Domaća aromatična sorta stvorena u Sremskim Karlovcima

Neoplanta ukratko

Boja sorte: bela vinska sorta
Poreklo: Srbija
Mesto stvaranja: Institut za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima
Roditeljske sorte: Smederevka × Traminac crveni
Autor sorte: dr Dragoslav Milisavljević
Godina priznavanja: 1970.
Status: domaća novostvorena sorta
Najvažniji rejoni u Srbiji: Sremski, Knjaževački i Niški vinogradarski rejon
Najčešće arome: belo cveće, ruža, breskva, kruška, žuta jabuka, citrus, kajsija, med i blagi začinski tonovi
Telo: srednje do puno
Kiseline: najčešće niže do srednje
Alkohol: srednji do visok
Potencijal odležavanja: najčešće nekoliko godina; najbolje uravnoteženi i slatki primerci mogu sazrevati duže
Temperatura serviranja: 8–12 °C, u zavisnosti od stila
Dekantiranje: uglavnom nije potrebno
Najbolje uz: piletinu, ćuretinu, svinjetinu, aromatične sireve, paštete, začinjena jela i voćne deserte

Šta je Neoplanta?

Neoplanta je domaća bela vinska sorta nastala planskim ukrštanjem Smederevke i crvenog Traminca. Stvorena je u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, a zvanično je priznata 1970. godine. Autor sorte bio je dr Dragoslav Milisavljević.

Neoplanta je stvarana sa željom da se proizvodne osobine Smederevke povežu sa aromatičnošću i kvalitetom Traminca. Od Smederevke je nasledila snažan rast, dobru rodnost i sposobnost nakupljanja šećera, dok se uticaj Traminca najviše prepoznaje u cvetnom, muskatnom i začinskom mirisu vina.

Sorta može dati suva, polusuva i slatka vina. Najčešće se odlikuje punijim telom, izraženom aromom i relativno nižim sadržajem kiselina. Zbog toga je trenutak berbe veoma važan. Ako se grožđe ostavi predugo na čokotu, vino može imati mnogo alkohola i zrelog voća, ali nedovoljno svežine.

Dobro napravljena Neoplanta ne treba da bude samo snažna i mirisna. Najbolji primerci imaju dovoljno kiselina da podrže aromatiku, punoću i eventualni zaostali šećer.

Poreklo i stvaranje Neoplante

Neoplanta pripada grupi sorti nastalih tokom značajnog perioda domaćeg oplemenjivanja vinove loze u Sremskim Karlovcima.

U drugoj polovini 20. veka domaći stručnjaci radili su na stvaranju sorti koje bi:

• bile prilagođene kontinentalnim uslovima Srbije,
• davale pouzdan i dovoljno visok rod,
• dobro nakupljale šećer,
• imale izraženiji kvalitet i aromatiku,
• bile pogodne za različite stilove vina.

Za roditelje Neoplante izabrane su dve veoma različite sorte.

Smederevka je stara balkanska bela sorta poznata po snažnom rastu, visokoj rodnosti i osvežavajućim kiselinama. Njena vina najčešće su lagana i aromatski nenametljiva.

Crveni Traminac je stara evropska sorta izraženog mirisa. U njegovim vinima često se prepoznaju ruža, cveće, zrelo koštičavo voće, liči i začini. Može dati puna vina sa visokim alkoholom i nižim kiselinama.

Ukrštanjem ovih sorti nastala je Neoplanta, koja ima sopstveni genetički i sortni identitet. Ona nije aromatična Smederevka niti domaća verzija Traminca, već zasebna sorta sa svojim načinom sazrevanja, rodnošću i karakterom vina.

Kako je Neoplanta dobila ime?

Naziv Neoplanta potiče od latinskog imena Novog Sada. Sorta je tako simbolično povezana sa gradom i područjem u kojem je nastala.

Ime ima i dodatnu simboliku, jer latinski izraz upućuje na novi zasad ili novu biljku. To odgovara sorti nastaloj planskim oplemenjivanjem i radu vinogradarskih stručnjaka iz Sremskih Karlovaca.

Neoplanta u Srbiji

Neoplanta se danas gaji na veoma malim i međusobno udaljenim površinama. Prema podacima domaćih stručnih institucija nalazi se među najređe zastupljenim sortama u komercijalnim vinogradima Srbije.

Najveće evidentirane površine nalaze se u:

• Sremskom vinogradarskom rejonu,
• Knjaževačkom vinogradarskom rejonu,
• Niškom vinogradarskom rejonu.

Iako je prisutna u nekoliko delova zemlje, Neoplanta je najčvršće povezana sa Fruškom gorom. Tu je stvorena, najduže je ispitivana i tu se danas nalazi najveći broj vina koja se na tržištu pojavljuju pod njenim sortnim imenom.

Male površine ne znače da je sorta nevažna. Neoplanta predstavlja konkretan rezultat domaćeg naučnog rada i može dati vino koje ima jasno srpsko poreklo.

Fruška gora i Sremski rejon

Fruška gora predstavlja prirodno središte Neoplante. Različite ekspozicije, nadmorske visine i zemljišta omogućavaju proizvodnju vina različite zrelosti i punoće.

Na provetrenijim i nešto svežijim položajima grožđe može sačuvati više kiselina, što je kod Neoplante posebno važno. Na toplijim položajima sorta brzo nakuplja šećer i razvija intenzivniju aromu, ali može izgubiti deo prirodne svežine.

Mlada vina sa Fruške gore najčešće pokazuju:

• belo cveće,
• citrus,
• krušku,
• breskvu,
• žutu jabuku.

Potpuno zrelo grožđe može doneti:

• kajsiju,
• ružu,
• med,
• zrelo žuto voće,
• blage začinske tonove.

Neoplanta se na Fruškoj gori najčešće proizvodi u inoxu, kako bi se sačuvala njena primarna aromatika. Mogući su i puniji stilovi sa dužim sazrevanjem na finom talogu ili u neutralnim drvenim sudovima.

Knjaževački i Niški rejon

Prisustvo Neoplante u Knjaževačkom i Niškom rejonu pokazuje da sorta nije ograničena samo na sever Srbije.

Knjaževački rejon obuhvata vinograde različitih nadmorskih visina. Hladnije noći i provetreni položaji mogu pomoći očuvanju kiselina i usporiti sazrevanje grožđa.

U Niškom rejonu topliji uslovi omogućavaju pouzdano sazrevanje, ali zahtevaju pažljivo određivanje vremena berbe. Ako se grožđe bere suviše kasno, može dati vino visokog alkohola, nižih kiselina i teškog aromatskog profila.

Pošto je broj zasada i sortnih vina mali, još nije moguće govoriti o jasno formiranom knjaževačkom ili niškom stilu Neoplante. Sačuvani vinogradi ipak imaju veliki značaj za očuvanje domaće sortne raznovrsnosti.

Vinogradarske karakteristike

Neoplanta razvija veoma bujne čokote i veliki broj zaperaka. Bez odgovarajućeg uređivanja lisne mase vinograd može postati pregust, što smanjuje osunčanost grožđa i zadržava vlagu u zoni grozdova.

Sorta sazreva tokom druge epohe, pa pripada relativno ranijim belim sortama. U mnogim vinogradima bere se pre većine kasnih domaćih sorti.

Neoplanta po rodnosti nadmašuje Traminac, ali prinos može značajno oscilirati između godina. Velika bujnost i zasenjenost mogu nepovoljno uticati na oplodnju, pa snažan čokot ne mora uvek dati jednako visok rod.

Sorta zahteva dužu rezidbu jer najniža okca nisu uvek dovoljno rodna. Istovremeno je potrebno kontrolisati broj grozdova kako preveliko opterećenje ne bi smanjilo zrelost i kvalitet grožđa.

Kod kvalitetne proizvodnje posebno su važni:

• ravnoteža čokota,
• provetravanje lisne mase,
• dobro osunčavanje grozdova,
• kontrolisan prinos,
• pažljivo određivanje trenutka berbe.

Grozd i bobica

Grozd Neoplante najčešće je srednje veličine. Bobice su ovalne, zelenožute i postaju zlatnije kada su potpuno zrele i dobro osunčane.

Meso bobice je sočno, a aromatičnost postaje izraženija tokom sazrevanja. Zbog toga je lako doći u iskušenje da se berba odloži kako bi se dobilo još više mirisa i šećera.

Kod Neoplante najviši sadržaj šećera nije uvek i najbolji trenutak berbe. Za uravnoteženo vino važno je sačuvati dovoljno kiselina, pa berba može biti opravdana i pre maksimalne tehnološke zrelosti.

Otpornost na bolesti i niske temperature

Neoplanta je osetljiva na:

• niske zimske temperature,
• sivu trulež grožđa,
• pepelnicu.

Velika bujnost dodatno povećava rizik od bolesti. Gusta lisna masa zadržava vlagu, smanjuje protok vazduha i produžava vreme potrebno da se grozdovi osuše posle kiše ili rose.

Zbog toga su posebno važni provetreni položaji, pravilno vezivanje lastara, uklanjanje suvišnih zaperaka i pravovremena zaštita vinograda.

Neoplanta nije sorta sa genetičkom otpornošću prema gljivičnim bolestima. Pripada vrsti Vitis vinifera i zahteva redovnu zaštitu prilagođenu uslovima godine i vinograda.

Šećeri, kiseline i zrelost

Neoplanta dobro nakuplja šećer. Šira može redovno dostići približno 20% šećera, dok u toplijim godinama i na pogodnim položajima vrednosti mogu biti i više.

Sadržaj kiselina najčešće je relativno nizak. Zbog toga vino može biti puno, alkoholno i aromatično, ali u toplim godinama postoji rizik da deluje teško i nedovoljno sveže.

Odnos šećera i kiselina određuje stil vina.

Ranija berba najčešće donosi:

• više citrusa,
• življe kiseline,
• lakše telo,
• cvetniji i svežiji profil.

Kasnija berba donosi:

• više breskve i kajsije,
• medne i začinske tonove,
• viši alkohol,
• puniju teksturu,
• mogućnost proizvodnje polusuvih i slatkih vina.

Kod vina sa zaostalim šećerom slast može lepo pratiti muskatni karakter sorte, ali samo ako vino ima dovoljno kiselina da zadrži ravnotežu.

Kakvo vino daje Neoplanta?

Neoplanta daje intenzivno mirisna bela vina srednjeg do punog tela. Njena osnovna aromatska osobina tradicionalno se opisuje kao izražen miris sličan muskatu.

U vinu se mogu prepoznati:

• belo cveće,
• ruža,
• bagrem,
• lipa,
• breskva,
• kajsija,
• kruška,
• žuta jabuka,
• limun,
• mandarina,
• med,
• blagi začinski tonovi.

Neće svako vino pokazivati sve navedene arome. Njihov intenzitet zavisi od položaja, godine, zrelosti grožđa, temperature fermentacije, izabranih kvasaca i količine zaostalog šećera.

Mlađa i ranije ubrana Neoplanta najčešće deluje citrusnije, cvetnije i svežije.

Potpuno zrelo grožđe daje više breskve, kajsije, meda, ruže i začina.

Odležavanje na finom talogu može doneti dodatnu punoću i blage nijanse hleba, badema i voska.

Telo, kiseline i alkohol

Tipična Neoplanta ima:

Telo: srednje do puno
Kiseline: niže do srednje
Alkohol: srednji do visok
Zaostali šećer: od potpuno suvog do slatkog vina

Suva Neoplanta može biti vrlo aromatična i puna. Ako ima previsok alkohol i premalo kiselina, vino može delovati široko i teško.

Polusuvi stil često prirodno odgovara sorti jer mala količina zaostalog šećera naglašava cvetne i voćne arome.

Slatka Neoplanta može imati izražen miris meda, zrele kajsije i sušenog cveća, ali mora imati dovoljno svežine kako ne bi delovala lepljivo ili zamorno.

Suva Neoplanta

Suva Neoplanta najčešće se proizvodi fermentacijom u inoxu na kontrolisanoj temperaturi.

Ovaj pristup čuva:

• cvetne arome,
• citrus,
• breskvu,
• krušku,
• čist sortni miris.

Dobar suvi stil treba da ima jasnu aromu, dovoljno punoće i umeren osećaj alkohola. Završetak može biti cvetan, voćan i blago začinski.

Kod suvog vina posebno je važno očuvanje kiselina, jer nema zaostalog šećera koji bi ublažio utisak alkohola i punoće.

Polusuva i slatka Neoplanta

Neoplanta je veoma pogodna za vina sa zaostalim šećerom. Njena cvetna i muskatna aromatika prirodno se uklapa sa blagom ili izraženijom slatkoćom.

Polusuva vina mogu naglašavati:

• ružu,
• breskvu,
• krušku,
• kajsiju,
• mandarinu.

Slatki stilovi mogu razviti:

• med,
• kandirani citrus,
• suvu kajsiju,
• čaj,
• suvo cveće,
• blage začinske tonove.

Najvažnije je da vino ima dovoljno kiselina. Bez svežine slatka Neoplanta može delovati teško, dok dobar odnos šećera i kiselina omogućava skladan i dug ukus.

Inox, beton ili hrast?

Neoplanta iz inoxa

Inox je najčešći izbor za Neoplantu. On ne dodaje nove arome i omogućava očuvanje cveća, citrusa, breskve i čistog sortnog mirisa.

Sazrevanje na finom talogu

Kontakt sa finim talogom može vinu dati:

• puniju teksturu,
• mekši osećaj kiselina,
• blage arome hleba i testa,
• zaokruženiji završetak.

Beton

Beton može omogućiti postepeniji razvoj vina bez jasnih aroma drveta. Pogodan je za ozbiljnije suve stilove kojima je potrebno više teksture.

Hrastovo bure

Hrast treba koristiti oprezno. Neoplanta već ima snažnu aromatiku i sposobnost stvaranja punog, alkoholnog vina.

Previše novog i jako paljenog drveta može doneti višak vanile, tosta i dima. Veća ili korišćena burad mogu doprineti zaokruženosti i blagim začinskim tonovima, bez potpunog prekrivanja cvetnog karaktera sorte.

Da li Neoplanta može da odležava?

Većina suvih i aromatičnih vina od Neoplante najbolja je tokom prve dve do četiri godine, dok su cvetni i voćni mirisi još izraženi.

Najbolje uravnotežena suva vina mogu sazrevati nešto duže. Tokom razvoja u boci sveže cveće i voće postaju mirniji, a mogu se razviti:

• med,
• vosak,
• suva kajsija,
• badem,
• suvo cveće,
• čaj.

Polusuva i slatka vina mogu imati duži potencijal jer zaostali šećer doprinosi njihovoj stabilnosti. Ipak, šećer sam po sebi nije dovoljan. Za dugo sazrevanje potrebne su kiseline, koncentracija i dobra ravnoteža.

Neoplanta i Traminac – glavne razlike

Neoplanta je potomak crvenog Traminca, ali nije ista sorta.

Traminac najčešće ima veoma intenzivne arome ruže, ličija, tropskog voća i začina. Često daje puna vina sa nižim kiselinama.

Neoplanta takođe ima cvetne i muskatne tonove, ali u njoj mogu biti primetniji jabuka, kruška, citrus, kajsija i breskva.

Neoplanta je bujnija i najčešće rodnija, dok joj prinos može značajno varirati zbog slabije oplodnje i prevelike lisne mase.

Najveća sličnost nalazi se u aromatičnosti. Razlike su vidljive u građi čokota, rodnosti, sazrevanju i konačnoj strukturi vina.

Neoplanta i Smederevka – glavne razlike

Smederevka je najčešće znatno manje aromatična. Daje laganija vina sa citrusom, zelenom jabukom i izraženijom svežinom.

Neoplanta je punija, snažnije mirisna i sklonija stvaranju višeg alkohola. Njeni cvetni, muskatni i začinski tonovi jasno je odvajaju od Smederevke.

Od Smederevke je nasledila deo bujnosti i prilagođenosti domaćim uslovima, ali joj je karakter vina mnogo bliži aromatičnim sortama.

Uz koju hranu ide Neoplanta?

Suva Neoplanta dobro se slaže sa:

• paštetama i terinama,
• pečenom piletinom,
• ćuretinom,
• svinjskim fileom,
• rižotom sa povrćem,
• testeninama sa kremastim sosovima,
• aromatičnim mladim sirevima.

Cvetni i začinski karakter može dobro pratiti jela sa đumbirom, korijanderom, blagim karijem i drugim aromatičnim začinima.

Polusuvi stilovi odgovaraju uz:

• blago ljuta jela,
• azijsku kuhinju,
• piletinu sa voćnim sosom,
• svinjetinu sa jabukama,
• slanije sireve.

Slatka Neoplanta može se služiti uz:

• plave sireve,
• pačju ili guščju džigericu,
• kolače sa kajsijama i breskvama,
• pitu sa jabukama,
• deserte sa bademom i medom.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Suva Neoplanta najbolje se služi na približno 8–10 °C.

Puniji i polusuvi primerci bolje pokazuju aromu i teksturu na 10–12 °C.

Slatka vina mogu se služiti na približno 8–10 °C.

Previše hladno vino prikriva cvetne i voćne arome. Previsoka temperatura naglašava alkohol i može učiniti vino teškim.

Dekantiranje uglavnom nije potrebno. Dovoljno je otvoriti bocu neposredno pre služenja i pustiti vino da se postepeno razvija u čaši.

Zašto je Neoplanta važna za Srbiju?

Neoplanta je važna jer predstavlja dokumentovan rezultat domaćeg oplemenjivanja vinove loze.

Poznati su:

• mesto njenog stvaranja,
• roditeljske sorte,
• autor,
• godina priznavanja,
• osnovne vinogradarske osobine,
• karakter vina.

Nije reč o međunarodnoj sorti koja je naknadno posađena u Srbiji, već o sorti koja je nastala u domaćoj vinogradarskoj instituciji.

Ona povezuje Smederevku kao staru balkansku sortu, Traminac kao važnu evropsku aromatičnu sortu i Sremske Karlovce kao jedan od najznačajnijih centara srpske vinogradarske nauke.

Neoplanta danas nema velike površine. Njena budućnost verovatno nije u masovnoj proizvodnji, već u manjim vinogradima, pažljivo određenoj berbi i vinima koja zadržavaju aromatičnost, ali imaju dovoljno svežine i ravnoteže.

Upravo njena retkost i domaće poreklo mogu joj dati posebno mesto među srpskim belim vinima.

Vina od Neoplante na OURS-u

Domaća vina od Neoplante mogu pokazati različita lica sorte – od suvih, cvetnih i citrusnih vina do punijih polusuvih i slatkih etiketa sa više zrelog voća, meda i začina.

Neka vina naglašavaju belo cveće, limun, krušku i breskvu. Druga pokazuju ružu, kajsiju, med i puniju teksturu.

Najveće razlike nastaju zbog trenutka berbe, sadržaja zaostalog šećera i načina proizvodnje. Ranije ubrana i potpuno suva Neoplanta može biti življa i lakša, dok kasnija berba donosi više alkohola, zrelog voća i aromatske snage.

Da li ste znali?

Neoplanta je dobila ime prema latinskom nazivu Novog Sada.

Stvorena je ukrštanjem Smederevke i crvenog Traminca, a njeno roditeljstvo potvrđeno je genetičkim analizama.

Sorta je zvanično priznata 1970. godine, a njen autor bio je dr Dragoslav Milisavljević.

Neoplanta daje toliko aromatično grožđe da i destilat od komine može zadržati prepoznatljive cvetne i muskatne nijanse.

Ako vam se dopada Neoplanta, probajte i

Traminac – intenzivnije arome ruže, ličija i začina.
Tamjanika – izražen muskatni, cvetni i citrusni karakter.
Morava – domaća aromatična sorta sa više prirodne svežine.
Muskat Otonel – nežniji muskatni miris i lakša struktura.
Smederevka – manje aromatična i lakša roditeljska sorta sa izraženijom svežinom.

Sve što treba da znate o Neoplanti

Da li je Neoplanta autohtona srpska sorta?

Ne u strogom smislu. Neoplanta je domaća novostvorena sorta dobijena planskim ukrštanjem Smederevke i crvenog Traminca.

Gde je stvorena Neoplanta?

Stvorena je u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima.

Ko je stvorio Neoplantu?

Autor sorte bio je dr Dragoslav Milisavljević.

Kada je priznata?

Neoplanta je zvanično priznata 1970. godine.

Koje su roditeljske sorte Neoplante?

Roditelji su Smederevka i crveni Traminac.

Kako je dobila ime?

Nazvana je prema latinskom nazivu Novog Sada – Neoplanta.

Gde se najviše gaji u Srbiji?

Najveće evidentirane površine nalaze se u Sremskom, Knjaževačkom i Niškom vinogradarskom rejonu.

Kakvo vino daje?

Najčešće daje aromatično belo vino srednjeg do punog tela, sa cvetnim, muskatnim, voćnim i začinskim tonovima.

Da li je Neoplanta uvek slatka?

Ne. Može se proizvoditi kao potpuno suvo, polusuvo ili slatko vino.

Koje su najčešće arome?

Belo cveće, ruža, breskva, kruška, žuta jabuka, citrus, kajsija, med i blagi začinski tonovi.

Da li Neoplanta može da odležava?

Može nekoliko godina. Najbolje uravnoteženi suvi, polusuvi i slatki primerci mogu sazrevati duže.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz piletinu, ćuretinu, svinjetinu, paštete, aromatične sireve, blago začinjena jela i deserte sa kajsijama, jabukama ili medom.