Novosadska rana

Kajsija krupnog i atraktivnog ploda
 
Novosadska rana je sorta kajsije prisutna u domaćem sortimentu, rasadničkoj proizvodnji i pojedinim zasadima u Srbiji. Prepoznatljiva je po veoma krupnim narandžastim plodovima sa izraženim crvenilom na osunčanoj strani, sočnom mesu i prijatnom slatko-nakiselom ukusu.
U domaćim opisima najčešće se navodi kao sorta srednje razvijenog stabla i dobre do visoke rodnosti, sa plodovima čija se prosečna masa često navodi oko 80 grama. Sazrevanje se uglavnom vezuje za drugu polovinu jula.
Plodovi su prvenstveno pogodni za svežu potrošnju, ali zbog krupnoće, sočnosti i dobre tehnološke zrelosti mogu se koristiti i za različite vrste prerade. Novosadska rana ima praktičan značaj i u proizvodnji rakije od kajsije, gde se može koristiti samostalno ili u kombinaciji sa drugim aromatičnim sortama.

Status i poreklo Novosadske rane
Kod porekla Novosadske rane potrebno je napraviti važnu razliku između naziva koji se koristi u proizvodnji i zvanično priznatih novosadskih sorti.
Naziv Novosadska rana prisutan je u domaćoj rasadničkoj literaturi i prodaji sadnog materijala već duže vreme. Sorta se pojavljuje i u naučnom radu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, gde je njen polen ispitivan zajedno sa još 22 sorte kajsije u kolekcionom zasadu Oglednog dobra Radmilovac tokom 2005. i 2006. godine. To potvrđuje da naziv nije samo noviji trgovački naziv iz internet prodaje.
Međutim, među zvanično priznatim domaćim novosadskim sortama kajsije nalaze se Novosadska kasnocvetna, Novosadska rodna, NS-4 i NS-6, priznate 2004. godine, dok Novosadska rana nije navedena u toj grupi u registru.
Zbog toga nije opravdano Novosadskoj ranoj pripisivati godinu stvaranja, konkretnog oplemenjivača ili roditeljske sorte bez dodatnog izvornog dokumenta.
Najpreciznije ju je za sada opisivati kao sortu kajsije poznatu pod nazivom Novosadska rana, prisutnu u domaćem sortimentu i rasadničkoj proizvodnji.

Novosadska rana nije isto što i NS-4
Zbog sličnih opisa može doći do zabune između Novosadske rane i sorte NS-4.
Obe se opisuju kao kajsije veoma krupnog, atraktivnog narandžastog ploda sa dosta crvenila, ali se u stručnim i rasadničkim izvorima vode pod različitim nazivima.
NS-4 je jasno dokumentovana novosadska sorta, nastala selekcijom iz prirodne populacije i zvanično priznata 2004. godine. Novosadska rana se, sa druge strane, pojavljuje kao zaseban naziv u kolekciji kajsije na Radmilovcu i u rasadničkoj ponudi.
Zato ih ne treba automatski poistovećivati samo zato što imaju sličnu krupnoću i boju ploda.

Stablo i bujnost
Novosadska rana se u domaćim opisima navodi kao sorta srednje razvijenog stabla.
Takva bujnost može biti pogodna za održavanje stabla jer omogućava formiranje dovoljno razvijene krošnje bez izrazito snažnog vegetativnog rasta.
Ipak, bujnost kajsije nije određena samo sortom. Na konačnu veličinu stabla snažno utiču podloga, eventualni posrednik, tip zemljišta, količina vode, ishrana, rezidba i opterećenost rodom.
Ista sorta na snažnoj podlozi i plodnom zemljištu može formirati znatno veće stablo nego na slabijoj podlozi ili siromašnijem terenu.

Rodnost
U rasadničkim opisima Novosadska rana se dosledno navodi kao dobro do obilno rodna sorta.
Kod kajsije, međutim, potencijal rodnosti i stvarni prinos nisu isto.
Rod u velikoj meri zavisi od zimskih temperatura, vremena cvetanja, pojave prolećnog mraza, oplodnje, padavina tokom cvetanja i zdravstvenog stanja stabla.
U povoljnim uslovima, uz dobro zametanje i pravilnu agrotehniku, Novosadska rana može formirati obiljan rod krupnih plodova.

Cvetanje
Naziv „rana“ ne mora da označava vreme cvetanja.
Kod voćnih sorti izrazi rana, srednja i kasna mogu se odnositi na sazrevanje ploda, dok vreme cvetanja predstavlja posebnu osobinu.
Zato Novosadsku ranu ne treba automatski predstavljati kao ranocvetajuću sortu.
Za procenu rizika od prolećnog mraza mnogo je važnije poznavati njeno stvarno ponašanje na konkretnom lokalitetu.

Polen Novosadske rane
Za Novosadsku ranu postoji interesantan naučni podatak o kvalitetu polena.
U istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu iz 2005. i 2006. godine ispitivana je klijavost polena 23 sorte kajsije.
Kod Novosadske rane prosečna klijavost polena u različitim hranljivim podlogama iznosila je oko 53,7%, što pokazuje da sorta može formirati dobro klijav polen u laboratorijskim uslovima.
Ovaj podatak, međutim, ne dokazuje da je sorta samooplodna.

Da li je Novosadska rana samooplodna?
Ne smemo tvrditi da je samooplodna ili samobesplodna.
Dobra klijavost polena pokazuje da polen može biti funkcionalan, ali sposobnost polena da klija nije isto što i genetička kompatibilnost sa sopstvenim tučkom.
U praktičnom zasadu prisustvo više sorti kajsije koje cvetaju približno u isto vreme svakako može biti korisno za oprašivanje i ukupnu biološku raznovrsnost voćnjaka.

Plod Novosadske rane
Najprepoznatljivija osobina Novosadske rane je veoma krupan plod.
U domaćoj rasadničkoj literaturi najčešće se navodi prosečna masa od približno 80 grama. To je znatno više od plodova mnogih tradicionalnih sorti kajsije.
Ipak, brojku od 80 grama treba razumeti kao opis karakteristične krupnoće, a ne kao garantovanu masu svakog ploda.
Veličina zavisi od količine roda na stablu, raspoloživosti vode, ishrane, rezidbe i vremenskih uslova.
Kod preobilnog roda prosečna masa plodova prirodno može biti manja.

Boja pokožice
Osnovna boja potpuno razvijenog ploda je narandžasta.
Na osunčanoj strani formira se izražena dopunska crvena boja, odnosno rumenilo, zbog čega dobro osunčani plodovi mogu biti veoma atraktivni.
Intenzitet crvenila nije isti na svim plodovima.
Bobice, odnosno plodovi koji su smešteni u unutrašnjosti guste krošnje dobijaju manje direktnog svetla i mogu ostati gotovo potpuno narandžasti, dok oni na spoljašnjem delu krošnje mogu razviti znatno više crvene boje.
To je još jedan razlog zbog kojeg je pravilno proređivanje krošnje važno.

Meso ploda
Meso je narandžaste boje, sočno i slatko-nakiselog ukusa.
Dobar odnos slasti i kiseline daje plodu osvežavajući karakter i omogućava različite načine upotrebe.
Kod kajsije se organoleptičke osobine veoma brzo menjaju u poslednjim fazama sazrevanja. Prerano ubrana kajsija može biti čvrsta i pogodna za transport, ali imati slabiju aromu i izraženiju kiselost.
Plod ostavljen da dostigne punu zrelost razvija više slasti i izraženiji miris, ali postaje osetljiviji na transport i mehanička oštećenja.

Aroma
Novosadsku ranu uglavnom opisuju preko krupnoće, sočnosti i slatko-nakiselog ukusa, ali nema dovoljno preciznih merenja intenziteta sortne arome.
Za preradu u rakiju mnogo je važnije koristiti potpuno zrele plodove, jer se veliki deo karakterističnih mirisnih jedinjenja kajsije razvija upravo u završnoj fazi sazrevanja.

Kada sazreva Novosadska rana?
Veći broj domaćih rasadničkih izvora navodi drugu polovinu jula kao vreme sazrevanja Novosadske rane.
Tačan datum berbe nije moguće navesti za celu Srbiju.
Na toplijim i nižim položajima sazrevanje može nastupiti ranije, dok se na višim ili hladnijim lokalitetima može pomeriti.
Na termin utiču i vremenske prilike tokom proleća i početka leta.

Zašto se zove „rana“ ako sazreva u drugoj polovini jula?
Naziv može delovati neobično jer danas postoje brojne kajsije koje sazrevaju u junu ili početkom jula.
Zbog toga Novosadska rana prema savremenom međunarodnom sortimentu nije izrazito rana sorta.
Naziv može poticati iz perioda i sortimenta u kojem je izdvojena ili iz lokalne nomenklature, ali za tačno poreklo imena nismo našli pouzdan izvor.
Zato ime sorte ne treba koristiti kao dokaz da ona sazreva pre većine današnjih kajsija.

Berba za svežu potrošnju
Plod za tržište treba brati kada je razvio karakterističnu narandžastu boju i dovoljnu aromu, ali je još dovoljno čvrst da podnese pakovanje i transport.
Previše rano ubrani plodovi neće razviti isti ukus kao plodovi koji sazrevaju na stablu.
Za lokalnu prodaju moguće je berbu pomeriti bliže punoj zrelosti, kada meso postaje sočnije i ukus izraženiji.

Berba za preradu
Kod plodova namenjenih preradi kriterijumi su drugačiji.
Za džem, pekmez, kaše ili destilaciju nije presudna transportna čvrstina. Mnogo su važniji puna zrelost, sadržaj šećera, aroma i zdravstveno stanje ploda.
Zato se Novosadska rana namenjena preradi može ostaviti duže na stablu nego voće namenjeno udaljenom tržištu.

Čuvanje
Kajsija generalno nema dug skladišni vek kao jabuka ili dunja.
Čak i čvrsti plodovi nakon berbe relativno brzo omekšavaju.
Za najbolji kvalitet poželjna je brza distribucija ili prerada nakon berbe.

Položaj
Kao i drugim kajsijama, Novosadskoj ranoj najviše odgovaraju sunčani i dobro provetreni položaji.
Jedan od najvećih problema proizvodnje kajsije u Srbiji predstavljaju mrazišta – udoline i zatvoreni tereni u kojima se hladan vazduh zadržava tokom prolećnih noći.
Blage padine i položaji sa dobrim oticanjem hladnog vazduha mogu značajno smanjiti rizik.
Dovoljno sunčeve svetlosti posebno je važno kod Novosadske rane jer doprinosi stvaranju šećera i razvoju karakterističnog crvenila pokožice.

Zemljište
Najpogodnija su duboka, plodna, rastresita i dobro drenirana zemljišta.
Kajsija veoma loše reaguje na dugotrajno zadržavanje vode u zoni korena.
Previše teško, hladno i vlažno zemljište može povećati rizik od slabljenja korena, pojave bolesti i prevremenog propadanja stabla.
Sa druge strane, na veoma plitkim i suvim zemljištima bez dovoljno vode teško je postići krupnoću ploda po kojoj je Novosadska rana poznata.

Podloga
U domaćoj rasadničkoj ponudi Novosadska rana se najčešće sreće kalemljena na džanariku.
Džanarika je tradicionalno veoma zastupljena podloga za kajsiju u Srbiji.
U savremenoj proizvodnji mogu se koristiti i kombinacije džanarike sa posrednikom od određene sorte šljive, kao i druge podloge prilagođene konkretnom zemljištu.
Podloga može značajno uticati na bujnost, početak rodnosti, krupnoću ploda, prilagođenost zemljištu i dugovečnost stabla.

Rezidba
Kod sorte sa potencijalno veoma krupnim plodom i dobrom rodnošću cilj rezidbe je održavanje ravnoteže između vegetativnog rasta i roda.
Previše gusta krošnja smanjuje osvetljenost plodova, zbog čega se slabije razvijaju crvenilo, šećeri i aroma.
Sa druge strane, previše jaka rezidba može izazvati snažan vegetativni rast i veliki broj vodopija.
Najbolje rezultate daje redovno obnavljanje rodnog drveta i održavanje otvorene, dobro osvetljene krošnje.

Proređivanje plodova
U godinama sa veoma obilnim zametanjem može biti korisno prorediti deo plodova.
Manji broj pravilno raspoređenih plodova obično dobija više hranljivih materija i vode, pa može postići veću krupnoću i bolji kvalitet.
Kod Novosadske rane ovo može biti posebno interesantno jer je velika masa ploda jedna od njenih osnovnih tržišnih prednosti.

Apopleksija kajsije
Jedan od najvećih problema u proizvodnji kajsije u Srbiji jeste apopleksija, odnosno iznenadno sušenje delova ili čitavog stabla.
Apopleksija nije jedna bolest sa jednim jednostavnim uzrokom.
U njenom nastanku mogu učestvovati oštećenja od niskih temperatura, patogeni drveta, neodgovarajuća podloga, previše vlažno zemljište, povrede od rezidbe i drugi oblici stresa.

Bolesti
Za Novosadsku ranu nema dovoljno kvalitetnih uporednih naučnih podataka da bi se označila kao posebno otporna na moniliju, šarku ili druga značajna oboljenja kajsije.
Posebno je važna monilija tokom hladnog i vlažnog vremena u cvetanju i pred berbu.
Zdrav sadni materijal, prozračna krošnja i pravilna zaštita mnogo su pouzdaniji od opštih tvrdnji da je neka sorta „otporna“.

Novosadska rana za svežu potrošnju
Krupnoća i atraktivan izgled ploda čine Novosadsku ranu veoma zanimljivom za stonu upotrebu.
Narandžasta boja sa crvenim rumenilom privlačna je kupcima, dok sočno slatko-nakiselo meso pruža prijatan ukus.
Za stonu potrošnju najveća prednost sorte upravo je kombinacija krupnog ploda, izgleda i sočnosti.

Novosadska rana za preradu
Plodovi se mogu koristiti za džemove, pekmeze, kompote, sokove, voćne kaše i druge prerađevine.
Kod prerade spoljašnji izgled postaje manje važan, dok u prvi plan dolaze zrelost, količina mesa, sadržaj šećera, kiselost i aroma.
Krupni plodovi imaju i praktičnu prednost jer se manji broj plodova mora obraditi za istu količinu sirovine.

Novosadska rana za rakiju
Novosadska rana se koristi i kao sirovina za rakiju od kajsije.
Imamo i konkretan primer iz proizvodnje: rakija Miljković Mane Kajsija napravljena je od Kečkemetske ruže i Novosadske rane, što potvrđuje da sorta ima realnu primenu i u savremenoj proizvodnji kajsijevače.
Za rakiju su posebno važni potpuno zreli, zdravi plodovi.
Krupnoća ploda sama po sebi nije presudna za kvalitet destilata. Mnogo više znače sadržaj fermentabilnih šećera, aromatska zrelost i pravilna fermentacija.

Puna zrelost za kajsijevaču
Plod namenjen destilaciji treba ostaviti da dostigne znatno viši stepen zrelosti nego kajsiju namenjenu transportu.
Tada meso omekšava, povećava se slast i razvija puniji miris.
Nezrela kajsija daje manji alkoholni randman i manje izražen voćni karakter.
Sa druge strane, plesnivi i truli plodovi nisu kvalitetna sirovina bez obzira na visok sadržaj šećera.

Koštica i destilacija
Kod proizvodnje kajsijevače posebno treba voditi računa o košticama.
Njihovo masovno i nekontrolisano lomljenje tokom pripreme kljuka može doprineti pojavi naglašenih gorkih i koštičavih tonova.
Cilj kvalitetnog destilata treba da bude očuvanje čistog karaktera zrele kajsije.
Za Novosadsku ranu nisam pronašao dovoljno pouzdano dokumentovan podatak o tome da li se koštica lako odvaja od mesa niti da li je jezgro slatko, pa te osobine ne treba preuzimati sa opisa drugih novosadskih sorti.

Fermentacija
Zrela kajsija je mikrobiološki veoma osetljiva sirovina.
Nakon pripreme ploda fermentaciju treba započeti što pre i voditi je u kontrolisanim uslovima.
Previsoka temperatura može dovesti do gubitka finih aromatskih materija, dok dug kontakt sa vazduhom povećava rizik od oksidacije i razvoja neželjenih mikroorganizama.
Za konačan kvalitet rakije pravilno vođenje fermentacije može biti podjednako važno kao i sama sorta.

Novosadska rana u Srbiji danas
Naziv Novosadska rana i dalje je prisutan u rasadničkoj prodaji u Srbiji, a sadnice se nude kod više nezavisnih proizvođača.
To pokazuje da sorta, ili sadni materijal koji se tradicionalno vodi pod ovim nazivom, nije nestao iz domaće proizvodnje.
Istovremeno, odsustvo jasnih podataka o njenom pedigreu i formalnom priznavanju pokazuje koliko je kod starih i lokalno korišćenih naziva važno čuvanje pouzdane dokumentacije o poreklu sadnog materijala.
Za nove komercijalne zasade zato je posebno važno kupovati sadnice od registrovanog proizvođača sa jasnom deklaracijom.

Značaj Novosadske rane
Vrednost Novosadske rane prvenstveno je u krupnom i vizuelno atraktivnom plodu, sočnom mesu, dobroj rodnosti i širokoj mogućnosti upotrebe.
Zanimljiva je za svežu potrošnju, različite vidove prerade, ali i proizvodnju rakije od kajsije.
Istovremeno, ona predstavlja dobar primer zašto kod starih i regionalno korišćenih sorti nije dovoljno prepisivati podatke sa rasadničkih stranica.
Naziv je nesporno prisutan u domaćoj proizvodnji i čak u naučnim kolekcijama, ali njeno tačno genetičko poreklo i istorija nastanka zahtevaju dodatnu dokumentaciju.

Najvažnije osobine Novosadske rane
Novosadska rana je sorta kajsije prisutna u domaćem sortimentu i rasadničkoj proizvodnji. Ima srednje razvijeno stablo i opisuje se kao dobro do obilno rodna. Plod je veoma krupan, najčešće se navodi oko 80 grama, narandžaste boje sa izraženim crvenilom na osunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno i slatko-nakiselo. Sazrevanje se uglavnom vezuje za drugu polovinu jula. Sorta je pogodna za svežu potrošnju i preradu, a koristi se i kao sirovina za proizvodnju rakije od kajsije. Njeno precizno roditeljstvo, godina priznavanja i oplemenjivači nisu pouzdano dokumentovani u izvorima koje smo proverili.

Česta pitanja o Novosadskoj ranoj
Da li je Novosadska rana domaća sorta kajsije?
Naziv je dugo prisutan u domaćoj proizvodnji, rasadnicima i stručnoj kolekciji kajsije u Srbiji. Međutim, nisam pronašao pouzdan dokument koji potvrđuje njeno tačno poreklo i formalno priznavanje kao novosadske novostvorene sorte, pa je preciznije opisivati je kao sortu prisutnu u domaćem sortimentu.

Da li je Novosadska rana zvanično priznata novosadska sorta?
U registru među jasno navedenim novosadskim sortama nalaze se Novosadska kasnocvetna, Novosadska rodna, NS-4 i NS-6. Novosadska rana nije navedena u toj grupi.

Da li su Novosadska rana i NS-4 ista sorta?
Nema dovoljno osnova da se to tvrdi. U stručnim i komercijalnim izvorima pojavljuju se kao zasebni nazivi, pa ih ne treba automatski poistovećivati.

Koliko je krupan plod Novosadske rane?
U domaćim opisima najčešće se navodi oko 80 grama, zbog čega se svrstava među veoma krupne kajsije. Stvarna masa zavisi od roda i uslova gajenja.

Kakve je boje plod?
Pokožica je narandžasta, sa dosta crvenog rumenila na osunčanoj strani.

Kakvog je ukusa Novosadska rana?
Meso se opisuje kao narandžasto, sočno i prijatnog slatko-nakiselog ukusa.

Kada sazreva Novosadska rana?
Najčešće se navodi druga polovina jula. Termin može biti nešto raniji ili kasniji u zavisnosti od položaja i vremenskih prilika.

Da li je Novosadska rana zaista rana sorta?
Prema današnjem sortimentu nije među najranijim kajsijama, jer brojne sorte sazrevaju već tokom juna. „Rana“ je deo njenog ustaljenog imena i ne treba ga tumačiti kao tvrdnju da sazreva pre svih drugih sorti.

Da li je Novosadska rana samooplodna?
Za to nisam pronašao dovoljno pouzdano kontrolisano istraživanje. Poznato je da njen polen pokazuje dobru klijavost, ali to samo po sebi ne dokazuje samooplodnost.

Da li Novosadska rana dobro rađa?
U domaćim opisima se redovno navodi kao obilno rodna, ali stvarni rod kajsije snažno zavisi od prolećnih mrazeva, oplodnje i lokalnih uslova.

Da li je dobra za svežu potrošnju?
Da. Veoma krupan, atraktivan i sočan plod čini je zanimljivom prvenstveno kao stonu kajsiju.

Da li može da se koristi za preradu?
Da. Pogodna je za džemove, pekmeze, kompote, sokove, voćne kaše i druge proizvode od kajsije.

Da li je Novosadska rana dobra za rakiju?
Da. Novosadska rana se koristi i u proizvodnji rakije od kajsije. Za kvalitet destilata najvažnije je koristiti potpuno zrele i zdrave plodove, jer krupnoća sama po sebi nije presudna.

Da li se Novosadska rana danas koristi za kajsijevaču u Srbiji?
Da. Jedan konkretan primer je rakija Miljković Mane Kajsija, koja se proizvodi od kombinacije Novosadske rane i Kečkemetske ruže.

Koja podloga se koristi za Novosadsku ranu?
U domaćoj rasadničkoj ponudi najčešće se navodi džanarika, mada izbor podloge treba prilagoditi zemljištu i sistemu gajenja.

Da li je Novosadska rana otporna na mraz i bolesti?
Za takvu tvrdnju nema dovoljno pouzdanih sortno specifičnih podataka. Zato je ne treba predstavljati kao posebno otpornu ni na mraz ni na bolesti bez dodatnih istraživanja.