Stara sorta jabuke prepoznatljivog pljosnatog ploda

Kolačara je stara sorta jabuke koja je decenijama, a verovatno i vekovima, bila deo tradicionalnih voćnjaka na prostoru Srbije i šireg Balkana. Prepoznatljiva je po snažnom i dugovečnom stablu, veoma dobroj rodnosti i karakterističnim pljosnatim plodovima čvrstog, kiselkastog mesa. Nekada je bila znatno zastupljenija nego danas, naročito u seoskim voćnjacima u kojima se od jabuke očekivalo da bude izdržljiva, da obilno rađa i da plod može dugo da se čuva.

Kolačara pripada sortama koje su važne ne samo zbog kvaliteta ploda već i kao deo starog voćarskog genetskog nasleđa Balkana. Njena vrednost danas ponovo raste sa interesovanjem za stare sorte, ekstenzivne voćnjake, tradicionalnu preradu i očuvanje genetičke raznovrsnosti jabuke.

Poreklo Kolačare

Tačno poreklo sorte Kolačara nije pouzdano utvrđeno. U starijoj pomološkoj literaturi sa prostora bivše Jugoslavije opisivana je kao stara sorta nepoznatog porekla, koja se tokom dugog perioda odomaćila na Balkanu.

Zbog njene dugogodišnje prisutnosti u Srbiji često se označava kao domaća ili autohtona sorta, ali sa pomološkog stanovišta preciznije je govoriti o staroj odomaćenoj sorti nepoznatog porekla.

Kolačara je bila rasprostranjena u različitim voćarskim oblastima Balkana, a poznata je i izvan ovog prostora. Primerci sorte dospeli su još tokom prve polovine XX veka u međunarodne kolekcije jabuka.

Savremena genetička istraživanja dodatno potvrđuju značaj Kolačare. Analizom tradicionalnih sorti jabuke utvrđeno je da više primeraka čuvanih pod različitim lokalnim nazivima zapravo pripada istom genotipu Kolačare.

Sinonimi i druga imena

Duga istorija gajenja dovela je do pojave velikog broja lokalnih imena. Među nazivima koji se u literaturi povezuju sa Kolačarom nalaze se:

Pogačara, Pogačanka, Božićnica, Koturajka, Koturača i Tanjirača.

Pojedini izvori navode i druga regionalna imena. Upravo veliki broj sinonima pokazuje koliko je sorta nekada bila rasprostranjena i koliko su se nazivi menjali od kraja do kraja.

Nazivi poput Pogačare, Tanjirače i Koturače verovatno su povezani sa karakterističnim širokim i spljoštenim oblikom ploda.

Stablo i bujnost

Stablo Kolačare je uglavnom bujno, snažno i dugovečno. U tradicionalnim zasadima često je kalemljena na generativne podloge, odnosno sejance jabuke, zbog čega su stabla dostizala velike dimenzije.

Takva stabla mogu formirati široku krošnju i živeti više decenija. Poznati su primeri veoma starih stabala koja su nastavila da rađaju i u dubokoj starosti.

Kolačara zato pripada potpuno drugačijem tipu voćnjaka od savremenih intenzivnih zasada jabuke na slabobujnim podlogama. Tradicionalno joj je ostavljan znatno veći prostor za razvoj krošnje.

Uz odgovarajuće uslove odrasla stabla mogu ostvarivati veoma visoke prinose. U pomološkim opisima pominju se stara, velika stabla sa prinosom od oko 200 kilograma, pa čak i više u pojedinim godinama.

Takve brojke ne predstavljaju standardan očekivani prinos svakog stabla, već pokazuju potencijal dobro razvijene Kolačare u povoljnim uslovima.

Rodnost i alternativno rađanje

Kolačara je veoma rodna sorta, ali jedna od njenih karakteristika može biti sklonost ka alternativnom rađanju.

To znači da nakon godine sa veoma velikim rodom može uslediti godina sa znatno manjim brojem plodova. Ova pojava naročito može biti izražena kod starih stabala koja se ne orezuju i kod kojih se ne reguliše opterećenje rodom.

Pravilna rezidba, dobra ishrana stabla i kontrola prevelikog roda mogu doprineti ujednačenijem plodonošenju.

Cvetanje i oprašivanje

Jedna od veoma važnih osobina Kolačare jeste činjenica da je triploidna sorta jabuke.

Triploidne sorte imaju tri seta hromozoma i njihov polen uglavnom ima slabu klijavost. Zbog toga Kolačara nije dobar oprašivač za druge sorte jabuke.

Istovremeno, za pouzdanu oplodnju Kolačare potrebno je prisustvo odgovarajućih sorti koje cvetaju u približno isto vreme.

U tradicionalnim preporukama kao mogući oprašivači navode se Zlatna parmenka, Jonatan i Ruž delišes, uz napomenu da izbor oprašivača mora zavisiti od podudaranja vremena cvetanja u konkretnim uslovima gajenja.

Kod planiranja zasada triploidnih sorti obično se preporučuje prisustvo najmanje dve kompatibilne diploidne sorte koje mogu međusobno da se oprašuju i istovremeno obezbede dovoljno polena za Kolačaru.

Plod Kolačare

Plod je jedan od najlakših načina da se sorta prepozna.

Kolačara ima srednje krupan do krupan, izrazito spljošten plod, zbog čega se u starijim opisima često koristi izraz pogačast ili kolačast oblik.

Masa ploda najčešće se navodi približno u rasponu od 130 do 160 grama, mada veličina znatno zavisi od položaja, opterećenja stabla, zemljišta, količine vode i agrotehnike.

Plod može biti blago nepravilan. Osnovna boja pokožice je zelenkasta, a sa sazrevanjem prelazi u zelenožutu ili žućkastu. Na osunčanoj strani često se pojavljuju crveno rumenilo i izražene crvene pruge. Na pokožici se mogu uočiti i sitne tamnije tačkice.

Pokožica je relativno tanka, ali čvrsta, često sa karakterističnom voštanom prevlakom.

Meso i ukus

Meso Kolačare je belo, čvrsto i u vreme berbe prilično kompaktno.

Ukus se tradicionalno opisuje kao kiselkast do slatko-kiselkast, osvežavajući i blago aromatičan. Nije reč o izrazito slatkoj desertnoj jabuci kakve dominiraju savremenim tržištem.

Upravo ta izraženija svežina bila je jedna od osobina zbog kojih je Kolačara imala značaj u domaćinstvima i preradi.

Struktura i ukus ploda menjaju se tokom čuvanja. Tvrdo meso postepeno omekšava, dok se organoleptički profil zaokružuje. Kod veoma dugog skladištenja meso može postati brašnjavije.

Vreme sazrevanja i berbe

Kolačara spada u jesenje do rane zimske sorte jabuke.

U Srbiji se najčešće bere tokom prve polovine oktobra, mada vreme sazrevanja zavisi od nadmorske visine, ekspozicije, klimatskih uslova i godine.

U toplijim područjima berba može početi nešto ranije, dok na višim i hladnijim položajima sazrevanje može biti pomereno.

Plodovi mogu relativno dugo ostati na stablu, ali optimalni trenutak berbe treba odrediti prema nameni. Jabuke namenjene dugom čuvanju obično se beru pre potpune konzumentne zrelosti.

Čuvanje

Jedna od tradicionalno najvažnijih osobina Kolačare jeste sposobnost dugog čuvanja.

U običnim uslovima dobri i neoštećeni plodovi mogu se čuvati tokom zime, a u povoljnim uslovima i do početka proleća.

Ta osobina bila je izuzetno značajna u periodu pre savremenih hladnjača, kada su domaćinstva birala sorte koje se mogu čuvati u podrumima, ostavama i drugim hladnim prostorijama.

Kolačara je upravo zbog toga predstavljala važnu zimsku jabuku tradicionalnog domaćinstva.

Otpornost na niske temperature

Kolačara se smatra sortom sa dobrom otpornošću prema zimskim temperaturama.

Bujno i snažno stablo dobro se prilagođavalo tradicionalnim voćnjacima u različitim krajevima Balkana.

Relativno povoljna otpornost na zimu bila je jedan od razloga njenog širenja i opstanka u područjima u kojima intenzivne, osetljivije sorte nisu uvek davale pouzdane rezultate.

Bolesti Kolačare

Kod opisa starih sorti često se može naići na tvrdnju da su potpuno otporne na bolesti. Kod Kolačare takvo uopštavanje nije opravdano.

Iako može pokazivati dobru izdržljivost u tradicionalnim i ekstenzivnim zasadima, Kolačara može biti osetljiva na čađavu krastavost jabuke, jednu od najvažnijih gljivičnih bolesti ove voćne vrste.

Zbog toga je nije pravilno opisivati kao sortu koja ne zahteva nikakvu zaštitu.

Stvarna pojava bolesti zavisi od lokalne klime, količine padavina, položaja, gustine krošnje, provetravanja i prisustva izvora infekcije.

Zemljište i položaj

Kolačara je tokom istorije gajena u veoma različitim uslovima, što govori o dobroj prilagodljivosti sorte.

Ipak, kao i većina jabuka, najbolje rezultate daje na dovoljno dubokom, plodnom i propusnom zemljištu sa odgovarajućim snabdevanjem vodom.

Sunčan položaj doprinosi boljem sazrevanju, stvaranju šećera i razvoju dopunske crvene boje pokožice.

Na snažnim podlogama zahteva dovoljno prostora za razvoj velike krošnje.

Kolačara za svežu potrošnju

Kolačara se može konzumirati sveža, posebno nakon određenog perioda čuvanja kada se početna čvrstina i kiselost donekle ublaže.

Ipak, njen značaj nikada nije bio ograničen samo na stonu upotrebu.

Zbog strukture mesa, izraženije kiseline i dobrog čuvanja tradicionalno je bila veoma cenjena kao višenamenska jabuka.

Kolačara za preradu

Kolačara ima veoma dobar potencijal za preradu.

U starijoj tehnološkoj literaturi posebno se izdvajala za proizvodnju soka. Navodi se kao sočna sorta sa dobrim randmanom soka i korisnom kiselošću, zbog čega je mogla da se koristi samostalno ili za popravljanje ravnoteže sokova dobijenih od manje kiselih sorti.

Čvrsto meso omogućava i različite oblike kulinarske prerade.

Koristila se za sokove, kompote, pečenje, sušenje i različite domaće prerađevine.

Kolačara i proizvodnja rakije od jabuke

Kolačara može da se koristi i kao sirovina za rakiju od jabuke, ali njena najveća prednost nije nužno izuzetno visok sadržaj šećera.

Kod proizvodnje rakije važni su potpuna tehnološka zrelost ploda, zdrava sirovina, sadržaj fermentabilnih šećera, kiselost, aromatski potencijal i pravilno vođenje fermentacije.

Zbog svoje svežine i tradicionalnog karaktera, Kolačara može biti zanimljiva i kao deo kupaže više starih sorti jabuke. Kombinovanjem sorti različite slasti, kiselosti i aromatike moguće je dobiti složeniju sirovinu za fermentaciju.

Za kvalitet destilata presudni su ipak stanje ploda, trenutak berbe, priprema kljuka, kontrolisana fermentacija i pravilna destilacija, pa sama sorta nije dovoljna garancija kvaliteta rakije.

Hemijski sastav i savremena istraživanja

Stare sorte poput Kolačare danas su zanimljive i naučnicima.

Istraživanja tradicionalnih balkanskih jabuka pokazala su da se Kolačara izdvaja interesantnim profilom fenolnih jedinjenja, naročito u pokožici.

Sadržaj ovih materija zavisi od stepena zrelosti, položaja, klimatskih uslova, dela ploda i godine berbe, pa se pojedinačne laboratorijske vrednosti ne mogu automatski primeniti na svaki plod Kolačare.

Ipak, rezultati potvrđuju da stare sorte predstavljaju vredan izvor genetičke i biohemijske raznovrsnosti koji se može izgubiti nestankom tradicionalnih voćnjaka.

Značaj Kolačare u Srbiji

Kolačara je početkom XX veka bila među značajnijim starim sortama jabuke na našim prostorima.

Razvojem intenzivnog voćarstva i širenjem savremenih komercijalnih sorti njen značaj je postepeno opadao.

Danas se najčešće nalazi u starim seoskim voćnjacima, kolekcijama genetičkih resursa, rasadnicima specijalizovanim za tradicionalne sorte i novim zasadima čiji vlasnici žele da očuvaju stare sorte voća. Njena vrednost nije samo nostalgična.

Dugovečnost, velika rodnost, dobro čuvanje, specifičan ukus i tehnološke osobine ploda čine je zanimljivom i za savremene proizvođače koji se okreću tradicionalnoj preradi, sokovima, fermentisanim proizvodima i destilatima sa jasnim sortnim ili lokalnim identitetom.

Zašto je Kolačara važna za očuvanje starih sorti

Svaka stara sorta predstavlja jedinstvenu kombinaciju gena nastalu selekcijom i dugotrajnim prilagođavanjem određenim uslovima.

Kod Kolačare je taj značaj posebno vidljiv jer savremene genetičke analize potvrđuju jedinstven genotip koji se tokom istorije širio pod velikim brojem lokalnih imena. Očuvanje Kolačare zato znači mnogo više od očuvanja jedne vrste jabuke za jelo.

Ona predstavlja deo istorije voćarstva Balkana, tradicionalnog načina života i genetičkog fonda koji može imati značaj i za buduće oplemenjivanje jabuke.

Najvažnije osobine Kolačare

• Stara odomaćena sorta nepoznatog porekla
• Tradicionalno rasprostranjena na Balkanu
• Triploidna sorta
• Bujno i veoma dugovečno stablo
• Visok potencijal rodnosti
• Moguća sklonost alternativnom rađanju
• Srednje krupan do krupan plod
• Karakterističan širok i spljošten oblik
• Zelenožuta pokožica sa crvenim prugama i rumenilom
• Belo, čvrsto i kiselkasto meso
• Sazrevanje uglavnom tokom oktobra
• Veoma dobra sposobnost zimskog čuvanja
• Dobra otpornost prema zimskim temperaturama
• Osetljivost na čađavu krastavost
• Pogodna za svežu potrošnju i različite vrste prerade
• Vredan deo genetičkog nasleđa tradicionalnog voćarstva

Česta pitanja o jabuci Kolačara

Da li je Kolačara autohtona srpska sorta jabuke?

Kolačara se veoma dugo gaji u Srbiji i drugim delovima Balkana, ali njeno tačno poreklo nije pouzdano utvrđeno. Zbog toga je preciznije opisivati je kao staru odomaćenu sortu nepoznatog porekla, a ne sa sigurnošću kao autohtonu srpsku sortu.

Kada sazreva jabuka Kolačara?

Kolačara se u našim uslovima najčešće bere tokom oktobra. Tačan termin zavisi od područja, nadmorske visine, položaja voćnjaka i vremenskih uslova tokom godine.

Kako izgleda plod Kolačare?

Plod Kolačare je srednje krupan do krupan i veoma karakterističnog širokog i spljoštenog oblika. Osnovna boja pokožice je zelenkastožuta, dok se na osunčanoj strani često razvijaju crveno rumenilo i pruge.

Kakav je ukus Kolačare?

Meso je belo, čvrsto i sočno, sa izraženim slatko-kiselkastim do kiselkastim ukusom. Tokom čuvanja ukus postaje blaži i zaokruženiji, a struktura mesa postepeno omekšava.

Može li Kolačara dugo da se čuva?

Da. Jedna od važnih osobina Kolačare je dobra sposobnost čuvanja. Zdravi i pravilno ubrani plodovi mogu se čuvati tokom zime, a u odgovarajućim uslovima i do početka proleća.

Da li je Kolačara dobra za preradu?

Da. Kolačara je pogodna za sokove, sušenje, pečenje, kompote i druge tradicionalne prerađevine. Zahvaljujući izraženijoj kiselosti može biti veoma korisna i u kupažama sokova sa slađim sortama.

Da li se Kolačara koristi za rakiju?

Može da se koristi za proizvodnju rakije od jabuke, naročito kao deo kupaže više sorti. Za kvalitet destilata važni su zrelost i zdravstveno stanje plodova, sadržaj šećera, pravilna fermentacija i način destilacije.

Da li Kolačara može da oprašuje druge sorte jabuke?

Kolačara je triploidna sorta, pa njen polen uglavnom nije pogodan za efikasno oprašivanje drugih sorti. Zato u zasadu treba obezbediti kompatibilne diploidne sorte koje cvetaju približno u isto vreme.

Da li Kolačara redovno rađa?

Kolačara može veoma obilno da rađa, ali kod starijih stabala može pokazivati sklonost alternativnom rađanju – nakon godine sa velikim rodom može uslediti slabija rodna godina.

Zašto je Kolačara važna stara sorta?

Kolačara je značajna zbog dugovečnosti, rodnosti, dobrog čuvanja plodova, široke upotrebe i genetičke vrednosti. Ona predstavlja deo tradicionalnog voćarskog nasleđa Srbije i Balkana i važna je za očuvanje raznovrsnosti starih sorti jabuke.