Retka aromatična sorta sačuvana u vinogradima Župe

 

Jagoda ukratko

Boja sorte: bela vinska sorta
Naziv u Srbiji: Jagoda
Međunarodni naziv: Ferdinand de Lesseps
Drugi nazivi: Ananas, Honey Grape, Muscat Ferdinand Lesseps i Ferdinand Lesseps
Poreklo: Velika Britanija
Status: interspecijes hibrid koji u poreklu ima evropsku i američku vinovu lozu
Roditeljske sorte: stariji izvori navode Chasselas Doré i Isabellu, ali novija genetička istraživanja ne potvrđuju to roditeljstvo; Muscat Hamburg je verovatno jedan od roditelja
Najvažnije područje u Srbiji: Župa, naročito okolina Aleksandrovca
Upotreba: proizvodnja vina i konzumiranje grožđa u svežem stanju
Najčešće arome: jagoda, ananas, med, ruža, zrela kruška, breskva, kajsija, bombone i aromatično bilje
Telo: srednje do puno
Kiseline: najčešće umerene
Alkohol: srednji do viši, u zavisnosti od zrelosti grožđa i stila vina
Potencijal odležavanja: prvenstveno namenjena ranijem uživanju; nema dovoljno podataka o dugom sazrevanju najboljih vina
Temperatura serviranja: 8–12 °C
Dekantiranje: uglavnom nije potrebno
Najbolje uz: aromatične sireve, piletinu, ćuretinu, svinjetinu, začinjena jela, paštete i voćne deserte

Šta je Jagoda?

Jagoda je naziv pod kojim se u Župi i drugim delovima Srbije sačuvala veoma retka bela sorta vinove loze. Dugo je predstavljana kao stara autohtona srpska sorta nepoznatog porekla, prepoznatljiva po neobičnom mirisu koji podseća na jagodu, ananas, med i slatko voće.

Genetičko istraživanje starih srpskih vinograda, objavljeno 2024. godine, pokazalo je da Jagoda nije zaseban nepoznati srpski genotip. Četiri analizirana uzorka nazvana Jagoda imala su isti genetički profil kao sorta Ferdinand de Lesseps, stari interspecijes hibrid poreklom iz Velike Britanije. Jagoda se zato može smatrati srpskim lokalnim nazivom, odnosno sinonimom sorte Ferdinand de Lesseps.

To otkriće ne umanjuje značaj Jagode za Srbiju. Naprotiv, pokazuje kako jedna sorta stranog porekla može tokom dugog perioda postati deo lokalne vinogradarske tradicije, dobiti novo ime i biti sačuvana u kraju u kojem je gotovo postala deo identiteta.

Jagoda se koristi i kao vinsko i kao stono grožđe. Njena najvažnija osobina jeste intenzivan i neuobičajen miris, koji se razlikuje od klasične aromatike evropskih sorti kao što su Tamjanika, Traminac ili Sauvignon Blanc.

Da li je Jagoda autohtona srpska sorta?

Jagoda se često naziva autohtonom sortom Srbije, ali takva tvrdnja više nije genetički precizna.

Savremena analiza pokazuje da je Jagoda lokalni naziv za Ferdinand de Lesseps, sortu poreklom iz Velike Britanije. Međunarodne baze vode Ferdinand de Lesseps kao belu sortu namenjenu proizvodnji vina i konzumiranju u svežem stanju, nastalu ukrštanjem evropske vinove loze sa lozom koja u svom poreklu ima vrstu Vitis labrusca.

Jagodu je zato preciznije opisati kao:

• staru sortu sačuvanu u Srbiji,
• lokalno odomaćenu sortu,
• tradicionalnu sortu Župe,
• srpski sinonim za Ferdinand de Lesseps,
• deo domaćeg vinogradarskog nasleđa.

Njena vrednost nije u tome što je genetički nastala u Srbiji, već u tome što je upravo ovde sačuvana, obnovljena i vraćena u proizvodnju vina.

Poreklo i istorija sorte

Ferdinand de Lesseps pojavio se u drugoj polovini 19. veka. Sorta je predstavljena 1870. godine na izložbi Kraljevskog hortikulturnog društva u Velikoj Britaniji, gde je dobila priznanje prve klase.

Nazvana je po Ferdinandu de Lessepsu, francuskom diplomati i graditelju Sueckog kanala, koji je u to vreme bio jedna od najpoznatijih ličnosti u Evropi.

Sorta je istorijski gajena kao rano stono grožđe, ali i za proizvodnju veoma aromatičnih slatkih vina. U Južnoj Africi bila je poznata pod nazivima Pineapple Grape i Honey Grape, odnosno grožđe ananasa i medeno grožđe. U manjim količinama korišćena je i u kupažama kako bi pojačala voćni miris belih vina.

Tačan način i vreme dolaska sorte na Balkan nisu dovoljno dokumentovani. Moguće je da je u region stigla tokom širenja interspecijes hibrida posle pojave filoksere, kada su evropski vinogradari tražili loze otpornije i prilagodljivije novim uslovima. Genetičko istraživanje starih srpskih vinograda potvrđuje prisustvo više takvih hibrida, ali ne utvrđuje tačan put kojim je Ferdinand de Lesseps stigao do Župe.

Koje su roditeljske sorte Jagode?

Poreklo Ferdinand de Lessepsa dugo je opisivano kao ukrštanje sorti Chasselas Doré i Isabella. Taj podatak i dalje se nalazi u pojedinim međunarodnim bazama i starijoj literaturi.

Međutim, analiza objavljena 2024. godine pokazala je da genetički profil Ferdinand de Lessepsa nije u skladu sa tim roditeljstvom. Sorta poseduje više genetičkih oznaka koje ne mogu poticati od navedenog para roditelja.

Isto istraživanje utvrdilo je pouzdanu vezu roditelja i potomka između Ferdinand de Lessepsa i sorte Muscat Hamburg. To znači da je Muscat Hamburg verovatno jedan od njegovih roditelja, dok identitet drugog roditelja u tom istraživanju nije konačno potvrđen.

Ovo objašnjava zašto Jagoda, pored karakterističnog mirisa jagode i ananasa, može pokazivati i muskatne, cvetne i medne nijanse.

Najpreciznije je zato reći da je staro roditeljstvo Chasselas Doré × Isabella dovedeno u pitanje, dok je Muscat Hamburg genetički potvrđen kao verovatni roditelj.

Kako je Jagoda dobila ime?

Naziv Jagoda najverovatnije je nastao zbog karakterističnog mirisa i ukusa grožđa.

Srpska reč „jagoda“ opisuje aromu koju su vinogradari i potrošači prepoznavali u zrelim bobicama i vinu. Slične osobine zabeležene su i u drugim zemljama, gde je sorta opisivana kao mešavina muskatnog ukusa i jagode.

Naučno istraživanje aromatskih jedinjenja Ferdinand de Lessepsa potvrdilo je prisustvo materija koje mogu doprineti mirisima ananasa, slatkiša, jagode, ruže i meda. Zbog toga lokalni naziv nije slučajan, već veoma dobro opisuje jednu od najvažnijih osobina sorte.

Jagoda u Srbiji

Jagoda je danas jedna od najređih sorti koje se koriste za proizvodnju vina u Srbiji. Njeno najvažnije područje je Župa, u okviru rejona Tri Morave.

Posebno je povezana sa selima i položajima u okolini Aleksandrovca, gde je sačuvana u malom broju čokota i vinograda. Savremeno obnavljanje sorte najviše se vezuje za rad vinara Koste Botunjca, koji je zasadio nove vinograde i od Jagode ponovo počeo da proizvodi sortno vino.

Iz tih zasada biljni materijal se dalje širio do drugih vinogradara i vinarija u Župi. Tako je od gotovo zaboravljene loze nastao mali, ali prepoznatljiv krug domaćih vina.

Danas se od Jagode proizvode suva, polusuva i aromatičnija bela vina, dok se grožđe zbog krupnih i ukusnih bobica može koristiti i za jelo.

Župa i rejon Tri Morave

Topla klima Župe pogoduje ranom sazrevanju i razvoju intenzivnih aroma. Jagoda može brzo nakupiti šećer i dobiti naglašene mirise zrelog voća, meda, ananasa i začinskog bilja.

Najveći izazov predstavlja očuvanje svežine. Ako se grožđe ostavi predugo na čokotu, vino može dobiti mnogo alkohola i izrazito zrele arome, ali izgubiti deo kiselina.

Položaji sa dobrom provetrenošću, umereno opterećenje čokota i pravilno određen trenutak berbe mogu pomoći da se spoje aromatska zrelost i dovoljno živosti.

Župa Jagodi daje poseban savremeni identitet. Iako sorta nije genetički nastala u ovom kraju, upravo je ovde sačuvana i pretvorena u vino koje danas gotovo nigde drugde nema isti kulturni značaj.

Vinogradarske karakteristike

Jagoda, odnosno Ferdinand de Lesseps, interspecijes je hibrid evropske vinove loze i genetičkog materijala američkih loza.

Istorijski je opisivana kao rana sorta pogodna i za stonu upotrebu. U toplim uslovima Župe grožđe sazreva relativno rano, tokom avgusta, mada tačan termin zavisi od položaja, godine i opterećenja čokota.

Sorta može razviti snažan aromatski karakter već u samom grožđu. Za razliku od mnogih vinskih sorti čije se prepoznatljive arome oblikuju prvenstveno tokom fermentacije, kod Jagode su karakteristični mirisi jasno primetni i u svežim bobicama.

Pošto je savremena komercijalna proizvodnja veoma mala, ne postoje dovoljno široka istraživanja koja bi pouzdano odredila prosečnu rodnost, otpornost prema svim bolestima i ponašanje sorte u različitim vinogradarskim rejonima Srbije.

Zbog toga pojedinačna iskustva jednog vinograda ne treba automatski primenjivati na sve položaje.

Grozd i bobica

Jagoda ima svetle, zelenožute bobice koje u punoj zrelosti mogu dobiti zlatne nijanse.

Grožđe je pogodno i za konzumiranje u svežem stanju. Upravo je ukus zrelih bobica jedan od razloga zbog kojih je sorta sačuvana u porodičnim vinogradima i dvorištima.

Njena najvažnija osobina nije samo veličina bobice, već izrazito aromatično meso. Pri jelu se mogu osetiti slatko voće, jagoda, ananas, med i prepoznatljiva aroma karakteristična za sorte koje u poreklu imaju Vitis labrusca.

Ta aroma u međunarodnoj stručnoj literaturi često se opisuje izrazima „labruska karakter“ ili „hibridna nota“. Ona nije isto što i mana vina, već sortna osobina. Njena prijatnost zavisi od intenziteta, stila vina i ličnog ukusa.

Odakle potiče miris jagode i ananasa?

Aroma Jagode detaljno je ispitivana gasnom hromatografijom i masenom spektrometrijom. U soku grožđa pronađeno je više desetina isparljivih jedinjenja.

Posebno su bili zastupljeni estri, koji su činili veliki deo registrovanih aromatskih materija. Pojedini estri povezani su sa slatkim, voćnim i ananasnim mirisima.

Istraživači su izdvojili nekoliko važnih aromatskih grupa:

• estri povezani sa ananasom i slatkim voćem,
• furaneol povezan sa jagodom, karamelom i slatkišima,
• 2-feniletanol povezan sa ružom i medom,
• o-aminoacetofenon povezan sa karakterističnom hibridnom aromom,
• jedinjenja koja mogu dati zelene i biljne tonove.

Istraživanje zaključuje da slatkasta aroma ananasa najverovatnije potiče prvenstveno od estara, dok furaneol i o-aminoacetofenon doprinose prepoznatljivoj jagodastoj i hibridnoj noti.

Kakvo vino daje Jagoda?

Jagoda daje veoma aromatična bela vina koja se teško mogu zameniti sa vinima od klasičnih evropskih sorti.

U aromatskom profilu mogu se prepoznati:

• jagoda,
• ananas,
• med,
• ruža,
• bombone,
• zrela kruška,
• breskva,
• kajsija,
• tropsko voće,
• nana,
• kamilica,
• majčina dušica,
• blagi zeleni tonovi.

Neće svako vino pokazivati sve ove arome. Na karakter utiču trenutak berbe, zrelost grožđa, temperatura fermentacije, kvasci, kontakt sa pokožicom i količina zaostalog šećera.

Ranije ubrano grožđe može dati više svežine, biljnih tonova i lakšu strukturu.

Kasnija berba donosi više zrelog voća, ananasa, meda, slatkiša i alkohola.

Jagoda nema neutralan karakter. Čak i kada je vino potpuno suvo, njen miris može ostaviti utisak slasti.

Suva Jagoda

Savremena domaća vina pokazuju da Jagoda može biti uspešno proizvedena kao potpuno suvo vino.

U suvom stilu važno je da vino zadrži dovoljno kiselina. Intenzivan miris ananasa, meda i zrelog voća može stvoriti utisak da u vinu postoji zaostali šećer, čak i kada je ono analitički suvo.

Suva Jagoda najčešće ima:

• izraženu aromu,
• srednje ili puno telo,
• umerenu svežinu,
• zrelo voće,
• dug i neobičan završetak.

Ovaj stil dobro odgovara kupcima koji vole aromatična bela vina, ali ne žele slatkoću.

Polusuva i slatka Jagoda

Istorijski izvori navode da je Ferdinand de Lesseps korišćen za proizvodnju veoma aromatičnih slatkih vina. Njegove prirodne arome ananasa, meda, jagode i slatkiša dobro se povezuju sa zaostalim šećerom.

Polusuva Jagoda može pokazati:

• zrelu krušku,
• breskvu,
• ananas,
• med,
• ružu,
• bombone.

Slatki stil može razviti više suve kajsije, kandiranog voća, meda i začina.

Najvažnija je ravnoteža. Ako vino nema dovoljno kiselina, kombinacija intenzivne arome, alkohola i šećera može delovati teško. U dobrom vinu slast treba da bude podržana svežinom.

Telo, kiseline i alkohol

Tipična Jagoda ima:

Telo: srednje do puno
Kiseline: najčešće umerene
Alkohol: srednji do viši
Aromatičnost: veoma izražena
Zaostali šećer: od potpuno suvog do slatkog vina

Zbog malog broja vinograda i vina nije opravdano određivati uski raspon alkohola ili kiselina koji bi važio za sve primerke.

Na toplijim položajima i kod kasnije berbe vino može imati punije telo i viši alkohol. Ranija berba daje više svežine, ali postoji rizik da sortna aromatika ne bude potpuno razvijena.

Najbolji trenutak berbe nalazi se između dovoljne aromatske zrelosti i očuvanih kiselina.

Inox, beton ili hrast?

Jagoda iz inoxa

Inox je najčešći izbor za očuvanje primarne aromatike sorte.

U ovom stilu najjasnije se ističu:

• jagoda,
• ananas,
• kruška,
• breskva,
• med,
• cvetne i biljne nijanse.

Kontrolisana fermentacija i zaštita od oksidacije pomažu očuvanju svežine i čistog voćnog mirisa.

Sazrevanje na finom talogu

Kontakt sa finim talogom može dati puniju teksturu i bolje povezati alkohol, kiseline i snažnu aromatiku.

Duži rad na talogu može doneti blage nijanse hleba, testa i orašastih plodova, ali ne bi trebalo da prekrije osnovni karakter sorte.

Beton

Beton može omogućiti postepen razvoj vina bez dodavanja aroma drveta. Mogao bi odgovarati ozbiljnijim suvim stilovima, mada je broj takvih vina od Jagode i dalje mali.

Hrastovo bure

Novo i jako paljeno bure treba koristiti veoma pažljivo. Jagoda već ima snažan i neobičan miris, pa vanila, tost i dim mogu stvoriti previše težak aromatski profil.

Veća ili korišćena burad mogu biti prikladnija ako je cilj više teksture, a ne ukus drveta.

Da li Jagoda može da odležava?

Za sada nema dovoljno boca različitih proizvođača i berbi da bi se pouzdano odredio maksimalni potencijal sazrevanja Jagode.

Najveći broj savremenih vina namenjen je uživanju tokom prvih nekoliko godina, dok su voćne, cvetne i ananasne arome još izražene.

Tokom sazrevanja mogu se očekivati mirnije voćne arome i razvoj tonova:

• meda,
• voska,
• suve kajsije,
• čaja,
• suvog cveća,
• začinskog bilja.

Vino sa dovoljno kiselina i dobrom koncentracijom imaće veći potencijal od primerka koji se oslanja samo na snažan miris i visok alkohol.

Jagoda i Tamjanika – glavne razlike

Jagoda i Tamjanika veoma su aromatične bele sorte, ali imaju različit genetički i mirisni karakter.

Tamjanika pripada porodici muskatnih sorti vrste Vitis vinifera. Najčešće pokazuje tamjan, bosiljak, citrus, ružu, zovu i grožđe.

Jagoda je interspecijes hibrid. Pored cvetnih i muskatnih nijansi može imati izrazite arome jagode, ananasa, meda, bombona i karakterističnu labruska notu.

Tamjanika najčešće deluje citrusnije i parfemskije. Jagoda može biti punija, slađa u mirisu i znatno neobičnija.

Jagoda i Traminac – glavne razlike

Traminac najčešće pokazuje ružu, liči, zrelu breskvu, tropsko voće i začine.

Jagoda može imati ružu i breskvu, ali se jasnije prepoznaje po jagodi, ananasu, medu, slatkišima i hibridnom aromatskom karakteru.

Obe sorte mogu dati suva, polusuva i slatka vina. Traminac ima znatno dužu međunarodnu tradiciju proizvodnje i odležavanja, dok je savremeno iskustvo sa Jagodom ograničeno na mali broj vinograda i etiketa.

Uz koju hranu ide Jagoda?

Suva Jagoda dobro se slaže sa:

• paštetama i terinama,
• pečenom piletinom,
• ćuretinom,
• svinjskim fileom,
• aromatičnim mladim sirevima,
• rižotom sa povrćem,
• jelima sa bundevom,
• testeninama sa blagim kremastim sosovima.

Njene voćne i biljne arome mogu pratiti jela sa:

• đumbirom,
• korijanderom,
• nanom,
• blagim karijem,
• voćnim sosovima,
• umerenom ljutinom.

Polusuva Jagoda može se služiti uz azijsku kuhinju, piletinu sa slatko-ljutim sosom, svinjetinu sa voćem i slanije sireve.

Slatki stilovi mogu pratiti:

• plave sireve,
• pačju ili guščju džigericu,
• kolače sa jagodama,
• deserte sa breskvom i kajsijom,
• medene kolače,
• voćne tartove.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Suva Jagoda najbolje se služi na temperaturi od približno 8 do 10 °C.

Puniji i polusuvi primerci bolje pokazuju aromu i teksturu na temperaturi od 10 do 12 °C.

Slatka vina mogu se služiti na približno 8 do 10 °C.

Previše hladno vino prikriva aromu. Previsoka temperatura može naglasiti alkohol i učiniti intenzivan miris teškim.

Dekantiranje uglavnom nije potrebno. Dovoljno je otvoriti bocu neposredno pre služenja i pustiti da se vino razvija u čaši.

Zašto je Jagoda važna za Srbiju?

Jagoda je važna jer pokazuje da vinsko nasleđe nije određeno samo mestom genetičkog nastanka sorte.

Iako nije autohtona srpska sorta u strogom smislu, u Župi je dobila lokalno ime, bila sačuvana kada je u mnogim drugim krajevima nestala i ponovo je postala osnova za proizvodnju sortnog vina.

Njena priča povezuje:

• evropsko oplemenjivanje vinove loze iz 19. veka,
• američke vrste vinove loze,
• istoriju filoksere i obnove vinograda,
• stare porodične zasade,
• savremeno vinarstvo Župe,
• očuvanje retkih sorti.

Jagoda danas daje Srbiji vino koje je veoma teško pronaći na drugim tržištima. Njena vrednost nije u velikim površinama, već u retkosti, prepoznatljivoj aromi i vezi sa ljudima koji su je sačuvali.

Vina od Jagode na OURS-u

U ponudi OURS-a Jagoda je predstavljena kroz više domaćih etiketa iz rejona Tri Morave. Trenutna ponuda pokazuje da ova sorta više nije vezana samo za jednog proizvođača, već da se njen biljni materijal i vinska priča postepeno šire kroz Župu.

Vina se mogu razlikovati po:

• količini zaostalog šećera,
• vremenu berbe,
• intenzitetu aromatike,
• punoći,
• načinu fermentacije,
• dužini sazrevanja.

Neka vina naglašavaju jagodu, ananas i med, dok druga pokazuju krušku, kajsiju, aromatično bilje i nešto mirniji karakter.

Jagoda je posebno zanimljiva za degustaciju i poređenje različitih etiketa, jer i male razlike u zrelosti i proizvodnji mogu snažno promeniti njen aromatski izraz.

Da li ste znali?

• Jagoda nije genetički nepoznata autohtona sorta, već srpski lokalni naziv za stari hibrid Ferdinand de Lesseps.
• Sorta je predstavljena na izložbi Kraljevskog hortikulturnog društva još 1870. godine.
• Stariji podaci o ukrštanju Chasselas Doré i Isabelle nisu potvrđeni novijom genetičkom analizom. Muscat Hamburg je verovatno jedan od roditelja.
• Aroma ananasa povezuje se prvenstveno sa visokim udelom estara, dok furaneol može doprineti mirisu jagode i slatkiša.
• Jagoda se može koristiti i za proizvodnju vina i kao stono grožđe.

Ako vam se dopada Jagoda, probajte i

Tamjanika – muskatna sorta sa aromama tamjana, bosiljka, citrusa i cveća.
Traminac – ruža, liči, zrela breskva i začinski karakter.
Neoplanta – domaća novostvorena sorta sa cvetnim i muskatnim aromama.
Muskat Otonel – nežniji muskatni miris i lakša struktura.
Morava – aromatična domaća sorta sa više citrusne i biljne svežine.

Sve što treba da znate o Jagodi

Da li je Jagoda autohtona srpska sorta?

Ne u strogom genetičkom smislu. Novija istraživanja pokazala su da je Jagoda srpski lokalni naziv za sortu Ferdinand de Lesseps, interspecijes hibrid poreklom iz Velike Britanije.

Da li su Jagoda i Ferdinand de Lesseps ista sorta?

Da. Četiri uzorka iz starih srpskih vinograda, poznata pod nazivom Jagoda, imala su isti genetički profil kao Ferdinand de Lesseps.

Odakle potiče Jagoda?

Pod međunarodnim nazivom Ferdinand de Lesseps vodi se kao sorta poreklom iz Velike Britanije. U Srbiji se dugo čuva i gaji prvenstveno u Župi.

Koje su roditeljske sorte Jagode?

Stariji izvori navode Chasselas Doré i Isabellu. Analiza iz 2024. godine odbacuje to roditeljstvo i potvrđuje da je Muscat Hamburg verovatno jedan od roditelja, dok drugi nije konačno utvrđen u tom istraživanju.

Zašto se zove Jagoda?

Najverovatnije zbog prepoznatljivog jagodastog i slatko-voćnog mirisa grožđa i vina.

Da li je Jagoda bela ili crna sorta?

Jagoda je bela sorta sa zelenožutim bobicama koje u punoj zrelosti mogu dobiti zlatne nijanse.

Da li je Jagoda samo vinska sorta?

Ne. Koristi se i za proizvodnju vina i za konzumiranje grožđa u svežem stanju.

Gde se Jagoda gaji u Srbiji?

Najčvršće je povezana sa Župom i okolinom Aleksandrovca, u rejonu Tri Morave.

Kakvo vino daje?

Daje veoma aromatična bela vina sa mirisima jagode, ananasa, meda, ruže, kruške, breskve, kajsije i aromatičnog bilja.

Da li je vino od Jagode slatko?

Ne mora biti. Jagoda se može proizvoditi kao potpuno suvo, polusuvo ili slatko vino.

Da li Jagoda može da odležava?

Može se razvijati nekoliko godina, ali nema dovoljno dugoročnih podataka da bi se tvrdilo da ima veliki potencijal sazrevanja. Većina vina namenjena je uživanju dok je aromatika još izražena.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz piletinu, ćuretinu, svinjetinu, aromatične sireve, paštete, blago začinjena jela i voćne deserte.