipak, Gamay nije samo sorta za jednostavna, mlada vina. Sa dobrih položaja, uz kontrolisan prinos i pažljivu vinifikaciju, može dati ozbiljna, slojevita i dugovečna vina. Najbolji primerci mogu imati izraženiju strukturu, tamnije voće, začinske i zemljane tonove, kao i sposobnost razvoja tokom više godina u boci.

Zvanični francuski izvori opisuju Gamay kao sortu koja može dati i meka, voćna vina namenjena ranijem uživanju i elegantna vina sposobna za odležavanje. Najčešće zadržava relativno niži alkohol, živu boju i aromatiku zasnovanu na malini, šumskoj jagodi, kupini, crnoj trešnji, cveću i biberu.

Poreklo i genetičko srodstvo

Gamay potiče iz Burgundije u Francuskoj. Genetička istraživanja pokazuju da je nastao prirodnim ukrštanjem sorti Pinot Noir i Gouais Blanc. Pripada velikoj porodici evropskih sorti koje su nastale ukrštanjem ovih roditelja, zajedno sa Chardonnayjem, Aligotéom i brojnim drugim sortama.

Tačna godina njegovog nastanka nije poznata, ali se u Burgundiji gaji vekovima. Njegova rodnost, rano sazrevanje i sposobnost da daje pristupačna vina doprineli su brzom širenju sorte.

Gamay se često opisuje kao blizak rođak Pinot Noira. Iako dele jednog roditelja i određene osobine, nisu ista sorta. Pinot Noir najčešće daje finije, taninski složenije i skuplje vino, dok Gamay uglavnom pruža više neposrednog voća, živosti i pristupačnosti u mlađem dobu.

Beaujolais – prirodni dom Gamaya

Iako potiče iz Burgundije, Gamay je svoj najprepoznatljiviji dom pronašao nešto južnije, u oblasti Beaujolais.

U Beaujolaisu postoji dvanaest zaštićenih apelacija, a približno 97% tamošnjih vinograda zasađeno je Gamayem. Regionalna vina uglavnom dolaze iz južnog dela oblasti, dok se deset najpoznatijih cru apelacija nalazi na severu, na različitim granitnim, peskovitim, vulkanskim i drugim zemljištima.

Deset cru apelacija Beaujolaisa jesu:

• Brouilly
• Côte de Brouilly
• Régnié
• Morgon
• Chiroubles
• Fleurie
• Moulin-à-Vent
• Chénas
• Juliénas
• Saint-Amour

Vina iz ovih područja mogu se veoma razlikovati. Fleurie se često povezuje sa cvetnim, nežnim i elegantnim stilovima, dok Moulin-à-Vent i Morgon mogu dati znatno strukturiranija vina sposobna za duže sazrevanje.

Razlike između vina nisu samo rezultat načina proizvodnje. Tip zemljišta, nadmorska visina, ekspozicija, starost vinograda i prinos snažno utiču na stil. Na granitnim položajima Gamay može dati dublju boju, veću koncentraciju i ozbiljniju strukturu nego što se od sorte obično očekuje.

Beaujolais Nouveau i ozbiljna vina od Gamaya

Za veliki broj potrošača Gamay je najpoznatiji kroz Beaujolais Nouveau, mlado vino koje izlazi na tržište ubrzo nakon berbe.

Ovaj stil naglašava neposrednu voćnost, lakoću i svežinu. Namenjen je ranom pijenju i ne predstavlja najbolji pokazatelj punog potencijala sorte.

Zbog međunarodne popularnosti mladog Beaujolaisa dugo se stvarao utisak da Gamay može dati samo jednostavna i kratkotrajna vina. Ozbiljni primerci iz Beaujolais Villages i cru apelacija pokazuju suprotno. Mogu biti koncentrisani, začinski, zemljani i sposobni za višegodišnje sazrevanje.

Razlika nije samo u nazivu na etiketi. Kvalitet zavisi od položaja, starosti vinove loze, visine prinosa, zrelosti grožđa i načina vinifikacije.

Gde se Gamay još gaji?

Pored Beaujolaisa, Gamay se gaji u pojedinim delovima Burgundije i doline Loare. U dolini Loare može se proizvoditi kao sortno vino ili kombinovati sa sortama kao što su Cabernet Franc i Côt, odnosno Malbec.

Važno mesto ima i u Švajcarskoj, naročito u kantonima Ženeva, Vaud i Valais. Tamo daje lagana i sveža sortna vina, ali se tradicionalno kupažira i sa Pinot Noirom.

Manje površine postoje u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i drugim hladnijim ili umerenim vinogradarskim područjima.

Gamay rano sazreva, zbog čega može biti koristan u oblastima u kojima kasne sorte teško dostižu potpunu zrelost. Međutim, rano sazrevanje i osetljivost na visoke temperature mogu predstavljati problem u veoma toplim područjima.

Gamay u Srbiji

U Srbiji se sorta najčešće naziva Game, iako je međunarodni naziv Gamay sve prisutniji na etiketama i u vinskoj komunikaciji.

U Registru priznatih sorti Republike Srbije iz 2026. godine vodi se kao Gamay Noir, sa sinonimima Game i Gamay. Registar navodi i više priznatih klonova, uključujući VCR 1, 509, 565, 656 i 787.

Domaći stručni izvori navode da je Gamay svojevremeno zauzimao značajne površine u Negotinskoj krajini i Južnoj Metohiji. Njegovo najjasnije potvrđeno savremeno prisustvo vezano je za Negotinsku krajinu, gde se nalazi među važnijim internacionalnim sortama.

U okviru Negotinske krajine najveće površine zabeležene su u Rogljevačko-rajačkom vinogorju, dok zasadi postoje i u Mihajlovačkom i Negotinskom vinogorju. U ovom rejonu Gamay se nalazi na petom mestu među internacionalnim sortama prema površinama.

Topla leta istočne Srbije omogućavaju dobru zrelost grožđa, dok položaji sa dovoljno provetravanja i noćnog zahlađenja mogu pomoći očuvanju kiselina. Međutim, Gamay je sorta koja rano sazreva i osetljiva je na preveliku toplotu, pa su izbor položaja i trenutak berbe veoma važni.

Ako se bere prekasno u toploj godini, vino može izgubiti svežinu i dobiti previše zrelo ili kuvano voće. Ako se prinos ne kontroliše, rezultat može biti svetlo, tanko i kratko vino.

Gamay i Game bojadiser nisu ista sorta

U Srbiji je posebno važno razlikovati Gamay Noir, odnosno obični Game, od sorte koja se naziva Game bojadiser.

Kod klasičnog Gamaya pokožica je tamna, ali je sok bezbojan. Kod Gamea bojadisera obojeni su i pokožica i meso bobice, pa daje veoma tamno vino i tradicionalno se koristio za poboljšavanje boje drugih crvenih vina.

Game bojadiser pripada grupi takozvanih teinturier sorti. U domaćim izvorima povezuje se sa nazivima Gamay Teinturier i Gamay Fréaux, ali se genetički i tehnološki razlikuje od običnog Gamaya.

Zbog sličnog imena ove dve sorte se lako mogu pomešati, ali daju veoma različita vina.

Klasični Gamay uglavnom naglašava:

• crveno voće
• svežinu
• niže tanine
• svetliju boju
• lakoću i eleganciju

Game bojadiser prvenstveno donosi:

• veoma tamnu boju
• više ekstrakta
• čvršću strukturu
• obojeni sok

Vinogradarske karakteristike

Gamay je sorta slabije do umerene bujnosti, ali je veoma rodna. Zahteva kontrolu prinosa jer na plodnim zemljištima i pri velikom opterećenju čokota lako daje razvodnjeno vino sa previsokim kiselinama i malo koncentracije.

Rano kreće sa vegetacijom i rano sazreva. Pupoljci na pomoćnim okcima mogu ostati rodni čak i nakon prolećnog mraza, ali rano kretanje vegetacije istovremeno povećava rizik od oštećenja u hladnim prolećima.

Grozdovi su mali i prilično zbijeni, dok su bobice srednje veličine. Zbijenost grozda doprinosi osetljivosti na sivu trulež, naročito u vlažnim godinama.

Sorta može biti osetljiva na:

• sivu trulež
• fomopsis
• bolesti drveta
• grožđane moljce
• fitoplazme vinove loze

Osetljiva je i na visoke temperature. U veoma toplim područjima grožđe može brzo sazreti, izgubiti kiseline i dati teško, nedovoljno precizno vino.

Kakvo vino daje Gamay?

Gamay najčešće daje svetlija do srednje obojena crvena vina, izraženog voćnog karaktera i živih kiselina.

Tipičan mlađi Gamay ima:

• lako do srednje telo
• blage tanine
• izražene kiseline
• sočno crveno voće
• cvetne i biberaste tonove
• umeren alkohol

Francuski stručni izvori navode da maceracija celih grozdova može dati topla, voćna, umereno obojena i ne previše taninska vina. Sorta je pogodna i za elegantne, izrazito voćne rozee.

Ozbiljniji Gamay može imati više tanina i koncentracije nego što se očekuje. Takva vina najčešće dolaze sa dobrih položaja, iz starijih vinograda i sa ograničenih prinosa.

Najčešće arome Gamaya

U vinima od Gamaya najčešće se mogu prepoznati:

• malina
• šumska jagoda
• višnja
• trešnja
• crvena ribizla
• brusnica
• kupina
• crna trešnja
• ljubičica
• božur
• crni biber
• suvo bilje
• pečurka
• zemlja

Lakši i mlađi stilovi uglavnom naglašavaju malinu, jagodu, višnju i cveće.

Zreliji i strukturiraniji primerci mogu razviti tamnije voće, biber, dim, suvo bilje, pečurke i šumsko tlo.

Arome banane i bombona koje se ponekad vezuju za Beaujolais nisu osnovne sortne osobine Gamaya. One najčešće nastaju tokom specifičnog načina fermentacije i delovanjem određenih kvasaca.

Karbonična i polukarbonična maceracija

Gamay se veoma često povezuje sa karboničnom maceracijom i srodnom polukarboničnom vinifikacijom.

Kod ovog načina proizvodnje celi, neizgnječeni grozdovi stavljaju se u zatvorenu posudu. U bobicama započinju procesi koji se razlikuju od klasične alkoholne fermentacije izgnječenog grožđa.

Rezultat najčešće ima:

• naglašenu voćnost
• izražene mirise maline i jagode
• blaže tanine
• manje intenzivnu boju
• vino spremno za ranije pijenje

Kod polukarbonične maceracije težina grožđa izgnječi deo bobica na dnu posude. Sok počinje da fermentiše, proizvodi ugljen-dioksid i stvara sredinu u kojoj se u neoštećenim bobicama odvija intracelularna fermentacija.

Ovaj postupak nije jedini način proizvodnje Gamaya. Ozbiljna vina mogu nastati i klasičnom fermentacijom, dužom maceracijom, radom sa delom peteljki, sazrevanjem u betonu ili drvetu.

Telo, kiseline, tanini i alkohol

Tipičan Gamay ima:

Telo: lagano do srednje
Kiseline: srednje do izražene
Tanine: blage do umerene
Alkohol: najčešće približno 11–14%

Visoke kiseline i niži tanini čine ga prijatnim za služenje na nešto nižoj temperaturi od većine crvenih vina.

Kod ozbiljnijih vina tanini mogu biti znatno izraženiji. Francuska klonska istraživanja pokazuju velike razlike između klonova u rodnosti, kiselinama, boji, taninskoj strukturi i potencijalu odležavanja.

Roze ili crveno vino?

Gamay je pogodan i za proizvodnju crvenih i roze vina.

Roze Gamay najčešće pokazuje jagodu, malinu, višnju i živu kiselinsku strukturu. Namenjen je ranijem pijenju i dobro se slaže sa laganijom hranom.

Mlađe crveno vino može biti vrlo svetlo, sočno i gotovo bez osećaja oporosti.

Ozbiljan crveni Gamay može imati više koncentracije, začina, tanina i potencijala odležavanja. Takva vina često dolaze iz boljih položaja i proizvode se uz manji prinos i dužu maceraciju.

Inox, beton ili hrast?

Inox čuva svežinu, voćnost i neposrednost. Pogodan je za mlada crvena i roze vina.

Beton omogućava postepen razvoj vina bez dodavanja izraženih aroma drveta. Može doprineti punijoj teksturi i smirivanju tanina.

Hrastovo bure koristi se kod ozbiljnijih stilova, ali mora biti pažljivo odmereno. Gamay lako može biti prekriven vanilom, dimom i tostiranim tonovima.

Veća ili korišćena burad često su prikladnija od novog, jako paljenog hrasta jer omogućavaju razvoj vina bez gubitka crvenog voća i cvetnog karaktera.

Da li Gamay može da odležava?

Može, ali ne svaki stil podjednako dugo.

Jednostavna i mlada vina najčešće su najbolja tokom prve dve ili tri godine, dok su voćnost i svežina najizraženije.

Ozbiljna vina iz najboljih položaja mogu sazrevati pet, deset ili više godina. Tokom odležavanja sveže voće postaje mirnije, a razvijaju se tonovi suvih višanja, pečuraka, zemlje, začina, kože i šumskog tla.

Potencijal zavisi od položaja, prinosa, kiselina, taninske strukture, načina vinifikacije i uslova čuvanja.

Uz koju hranu ide Gamay?

Gamay je jedno od najzahvalnijih crvenih vina za kombinovanje sa hranom jer ima dovoljno kiselina, a najčešće nema previše tanina ni alkohola.

Dobro se slaže sa:

• suhomesnatim proizvodima
• paštetama
• pečenom piletinom
• ćuretinom
• patkom
• svinjskim fileom
• kobasicama
• burgerima
• pečurkama
• testeninama sa paradajzom
• picom
• grilovanim povrćem
• mladim i polutvrdim sirevima

Lakši, rashlađeni Gamay može pratiti čak i masniju ribu, poput lososa ili tune.

Puniji i zreliji primerci bolje odgovaraju patki, svinjetini, pečurkama i sporije pripremljenom mesu.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Mlad i lagan Gamay najbolje je služiti na približno 12–14 °C.

Puniji i strukturiraniji primerci mogu se služiti na 14–16 °C.

Blago rashlađivanje naglašava voćnost i svežinu. Previše niska temperatura može zatvoriti aromu, dok previsoka naglašava alkohol i umanjuje lakoću vina.

Dekantiranje uglavnom nije potrebno. Ozbiljniji i mlađi primerci mogu imati koristi od 20–30 minuta kontakta sa vazduhom.

Zašto je Gamay važan za Srbiju?

Gamay u Srbiji nema značaj koji imaju Prokupac, Frankovka ili Cabernet Sauvignon, ali predstavlja zanimljiv deo vinogradarske istorije Negotinske krajine.

Njegovo prisustvo u Rogljevačko-rajačkom, Mihajlovačkom i Negotinskom vinogorju pokazuje da se sorta prilagodila istočnoj Srbiji i da može imati lokalni značaj, iako danas nije široko zastupljena na nacionalnom nivou.

Za budućnost sorte najzanimljivija bi mogla biti vina koja čuvaju svežinu i sortni karakter, umesto pokušaja da se od Gamaya napravi teško i snažno crveno vino.

U toplijim domaćim uslovima posebno su važni izbor svežijih položaja, kontrola prinosa i pravovremena berba. Dobro proizveden srpski Gamay mogao bi pokazati višnju, malinu, biber i živu strukturu, uz nešto zreliji karakter nego klasični primerci iz Beaujolaisa.

Vina od Gamaya na OURS-u

Domaća vina od Gamaya predstavljaju retku priliku da se upozna drugačije lice sorte najpoznatije po francuskom Beaujolaisu.

Srpski primerci mogu pokazati zrelije voće, više punoće i topliji karakter, ali kvalitet i prepoznatljivost zavise od toga da li su sačuvane prirodna svežina, lakoća i aromatika sorte.

Posebno je važno razlikovati vina od klasičnog Gamaya od vina napravljenih od Gamea bojadisera, jer se radi o različitim sortama i potpuno drugačijim stilovima.

Da li ste znali?

• Puni naziv sorte glasi Gamay Noir à Jus Blanc, odnosno crni Gamay sa belim sokom.
• Gamay je, kao i Chardonnay, nastao ukrštanjem Pinota i sorte Gouais Blanc.
• Beaujolais ima deset cru apelacija koje mogu dati ozbiljna i dugovečna vina od Gamaya, a ne samo mlada vina Beaujolais Nouveau.
• U Srbiji su Gamay Noir i Gamay Teinturier, odnosno Game bojadiser, upisani kao dve odvojene sorte.

Ako vam se dopada Gamay, probajte i

Prokupac – više domaćeg karaktera, višnje i taninske strukture.
Pinot Noir – nežna boja, fina tekstura i složeniji zemljani karakter.
Frankovka – izraženije kiseline, više tanina i začinskih tonova.
Kadarka – lagana, sveža i crveno voćna sorta panonskog karaktera.
Portugizer – lako, voćno vino namenjeno ranijem pijenju.

Sve što treba da znate o Gamayu

Da li su Gamay i Beaujolais ista stvar?

Ne. Gamay je sorta grožđa, dok je Beaujolais vinska oblast u Francuskoj u kojoj je Gamay glavna crna sorta.

Koje su roditeljske sorte Gamaya?

Nastao je prirodnim ukrštanjem Pinot Noira i sorte Gouais Blanc.

Da li je Gamay isto što i Pinot Noir?

Ne. Genetički su povezani, ali su različite sorte. Gamay uglavnom daje voćnija, lakša i manje taninska vina.

Da li je svaki Gamay lagano vino?

Ne. Mnogi primerci jesu lagani i voćni, ali vina sa najboljih položaja mogu biti strukturirana, složena i sposobna za odležavanje.

Šta je karbonična maceracija?

To je način fermentacije celih, neizgnječenih bobica u sredini bogatoj ugljen-dioksidom. Najčešće daje veoma voćna vina sa blagim taninima.

Da li je Gamay isto što i Game bojadiser?

Ne. Klasični Gamay ima bezbojan sok, dok Game bojadiser ima obojeno meso i sok i daje znatno tamnija vina.

Da li se Gamay gaji u Srbiji?

Da. Najjasnije je prisutan u Negotinskoj krajini, posebno u Rogljevačko-rajačkom, Mihajlovačkom i Negotinskom vinogorju.

Da li Gamay može da odležava?

Može. Jednostavniji primerci piju se mladi, dok ozbiljna vina sa dobrih položaja mogu sazrevati deset i više godina.

Da li Gamay treba rashladiti?

Mlada i lakša vina najbolje se pokazuju blago rashlađena, približno na 12–14 °C.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz suhomesnate proizvode, piletinu, patku, svinjetinu, kobasice, pečurke, picu, testenine i polutvrde sireve.