Domaća sorta kajsije kasnijeg cvetanja

 

Novosadska kasnocvetna je domaća sorta kajsije stvorena na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Izdvojena je zbog kasnijeg cvetanja, dobre rodnosti i plodova pogodnih prvenstveno za preradu, ali i za svežu potrošnju.

Nastala je kao sejanac iz slobodne oplodnje sorte Ambrozija, izdvojen 1980. godine u kolekcionom zasadu kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Selekcioneri sorte su prof. dr Bogoljub Đurić i prof. dr Zoran Keserović, a Novosadska kasnocvetna zvanično je priznata kao nova domaća sorta 2004. godine.

Njeno ime jasno ukazuje na osobinu koja je bila jedan od glavnih ciljeva novosadske selekcije kajsije – pomeranje cvetanja prema kasnijem periodu kako bi se smanjio rizik od šteta koje u proizvodnji kajsije izazivaju pozni prolećni mrazevi.

Ipak, kasnije cvetanje ne znači potpunu zaštitu od mraza. Novosadska kasnocvetna cveta svega nekoliko dana kasnije od Mađarske najbolje, pa izbor položaja i dalje ostaje jedan od najvažnijih faktora sigurnosti proizvodnje.

Poreklo Novosadske kasnocvetne

Selekcija kajsije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu intenzivirana je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina XX veka.

Posebna pažnja bila je usmerena na genotipove koji kasnije cvetaju, bolje podnose niske temperature, redovnije rađaju i daju kvalitetnije i krupnije plodove. U okviru tog rada 1980. godine izdvojen je perspektivan sejanac dobijen iz semena sorte Ambrozija nakon slobodne oplodnje.

To znači da je majčinska sorta poznata – Ambrozija – dok sorta koja je dala polen nije kontrolisano određena.

Zbog toga je preciznije reći da je Novosadska kasnocvetna potomak Ambrozije iz slobodne oplodnje, a ne jednostavno njen klon.

Nakon višegodišnjeg ispitivanja nova sorta je prijavljena za priznavanje, a Ministarstvo poljoprivrede Srbije donelo je rešenje o priznavanju 13. aprila 2004. godine.

Iste godine priznate su još tri novosadske sorte kajsije: NS-4, NS-6 i Novosadska rodna.

Ko je stvorio Novosadsku kasnocvetnu?

Oplemenjivači Novosadske kasnocvetne su prof. dr Bogoljub Đurić i prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Sorta je rezultat dugogodišnjeg rada na unapređenju sortimenta kajsije u Vojvodini i Srbiji.

Program nije bio usmeren samo na izgled ploda. Posebno su traženi genotipovi koji mogu bolje odgovoriti na jedan od najvećih problema domaće proizvodnje kajsije – nestabilne prinose izazvane niskim temperaturama tokom zime i ranog proleća.

Zašto je kasno cvetanje važno kod kajsije?

Kajsija relativno rano završava duboko zimsko mirovanje.

Ukoliko tokom zime ili početkom proleća nastupi duži period toplog vremena, pupoljci počinju da se razvijaju i njihova otpornost prema narednom zahlađenju brzo opada.

Posebno su osetljivi otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodići.

Zbog toga razlika od nekoliko dana u vremenu cvetanja ponekad može biti veoma značajna.

Sorta koja u trenutku kratkotrajnog prolećnog zahlađenja još nije potpuno otvorila cvet može imati znatno manje štete od sorte koja je već u punom cvetanju.

Upravo zato je kasnije cvetanje bilo jedan od glavnih pravaca novosadskog programa oplemenjivanja kajsije.

Kada cveta Novosadska kasnocvetna?

Novosadska kasnocvetna pripada grupi kasnocvetnih do srednje kasnocvetnih sorti kajsije.

U višegodišnjim domaćim ispitivanjima cvetala je približno dva do četiri dana posle Mađarske najbolje.

U starijim opažanjima iz Vojvodine početak cvetanja registrovan je najranije oko 25. marta, dok se u hladnijim godinama završetak cvetanja pomerao čak do druge polovine aprila.

Ti datumi ne predstavljaju fiksan kalendar za sortu.

Početak cvetanja zavisi od temperature tokom zime i proleća, nadmorske visine, ekspozicije, položaja voćnjaka i konkretne godine.

Da li je Novosadska kasnocvetna najkasnije cvetajuća kajsija?

Ne.

Ime sorte može stvoriti utisak da je Novosadska kasnocvetna apsolutno najkasnije cvetajuća sorta kajsije, ali savremena ispitivanja novosadskog sortimenta pokazuju da postoje selekcije koje cvetaju još kasnije.

Na primer, u jednom višegodišnjem ogledu selekcija SK-3 imala je najkasniji početak cvetanja među ispitivanim genotipovima.

Naziv Novosadska kasnocvetna zato treba razumeti u odnosu na sortiment i ciljeve selekcije u vreme kada je izdvojena.

Njena prednost jeste kasnije cvetanje u odnosu na Mađarsku najbolju i veliki deo tradicionalnog sortimenta, ali ono nije ekstremno kasno.

Da li je Novosadska kasnocvetna samooplodna?

Da. Novosadska kasnocvetna je samooplodna, odnosno samo-kompatibilna sorta.

U višegodišnjim ispitivanjima domaćih sorti označena je kao self-compatible, što znači da za oplodnju nije neophodno prisustvo druge sorte kajsije kao oprašivača.

To je praktična prednost u manjim zasadima.

Ipak, samooplodnost ne garantuje dobar rod svake godine. Hladno, kišno ili vetrovito vreme tokom cvetanja može smanjiti aktivnost pčela i otežati oplodnju, dok prolećni mraz može uništiti već oplođene cvetove i mlade plodiće.

Stablo i bujnost

Stablo Novosadske kasnocvetne je srednje bujno do bujno.

U originalnim opisima navodi se karakteristična obrnuto-kupasta do široka krošnja.

Kasnija poređenja sa Mađarskom najboljom pokazala su da novosadske sorte mogu imati nešto slabiji vegetativni rast od tog tradicionalnog standarda.

Stvarna bujnost u zasadu ipak zavisi od podloge, posrednika, zemljišta, navodnjavanja, rezidbe i opterećenja stabla rodom.

Dobro osvetljena i prozračna krošnja posebno je važna kod ove sorte zbog osetljivosti plodova na trulež u kišnim godinama.

Rodno drvo

Novosadska kasnocvetna može da rodi na različitim kategorijama rodnih grančica, ali je karakteristično da veliki deo roda formira na kratkom rodnom drvetu.

Kratke rodne grančice mogu se formirati čak i na starijim primarnim granama i produžnicama.

Zbog toga prilikom rezidbe treba voditi računa da se ne ukloni prevelika količina kvalitetnog rodnog drveta.

Cilj je postepeno podmlađivanje krošnje uz očuvanje dovoljnog broja dobro osvetljenih rodnih grančica.

Početak rodnosti

Jedna od prednosti sorte je rano stupanje u rodnost.

U originalnim opisima navodi se da počinje da rađa već oko treće godine nakon sadnje u odgovarajućim uslovima.

Naravno, početak punog roda zavisi od kvaliteta sadnice, podloge, načina formiranja krošnje i uslova gajenja.

Preterano forsiranje roda kod veoma mladih stabala nije poželjno jer razvoj snažnog korenovog sistema i pravilne konstrukcije krošnje treba da ima prednost.

Rodnost Novosadske kasnocvetne

Novosadska kasnocvetna izdvojena je upravo kao vrlo rodna sorta.

U starijim ogledima pojedina odrasla stabla davala su između približno 35 i 65 kilograma plodova, a u poređenjima novosadskih sorti rodnost joj je ocenjena veoma visoko.

Takve brojke ne treba posmatrati kao očekivani prinos svakog stabla.

Prinos zavisi od starosti stabla, sistema gajenja, podloge, gustine sadnje, klimatskih uslova i godine.

To dobro pokazuje i novije istraživanje iz perioda 2013–2017, sprovedeno u mladom intenzivnom zasadu na drugačijoj kombinaciji podloge i posrednika, u kojem je Novosadska kasnocvetna imala niži rani prinos od nekih drugih novosadskih sorti.

To nije kontradikcija, već pokazuje koliko rezultat kod voćaka zavisi od starosti zasada i sistema proizvodnje.

Plod Novosadske kasnocvetne

Plod je srednje krupan do krupan.

U višegodišnjim domaćim ispitivanjima prosečna masa iznosila je približno 50 do 56 grama, dok su u pojedinim novijim ogledima, uz drugačiji sistem gajenja i podloge, dobijeni i plodovi mase veće od 60 grama.

Zato jednu tačnu težinu ne treba predstavljati kao nepromenljivu osobinu sorte.

Krupnoća ploda zavisi od količine roda, snabdevanja vodom, položaja, zemljišta, rezidbe i vremenskih prilika tokom razvoja ploda.

Oblik ploda

Plod je karakterističnog jajastog do izduženo-jajastog oblika.

Prema vrhu može biti blago spljošten.

Pomološka merenja novosadskih sorti takođe potvrđuju da se Novosadska kasnocvetna po obliku razlikuje od okruglastih sorti poput Mađarske najbolje i NS-6.

Takav oblik može biti jedan od elemenata za prepoznavanje sorte, mada se sortna identifikacija nikada ne bi trebalo zasnivati samo na izgledu jednog ploda.

Pokožica

Osnovna boja pokožice je svetlonarandžasta.

Na strani izloženoj suncu može se pojaviti manja količina crvene dopunske boje, najčešće kao rumenilo ili sitne crvenkaste tačke.

Dopunska boja tradicionalno pokriva približno 10–15% površine ploda.

Zbog toga Novosadska kasnocvetna nije među sortama sa izrazito crvenim i tržišno veoma upadljivim plodovima.

Njena vrednost prvenstveno je u rodnosti, kvalitetu mesa i pogodnosti za preradu, a manje u veoma intenzivnoj spoljašnjoj obojenosti.

Meso

Meso je bledo do svetlonarandžasto, čvrsto i sočno.

Ukus je slatko-nakiseo, osvežavajući, sa blagom do srednje izraženom aromom.

Upravo nešto izraženija kiselost jedna je od osobina potvrđenih i u savremenim istraživanjima.

U ogledu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Novosadska kasnocvetna imala je najveći sadržaj ukupnih kiselina među ispitivanim novosadskim sortama i selekcijama – oko 1,4% u uslovima tog eksperimenta.

To pomaže da se objasni njen karakterističan osvežavajući ukus.

Šećeri i suva materija

U starijim opisima sorte navodi se približno 17–20% suve materije, dok su u drugim višegodišnjim ogledima registrovane vrednosti rastvorljivih suvih materija od oko 14 °Brix.

Ove brojke ne predstavljaju suprotne podatke, jer ukupna suva materija i rastvorljive suve materije nisu potpuno isto merenje.

Pored toga, hemijski sastav ploda snažno zavisi od godine, zrelosti, prinosa, količine vode i položaja voćnjaka.

Za proizvodnju rakije mnogo je važnije koristiti potpuno zreo plod iz konkretnog zasada nego se oslanjati na jednu prosečnu laboratorijsku vrednost sorte.

Koštica

Koštica se lako odvaja od mesa, što predstavlja važnu tehnološku prednost.

U starijim ispitivanjima prosečna masa koštice bila je približno 3,4–3,8 grama, uz udeo od oko 6–7% u masi ploda.

Koštica je srednje krupna do krupnija.

U pomološkim opisima navodi se i slatko jezgro, ali ta osobina nema presudan značaj za osnovnu namenu ploda.

Za industrijsku preradu mnogo je važnije lako odvajanje koštice od mesa.

Kada sazreva Novosadska kasnocvetna?

Novosadska kasnocvetna sazreva posle Mađarske najbolje.

U višegodišnjim ispitivanjima termin sazrevanja najčešće je bio oko deset dana nakon Mađarske najbolje, odnosno tokom druge dekade jula u uslovima severne Srbije.

Stariji domaći izvori navode i razliku od približno četiri do pet dana, što pokazuje da odnos sazrevanja između sorti može varirati sa godinom i lokalitetom.

Zato je za praksu najbezbednije reći da Novosadska kasnocvetna u Srbiji uglavnom sazreva tokom prve polovine do sredine jula, nešto kasnije od Mađarske najbolje.

Naziv „kasnocvetna“ ne znači kasno sazrevanje

Važno je razlikovati vreme cvetanja od vremena sazrevanja.

Novosadska kasnocvetna nosi ime po kasnijem cvetanju, ali nije izrazito kasna sorta prema vremenu berbe.

Njeni plodovi sazrevaju tokom jula.

Sorta može kasnije da otvori cvet od druge sorte, a da razlika u sazrevanju bude mnogo manja ili potpuno drugačija.

To su dve različite biološke osobine.

Otpornost cvetnih pupoljaka na niske temperature

Jedan od ciljeva novosadskog oplemenjivačkog programa bio je izbor genotipova sa boljom sigurnošću rodnosti u uslovima kontinentalne klime.

Kasnije cvetanje Novosadske kasnocvetne smanjuje verovatnoću da cvet bude izložen određenim prolećnim mrazevima, ali sortu ne čini otpornom na svako zahlađenje.

Ako jak mraz nastupi tokom njenog punog cvetanja, šteta i dalje može biti velika.

Zato su izbor položaja i izbegavanje mrazišta i kod ove sorte važniji od samog naziva „kasnocvetna“.

Položaj za sadnju

Za kajsiju su najpogodniji osunčani, provetreni položaji sa dobrom cirkulacijom vazduha.

Treba izbegavati zatvorene depresije u kojima se tokom vedrih noći nakuplja hladan vazduh.

Blage padine mogu biti znatno sigurnije od najnižih delova terena.

Sunčeva svetlost je važna i za razvoj šećera, boje i arome ploda.

Gusta, zasenčena krošnja usporava sazrevanje i povećava vlažnost oko plodova, što može pogodovati razvoju bolesti.

Zemljište

Novosadska kasnocvetna najbolje rezultate daje na dubokim, plodnim i dobro dreniranim zemljištima.

Kajsija ne voli dugotrajno zadržavanje vode oko korena.

Teška, hladna i slabo propusna zemljišta povećavaju rizik od slabljenja stabla, bolesti korena i problema sa prevremenim sušenjem.

Istovremeno, veoma suva i plitka zemljišta mogu ograničiti krupnoću ploda i razvoj mladara.

Najbolja su zemljišta koja mogu da sačuvaju dovoljnu količinu vlage, ali iz kojih se višak vode brzo odvodi.

Podloge i posrednici

U Srbiji se kajsija tradicionalno gaji na različitim kombinacijama podloga i posrednika.

Džanarika je jedna od najčešće korišćenih podloga.

U Vojvodini se dugo primenjuje i visoko kalemljenje kajsije preko posrednika od šljive, među kojima je poznata sorta Stenlej.

Novosadska kasnocvetna je u različitim naučnim ogledima uspešno ispitivana upravo na džanarici sa posrednikom Stenlej, ali i sa trninom kao posrednikom.

To ne znači da je jedna kombinacija univerzalno najbolja.

Izbor podloge mora se prilagoditi zemljištu, klimatskim uslovima, sistemu gajenja i iskustvu konkretnog proizvodnog područja.

Monilija i trulež plodova

Kod Novosadske kasnocvetne posebno treba obratiti pažnju na moniliju i trulež plodova u kišnim godinama.

Stariji stručni opisi navode da neposredno pred berbu, kada ima mnogo padavina i visoke vlažnosti, plod može biti značajno ugrožen monilijom.

Rizik dodatno raste kada je krošnja previše gusta, plodovi se međusobno dodiruju ili postoje mehanička oštećenja.

Zbog toga su prozračna krošnja, higijena zasada i pravovremena zaštita posebno važni u vlažnim sezonama.

Apopleksija kajsije

Novosadska kasnocvetna, kao ni druge sorte kajsije, nije potpuno zaštićena od apopleksije, odnosno iznenadnog sušenja dela ili čitavog stabla.

Apopleksija je složen problem i nema samo jedan uzrok.

U njenom nastanku mogu učestvovati oštećenja od hladnoće, bolesti drveta i kore, neodgovarajuća podloga, loše zemljište, višak vode, stres od suše i velike povrede nastale rezidbom.

Zato izbor odgovarajućeg položaja, zdrave sadnice i pravilnog sistema gajenja ostaje važan i kod novosadskih sorti.

Novosadska kasnocvetna za svežu potrošnju

Plod može da se koristi za svežu potrošnju, naročito kada se bere u punijoj zrelosti.

Čvrsto meso, osvežavajuća kiselost i blaga aroma daju mu prijatan karakter.

Ipak, sorta nije prvenstveno selekcionisana kao izrazito atraktivna moderna stona kajsija.

Dopunska crvena boja relativno je slaba, a aroma nije tako intenzivna kao kod nekih tradicionalnih sorti koje se posebno cene zbog mirisa.

Njena glavna prednost nalazi se u kombinaciji rodnosti, kasnijeg cvetanja i tehnoloških osobina ploda.

Novosadska kasnocvetna za preradu

Prerada predstavlja jednu od najvažnijih namena Novosadske kasnocvetne.

Čvrsto meso, dobra kiselost, dovoljno suve materije i lako odvajanje koštice čine je pogodnom za različite proizvode.

Može se koristiti za kompote, džemove, pekmeze, voćne kaše, sušenje i druge prerađevine.

U originalnim ispitivanjima posebno je istaknuto da je od Novosadske kasnocvetne dobijan kompot boljeg kvaliteta nego od Mađarske najbolje.

To je značajna osobina jer pokazuje da sorta nije stvorena samo sa ciljem sigurnije proizvodnje već i kao kvalitetna industrijska sirovina.

Pogodnost za sušenje

Novosadska kasnocvetna ispitivana je i kao sorta za proizvodnju sušene kajsije.

U istraživanjima kombinovane tehnologije sušenja pokazala je mogućnost dobijanja osušenog proizvoda, mada su druge novosadske sorte u pojedinim parametrima imale bolji randman.

Ovo dodatno potvrđuje široku tehnološku upotrebljivost ploda.

Novosadska kasnocvetna za rakiju

Novosadska kasnocvetna može biti kvalitetna sirovina i za rakiju od kajsije.

Njena prednost je u dobroj rodnosti, dovoljnom sadržaju suve materije i zdravom, čvrstom plodu pogodnom za preradu.

Ipak, sorta ima blagu do srednje izraženu aromu, pa je kod proizvodnje rakije posebno važno omogućiti plodu da dostigne punu tehnološku zrelost.

Prerano ubrana kajsija ima manje šećera i slabije razvijen aromatski profil.

Za destilaciju zato treba koristiti potpuno zrele, zdrave i čiste plodove, bez plesni i truleži.

Koštice kod proizvodnje rakije

Prilikom pripreme kajsije za fermentaciju treba voditi računa o košticama.

Koštica se kod Novosadske kasnocvetne lako odvaja od mesa, što olakšava preradu.

Nekontrolisano lomljenje velikog broja koštica nije poželjno jer može doprineti previše izraženim gorkim i koštičavim tonovima.

Kod kvalitetne kajsijevače cilj je da aroma zrelog ploda ostane dominantna.

Fermentacija

Kajsija je aromatična, ali tehnološki osetljiva sirovina.

Plod nakon usitnjavanja treba što pre usmeriti u kontrolisanu fermentaciju.

Visoke temperature i dug kontakt sa vazduhom mogu dovesti do gubitka finih voćnih aroma i razvoja neželjenih mikroorganizama.

Kod Novosadske kasnocvetne osvežavajuća kiselost može biti dobra osnova za pravilnu fermentaciju, ali se stvarni sastav kljuka uvek mora posmatrati prema konkretnoj godini i stepenu zrelosti.

Značaj sorte za srpsko voćarstvo

Novosadska kasnocvetna ima poseban značaj jer predstavlja rezultat domaćeg naučnog i selekcionog rada.

Nije sorta preneta iz drugog vinogradarskog ili voćarskog područja i naknadno odomaćena u Srbiji, već je izdvojena i priznata ovde.

Njeno stvaranje pokazuje kojim putem se razvijalo domaće kajsijarstvo: tražene su sorte koje će kasnije cvetati, davati redovniji rod i imati kvalitetan plod za svežu potrošnju i preradu.

Ona danas predstavlja deo grupe novosadskih sorti zajedno sa NS-4, NS-6, Novosadskom rodnom i Budom.

Dalji rad Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu nastavljen je u istom pravcu, pa su 2024. godine priznate i nove sorte Jelena i Zaharije.

Zašto je Novosadska kasnocvetna važna?

Njena vrednost nije u jednoj ekstremnoj osobini.

Nije najkasnije cvetajuća kajsija koja postoji, nema najveći plod i nije sorta sa najintenzivnijim crvenilom ili najjačom aromom.

Njena snaga nalazi se u dobro izbalansiranom skupu osobina: kasnijem cvetanju, samooplodnosti, dobroj rodnosti, srednje krupnom do krupnom plodu, čvrstom mesu i vrlo dobroj pogodnosti za preradu.

Upravo takva kombinacija čini je važnim delom domaćeg sortimenta i zanimljivom sortom za proizvođače koji žele kajsiju čija vrednost nije ograničena samo na prodaju svežeg ploda.

Najvažnije osobine Novosadske kasnocvetne

• Domaća sorta kajsije stvorena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu
• Sejanac iz slobodne oplodnje sorte Ambrozija
• Izdvojena 1980. godine
• Oplemenjivači Bogoljub Đurić i Zoran Keserović
• Zvanično priznata 2004. godine
• Srednje bujno do bujno stablo
• Obrnuto-kupasta do široka krošnja
• Veliki deo roda formira na kratkim rodnim grančicama
• Rano ulazi u rodnost
• Dobre do visoke rodnosti
• Cveta približno 2–4 dana posle Mađarske najbolje
• Samooplodna sorta
• Kasnije cvetanje smanjuje, ali ne uklanja rizik od prolećnog mraza
• Plod srednje krupan do krupan
• Jajast oblik ploda
• Svetlonarandžasta pokožica
• Manje crvenog rumenila na osunčanoj strani
• Čvrsto, sočno i osvežavajuće meso
• Blaga do srednje izražena aroma
• Izraženija prirodna kiselost
• Koštica se lako odvaja od mesa
• Sazreva tokom jula, posle Mađarske najbolje
• U kišnim godinama plod može biti osetljiv na moniliju
• Veoma pogodna za preradu
• Posebno pogodna za kompot
• Može se koristiti za proizvodnju rakije od kajsije

Česta pitanja o Novosadskoj kasnocvetnoj

Odakle potiče Novosadska kasnocvetna?

Novosadska kasnocvetna je domaća srpska sorta, stvorena na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Kako je nastala Novosadska kasnocvetna?

Nastala je kao sejanac iz slobodne oplodnje sorte Ambrozija. Izdvojena je 1980. godine iz kolekcionog zasada kajsije u Novom Sadu.

Ko je stvorio Novosadsku kasnocvetnu?

Selekcioneri sorte su prof. dr Bogoljub Đurić i prof. dr Zoran Keserović.

Kada je priznata Novosadska kasnocvetna?

Zvanično je priznata kao domaća sorta kajsije 13. aprila 2004. godine.

Da li je Novosadska kasnocvetna klon Ambrozije?

Preciznije je reći da je sejanac iz slobodne oplodnje Ambrozije. Ambrozija je majčinska sorta, ali polen nije bio kontrolisano poznat, pa genotip nije identičan majčinskoj biljci.

Kada cveta Novosadska kasnocvetna?

Cveta kasnije od Mađarske najbolje, u proseku približno dva do četiri dana kasnije. Tačan termin zavisi od lokaliteta i temperature tokom zime i proleća.

Da li je Novosadska kasnocvetna najkasnije cvetajuća kajsija?

Ne. Postoje sorte i selekcije koje cvetaju još kasnije. Njena prednost je kasnije cvetanje u odnosu na značajan deo tradicionalnog sortimenta, a ne apsolutno najkasnije cvetanje.

Da li kasno cvetanje znači da je otporna na prolećni mraz?

Ne potpuno. Kasnije cvetanje smanjuje rizik, ali ako se jak mraz pojavi tokom punog cvetanja, cvetovi mogu biti oštećeni kao i kod drugih sorti kajsije.

Da li je Novosadska kasnocvetna samooplodna?

Da. Istraživanja domaćih sorti svrstavaju Novosadsku kasnocvetnu među samo-kompatibilne, odnosno samooplodne sorte.

Kada sazreva Novosadska kasnocvetna?

Sazreva posle Mađarske najbolje, uglavnom tokom prve polovine do sredine jula, zavisno od lokaliteta i godine.

Koliko je krupan plod?

Plod je srednje krupan do krupan. U različitim ogledima prosečna masa najčešće se kretala oko 50–60 grama, uz mogućnost većih plodova u povoljnim uslovima.

Kakvog je ukusa?

Meso je čvrsto, sočno i osvežavajuće, slatko-nakiselog ukusa, sa blagom do srednje izraženom aromom.

Da li se koštica odvaja od mesa?

Da. Koštica se lako odvaja od mesa, što predstavlja važnu prednost kod prerade.

Da li je dobra za preradu?

Da. Prerada je jedna od glavnih namena sorte. Pogodna je za kompote, džemove, pekmeze, voćne kaše, sušenje i druge proizvode od kajsije.

Da li je Novosadska kasnocvetna dobra za rakiju?

Može biti vrlo dobra sirovina za rakiju od kajsije, naročito kada se koriste potpuno zreli i zdravi plodovi. Za rakiju je važno sačekati punu tehnološku zrelost kako bi se razvio maksimum šećera i sortne arome.

Da li je osetljiva na moniliju?

U kišnim godinama, posebno neposredno pred berbu, plodovi mogu biti osetljivi na moniliju i trulež, pa je održavanje prozračne krošnje i pravilna zaštita veoma važna.

Zašto je Novosadska kasnocvetna značajna?

Predstavlja jednu od važnih domaćih sorti nastalih dugogodišnjim novosadskim programom selekcije kajsije. Kombinuje kasnije cvetanje, samooplodnost, dobru rodnost i vrlo dobre tehnološke osobine ploda.