Stara francuska zimska kruška dugog čuvanja

 

Kaluđerka je stara sorta evropske kruške, Pyrus communis L., poreklom iz Francuske. U međunarodnoj pomološkoj literaturi poznata je prvenstveno kao Poire de Curé ili Curé, dok se u Engleskoj ustalio naziv Vicar of Winkfield, a u nemačkom govornom području Pastorenbirne. Institut za voćarstvo Čačak potvrđuje identitet domaće Kaluđerke upravo sa sortom Poire de Curé i opisuje je kao staru francusku zimsku krušku.

Kaluđerka je kroz više od dva i po veka gajenja postala jedna od poznatijih starih zimskih krušaka Evrope. Odlikuju je snažno i dugovečno stablo, velika rodnost, krupan izdužen plod i veoma dobra sposobnost čuvanja. Plod je zelen pri berbi, a tokom dozrevanja poprima zelenkastožutu do svetložutu boju. Meso je belo do žućkastobelo, sočno, umereno fino i slatko-nakiselo.

U Srbiji se Kaluđerka dugo gaji u starim voćnjacima i ima dodatni značaj u rasadničarstvu jer poseduje dobru kompatibilnost sa dunjom i tradicionalno se koristi kao posrednik kod kalemljenja pojedinih sorti kruške koje nisu dovoljno kompatibilne sa podlogama dunje.

Poreklo Kaluđerke

Istorija Kaluđerke neuobičajeno je dobro dokumentovana za sortu staru više od 250 godina.

Prema francuskim pomološkim izvorima, oko 1760. godine sveštenik Leroy iz mesta Villiers-en-Brenne, u oblasti Indre u centralnoj Francuskoj, pronašao je interesantno stablo kruške u šumi Fromenteau, nedaleko od Cliona. Plod mu se učinio dovoljno kvalitetnim da je sortu počeo da razmnožava kalemljenjem. Iz njegovog zasada nova kruška se zatim proširila po okolini, a kasnije širom Francuske i Evrope.

Upravo zbog toga je dobila francusko ime Poire de Curé – doslovno „sveštenikova kruška“.

Domaći naziv Kaluđerka pripada istom značenjskom krugu i vremenom se ustalio na području Srbije i dela Balkana.

Kaluđerka, Curé i Vicar of Winkfield – ista sorta

Kod Kaluđerke postoji veliki broj istorijskih naziva.

Najpouzdanije potvrđeni su Poire de Curé, Curé, Le Curé, Vicar of Winkfield i Pastorenbirne. Britanska National Fruit Collection vodi Vicar of Winkfield kao istu sortu kao Le Curé, uz napomenu da je upravo Le Curé originalno ime.

Institut za voćarstvo Čačak Kaluđerku direktno navodi kao KALUĐERKA (Poire de Curé), što potvrđuje da domaći naziv pripada istoj međunarodno poznatoj sorti.

U starijoj pomološkoj literaturi pojavljuju se i drugi nazivi, ali su kroz istoriju postojale brojne pogrešne sinonimizacije. Zato nisu svi stari nazivi koji se mogu pronaći u literaturi nužno pouzdani sinonimi.

Kako je nastao naziv Vicar of Winkfield?

Kada je francuska sorta preneta u Englesku, jedan primerak je gajen u vrtu sveštenika iz Winkfielda u Berkshireu.

Englesko Kraljevsko hortikulturno društvo tokom XIX veka počelo je da koristi naziv Vicar of Winkfield, odnosno „vikar iz Winkfielda“.

Taj naziv se u Velikoj Britaniji toliko ustalio da je postao dominantniji od francuskog Curé, iako je reč o istoj sorti.

Stablo Kaluđerke

Kaluđerka formira snažno i bujno stablo.

Istorijski i savremeni opisi slažu se da je reč o sorti izrazite bujnosti i velike dugovečnosti. Krošnja je u mladosti uglavnom uspravna i širokopiramidalna, dok se pod teretom roda grane mogu povijati.

Na snažnim podlogama može formirati veoma veliko stablo. Takva osobina bila je posebno vredna u tradicionalnim voćnjacima, gde se od jedne voćke očekivalo da traje decenijama i daje velike količine ploda.

Rodnost

Kaluđerka je poznata kao veoma rodna sorta.

Stari evropski pomološki opisi upravo izuzetnu produktivnost navode među njenim najvećim vrednostima. Plodove može formirati obilno i u uslovima u kojima kvalitet pojedinačnog ploda nije uvek maksimalan.

Kvalitet ploda Kaluđerke zato može dosta zavisiti od godine, položaja, toplote tokom vegetacije, zemljišta, i količine roda na stablu.

U hladnijim uslovima ili pri prevelikom opterećenju plod može ostati grublji i manje sladak, dok u toplijim i povoljnijim položajima razvija znatno bolji kvalitet.

Kaluđerka je triploidna sorta

Jedna od važnih genetičkih osobina Kaluđerke jeste triploidnost.

Kod većine sorti evropske kruške postoje dva seta hromozoma, dok triploidne sorte imaju tri. To ima praktičnu posledicu za oprašivanje.

Triploidne sorte uglavnom ne predstavljaju dobre izvore polena za druge sorte. Zbog toga Kaluđerku ne treba posmatrati kao univerzalnog oprašivača drugih krušaka.

Istovremeno, sorta je poznata po sposobnosti da u određenim uslovima formira deo plodova bez normalne oplodnje. Ta osobina doprinosila je njenoj reputaciji pouzdano rodne stare sorte.

Cvetanje

Kaluđerka se u domaćoj literaturi opisuje kao sorta srednje ranog vremena cvetanja.

Tačan datum veoma zavisi od temperature i područja gajenja, pa kalendarski datum nije stabilna osobina sorte.

Kod kruške je posebno važno razlikovati vreme cvetanja od vremena sazrevanja. Kaluđerka cveta u proleće približno sa srednjom grupom sorti, ali plodove bere tek u jesen i pripada pravim zimskim kruškama.

Plod Kaluđerke

Plod Kaluđerke je srednje krupan do veoma krupan.

Najčešće je izrazito izduženog kruškolikog oblika, često pomalo nepravilnog i asimetričnog. Upravo ta nepravilnost predstavlja jednu od prepoznatljivih osobina sorte.

Tradicionalni domaći opisi najčešće navode plod od približno 190–210 g, ali naučna istraživanja pokazuju da u povoljnim uslovima može biti znatno krupniji.

U slovenačkom istraživanju 18 evropskih sorti kruške Poire de Curé imao je prosečnu masu čak 402,55 g i bio je najkrupnija evropska sorta u tom konkretnom ogledu. To nije univerzalna prosečna masa Kaluđerke, već dobar pokazatelj njenog velikog potencijala za krupnoću.

Zato je najpreciznije opisati Kaluđerku kao krupnu sortu čija masa ploda zavisi od uslova i opterećenja stabla.

Karakterističan oblik

Kaluđerka ima veoma prepoznatljiv izdužen oblik.

Plod je najčešće dugačak, kruškolik, blago povijen, često asimetričan, sa izraženim vratom. Kod pojedinih plodova osa peteljke i vrha ploda nije potpuno pravilna, zbog čega kruška deluje blago iskrivljeno.

Ova nepravilnost nije mana nastala tokom razvoja već karakteristična sortna osobina.

Pokožica

Pokožica je relativno čvrsta i deblja.

U trenutku berbe osnovna boja je zelena do svetlozelena. Tokom dozrevanja prelazi u zelenkastožutu, svetložutu ili slamnatožutu boju. Na osunčanoj strani može se pojaviti diskretno rumenilo, ali Kaluđerka nije sorta kod koje intenzivna crvena boja predstavlja važnu karakteristiku.

Na pokožici su često prisutne rđaste tačkice i manje zone rđaste prevlake.

Karakteristična rđasta pruga

Jedna od najzanimljivijih vizuelnih osobina Kaluđerke jeste uzdužna rđasta linija koja se može pružati duž jedne strane ploda.

Ona nije prisutna podjednako na svakom plodu, ali se toliko često javlja da se smatra jednom od karakterističnih oznaka sorte.

U evropskim pomološkim opisima Poire de Curé ova uzdužna rđasta pruga redovno se navodi kao značajna osobina za prepoznavanje ploda.

Meso

Meso je belo do žućkastobelo, ponekad sa blagim zelenkastim tonom.

U dobro sazrelom plodu je sočno, srednje fino, polutopljivo do topljivo i slatko-nakiselo. Aroma je uglavnom blaga do umerena. Institut za voćarstvo Čačak plod Kaluđerke opisuje kao veoma sočan i sladak.

Istorijski evropski opisi pokazuju da kvalitet ukusa može značajno varirati. Na povoljnom, toplom lokalitetu može biti veoma prijatna, dok u hladnijim uslovima meso može ostati grublje, čvršće i sa izraženijom oporošću.

Kada se bere Kaluđerka?

Kaluđerka je kasna sorta.

U Srbiji se berba najčešće vezuje za oktobar, često početak ili sredinu meseca, zavisno od lokaliteta i godine. Institut za voćarstvo je svrstava među zimske sorte, dok evropski izvori uglavnom navode oktobar kao period berbe.

Berbena i konzumna zrelost kod Kaluđerke nisu isto.

Plod se bere dok je još relativno čvrst i zelen, a svoj karakterističniji ukus i žuću boju razvija tokom naknadnog dozrevanja.

Zimska kruška u pravom smislu

Kaluđerka je prava zimska sorta.

Dok letnje kruške postaju spremne za jelo neposredno pre ili ubrzo nakon berbe, Kaluđerka nakon oktobarske berbe nastavlja da dozreva.

U tradicionalnoj evropskoj pomologiji konzumna zrelost najčešće se navodi od novembra ili decembra, uz mogućnost čuvanja tokom januara pa čak i, u odgovarajućim uslovima, februara.

Upravo dugo čuvanje bilo je jedna od najvećih vrednosti ove sorte u vreme kada savremene hladnjače nisu postojale.

Hemijski sastav ploda

Jedno od najkorisnijih naučnih poređenja Kaluđerke sa drugim evropskim kruškama objavili su Hudina i Štampar.

U tom istraživanju Poire de Curé, imala je:

11,7% rastvorljivih suvih materija,

7,4 g/kg glukoze,

40,0 g/kg fruktoze,

13,4 g/kg saharoze,

13,7 g/kg sorbitola.

Autori su je prema ukupnom sadržaju šećera svrstali u srednju grupu evropskih sorti, dok je zbog niskog odnosa glukoze i fruktoze pripala grupi sorti koje senzorno mogu delovati slatko.

Ove vrednosti potiču iz jednog ogleda i ne predstavljaju fiksnu hemijsku specifikaciju sorte.

Kiselost

U istom istraživanju Kaluđerka je sadržala oko 3,9 g/kg jabučne kiseline i 0,1 g/kg limunske kiseline.

Autori su je svrstali među kasnije evropske kruške sa nižom ukupnom kiselošću u poređenju sa određenim ranijim sortama. Odnos šećera i kiselina ima veliki uticaj na percepciju ukusa.

Zato Kaluđerka može delovati slađe nego što sama vrednost rastvorljivih suvih materija sugeriše.

Kaluđerka i Viljamovka

Kaluđerka i Viljamovka predstavljaju dva veoma različita tipa kruške.

Viljamovka je letnja sorta, sazreva znatno ranije i poznata je po veoma snažnom sortnom aromatskom karakteru. Kaluđerka je zimska, bere se tek u oktobru, znatno je duže sposobna za čuvanje i njena aroma je uglavnom diskretnija.

U istom naučnom ogledu Viljamovka je imala 11,5% rastvorljivih materija, a Kaluđerka 11,7%, ali njihov profil pojedinačnih šećera bio je različit. Kaluđerka je u tom ogledu imala više saharoze, dok je Viljamovka imala više sorbitola.

Dve sorte zato ne treba posmatrati samo kroz jednu brojku poput Brixa.

Značaj Kaluđerke kao posrednika

Kaluđerka ima još jednu osobinu zbog koje je veoma poznata među voćarima i rasadničarima.

Dobro je kompatibilna sa dunjom. Pojedine sorte kruške nemaju dovoljno dobru afinitetnu kompatibilnost kada se direktno kaleme na određene podloge dunje. U takvim kombinacijama između podloge i željene sorte može se koristiti posrednik/međusorta.

Kaluđerka je tradicionalno jedna od najpoznatijih sorti korišćenih u tu svrhu.

Zbog toga njen značaj u voćarstvu nije ograničen samo na plod.

Kaluđerka u preradi

Kaluđerka je kroz istoriju korišćena kao sorta višestruke namene.

Pored potrošnje potpuno sazrelih plodova, posebno je pogodna za različite oblike kulinarske i industrijske prerade. Istorijski izvori je često opisuju kao naročito dobru krušku za kuvanje i pečenje, upravo zbog krupnoće i teksture mesa.

Dugo čuvanje dodatno je omogućavalo da se plod koristi tokom zimskog perioda, kada je ponuda svežeg voća tradicionalno bila znatno manja.

Kaluđerka i čađava krastavost

Podaci o reakciji Kaluđerke prema čađavoj krastavosti kruške nisu potpuno jednaki u svim istraživanjima.

Savremeno istraživanje velike kolekcije genotipova pokazalo je veoma nizak stepen napada Venturia pyrina kod sorte Curé – između 0,3 i 1% u konkretnim uslovima ispitivanja.

Drugi tradicionalni izvori je opisuju kao srednje osetljivu ili osetljiviju. Takve razlike nisu neuobičajene jer intenzitet bolesti zavisi od klime, količine padavina, infektivnog pritiska, lokaliteta i zdravstvenog stanja zasada.

Zato Kaluđerku nije precizno jednostavno označiti kao potpuno otpornu na krastavost.

Bakterijska plamenjača

Kod bakterijske plamenjače, Erwinia amylovora, rezultati istraživanja još jasnije pokazuju da reakcija sorte može zavisiti od uslova.

U jednom savremenom istraživanju kolekcije Curé je imala nizak stepen napada, ali isti autori navode da su druga istraživanja u Rumuniji pokazala znatno veću osetljivost iste sorte.

U posebnom ogledu iz 2020. Curé je među četiri ispitivane sorte pokazala najveću osetljivost na bakterijsku plamenjaču.

Zato Kaluđerku ne treba opisivati kao sortu pouzdano otpornu na Erwinia amylovora.

Zašto je Kaluđerka opstala više od 250 godina?

Kaluđerka nije sorta koja se izdvojila samo vrhunskim desertnim kvalitetom.

Njena trajna vrednost nastala je iz kombinacije osobina snažnog i dugovečnog stabla, visoke rodnosti, krupnog ploda, kasne berbe, dugog čuvanja, široke mogućnosti prerade i dobre kompatibilnosti sa dunjom.

Takva kombinacija bila je posebno važna u tradicionalnom voćarstvu.

Sorta nije morala da bude najbolja u samo jednoj osobini. Morala je da bude pouzdana i korisna tokom dugog perioda.

U tome je Kaluđerka bila izuzetno uspešna.

Najvažnije karakteristike Kaluđerke

Vrsta: evropska kruška, Pyrus communis L.

Originalni naziv: Poire de Curé odnosno Le Curé.

Naziv u Srbiji: Kaluđerka.

Drugi potvrđeni naziv: Vicar of Winkfield.

Nemački naziv: Pastorenbirne.

Poreklo: Francuska, oblast Indre.

Period nastanka: oko 1760. godine.

Pronalazač: sveštenik Leroy iz Villiers-en-Brenne, prema istorijskim francuskim pomološkim izvorima.

Roditelji: nepoznati; nastala je kao slučajno pronađen sejanac.

Stablo: veoma bujno i dugovečno.

Genetika: triploidna sorta.

Rodnost: visoka.

Plod: krupan do veoma krupan.

Oblik: izduženo kruškolik, često asimetričan.

Pokožica: zelena pri berbi, zelenkastožuta do svetložuta u punoj konzumnom zrelosti.

Posebna oznaka: na pojedinim plodovima karakteristična uzdužna rđasta pruga.

Meso: belo do žućkastobelo, sočno, polutopljivo i slatko-nakiselo.

Aroma: blaga do umerena.

Berba: uglavnom tokom oktobra.

Konzumna zrelost: kasna jesen i zima.

Čuvanje: veoma dobro, tradicionalno tokom više zimskih meseci.

Rastvorljive suve materije: 11,7% u jednom naučnom poređenju.

Dominantan šećer: fruktoza.

Jabučna kiselina: oko 3,9 g/kg u istom istraživanju.

Namena: sveža potrošnja nakon dozrevanja i različiti oblici prerade.

Poseban voćarski značaj: veoma poznata kao posrednik između podloge dunje i sorti kruške sa slabijom direktnom kompatibilnošću.

Česta pitanja o Kaluđerki

Da li je Kaluđerka domaća srpska sorta?

Ne. Kaluđerka je veoma stara francuska sorta koja je dugo prisutna i odomaćena u Srbiji. Institut za voćarstvo Čačak navodi je kao Poire de Curé i izričito opisuje kao staru francusku zimsku sortu.

Da li su Kaluđerka i Poire de Curé ista sorta?

Da. Institut za voćarstvo Čačak upravo navodi naziv Kaluđerka uz Poire de Curé.

Da li su Curé i Vicar of Winkfield ista kruška?

Da. Britanska National Fruit Collection potvrđuje da je Vicar of Winkfield sinonim sorte Le Curé.

Kada je nastala Kaluđerka?

Sorta je pronađena u Francuskoj oko 1760. godine. Prema istorijskim pomološkim izvorima pronašao ju je sveštenik Leroy u šumi Fromenteau kod Villiers-en-Brenne.

Kada sazreva Kaluđerka?

Bere se uglavnom tokom oktobra. Pošto je zimska sorta, punu konzumnu zrelost postiže kasnije, tokom kasne jeseni i zime.

Koliko je krupan plod?

Kaluđerka je krupna sorta. Domaći tradicionalni opisi često navode oko 190–210 g, dok je u jednom slovenačkom naučnom ogledu prosečna masa dostigla čak 402,55 g. To pokazuje veliku zavisnost veličine ploda od uslova gajenja.

Kako izgleda plod Kaluđerke?

Plod je izdužen, kruškolik i često blago asimetričan. Pokožica je pri berbi zelena, a kasnije postaje zelenkastožuta ili žuta. Na pojedinim plodovima javlja se karakteristična uzdužna rđasta pruga.

Kakvog je ukusa Kaluđerka?

Meso je sočno, slatko-nakiselo i uglavnom blage do srednje izražene arome. Kvalitet ukusa može značajno zavisiti od godine, lokaliteta i stepena dozrelosti.

Da li se Kaluđerka dugo čuva?

Da. Dobra sposobnost čuvanja jedna je od najpoznatijih osobina sorte. Tradicionalni izvori navode period upotrebe tokom decembra i januara, a u odgovarajućim uslovima i duže.

Da li je Kaluđerka triploidna?

Da. Poire de Curé odnosno Vicar of Winkfield vodi se kao triploidna sorta.

Da li je Kaluđerka dobar oprašivač?

Kao triploidna sorta nije dobar univerzalni donor polena drugim sortama kruške.

Zašto se Kaluđerka koristi pri kalemljenju?

Ima veoma dobru kompatibilnost sa dunjom, zbog čega je dugo korišćena kao posrednik između podloge dunje i sorti kruške koje sa dunjom nemaju dovoljno dobru direktnu podudarnost.

Da li je Kaluđerka otporna na bolesti?

Ne može se smatrati univerzalno otpornom. Rezultati za čađavu krastavost i bakterijsku plamenjaču razlikuju se između istraživanja i lokaliteta, a kod Erwinia amylovora dokumentovana je i velika osetljivost u pojedinim ogledima.