Stara balkanska sorta poznata kao Zinfandel, Primitivo i Tribidrag

Kratošija ukratko

Boja sorte: crna vinska sorta
Drugi nazivi: Zinfandel, Primitivo, Tribidrag, Pribidrag, Crljenak kaštelanski, Kratkošija, Gratošija i Krakošija
Poreklo: zapadni Balkan; savremena istraživanja ukazuju na Crnu Goru kao veoma važan centar porekla i raznovrsnosti, ali tačno mesto nastanka nije konačno dokazano
Genetički identitet: ista sorta kao Zinfandel, Primitivo, Tribidrag i Crljenak kaštelanski
Potomci: jedan je od roditelja Vranca i većeg broja starih crnogorskih sorti
Najvažnija područja u svetu: Crna Gora, Severna Makedonija, Apulija u Italiji, Kalifornija u SAD i Dalmacija u Hrvatskoj
Status u Srbiji: retka regionalna sorta, zastupljena na veoma malim površinama
Najčešće arome: višnja, trešnja, kupina, malina, šljiva, borovnica, suvo voće, biber, sladić i mediteransko bilje
Telo: srednje puno do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanini: srednji do izraženi
Alkohol: najčešće približno 12,5–15,5%, u zavisnosti od položaja, prinosa i zrelosti
Potencijal odležavanja: srednji do visok kod uravnoteženih i koncentrisanih vina
Temperatura serviranja: 16–18 °C
Dekantiranje: preporučljivo kod mladih, snažnih vina
Najbolje uz: jagnjetinu, junetinu, svinjetinu, roštilj, divljač, gulaš, dimljeno meso i zrele sireve

Šta je Kratošija?

Kratošija je stara crna vinska sorta koja se vekovima gaji na zapadnom Balkanu. Najčvršće je povezana sa Crnom Gorom, gde je nekada bila dominantna sorta u starim vinogradima, ali se pod drugim nazivima proširila daleko izvan regiona.

Genetička istraživanja potvrdila su da Kratošija ima isti genetički profil kao:

• Zinfandel u Kaliforniji,
• Primitivo u Italiji,
• Tribidrag i Crljenak kaštelanski u Hrvatskoj.

To nisu slične ili samo blisko povezane sorte, već regionalni nazivi istog osnovnog genotipa. Razlike između vina nastaju zbog klime, zemljišta, biljnog materijala, prinosa i načina proizvodnje, a ne zato što je reč o potpuno različitim sortama.

Kratošija najčešće daje crvena vina srednje pune do pune strukture, sa zrelim crvenim i tamnim voćem, dovoljno alkohola i primetnim taninima. U toplim područjima može nakupiti mnogo šećera, pa vina često imaju viši alkohol i arome zrele šljive, kupine i suvog voća.

U odnosu na Vranac, Kratošija uglavnom daje nešto svetlije vino, manje intenzivne boje i često više prirodnih kiselina. Zbog toga su se ove dve sorte tradicionalno zajedno gajile i koristile u kupažama.

Poreklo Kratošije

Poreklo Kratošije dugo je bilo predmet rasprave. U različitim periodima smatralo se da sorta potiče iz Kalifornije, Italije, Hrvatske ili Crne Gore.

Otkriće da su Zinfandel i Primitivo genetički isti prvo je povezalo američki i italijanski sortiment. Naknadno su pronađeni stari čokoti istog genotipa u Dalmaciji, pod nazivom Crljenak kaštelanski, kao i istorijski naziv Tribidrag.

Istraživanja crnogorskih starih vinograda zatim su pokazala izuzetno veliku prisutnost i unutrašnju raznovrsnost Kratošije. U jednom opsežnom istraživanju pronađeno je 106 čokota ovog genotipa, kao i veliki broj lokalnih biotipova koji se razlikuju po rodnosti, veličini i zbijenosti grozda. Isti rad ukazuje da bi sorta mogla poticati sa prostora današnje Crne Gore, ali naglašava da se mesto rođenja jedne veoma stare sorte ne može dokazati sa potpunom sigurnošću.

Najpreciznije je zato reći da je Kratošija stara sorta zapadnog Balkana, čiji se najvažniji istorijski i genetički centar raznovrsnosti nalazi u Crnoj Gori.

Istorija Kratošije u Crnoj Gori

Kratošija je u starim crnogorskim vinogradima imala znatno veću ulogu nego danas. Pre pojave filoksere bila je jedna od najzastupljenijih, a u pojedinim područjima i dominantna crna sorta.

Istorijski izvori navode njeno prisustvo u Crmnici, okolini Podgorice, basenu Skadarskog jezera i na Crnogorskom primorju. Stari zapisi i veliki broj lokalnih naziva pokazuju da je sorta dugo razmnožavana i prilagođavana različitim vinogradima.

U crnogorskoj populaciji pronađeni su brojni biotipovi, među kojima se pominju:

• Velja Kratošija,
• Srednja Kratošija,
• Mala Kratošija,
• Rehuljača,
• Ljutica,
• Čestozglavica,
• Velji Vran,
• Vrančina.

Ovi nazivi ne moraju označavati genetički potpuno različite sorte. Često predstavljaju varijacije unutar Kratošije, izdvojene prema veličini grozda, oplodnji, rodnosti, zbijenosti ili lokalnom izgledu čokota.

Posle obnove vinograda Vranac je postepeno potisnuo Kratošiju. Imao je ujednačeniju populaciju i davao je intenzivnije obojena vina, što je bilo značajno za tadašnje potrebe proizvodnje. Kratošija je ipak opstala u starim zasadima i tradicionalnim kupažama.

Kratošija i Vranac – kakva je njihova veza?

Kratošija i Vranac nisu ista sorta.

Genetička istraživanja pokazala su da je Vranac nastao prirodnim ukrštanjem sorti:

• Duljenga,
• Kratošija.

Kratošija je, dakle, jedan od roditelja Vranca. Istim istraživanjem utvrđeno je da je učestvovala u nastanku gotovo dvadeset starih genotipova vinove loze pronađenih u Crnoj Gori, zbog čega ima izuzetno važno mesto u formiranju tamošnjeg sortimenta.

U vinogradarskom i vinskom smislu ove sorte imaju nekoliko važnih razlika.

Vranac najčešće daje:

• tamniju boju,
• više antocijana,
• snažniju strukturu,
• izraženije tamno voće,
• punije i masivnije vino.

Kratošija češće daje:

• nešto svetliju rubinsku boju,
• više crvenog voća,
• primetnije kiseline,
• mekšu i otvoreniju voćnost,
• nešto manje fenolno snažno vino.

Istraživanja grožđa i vina iz Crne Gore pokazala su da Kratošija ima manje antocijana od Vranca, iako može imati dobru koncentraciju šećera, kiselina i tanina.

Kratošija, Zinfandel, Primitivo i Tribidrag

Kratošija, Zinfandel, Primitivo i Tribidrag imaju isti genetički profil, ali se vina pod tim nazivima mogu znatno razlikovati.

Kratošija

Naziv je najviše povezan sa Crnom Gorom i širim balkanskim prostorom. Vina mogu imati više višnje, kupine, šljive, bibera i mediteranskog bilja, uz primetnu svežinu.

Zinfandel

U Kaliforniji se od iste sorte proizvode veoma različita vina – od voćnih i sočnih do izrazito zrelih, alkoholnih i snažno odležavanih. Česte su arome kupine, maline, šljive, džema, bibera i slatkih začina.

Primitivo

U Apuliji najčešće daje topla, puna vina sa zrelom šljivom, kupinom, suvim voćem, višim alkoholom i zaobljenom strukturom.

Tribidrag i Crljenak kaštelanski

Ovi nazivi koriste se u Hrvatskoj. Tribidrag je stari istorijski naziv, dok je Crljenak kaštelanski naziv pod kojim su pronađeni preostali čokoti u Dalmaciji.

Razlike između ovih vina pokazuju koliko jedna ista sorta može drugačije izgledati u toploj Apuliji, Kaliforniji, Dalmaciji, Crnoj Gori ili kontinentalnim delovima Srbije.

Gde se Kratošija danas gaji?

Najvažnija područja gajenja istog genotipa nalaze se u:

• Crnoj Gori,
• Severnoj Makedoniji,
• južnoj Italiji,
• Kaliforniji,
• Hrvatskoj,
• manjim delovima Srbije i Bosne i Hercegovine.

U Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji koristi se naziv Kratošija ili Kratošija u lokalnom izgovoru. U Severnoj Makedoniji sorta je dugo korišćena za sortna vina i kupaže sa Vrancem.

U Italiji je Primitivo posebno važan u Apuliji, dok Zinfandel predstavlja jednu od istorijski najznačajnijih crnih sorti Kalifornije.

Kratošija u Srbiji

Kratošija u Srbiji pripada grupi retkih regionalnih crnih sorti. Nema velike površine niti ulogu koju imaju Prokupac, Vranac, Merlot ili Cabernet Sauvignon.

Njeno prisustvo u domaćim vinogradima vezano je za istorijsko širenje balkanskog sortimenta, ali i za novije zasade istog genotipa pod nazivom Primitivo.

Savremeni domaći primeri mogu se pronaći i u Negotinskom vinogradarskom rejonu, gde topla leta i duga jesen omogućavaju dovoljno sazrevanje grožđa.

U Srbiji se na etiketi može pojaviti kao:

• Kratošija,
• Primitivo,
• ređe neki drugi priznati sinonim.

Naziv na etiketi ne menja identitet sorte. Vino označeno kao Primitivo i vino označeno kao Kratošija mogu biti proizvedeni od istog genotipa, ali se mogu razlikovati po položaju, prinosu, zrelosti i načinu proizvodnje.

Negotinski rejon

Topla i relativno suva klima Negotinske krajine može odgovarati Kratošiji, naročito na provetrenim položajima na kojima grožđe može potpuno sazreti bez prevelikog gubitka kiselina.

U takvim uslovima vino može razviti:

• zrelu višnju,
• kupinu,
• crnu i suvu šljivu,
• sladić,
• biber,
• tople začinske tonove.

Najveći izazov predstavlja postizanje ravnomerne zrelosti. Kratošija je poznata po tome što bobice u istom grozdu ne moraju sazrevati potpuno ujednačeno. Zbog toga trenutak berbe i selekcija grožđa imaju veliki uticaj na kvalitet vina.

U veoma toplim godinama sorta može brzo nakupiti šećer. Ako se berba previše odloži, vino može imati visok alkohol, prezrelo voće i nedovoljno svežine.

Vinogradarske karakteristike

Kratošija je sorta umerene bujnosti, sa poluuspravnim do uspravnim rastom lastara. Najčešće joj odgovara kratka rezidba, ali način uzgoja treba prilagoditi konkretnom biotipu i položaju.

Grozdovi su najčešće srednje veliki do veliki i mogu biti prilično zbijeni. Bobice su srednje veličine, okrugle ili blago eliptične, sa tamnoplavom pokožicom.

Jedna od njenih najpoznatijih osobina jeste neujednačeno sazrevanje bobica. U istom grozdu mogu se naći potpuno zrele, manje zrele, prosušene i oštećene bobice.

Ova pojava može dovesti do vina u kojem se istovremeno osećaju:

• zrelo i prezrelo voće,
• visok alkohol,
• zelene ili grublje nijanse,
• različiti nivoi taninske zrelosti.

Zbog toga se kod ozbiljnije proizvodnje mogu primenjivati ručna selekcija grožđa, više prolaza kroz vinograd ili pažljivo odvajanje nedovoljno zrelih i oštećenih bobica.

Otpornost na sušu i bolesti

Iako se Kratošija često gaji u toplim područjima, njena prilagođenost izrazitoj suši nije neograničena. Dugotrajan nedostatak vode može zaustaviti sazrevanje, smanjiti kiselinsku ravnotežu i dodatno pojačati neujednačenost grozda.

Sorta je osetljiva na sivu trulež, posebno zbog zbijenijih grozdova i mogućeg pucanja ili prosušivanja bobica. Rizik je veći u vlažnim godinama i na položajima sa slabim protokom vazduha.

Za kvalitetno grožđe važni su:

• provetren položaj,
• umerena bujnost,
• pravilno uređena lisna masa,
• kontrolisan prinos,
• pažljiva zaštita,
• selekcija grožđa tokom berbe.

Kakvo vino daje Kratošija?

Kratošija može dati vina srednje pune do pune strukture, dobre voćnosti i umerenog do visokog alkohola.

Najčešće arome mladog vina uključuju:

• višnju,
• trešnju,
• malinu,
• kupinu,
• borovnicu,
• šljivu,
• crni i beli biber,
• sladić,
• suvo i mediteransko bilje.

Kod zrelijeg grožđa mogu se pojaviti:

• suva šljiva,
• džem od tamnog voća,
• smokva,
• suva višnja,
• čokolada,
• duvan,
• koža,
• slatki začini.

Kratošija se u stručnim opisima smatra sortom koja daje obojena, topla i taninska, ali ne nužno izrazito aromatična vina. Konačan karakter zato veoma zavisi od prinosa, zrelosti, klime i rada u podrumu.

Boja i fenolna struktura

Kratošija daje crveno vino rubinske do tamnocrvene boje, ali je njena obojenost najčešće slabija nego kod Vranca.

U istraživanju grožđa iz više crnogorskih vinograda Kratošija je imala niži sadržaj antocijana od Vranca i Cabernet Sauvignona. To znači da prirodno ne mora dati potpuno neprozirno ili gotovo crno vino.

Svetlija boja nije automatski znak slabijeg kvaliteta. Kratošija može imati dovoljno tanina, kiselina i ekstrakta za ozbiljno vino, iako nije jednako pigmentisana kao Vranac.

Preterano jaka ekstrakcija ne može uvek nadoknaditi prirodno nižu količinu pigmenta. Može samo izvući previše tanina iz semenki i pokožice, pa vino postaje gorko i suvo.

Telo, kiseline, tanini i alkohol

Tipična Kratošija ima:

Telo: srednje puno do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanine: srednje do izražene
Alkohol: najčešće približno 12,5–15,5%
Boju: rubinsku do tamnocrvenu

U toplim područjima grožđe može dostići visok sadržaj šećera. Istraživanja u Crnoj Gori pokazala su da Kratošija može imati više šećera i više kiselina od Vranca iz istih uslova, iako se rezultati menjaju između godina i položaja.

Visok alkohol nije obavezna osobina svakog vina. Ranija berba i svežiji položaji mogu dati lakšu, življu i voćniju Kratošiju.

Najbolje vino ne nastaje nužno od grožđa sa najviše šećera, već od grožđa u kojem su šećeri, kiseline i fenolna zrelost u ravnoteži.

Inox, beton ili hrast?

Kratošija iz inoxa

Inox čuva voćni karakter i može naglasiti:

• višnju,
• malinu,
• kupinu,
• šljivu,
• biber,
• svežinu.

Ovaj pristup pogodan je za mlađa vina namenjena ranijem uživanju.

Beton

Beton omogućava postepeno sazrevanje bez dodavanja jasnih aroma drveta. Može doprineti mekšoj teksturi, a da voće i sortni karakter ostanu u prvom planu.

Hrastovo bure

Kratošija može dobro reagovati na sazrevanje u drvetu kada ima dovoljno koncentracije i zrelih tanina.

Hrast može doneti:

• vanilu,
• kakao,
• kafu,
• duvan,
• dim,
• kedar,
• slatke začine.

Previše novog i jako paljenog bureta može prekriti voće i pojačati osećaj alkohola. Veća ili korišćena burad često su prikladna za očuvanje sortnog karaktera.

Sortno vino ili kupaža?

Kratošija može dati potpuno sortno vino, ali se tradicionalno koristila i u kupažama.

Najpoznatija je kombinacija sa Vrancem. Kratošija može doprineti kiselinama i voćnošću, dok Vranac donosi više boje, punoće i strukture.

Može se kombinovati i sa:

• Cabernet Sauvignonom,
• Merlotom,
• Syrahom,
• Prokupcem,
• drugim regionalnim crnim sortama.

Kod kupaže nije cilj samo pojačavanje vina, već postizanje bolje ravnoteže između boje, voća, tanina, alkohola i kiselina.

Da li Kratošija može da odležava?

Kratošija može imati dobar potencijal sazrevanja, ali on zavisi od položaja, prinosa, zrelosti tanina i načina proizvodnje.

Voćniji primerci najčešće su najbolji tokom prvih nekoliko godina.

Koncentrisana vina sa dobrih položaja mogu se razvijati deset ili više godina. Tokom sazrevanja mogu nastati arome:

• suve šljive,
• suvih višanja,
• smokve,
• duvana,
• kože,
• kakaa,
• suvog bilja,
• slatkih začina.

Vino sa visokim alkoholom, ali bez dovoljno kiselina i koncentracije, neće nužno dobro stariti. Dugovečnost zahteva ravnotežu, a ne samo snagu.

Uz koju hranu ide Kratošija?

Kratošija se dobro slaže sa:

• jagnjetinom ispod sača,
• pečenom jagnjetinom,
• junećim obrazima,
• goveđim gulašem,
• biftekom i ramstekom,
• svinjskim rebarcima,
• divljači,
• ćevapima i pljeskavicama,
• kobasicama,
• dimljenim mesom,
• pečurkama,
• zrelim tvrdim sirevima.

Voćniji stil može pratiti burgere, picu sa suhomesnatim proizvodima i testenine sa mesnim sosovima.

Snažna vina iz hrasta bolje odgovaraju pečenom i sporije pripremljenom mesu, dok lakša i svežija Kratošija može pratiti roštilj i jela sa paradajzom.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Kratošiju je najbolje služiti na približno 16–18 °C.

Previše toplo vino naglašava alkohol i zrelo voće. Preniska temperatura zatvara aromu i čini tanine tvrđim.

Mladim i strukturiranim vinima može prijati između 30 minuta i dva sata u dekanteru.

Starije boce treba dekantirati pažljivo, prvenstveno radi odvajanja taloga. Veoma zrelo vino ne treba ostavljati predugo izloženo vazduhu.

Zašto je Kratošija važna za Srbiju?

Kratošija nije sorta koja je genetički nastala u Srbiji, ali pripada širem balkanskom sortimentu i ima mesto u domaćem vinogradarstvu.

Njena važnost nalazi se u nekoliko stvari:

• povezuje Srbiju sa zajedničkom vinskom istorijom Balkana,
• pokazuje vezu između lokalnih i svetski poznatih naziva,
• omogućava poređenje domaćeg vina sa Primitivom i Zinfandelom,
• može dobro da se prilagodi toplijim domaćim rejonima,
• predstavlja alternativu najčešćim internacionalnim crnim sortama.

Kratošija iz Srbije ne treba da kopira kalifornijski Zinfandel ili apulijski Primitivo. Najveću vrednost ima kada pokaže domaći položaj, dovoljno svežine i ravnotežu između zrelog voća, alkohola i tanina.

Vina od Kratošije na OURS-u

Vina od Kratošije mogu biti označena kao Kratošija, Primitivo ili nekim drugim regionalno priznatim nazivom iste sorte.

U čaši se mogu kretati od voćnih i sočnih vina sa višnjom i malinom do punih, snažnih etiketa sa kupinom, suvom šljivom, čokoladom i začinima.

Najveće razlike između vina nastaju zbog:

• zemlje i rejona porekla,
• klimatskih uslova,
• starosti vinograda,
• prinosa,
• trenutka berbe,
• dužine maceracije,
• sazrevanja u inoxu, betonu ili drvetu.

Kratošija je posebno zanimljiva za poređenje sa Zinfandelom, Primitivom i Tribidragom, jer pokazuje kako ista sorta može dobiti potpuno drugačiji izraz u različitim delovima sveta.

Da li ste znali?

Kratošija, Zinfandel, Primitivo, Tribidrag i Crljenak kaštelanski predstavljaju isti genotip vinove loze.

Kratošija je jedan od roditelja Vranca, dok je drugi roditelj retka sorta Duljenga.

U starim crnogorskim vinogradima pronađen je veliki broj čokota i najmanje sedamnaest opisanih biotipova Kratošije.

Vranac uglavnom daje intenzivnije obojeno vino, dok Kratošija često ima više kiselina i svetliju rubinsku boju.

Ako vam se dopada Kratošija, probajte i

Vranac – potomak Kratošije, dublje boje i snažnije strukture.
Prokupac – više višnje, živih kiselina i prepoznatljivog domaćeg karaktera.
Primitivo – italijanski izraz iste sorte, najčešće puniji i zreliji.
Zinfandel – kalifornijski stil iste sorte, sa širokim rasponom od voćnih do veoma snažnih vina.
Syrah – tamno voće, biber, ljubičica i izražena struktura.

Sve što treba da znate o Kratošiji

Odakle potiče Kratošija?

Kratošija je stara sorta zapadnog Balkana. Istraživanja ukazuju na Crnu Goru kao važan i mogući centar porekla, ali konačno mesto njenog nastanka nije potpuno dokazano.

Da li su Kratošija i Zinfandel ista sorta?

Da. Genetičke analize potvrđuju da imaju isti genetički profil.

Da li su Kratošija i Primitivo ista sorta?

Da. Primitivo je italijanski naziv istog osnovnog genotipa.

Da li su Tribidrag i Crljenak kaštelanski Kratošija?

Da. To su hrvatski istorijski i lokalni nazivi istog genotipa.

Da li su Kratošija i Vranac ista sorta?

Ne. Kratošija je jedan od roditelja Vranca.

Koji je drugi roditelj Vranca?

Drugi roditelj je retka sorta Duljenga.

Kakvo vino daje Kratošija?

Najčešće daje srednje puno do puno crveno vino sa aromama višnje, kupine, maline, šljive, suvog voća, bibera i začinskog bilja.

Zašto Kratošija ponekad sazreva neujednačeno?

To je jedna od poznatih osobina sorte. U istom grozdu mogu se naći bobice različitog stepena zrelosti, zbog čega su selekcija grožđa i trenutak berbe veoma važni.

Da li se Kratošija gaji u Srbiji?

Da, ali na veoma malim površinama. Savremeni domaći primeri postoje i u Negotinskom vinogradarskom rejonu.

Da li može dugo da odležava?

Može. Najbolji primerci sa dovoljno kiselina, koncentracije i zrelih tanina mogu sazrevati deset ili više godina.

Da li mora da odležava u hrastu?

Ne. Može dati kvalitetno vino iz inoxa, betona ili drveta. Hrast se najčešće koristi za punije i strukturiranije stilove.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz jagnjetinu, junetinu, svinjetinu, roštilj, divljač, gulaš, dimljeno meso, pečurke i zrele sireve.