Stara mađarska kajsija važna za preradu i kajsijevaču

 

Kečkemetska ruža, originalno Kecskeméti rózsa, stara je mađarska sorta kajsije koja je decenijama imala značajno mesto i u voćarstvu Srbije, posebno u Vojvodini. Nekada je bila među najzastupljenijim sortama kajsije u našim severnim krajevima, naročito u okolini Subotice, a njeni plodovi tradicionalno su korišćeni prvenstveno za različite vrste prerade.

Sorta se odlikuje bujnim stablom, kasnijim cvetanjem, dobrom rodnošću i srednje krupnim plodom narandžastožute boje sa crvenim rumenilom. Meso je čvrsto, slatko-nakiselo i u punoj zrelosti prijatno aromatično. Koštica se odvaja od mesa, dok je jezgro gorko.

Kečkemetska ruža nije tipična moderna stona sorta sa izuzetno krupnim plodom. Njena najveća vrednost nalazi se u preradi – sokovima, džemovima, pekmezima, kompotima i proizvodnji rakije od kajsije.

Poreklo Kečkemetske ruže

Kečkemetska ruža potiče iz Mađarske, iz poznatog kajsijarskog područja oko Kecskeméta.

Kecskemét i širi prostor između Dunava i Tise tokom XIX i XX veka razvili su jednu od najvažnijih evropskih tradicija gajenja kajsije. Iz tog područja potiče ili je tamo selekcionisan veliki broj starih mađarskih genotipova.

Kečkemetska ruža pripada upravo tom tradicionalnom sortimentu.

Za razliku od savremenih sorti nastalih jasno dokumentovanim planskim ukrštanjem, njeno precizno roditeljstvo nije pouzdano poznato. Zato joj ne treba pripisivati roditeljske sorte koje nisu dokumentovane.

U mađarskoj stručnoj literaturi posebno se vodi klon odnosno selekcija Kecskeméti rózsa C.778. Mađarski stručni izvori navode da je taj materijal državno priznat još 1956. godine.

Kečkemetska ruža i Kécskei rózsa – nisu isto

Ovo je važan detalj koji se u domaćim tekstovima gotovo uvek preskoči.

U mađarskoj pomologiji postoje odvojeno Kecskeméti rózsa C.778 i Kécskei rózsa C.671.

Savremeni mađarski naučni radovi analiziraju ih kao odvojene genotipove, zajedno sa drugim starim mađarskim kajsijama. Dodatnu zabunu pravi činjenica da srpske sortne liste istorijski navode naziv Kecskei rosza, uz prevod „Kečkemetska ruža“.

Zato u regionalnoj literaturi nije uvek moguće biti potpuno siguran da se svaki istorijski podatak pod nazivom Kečkemetska ruža odnosi baš na Kecskeméti rózsa C.778.

Kečkemetska ruža u Srbiji

Kečkemetska ruža ima dugu tradiciju gajenja kod nas.

Starija domaća pomološka literatura navodi da je bila naročito zastupljena u Vojvodini i okolini Subotice, gde je dugo predstavljala jednu od važnijih sorti kajsije.

U pojedinim starijim pregledima sortimenta bila je po zastupljenosti odmah iza Mađarske najbolje.

I savremeni naučni rad Univerziteta u Novom Sadu Kečkemetsku ružu navodi među sortama koje se tradicionalno gaje u Srbiji, zajedno sa Ambrozijom, Bredom, Mađarskom najboljom, Novosadskom rodnom i NS-6.

To potvrđuje da Kečkemetska ruža nije samo rasadnički naziv, već stvarni deo istorije srpskog kajsijarstva.

Stablo

Stablo Kečkemetske ruže je bujno.

Razvija veliku i relativno široku krošnju, sa snažnim skeletnim granama.

Kod odraslih stabala potrebno je voditi računa da unutrašnjost krošnje ne postane previše gusta, jer nedostatak svetlosti negativno utiče na kvalitet i obojenost plodova.

Mađarski opis Kecskeméti rózsa C.778 takođe navodi snažan vegetativni rast i otvoreniji, raširen habitus stabla.

Bujnost naravno zavisi i od podloge, zemljišta, vode, rezidbe i količine roda.

Rodno drvo

Kečkemetska ruža značajan deo roda formira na kratkim rodnim grančicama.

Kod rezidbe je zato važno sačuvati kvalitetno kratko rodno drvo, ali istovremeno sprečiti njegovo preterano starenje i zagušivanje unutrašnjosti krošnje. Kod starijih stabala korisna je postepena rezidba podmlađivanja.

Previše jaka rezidba odjednom može izazvati veliki broj snažnih vegetativnih mladara i poremetiti ravnotežu stabla.

Kada ulazi u rod?

Ovde se izvori razlikuju.

Starija srpska pomološka literatura uglavnom navodi da relativno rano prorodi, dok mađarski opis Kecskeméti rózsa C.778 govori o nešto kasnijem ulasku u punu rodnost.

Ova razlika može biti posledica podloge, uslova gajenja, ali i pomenute nomenklaturne zbrke između različitih rózsa genotipova.

Rodnost

Kečkemetska ruža poznata je kao rodna sorta, ali ima izraženu sklonost ka prevelikom opterećenju.

Kada stablo formira previše plodova, njihova prosečna masa opada. Istovremeno se smanjuju krupnoća, intenzitet boje, količina šećera i opšti kvalitet ploda. Zbog toga „što više plodova“ kod ove sorte nije isto što i bolji rezultat.

Kod ozbiljne proizvodnje potrebno je održavati ravnotežu između vegetativnog rasta i roda.

Cvetanje

Jedna od značajnih osobina Kečkemetske ruže je relativno kasno cvetanje.

Mađarska istraživanja upravo Kecskeméti rózsa i druge „rózsa“ tipove navode kao vredne genetičke izvore za kasno cvetanje u oplemenjivanju kajsije.

To je značajno jer kajsija veoma rano izlazi iz dubokog zimskog mirovanja i često strada od poznih prolećnih mrazeva.

Nekoliko dana kasnijeg cvetanja može u određenoj godini odlučiti da li će rod biti ozbiljno oštećen ili sačuvan.

Da li je Kečkemetska ruža otporna na prolećni mraz?

Kasnije cvetanje smanjuje rizik, ali ga ne uklanja.

To je veoma važna razlika. Nijednu kajsiju ne treba predstavljati kao sortu koja „izbegava mraz“ u svim godinama.

Ako jak mraz nastupi upravo kada je Kečkemetska ruža u punom cvetanju ili kada su mladi plodići već formirani, šteta i dalje može biti ozbiljna.

Njena prednost je što nešto kasnijim cvetanjem povećava verovatnoću da prođe najkritičniji deo ranoprolećnih zahlađenja.

Da li je Kečkemetska ruža samooplodna?

Ako govorimo o Kecskeméti rózsa C.778, mađarska stručna literatura navodi visok stepen samooplodnosti.

U opisu sorte navodi se da su cvetovi u velikoj meri sposobni za samooplodnju. To znači da prisustvo posebnog oprašivača nije osnovni uslov za formiranje roda.

Ipak, kao i kod drugih kajsija, normalna aktivnost oprašivača i povoljno vreme tokom cvetanja mogu doprineti boljem zametanju.

Plod

Plod Kečkemetske ruže je srednje krupan.

U domaćoj literaturi najčešće se navodi prosečna masa oko 40–50 grama. Kod pravilno opterećenog stabla i dobrog snabdevanja vodom plod može biti veoma lepog kvaliteta.

Kada stablo prerodi ili tokom sušnih godina, plod može postati znatno sitniji.

Upravo ta sklonost sitnjenju jedna je od važnijih slabosti sorte.

Oblik ploda

Plod je uglavnom okruglasto-ovalan i sa strane spljošten.

Izražena uzdužna brazda deli ga na dve često nešto nejednake, asimetrične polovine.

Ova asimetrija jedna je od karakterističnijih pomoloških osobina Kečkemetske ruže.

Boja pokožice

Osnovna boja pokožice je žuta do narandžastožuta.

Na osunčanoj strani razvija se crvena dopunska boja, od svetlog rumenila do intenzivnijih crvenih tonova.

Na rumenoj površini mogu se uočavati i tamnije crvene tačkice.

Količina dopunske boje veoma zavisi od osvetljenosti ploda.

Plodovi iz unutrašnjosti guste krošnje mogu ostati mnogo slabije obojeni.

Neujednačeno sazrevanje i boja

Jedna od poznatih mana sorte je neujednačeno sazrevanje ploda.

Domaći stručni opisi upozoravaju da plodovi mogu imati neujednačenu boju, naročito kada je krošnja pregusta ili stablo preopterećeno rodom.

Kod dela plodova jedna strana može biti potpuno narandžasta i obojena, dok druga ostaje zelenkasta.

To smanjuje tržišnu atraktivnost za svežu prodaju, ali je mnogo manje važno kada je voće namenjeno industrijskoj preradi ili destilaciji.

Meso

Meso je narandžastožuto, čvrsto i relativno kompaktno.

U domaćim opisima navodi se kao manje sočno od nekih modernih stonih sorti, ponekad sa blagom sklonošću ka brašnjavosti. Ukus je slatko-nakiseo, a aroma srednje izražena.

Najbolji kvalitet postiže kada je plod potpuno zreo i kada stablo nije preopterećeno.

Kod prerano ubranog ili sitnog ploda sa prerodnog stabla kvalitet može biti znatno slabiji.

Koštica

Kečkemetska ruža je cepača.

Kod zrelog ploda koštica se odvaja od mesa, što predstavlja važnu prednost pri industrijskoj i zanatskoj preradi.

Ovo olakšava proizvodnju džemova, kompota, voćnih kaša, sokova i drugih proizvoda kod kojih se koštica uklanja.

Jezgro je gorko

Jezgro koštice Kečkemetske ruže je gorko.

To je posebno važno kod prerade za rakiju. Gorka jezgra kajsije sadrže cijanogene glikozide, među kojima je najpoznatiji amigdalin.

Zbog toga tokom pripreme kljuka ne treba nekontrolisano drobiti veliki broj koštica.

Cilj kvalitetne kajsijevače treba da bude čist karakter zrelog ploda, dok izražena gorčina i dominantan miris zdrobljene koštice mogu narušiti sortni karakter destilata.

Kada sazreva Kečkemetska ruža?

U domaćoj literaturi Kečkemetska ruža najčešće se navodi kao sorta koja sazreva u drugoj polovini jula, približno krajem druge dekade meseca.

Međutim, mađarski opis Kecskeméti rózsa C.778 navodi kasnije sazrevanje. Ova razlika može poticati od klimatskih uslova, konkretnog klona i istorijske zbrke između Kecskeméti i Kécskei rózsa.

Za Srbiju važi da Kečkemetska ruža sazreva uglavnom u drugoj polovini jula, a u hladnijim uslovima i kod pojedinih klonova berba može preći prema kraju jula i početku avgusta.

Poređenje sa Mađarskom najboljom

Kečkemetska ruža uglavnom sazreva kasnije od Mađarske najbolje.

U domaćim opisima često se navodi približno dve nedelje kasnije, dok mađarski podaci za C.778 navode i razliku od oko tri nedelje.

To ima praktičnu vrednost jer kombinovanje sorti različitog vremena sazrevanja omogućava produžavanje sezone kajsije.

Mađarska najbolja generalno ima veći značaj kao univerzalna stona i prerađivačka sorta, dok je Kečkemetska ruža tradicionalno posebno cenjena zbog kasnijeg termina i pogodnosti za preradu.

Osetljivost na sušu

Kečkemetska ruža nije dobra sorta za izraženi vodni stres.

Domaća pomološka literatura posebno navodi osetljivost na sušu. Kada tokom razvoja ploda nema dovoljno vode, dolazi do dodatnog smanjenja mase i kvaliteta ploda.

Problem je posebno izražen kada se suša spoji sa velikim opterećenjem rodom.

Tada stablo pokušava da ishrani veliki broj plodova sa nedovoljnom količinom vode, pa oni mogu ostati veoma sitni.

Zemljište

Kečkemetska ruža se tradicionalno opisuje kao sorta relativno skromnih zahteva prema zemljištu.

To ipak ne znači da joj odgovara svako zemljište.

Za kvalitetnu proizvodnju kajsije poželjno je duboko, dovoljno plodno, dobro drenirano zemljište bez dugotrajnog zadržavanja vode.

Teška i zabarena zemljišta povećavaju probleme korena i mogu doprineti slabljenju i prevremenom propadanju stabla.

Položaj

Kasnije cvetanje predstavlja prednost, ali izbor položaja i dalje ostaje jedan od najvažnijih elemenata uspešne proizvodnje kajsije.

Najbolji su osunčani, provetreni i blago uzdignuti položaji, sa dobrim oticanjem hladnog vazduha.

Treba izbegavati udoline i zatvorene kotline u kojima se tokom vedrih prolećnih noći akumulira hladan vazduh.

Dobra osvetljenost je kod Kečkemetske ruže važna i zbog razvoja dopunske crvene boje.

Podloge

U Srbiji se kajsija tradicionalno kalemi na džanariku, ali se koriste i različite šljive kao podloge ili posrednici.

Izbor treba prilagoditi tipu zemljišta i lokalnim uslovima.

Kod kajsije je odnos sorte i podloge posebno važan zbog problema prevremenog sušenja stabala, odnosno kompleksa koji se kod nas često naziva apopleksija.

Nema dovoljno osnova da se Kečkemetska ruža predstavlja kao sorta koja je sama po sebi „imuna na apopleksiju“.

Rezidba

Zbog bujnog rasta i velike krošnje Kečkemetska ruža zahteva redovnu rezidbu.

Cilj je održavanje dobro osvetljene unutrašnjosti krošnje, dovoljno mladog rodnog drveta, dobre provetrenosti i pravilnog opterećenja rodom.

Posebno je važno sprečiti da veliki broj kratkih rodnih grančica stablo svake godine preoptereti.

Kod starijih stabala koristi se postepeno proređivanje i obnavljanje rodnog drveta.

Proređivanje plodova

Kečkemetska ruža može imati izraženu sklonost ka prerođavanju.

Kod prevelikog broja plodova njihov kalibar značajno opada. Istovremeno se pogoršavaju boja, sadržaj šećera, aroma i ukupni tehnološki kvalitet.

Zbog toga proređivanje može imati veliki značaj, posebno kada se želi dobiti plod višeg kvaliteta za svežu potrošnju ili namensku proizvodnju vrhunske prerađevine.

Bolesti

Kečkemetska ruža se u starijim opisima često označava kao relativno otporna prema bolestima.

Takvu opštu formulaciju danas ne treba koristiti bez objašnjenja.

Otpornost na jednu bolest ne znači otpornost na sve patogene kajsije, a zdravstvena reakcija zavisi i od lokalnih uslova.

Posebno je važna šarka šljive – Plum pox virus.

Kečkemetska ruža i šarka

Domaća stručna literatura Kečkemetsku ružu navodi kao osetljivu prema virusu šarke šljive.

To je važan podatak jer se šarka ne manifestuje samo estetskim promenama. Kod osetljivih kajsija može doći do promena na plodu, prevremenog opadanja, smanjenog kvaliteta i postepenog slabljenja stabla.

Zato pri podizanju novog zasada treba koristiti zdravstveno ispravan i deklarisan sadni materijal.

Monilija i druge bolesti

Kasnije cvetanje ne štiti Kečkemetsku ružu od monilije cveta i grančica.

Kišno i hladno vreme tokom cvetanja može omogućiti infekciju. Pred berbu zreli plodovi takođe mogu biti zahvaćeni smeđom truleži, naročito ako su oštećeni gradom, insektima ili pucanjem.

Zbog toga nije pravilno ovu staru sortu predstavljati kao kajsiju koja ne zahteva zaštitu.

Kečkemetska ruža za svežu potrošnju

Plodovi se mogu koristiti za svežu potrošnju, posebno kada su potpuno zreli i sa pravilno opterećenog stabla.

Ipak, ovo nije njena najvažnija namena.

U poređenju sa modernim stonim sortama plod je skromnije krupnoće, može biti neujednačeno obojen i ima nešto čvršće i ponekad blago brašnjavo meso.

Zato je kroz istoriju mnogo veći značaj imala u preradi.

Kečkemetska ruža za sokove

Jedna od tradicionalno najvažnijih namena bila je proizvodnja soka od kajsije.

Čvrsto meso, dobra boja i karakterističan odnos šećera i kiselina omogućavaju dobijanje kvalitetne prerađevine.

Domaća pomološka literatura posebno je navodi upravo kao sortu pogodnu za industrijsku proizvodnju sokova.

Džem i pekmez

Kečkemetska ruža veoma je pogodna i za džem, pekmez i voćne kaše.

Kod potpuno zrelih plodova slatko-nakiseli karakter i aroma postaju znatno izraženiji nego kod voća ubranog prerano radi transporta.

Mađarska literatura za Kecskeméti rózsa C.778 posebno naglašava kvalitet džema i pekmeza kada stablo nije preopterećeno i kada se plod koristi u punoj zrelosti.

Kečkemetska ruža za rakiju

Kečkemetska ruža je veoma značajna i kao sirovina za kajsijevaču.

Naučni rad Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu navodi Kečkemetsku ružu među sortama koje se tradicionalno gaje u Srbiji i ističe da se značajna količina kajsije u Srbiji, Mađarskoj i drugim zemljama regiona prerađuje upravo u rakiju.

Zašto je pogodna za kajsijevaču?

Njena vrednost za destilaciju zasniva se na nekoliko osobina potpuno zreo plod razvija dobru slatkoću, poseduje karakterističnu aromu kajsije, koštica se odvaja od mesa, a plod je tradicionalno namenjen preradi.

Kajsijevača, međutim, ne nastaje samo izborom sorte.

Naučna istraživanja jasno pokazuju da na aromatski sastav destilata utiču sorta, stepen zrelosti ploda, fermentacija, pH, temperatura, korišćeni kvasci i enzimi, način destilacije i kasnije čuvanje destilata.

Zrelost ploda za rakiju

Za rakiju Kečkemetsku ružu treba koristiti u punoj tehnološkoj zrelosti.

Naučni rad Univerziteta u Novom Sadu naglašava da kajsija namenjena rakiji treba da bude potpuno zrela ili blago prezrela, kada sadrži najveću količinu šećera i aromatskih materija.

To se veoma razlikuje od berbe voća za udaljeno tržište.

Plod namenjen transportu mora ostati dovoljno čvrst.

Plod namenjen destilaciji može biti znatno mekši, ali mora ostati zdrav.

Za rakiju ne treba koristiti trule plodove

„Prezreo“ i „pokvaren“ nisu isto.

Plod za vrhunsku rakiju može biti veoma mekan i aromatski potpuno razvijen, ali ne treba koristiti voće zahvaćeno plesnima i truleži.

Neželjeni mikroorganizmi mogu negativno uticati na fermentaciju i aromatski profil destilata.

Zato je kvalitetna kajsijevača proizvod kvalitetnog zrelog voća, a ne način da se iskoristi pokvaren rod.

Koštica u proizvodnji kajsijevače

Pošto je Kečkemetska ruža cepača, koštica se relativno lako može odvojiti od mesa.

To je korisna osobina kod prerade za rakiju. Njeno jezgro je gorko, pa treba izbegavati nekontrolisano lomljenje velike količine koštica tokom pripreme kljuka.

Cilj treba da bude očuvanje čistog voćnog karaktera kajsije.

Fermentacija

Plodove treba usitniti u homogenu masu i što pre uspostaviti pravilnu alkoholnu fermentaciju.

Kod Kečkemetske ruže, kao i kod drugih kajsija, korisno je pratiti sadržaj rastvorljivih suvih materija, pH, temperaturu fermentacije i zdravstveno stanje kljuka.

Sorta sama po sebi ne garantuje kvalitet.

Loša fermentacija može uništiti aromatski potencijal i najboljeg ploda.

Kečkemetska ruža i Mađarska najbolja za rakiju

Obe sorte imaju dugu tradiciju prerade u našem regionu.

Mađarska najbolja uglavnom daje krupniji, sočniji i veoma kvalitetan univerzalni plod.

Kečkemetska ruža ima nešto kasnije sazrevanje, čvršće meso i tradicionalno izraženu orijentaciju prema preradi.

Nema dovoljno kontrolisanih paralelnih destilacionih ispitivanja da bismo jednu mogli naučno proglasiti boljom sortom za rakiju.

Za kvalitet destilata važniji je konkretan kvalitet potpuno zrelog ploda i pravilna tehnologija.

Značaj Kečkemetske ruže danas

Kečkemetska ruža danas nema dominaciju koju je nekada imala u Vojvodini.

Savremeni zasadi sve više koriste nove sorte sa krupnijim plodom, boljom obojenošću, ujednačenijim sazrevanjem i povoljnijim zdravstvenim osobinama.

Ali to ne umanjuje istorijski i tehnološki značaj Kečkemetske ruže.

Ona je deo starog srednjoevropskog sortimenta koji je snažno oblikovao proizvodnju kajsije u Mađarskoj i severnoj Srbiji.

Posebnu vrednost i danas može imati za preradu i proizvodnju kajsijevače, gde savršen izgled ploda nije presudan, dok puna zrelost i sortni karakter jesu.

Najvažnije osobine Kečkemetske ruže

• Stara mađarska sorta kajsije
• Originalni naziv Kecskeméti rózsa
• Poznat selekcionisani materijal Kecskeméti rózsa C.778
• Ne treba je automatski izjednačavati sa Kécskei rózsa C.671
• Dugo gajena u Srbiji
• Posebno bila zastupljena u Vojvodini i okolini Subotice
• Bujno stablo i velika krošnja
• Značajan deo roda formira na kratkim rodnim grančicama
• Dobra rodnost
• Sklona preopterećenju rodom i sitnjenju ploda
• Relativno kasno cveta
• Kasnije cvetanje smanjuje, ali ne uklanja rizik od prolećnog mraza
• Kecskeméti rózsa C.778 opisuje se kao samooplodna
• Plod srednje krupan
• Najčešće oko 40–50 g u domaćim opisima
• Okruglasto-ovalan i bočno spljošten
• Dve polovine ploda mogu biti asimetrične
• Pokožica žuta do narandžastožuta
• Crveno rumenilo na osunčanoj strani
• Meso narandžastožuto i čvrsto
• Slatko-nakiseli ukus
• Srednje izražena aroma
• Cepača
• Jezgro je gorko
• U Srbiji uglavnom sazreva u drugoj polovini jula
• Kod pojedinih klonova i hladnijih položaja berba može ući u avgust
• Osetljiva na sušu
• Pri prevelikom rodu plod postaje sitniji i slabijeg kvaliteta
• Osetljiva na virus šarke
• Veoma pogodna za industrijsku preradu
• Posebno pogodna za sokove, džemove i pekmeze
• Tradicionalno korišćena i za proizvodnju rakije od kajsije

Česta pitanja o Kečkemetskoj ruži

Odakle potiče Kečkemetska ruža?

Kečkemetska ruža potiče iz Mađarske i povezana je sa tradicionalnim kajsijarskim područjem oko Kecskeméta.

Kako se originalno zove Kečkemetska ruža?

Originalni mađarski naziv je Kecskeméti rózsa.

Da li su Kecskeméti rózsa i Kécskei rózsa ista sorta?

Ne treba ih izjednačavati. Mađarska naučna literatura vodi Kecskeméti rózsa C.778 i Kécskei rózsa C.671 kao različite genotipove.

Zašto se onda u Srbiji pojavljuje naziv Kecskei rosza kao Kečkemetska ruža?

U domaćim sortnim listama ta nomenklatura istorijski nije potpuno dosledna. Zato je za OURS najbolje zadržati ustaljeni srpski naziv Kečkemetska ruža, uz originalno ime Kecskeméti rózsa i objašnjenje razlike.

Da li je Kečkemetska ruža stara sorta?

Da. Pripada starom mađarskom sortimentu, a selekcija C.778 prema mađarskoj literaturi državno je priznata još 1956. godine.

Da li se Kečkemetska ruža gajila u Srbiji?

Da. Imala je veliki značaj posebno u Vojvodini i okolini Subotice, a naučna literatura je i dalje navodi među tradicionalno gajenim sortama kajsije u Srbiji.

Da li je Kečkemetska ruža samooplodna?

Kecskeméti rózsa C.778 u mađarskoj stručnoj literaturi opisuje se kao sorta sa visokim stepenom samooplodnosti.

Kada cveta?

Spada među kasnije cvetajuće kajsije, što je jedna od njenih važnih osobina.

Da li kasnije cvetanje znači da je otporna na prolećni mraz?

Ne potpuno. Kasnije cvetanje samo smanjuje verovatnoću da cvet bude zahvaćen najranijim prolećnim mrazevima. Ako mraz nastupi tokom njenog cvetanja, oštećenja su i dalje moguća.

Koliko je krupan plod?

Najčešće se navodi oko 40–50 grama, ali kod prevelikog roda ili suše plod može ostati znatno sitniji.

Kakvog je oblika plod?

Okruglasto-ovalan je i bočno spljošten, sa jasno izraženom uzdužnom brazdom. Dve polovine često nisu potpuno simetrične.

Kakve je boje Kečkemetska ruža?

Osnovna boja je žuta do narandžastožuta, a na osunčanoj strani razvija crveno rumenilo i tamnije crvene tačkice.

Kakvog je ukusa?

Meso je čvrsto, slatko-nakiselo i srednje aromatično. Najbolji kvalitet postiže u punoj zrelosti i kada stablo nije preopterećeno.

Da li se koštica odvaja od mesa?

Da. Kečkemetska ruža je cepača.

Da li ima slatko ili gorko jezgro?

Jezgro je gorko. Zbog toga pri proizvodnji rakije treba izbegavati nekontrolisano lomljenje velike količine koštica.

Kada sazreva Kečkemetska ruža?

U Srbiji se uglavnom navodi druga polovina jula. Mađarski podaci za C.778 opisuju nešto kasnije sazrevanje koje se može produžiti prema početku avgusta.

Da li sazreva kasnije od Mađarske najbolje?

Da. Uglavnom sazreva približno dve do tri nedelje kasnije, u zavisnosti od klona, lokaliteta i godine.

Da li dobro podnosi sušu?

Ne naročito. Osetljiva je na sušu, a nedostatak vode može dodatno smanjiti krupnoću i kvalitet plodova.

Da li je otporna na bolesti?

Ne treba je generalno opisivati kao otpornu sortu. Posebno je značajna njena osetljivost prema virusu šarke šljive.

Za šta se Kečkemetska ruža najviše koristi?

Tradicionalno je posebno cenjena za industrijsku preradu – sokove, džemove, pekmeze, kompote i voćne kaše.

Da li može da se jede sveža?

Da. Potpuno zreli i kvalitetni plodovi mogu biti prijatni za svežu potrošnju, ali je njena glavna tradicionalna vrednost ipak u preradi.

Da li je Kečkemetska ruža dobra za rakiju?

Da. Kečkemetska ruža se dugo koristi i kao sirovina za kajsijevaču. Za kvalitetan destilat posebno je važno koristiti potpuno zrele i zdrave plodove.

Da li postoje naučni podaci o rakiji baš od Kečkemetske ruže?

U radu Univerziteta u Novom Sadu Kečkemetska ruža potvrđena je kao jedna od tradicionalno gajenih sorti u Srbiji, ali konkretno istraživanje aromatskih materija rakije obuhvatilo je NS-6, Novosadsku rodnu i Ambroziju. Zato Kečkemetskoj ruži ne treba pripisivati rezultate tih drugih sorti.

Kada treba brati Kečkemetsku ružu za rakiju?

Za rakiju treba koristiti potpuno zreo ili blago prezreo, ali zdrav plod, jer se tada postižu viši sadržaj šećera i najrazvijenija aroma.

Zašto je Kečkemetska ruža važna za OURS?

Zato što povezuje mađarsku i vojvođansku tradiciju kajsije sa domaćom proizvodnjom rakije. To je stara regionalna sorta koja možda više nije vodeća stona kajsija, ali i dalje ima vrlo jasan identitet i realnu vrednost za preradu i kajsijevaču.