Novosadska sorta kajsije poznata po dobroj rodnosti, krupnim plodovima i prijatnoj aromi

NS-6 je domaća sorta kajsije nastala na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, selekcijom iz prirodne populacije kajsije u Vojvodini. Izdvojena je 1985. godine, a zvanično priznata 2004. godine. Pripada grupi savremenih srpskih sorti nastalih sa ciljem unapređenja proizvodnje kajsije u kontinentalnim klimatskim uslovima.

Prepoznatljiva je po krupnim, svetlonarandžastim plodovima sa izraženim crvenim rumenilom, dobrom potencijalu rodnosti i vitalnom stablu. Meso ploda je čvrsto, sočno, fine teksture i prijatno aromatično, sa skladnim slatko-nakiselim ukusom.

Za razliku od sorte NS-4, koja se izdvaja slabijom bujnošću stabla i veoma krupnim plodovima, NS-6 ima snažniji vegetativni rast i izražen potencijal rodnosti, uz nešto sitnije, ali i dalje krupne plodove. Njena proizvodna vrednost potvrđena je u višegodišnjim istraživanjima u Vojvodini i drugim voćarskim područjima Srbije.

NS-6 je prvenstveno stona sorta kajsije, ali zbog kvaliteta mesa, povoljnog odnosa mesa i koštice i prijatnih organoleptičkih osobina ima značaj i u prehrambenoj preradi.

Poreklo i istorija sorte NS-6

NS-6 nastala je u okviru dugogodišnjeg programa selekcije i oplemenjivanja kajsije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Oplemenjivači sorte su prof. dr Bogoljub Đurić i prof. dr Zoran Keserović.

Rad na selekciji kajsije iz prirodne populacije započet je 1980. godine, sa namerom da se pronađu i izdvoje stabla koja pokazuju povoljnije osobine u uslovima kontinentalne klime. Posebna pažnja posvećivana je kasnijem cvetanju, otpornosti cvetnih pupoljaka na zimske temperature, dobroj rodnosti, vitalnosti stabla i kvalitetu plodova. Tokom ovog rada 1985. godine izdvojena je selekcija koja je dobila oznaku NS-6.

Nakon višegodišnjih ispitivanja 13. aprila 2004. godine priznata je kao nova domaća sorta kajsije. Iste godine priznate su još tri novosadske sorte: NS-4, Novosadska rodna i Novosadska kasnocvetna.

Njihovo stvaranje predstavljalo je značajan pomak u domaćem voćarstvu, u kojem su tokom velikog dela XX veka vodeće mesto zauzimale Mađarska najbolja i Kečkemetska ruža.

Genetičko poreklo i naziv

NS-6 pripada vrsti Prunus armeniaca L., porodici ruža (Rosaceae).

Nastala je selekcijom iz prirodne populacije kajsije, a ne poznatim planskim ukrštanjem dve određene roditeljske sorte. To znači da njeno precizno roditeljstvo nije pouzdano dokumentovano.

Oznaka NS odnosi se na Novi Sad, dok broj 6 predstavlja selekcionu oznaku pod kojom je genotip izdvojen. U domaćim stručnim radovima najčešće se koristi naziv NS-6, dok se u pojedinim katalozima pojavljuju i nazivi NS 6 i Novosadska NS-6.

Za ovu sortu nisu poznati široko rasprostranjeni tradicionalni lokalni sinonimi.

NS-6 u Srbiji

NS-6 ima značajno mesto među sortama kajsije stvorenim u Srbiji.

Njena proizvodna svojstva ispitivana su na nekoliko lokaliteta, uključujući Rimske Šančeve kod Novog Sada, Kanjižu, Maradik na Fruškoj gori i područje Čačka.

Ovi lokaliteti razlikuju se po klimatskim i zemljišnim uslovima, što je omogućilo bolje sagledavanje ponašanja sorte u različitim proizvodnim sredinama.

U trogodišnjem istraživanju na Rimskim Šančevima, tokom perioda 2008–2010, NS-6 se izdvojila kao jedna od rodnijih sorti. U ogledima na području Maradika proučavane su njene fizičke i hemijske osobine u sistemu guste sadnje, dok je u istraživanjima kod Čačka posebna pažnja posvećena uticaju podloga na rast, rodnost i kvalitet ploda.

NS-6 se gaji prvenstveno u Vojvodini, ali se njen sadni materijal i proizvodna iskustva sreću i u drugim voćarskim područjima Srbije.

Za sada ne postoje dovoljno precizni i javno dostupni podaci o ukupnim površinama pod ovom sortom, pa se njena zastupljenost ne može pouzdano izraziti procentualno.

Stablo i krošnja

Stablo NS-6 je srednje bujno do bujno, sa dobro razvijenom, širokom krošnjom.

Krošnja je okruglog do izduženo-okruglog oblika, a grane imaju raširen do blago povijen položaj. U poređenju sa NS-4, stablo NS-6 pokazuje snažniji vegetativni rast.

U trogodišnjem istraživanju na Rimskim Šančevima zabeležene su sledeće prosečne vrednosti: obim debla: 41,8 cm, visina krošnje: 4,45 m, širina krošnje: 5,54 m.

U istom ogledu bujnost NS-6 bila je približno 4,4% manja od Mađarske najbolje, dok je NS-4 bila znatno slabije bujnosti. Ovi rezultati potvrđuju da NS-6 ima relativno snažan rast, ali da njena bujnost zavisi od podloge i uslova gajenja.

Široka krošnja omogućava razvoj velikog broja rodnih grančica, ali zahteva redovno održavanje i dobro osvetljavanje unutrašnjosti.

Rodno drvo

NS-6 najveći deo roda formira na mešovitim rodnim grančicama.

Ove grančice nose vegetativne i cvetne pupoljke, zbog čega imaju važnu ulogu u istovremenom formiranju plodova i održavanju vegetativnog porasta stabla. Upravo izražen potencijal rađanja na mešovitim grančicama predstavlja jednu od karakterističnih osobina sorte. Rod može da se formira i na drugim kategorijama rodnog drveta, ali je održavanje dovoljnog broja mladih mešovitih grančica posebno značajno za kontinuitet rodnosti.

Snažniji vegetativni rast NS-6 omogućava obnavljanje rodnog drveta, pod uslovom da stablo nije preopterećeno plodovima.

Cvetanje sorte NS-6

NS-6 se svrstava među srednje kasno do kasnije cvetajuće sorte kajsije.

U prvobitnim sortnim opisima navodi se da cveta približno dva do četiri dana nakon Mađarske najbolje. U trogodišnjem istraživanju na Rimskim Šančevima, tokom perioda 2008–2010, utvrđeni su sledeći prosečni datumi:

• Početak cvetanja: 24. mart.
• Puno cvetanje: 29. mart.
• Završetak cvetanja: 1. april.
• Prosečno trajanje cvetanja: 9,3 dana.

Mađarska najbolja u istom ogledu prosečno je počinjala da cveta 21. marta, što potvrđuje razliku od približno tri dana.

NS-6 je u ovom istraživanju imala nešto duži period cvetanja od NS-4. Ipak, kasnije cvetanje ne znači da je sorta potpuno zaštićena od prolećnih mrazeva. Posebno je važno naglasiti da NS-6 ne pripada grupi izrazito kasnocvetajućih sorti. Novosadska kasnocvetna, na primer, u istom istraživanju počinjala je da cveta približno tri dana nakon NS-6.

Vreme cvetanja zavisi od klimatskih prilika tokom zime i ranog proleća, pa se navedeni datumi odnose na višegodišnji prosek konkretnog lokaliteta.

Samooplodnost

NS-6 je samooplodna sorta kajsije.

Ova osobina potvrđena je u istraživanju kompatibilnosti polena, u kojem je praćen rast polenovih cevčica nakon samooprašivanja.

Kod NS-6 polenove cevčice uspešno su dospevale do plodnika, što je omogućilo njeno svrstavanje među samooplodne sorte. U istraživanju je utvrđeno da je najmanje jedna polenova cevčica dostigla semeni zametak kod 60% ispitivanih tučkova. To potvrđuje sposobnost sorte za oplodnju sopstvenim polenom.

Samooplodnost je povoljna proizvodna osobina, naročito u manjim zasadima. Međutim, ona ne znači da će sorta svake godine ostvarivati visok prinos.

Na oplodnju i zametanje plodova i dalje utiču temperature, padavine, zdravstveno stanje cvetova i vremenske prilike tokom cvetanja.

Rodnost NS-6

Jedna od najvažnijih osobina NS-6 jeste visok potencijal rodnosti.

Još tokom prvobitnih ispitivanja sorta je izdvojena zbog obilnog rađanja i dobre vitalnosti stabla. U trogodišnjem istraživanju na Rimskim Šančevima, tokom perioda 2008–2010, prosečan prinos iznosio je 31,5 kilograma po stablu.

Za poređenje, u istom ogledu prosečan prinos Mađarske najbolje iznosio je 25 kilograma po stablu. To pokazuje da je NS-6 u posmatranim uslovima ostvarila približno 26% veći prinos od standardne sorte. Po rodnosti se našla veoma blizu NS-4 i Novosadske rodne. Ipak, na prinos su značajno uticale vremenske prilike.

Tokom 2008. godine pozni prolećni mrazevi smanjili su rodnost novosadskih sorti, dok su 2009. godine ostvareni povoljniji rezultati.

Zbog toga NS-6 treba opisivati kao sortu visokog proizvodnog potencijala, ali ne i kao sortu sa potpuno sigurnim prinosom.

Plod NS-6

Plod NS-6 je krupan do veoma krupan, zavisno od lokaliteta, godine i proizvodnih uslova.

U prvobitnim pomološkim opisima navodi se prosečna masa od približno 62 grama. Kasnija domaća istraživanja pokazala su nešto drugačije vrednosti. U ogledu u Maradiku, tokom 2012–2013, prosečna masa ploda iznosila je 68,5 grama. U dvogodišnjem istraživanju u okolini Banje Luke, tokom 2013. i 2015. godine, zabeležena je prosečna masa od 66,04 grama.

Zbog toga se može zaključiti da NS-6 najčešće formira plodove mase približno 60–70 grama, uz mogućnost odstupanja.

Krupnoća ploda zavisi od količine roda, snabdevenosti vodom, podloge, vremenskih prilika i primenjene nege.

Oblik ploda

Plod je okruglast do okruglasto-ovalan, sa blagim spljoštenjem sa strane.

U ogledu u Maradiku utvrđene su sledeće prosečne dimenzije ploda dužina: 50,2 mm, širina: 46,0 mm, debljina: 50,6 mm.

Oblik je relativno pravilan, sa blago izraženom uzdužnom brazdom.

U poređenju sa NS-4, čiji su plodovi često izduženiji, NS-6 ima nešto zaobljeniji izgled.

Boja pokožice

Osnovna boja pokožice je svetlonarandžasta.

Na osunčanoj strani razvija se intenzivna crvena dopunska boja. U pomološkim opisima navodi se da rumenilo najčešće pokriva približno 25–35% površine ploda. Kod dobro osvetljenih plodova crvena boja može biti izraženija.

Za razliku od NS-4, kod koje rumenilo može zahvatiti znatno veći deo pokožice, NS-6 obično zadržava vidljiviju svetlonarandžastu osnovnu boju.

Ova kombinacija boja daje joj prepoznatljiv izgled.

Meso ploda

Meso NS-6 je svetlonarandžasto, čvrsto, sočno i fine teksture.

Ukus je prijatno slatko-nakiseo, sa karakterističnom aromom zrele kajsije. U prvobitnim sortnim opisima naročito se ističu sočnost, aromatičnost i dobar kvalitet mesa. Čvrstina predstavlja povoljnu osobinu za svežu potrošnju, jer plodovi mogu bolje podnositi manipulaciju nego sorte sa izrazito mekim mesom.

Ipak, stvarna transportabilnost zavisi od stepena zrelosti i uslova čuvanja, pa se NS-6 ne može automatski svrstati među sorte najduže skladišne sposobnosti bez odgovarajućih uporednih istraživanja.

Koštica i jezgro

Koštica NS-6 je srednje krupna do krupna, ali njen udeo u ukupnoj masi ploda nije visok.

U istraživanju u Maradiku zabeležene su sledeće prosečne vrednosti, masa koštice 3,3 grama, a randman mesa 94,8%.

U ispitivanju u okolini Banje Luke prosečna masa koštice iznosila je 2,92 grama, uz randman mesa od 95,47%.

Ovi rezultati potvrđuju da najveći deo ploda čini upotrebljivo meso. Koštica se lako odvaja od mesa, što je značajno za konzumni kvalitet i prehrambenu preradu. Jezgro se u domaćim sortnim opisima navodi kao slatko.

Međutim, ukus jezgra nije pouzdan pokazatelj njegove bezbednosti za ishranu, jer jezgra kajsije mogu sadržati cijanogene materije.

Randman mesa

NS-6 ima relativno visok udeo mesa u ukupnoj masi ploda.

U različitim istraživanjima randman se kretao oko 95%. To znači da koštica zauzima relativno mali deo ukupne mase ploda. Ova osobina je značajna pri prehrambenoj preradi, gde se vrednost sirovine ne određuje samo prema veličini ploda, već i prema količini upotrebljivog mesa.

Ipak, NS-6 po ovoj osobini ne mora biti bolja od svih drugih novosadskih sorti.

U pojedinim ogledima NS-4 i određene novosadske selekcije ostvarivale su nešto veći randman mesa.

Kada sazreva NS-6?

NS-6 pripada sortama kajsije koje u uslovima Srbije uglavnom sazrevaju tokom jula.

U prvobitnim pomološkim opisima navodi se period od 15. do 20. jula. Međutim, kasnija višegodišnja istraživanja pokazala su da se berba na pojedinim lokalitetima može odvijati ranije.

U trogodišnjem ogledu na Rimskim Šančevima prosečan datum sazrevanja bio je 8. jul. Mađarska najbolja u istom istraživanju sazrevala je 4. jula, što znači da je NS-6 dospevala približno četiri dana kasnije.

U istraživanju u okolini Banje Luke zabeleženi su sledeći datumi:

2013 godine 8. jul.

2015 godine 10. jul.

Ovi rezultati potvrđuju da na određenim lokalitetima NS-6 može sazrevati već početkom druge nedelje jula. Razlike između ranijih sortnih opisa i kasnijih istraživanja posledica su različitih uslova gajenja, lokaliteta i vremenskih prilika.

Zbog toga se početak do sredina jula može uzeti kao orijentacioni period sazrevanja, uz mogućnost kasnijeg dospevanja plodova u hladnijim godinama i područjima.

Klimatski uslovi

NS-6 nastala je u kontinentalnim uslovima Vojvodine, gde su temperaturna kolebanja tokom zime i proleća jedan od glavnih ograničavajućih faktora proizvodnje kajsije.

Tokom selekcionog rada posebna pažnja posvećena je sortama koje kasnije cvetaju i čiji cvetni pupoljci bolje podnose nepovoljne zimske uslove.

NS-6 se u domaćoj literaturi opisuje kao sorta sa relativno dobrom otpornošću cvetnih pupoljaka na zimske mrazeve. Ipak, važno je razlikovati otpornost cvetnog pupoljka tokom mirovanja od otpornosti otvorenog cveta. Kada započne cvetanje, kajsija postaje osetljiva na niske temperature.

Zato kasnije cvetanje NS-6 predstavlja određenu prednost, ali ne garantuje zaštitu od poznih prolećnih mrazeva.

Najpogodniji su osunčani, provetreni položaji sa dobrim oticanjem hladnog vazduha.

Zemljište

NS-6 najbolje uspeva na dovoljno dubokim, plodnim i dobro dreniranim zemljištima.

Kao i druge sorte kajsije, ne podnosi dugotrajno zadržavanje vode u zoni korenovog sistema. Na težim i slabije propusnim zemljištima povećava se rizik od slabljenja i prevremenog propadanja stabala. U istraživanjima u Srbiji NS-6 je gajena na različitim tipovima zemljišta, uključujući uslove suvljeg, peskovito-ilovastog i kiselog zemljišta na području Čačka.

Rezultati su pokazali da podloga ima veoma značajan uticaj na bujnost, rodnost, kvalitet plodova i dugovečnost stabla.

Zbog toga proizvodne osobine sorte ne treba posmatrati potpuno nezavisno od zemljišta i podloge.

Podloge

U Srbiji se za kajsiju tradicionalno koristi džanarika (Prunus cerasifera), dok se u pojedinim zasadima primenjuju i posrednici između podloge i plemke.

U domaćim istraživanjima NS-6 je proučavana na džanarici, uz sortu šljive Stenlej kao posrednika. Takođe je ispitivano ponašanje sorte na podlogama St. Julien A i Pumiselect. Sedmogodišnje istraživanje u okolini Čačka pokazalo je da podloga može značajno promeniti bujnost stabla i kvalitet plodova. Na podlozi Pumiselect, u uslovima tog ogleda, NS-6 je ostvarivala viši sadržaj rastvorljivih suvih materija nego na podlozi St. Julien A.

Istovremeno su uočene razlike u dugovečnosti stabala, što potvrđuje da odgovarajuća podloga ima veliki značaj za proizvodnju kajsije.

Osetljivost na bolesti

NS-6 je tokom prvobitnog selekcionog rada izdvojena i zbog dobre vitalnosti stabla.

Ipak, to ne znači da poseduje potpunu otpornost na najvažnije bolesti kajsije. Među značajnim zdravstvenim problemima nalaze se:

• Monilija cveta i grančica, koja posebno dolazi do izražaja tokom vlažnog vremena u periodu cvetanja.
• Smeđa trulež plodova, koja može izazvati gubitke neposredno pred berbu.
• Virus šarke šljive (PPV), jedan od najvažnijih virusa koštičavog voća.
• Apopleksija kajsije, odnosno kompleks prevremenog sušenja i propadanja stabala.

Za NS-6 nema dovoljno osnova da se tvrdi da je potpuno imuna na ove bolesti.

Posebno je zanimljivo istraživanje u okolini Čačka u kojem je, zavisno od sorte i podloge, zabeleženo izraženo propadanje stabala. Kod NS-6 prosečno preživljavanje na ispitivanim podlogama do 2018. godine iznosilo je 43%. Taj rezultat odnosi se na konkretne uslove ogleda, zemljište i podloge, pa ne predstavlja univerzalnu stopu preživljavanja NS-6 u Srbiji.

Ipak, pokazuje da dobra vitalnost sorte ne isključuje probleme sa dugovečnošću zasada.

Rezidba i održavanje krošnje

Zbog srednje bujnog do bujnog stabla, kod NS-6 je posebno važno održavanje dobro osvetljene i provetrene krošnje.

Široka krošnja može formirati veliki broj rodnih grančica, ali preterano zgušnjavanje smanjuje osunčanost unutrašnjosti. Dobra osvetljenost značajna je i za razvoj izraženog crvenog rumenila na plodovima.

Pošto NS-6 pretežno rađa na mešovitim rodnim grančicama, održavanje njihovog redovnog obnavljanja predstavlja važan deo rezidbe.

Kod veoma rodnih stabala potrebno je očuvati ravnotežu između vegetativnog porasta i količine plodova.

Hemijski sastav ploda NS-6

NS-6 ima zanimljiv hemijski sastav, pri čemu vrednosti rastvorljivih suvih materija i organskih kiselina mogu značajno varirati između lokaliteta i godina.

U prvobitnim sortnim opisima navodi se približno 16% suvih materija.

U istraživanju domaćih sorti kajsije, sprovedenom tokom perioda 2003–2007, za NS-6 utvrđeno je prosečno 14,8° Brix rastvorljivih suvih materija. U dvogodišnjem istraživanju na području Maradika, tokom 2012–2013, zabeležene su sledeće prosečne vrednosti:

• Rastvorljive suve materije: 12,2%.
• Ukupne kiseline: 0,97%.
• Odnos rastvorljivih suvih materija i kiselina: približno 12,6.

U istraživanju sprovedenom u okolini Banje Luke, tokom 2013. i 2015. godine, prosečan sadržaj rastvorljivih suvih materija iznosio je 17,25%.

Razlike među ovim rezultatima jasno pokazuju da se hemijski sastav plodova ne može opisati jednom nepromenljivom vrednošću. Na njega utiču stepen zrelosti, klima, raspoloživost vode, podloga, zemljište i opterećenje stabla rodom. Važno je razlikovati rastvorljive suve materije od ukupnog sadržaja šećera.

Najveći deo rastvorljivih suvih materija u zreloj kajsiji čine šećeri, ali u njihov sastav ulaze i organske kiseline i druge rastvorljive supstance.

Zbog toga se vrednost od 14,8° Brix ne može bez dodatne analize predstavljati kao tačno 14,8% šećera.

Sadržaj šećera i kiselina

Ukus NS-6 rezultat je odnosa šećera, organskih kiselina i aromatskih jedinjenja.

Tokom sazrevanja ploda raste sadržaj rastvorljivih suvih materija, dok se odnos pojedinih organskih kiselina menja.

U istraživanju uticaja različitih podloga na području Čačka zabeležene su prosečne vrednosti od približno 15,0° Brix i 1,1% titracionih kiselina. Ovi rezultati ukazuju na relativno skladan odnos slatkoće i kiselosti. Ipak, hemijski pokazatelji sami po sebi ne određuju ukupan kvalitet ploda.

Na doživljaj ukusa utiču i aromatske materije, čvrstina mesa, sočnost i stepen zrelosti.

Aromatski potencijal NS-6

NS-6 je poznata po prijatnoj i dobro izraženoj aromi zrele kajsije.

U domaćim pomološkim opisima meso se redovno ocenjuje kao aromatično, sočno i ukusno. Aromatski karakter najviše se vezuje za tipičan miris zrelog ploda kajsije, uz svežinu koja potiče od odnosa šećera i organskih kiselina. U pojedinim godinama aroma može biti intenzivnija, posebno kada se plodovi razvijaju uz dovoljno sunčeve svetlosti i ravnomerno sazrevaju.

Ipak, ne postoje dovoljno pouzdani podaci na osnovu kojih bi se NS-6 mogle pripisati specifične aromatske note ili pojedinačna jedinjenja karakteristična isključivo za ovu sortu.

Zbog toga se njen aromatski profil najtačnije opisuje kao prijatno voćan, karakterističan za zrelu kajsiju, sa dobrim odnosom slatkoće i svežine.

NS-6 za svežu potrošnju

NS-6 je prvenstveno sorta namenjena svežoj potrošnji.

Za ovu namenu važne su njene najizraženije osobine: krupan plod, čvrsto i sočno meso, prijatan ukus i privlačna obojenost pokožice. Crveno rumenilo na osunčanoj strani doprinosi atraktivnom izgledu, dok čvrstina mesa omogućava lakše rukovanje plodovima. U odnosu na pojedine stare sorte kajsije, NS-6 se izdvaja kombinacijom dobre rodnosti i ujednačenih pomoloških osobina.

Ipak, za kvalitet svežeg ploda presudan je odgovarajući stepen zrelosti.

Nedovoljno zreli plodovi mogu imati slabije izraženu aromu i tvrđe meso, dok prezreli plodovi brže gube čvrstinu.

NS-6 za prehrambenu preradu

Iako je prvenstveno stona sorta, NS-6 ima osobine koje omogućavaju različite vidove prehrambene prerade.

Posebno su značajni:

• Dobar udeo mesa u ukupnoj masi ploda.
• Lako odvajanje koštice.
• Prijatna aroma.
• Dobra sočnost.
• Svetlonarandžasta boja mesa.
• Relativno čvrsta struktura ploda.

Ove osobine omogućavaju korišćenje plodova za proizvodnju džemova, pekmeza, kompota, sokova, nektara i drugih proizvoda od kajsije.

U domaćim istraživanjima posebno je proučavana njena pogodnost za proizvodnju kompota i sušenih plodova. Rezultati pokazuju da NS-6 može imati dobar kvalitet u različitim proizvodima, ali da pojedine druge novosadske sorte u određenim postupcima prerade ostvaruju povoljnije rezultate.

Zbog toga je najpreciznije svrstati je među sorte pretežno stone namene, sa dodatnom vrednošću za prehrambenu preradu.

NS-6 i sušenje kajsije

Posebno zanimljivi rezultati dobijeni su u istraživanju pogodnosti novosadskih sorti kajsije za sušenje.

U radu objavljenom 2021. godine upoređivane su NS-4, NS-6, Novosadska rodna, Novosadska kasnocvetna i Mađarska najbolja. Istraživanje je pokazalo da se sorte razlikuju prema sadržaju vlage, randmanu sušenog voća i organoleptičkim osobinama gotovog proizvoda. Kod NS-6 utvrđen je relativno visok sadržaj vlage u svežem plodu, koji je u tom ogledu iznosio 89,39%. Randman sušenog ploda pri ispitivanom postupku iznosio je 18,43%.

To znači da je NS-6 u datim uslovima imala nešto niži randman sušenog voća od NS-4 i Novosadske rodne.

Međutim, senzorna ocena sušenih plodova bila je povoljna. NS-6 je ostvarila zbirnu senzornu ocenu 14,6, dok je NS-4 imala 15,8.

Ovi rezultati potvrđuju da NS-6 ima mogućnost korišćenja za sušenje, ali da nije nužno najpogodnija sorta kada se kao glavni kriterijum posmatra količina dobijenog sušenog ploda.

NS-6 za proizvodnju kompota

NS-6 je ispitivana i kao sirovina za kompote.

Domaća istraživanja pokazala su da novosadske sorte mogu imati vrlo dobre tehnološke osobine u ovoj vrsti prerade.

Kod NS-6 posebno su značajni čvrstina mesa, narandžasta boja, prijatna aroma i lako odvajanje koštice. Čvrstina ploda predstavlja važnu osobinu, jer omogućava bolje očuvanje strukture mesa.

U istraživanjima novosadskih sorti kompoti su ocenjivani prema boji, aromi, ukusu, stanju i konzistenciji. NS-6 je pokazala pogodnost za ovu namenu, iako su pojedine novosadske selekcije ostvarile više ukupne senzorne ocene.

To potvrđuje da se pogodnost sorte za preradu ne može procenjivati samo prema njenoj krupnoći ili sadržaju suvih materija.

Poređenje NS-6 i NS-4

NS-6 i NS-4 nastale su u okviru istog programa selekcije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Izdvojene su 1985. godine i priznate 2004. godine, ali se razlikuju po nekoliko važnih osobina.

NS-4 ima slabo do srednje bujno stablo, izuzetno krupne plodove i izrazito razvijeno crveno rumenilo.

NS-6 ima srednje bujno do bujno stablo, visok potencijal rodnosti i nešto sitnije plodove, sa svetlonarandžastom osnovnom bojom i izraženim rumenilom.

U ogledu u Maradiku prosečna masa ploda NS-4 iznosila je 83,0 grama, dok je kod NS-6 iznosila 68,5 grama.

NS-4 je imala i nešto veći randman mesa.

Sa druge strane, NS-6 je u pojedinim ogledima pokazala izraženiju rodnost i dobru vitalnost stabla.

U trogodišnjem istraživanju na Rimskim Šančevima prosečni prinosi bili su veoma slični: 31,8 kilograma po stablu za NS-4 i 31,5 kilograma za NS-6.

U istom ogledu NS-4 prosečno je sazrevala 7. jula, a NS-6 dan kasnije.

Ovo poređenje pokazuje da obe sorte imaju značajne proizvodne vrednosti, ali se razlikuju po bujnosti, krupnoći i izgledu ploda.

Poređenje NS-6 i Mađarske najbolje

Mađarska najbolja decenijama je predstavljala jednu od najvažnijih sorti kajsije u Srbiji.

Zbog toga je korišćena kao standard u mnogim istraživanjima novih domaćih sorti. U odnosu na Mađarsku najbolju, NS-6 se izdvaja većom rodnošću i krupnijim plodovima u pojedinim ogledima.

U istraživanju na Rimskim Šančevima prosečan prinos NS-6 iznosio je 31,5 kilograma po stablu, dok je Mađarska najbolja ostvarila 25 kilograma. NS-6 cvetala je približno tri dana kasnije. Plodovi NS-6 imaju izraženiju dopunsku crvenu boju, dok Mađarska najbolja ima dugu tradiciju gajenja i prepoznatljive osobine ukusa i arome.

Važno je naglasiti da Mađarska najbolja nije nužno slabija po svim kriterijumima.

Razlike zavise od lokaliteta, godine i osobina koje se upoređuju.

Prednosti sorte NS-6

Najvažnije prednosti su:

• Domaća sorta stvorena u Novom Sadu.
• Izdvojena iz prirodne populacije kajsije.
• Visok potencijal rodnosti.
• Dobra vitalnost stabla u odgovarajućim uslovima.
• Srednje bujan do bujan rast.
• Dobro razvijena krošnja.
• Pretežno rađanje na mešovitim rodnim grančicama.
• Nešto kasnije cvetanje od Mađarske najbolje.
• Relativno dobra otpornost cvetnih pupoljaka na zimske temperature.
• Samooplodnost.
• Krupni plodovi.
• Privlačna svetlonarandžasta pokožica sa crvenim rumenilom.
• Čvrsto, sočno i aromatično meso.
• Prijatan slatko-nakiseli ukus.
• Lako odvajanje koštice.
• Visok udeo mesa u ukupnoj masi ploda.
• Pogodnost za svežu potrošnju.
• Mogućnost korišćenja u prehrambenoj preradi.

Nedostaci sorte NS-6

NS-6 ima i određena ograničenja.

Iako cveta nešto kasnije od Mađarske najbolje, i dalje je izložena riziku od poznih prolećnih mrazeva.

Rodnost može varirati između godina, naročito kada nepovoljne vremenske prilike utiču na cvetanje i oplodnju. Snažniji vegetativni rast zahteva redovno održavanje krošnje. Krupnoća ploda zavisi od količine roda i uslova gajenja, pa u nepovoljnim godinama plodovi mogu biti sitniji.

U pojedinim istraživanjima NS-6 imala je niži sadržaj rastvorljivih suvih materija od NS-4. Takođe, pri sušenju može ostvarivati nešto niži randman od pojedinih drugih novosadskih sorti.

Posebnu pažnju zaslužuje izbor podloge, jer istraživanja pokazuju da dugovečnost stabla može značajno zavisiti od kombinacije sorte, podloge i zemljišta.

Značaj NS-6 za srpsko voćarstvo

NS-6 predstavlja važan rezultat dugogodišnjeg naučnog rada na stvaranju novih domaćih sorti kajsije.

Njena najveća vrednost ogleda se u tome što je nastala selekcijom iz populacije koja se već razvijala u kontinentalnim uslovima Vojvodine. Takav pristup omogućio je izdvajanje genotipova sa povoljnim proizvodnim osobinama za domaće voćarstvo. NS-6 je pokazala da domaća sorta može objediniti visok potencijal rodnosti, kvalitetan plod i dobru prilagođenost određenim agroekološkim uslovima.

Uz NS-4, Novosadsku rodnu i Novosadsku kasnocvetnu, značajno je doprinela proširenju sortimenta kajsije u Srbiji.

Ove sorte predstavljaju važnu vezu između tradicionalnog gajenja kajsije u Vojvodini i savremenog oplemenjivačkog rada.

Najvažnije osobine NS-6

• Poreklo: Srbija, Novi Sad.
• Botanička vrsta: Prunus armeniaca L.
• Način nastanka: selekcija iz prirodne populacije.
• Godina izdvajanja: 1985.
• Godina priznavanja: 2004.
• Oplemenjivači: Bogoljub Đurić i Zoran Keserović.
• Bujnost: srednja do jaka.
• Krošnja: okrugla do izduženo-okrugla.
• Rodno drvo: pretežno mešovite rodne grančice.
• Cvetanje: srednje kasno do kasnije.
• Početak cvetanja u novosadskom ogledu: prosečno 24. mart.
• Oprašivanje: samooplodna sorta.
• Rodnost: visoka, ali zavisna od vremenskih uslova.
• Prosečan prinos na Rimskim Šančevima: 31,5 kg po stablu.
• Vreme sazrevanja: tokom jula, najčešće početkom do sredine meseca na ispitivanim lokalitetima.
• Prosečan datum sazrevanja u novosadskom ogledu: 8. jul.
• Masa ploda: najčešće približno 60–70 g.
• Oblik: okruglast do okruglasto-ovalan.
• Osnovna boja: svetlonarandžasta.
• Dopunska boja: intenzivno crvena, približno 25–35% površine.
• Meso: svetlonarandžasto, čvrsto i sočno.
• Ukus: prijatan, slatko-nakiseo.
• Aroma: karakteristična za zrelu kajsiju.
• Koštica: relativno lako se odvaja.
• Jezgro: slatko prema pomološkim opisima.
• Randman mesa: približno 95%.
• Rastvorljive suve materije: vrednosti značajno zavise od lokaliteta i godine.
• Ukupne kiseline: u domaćim ogledima približno 0,97–1,1%.
• Osnovna namena: sveža potrošnja.
• Dodatna namena: kompoti, sušenje i druga prehrambena prerada.
• Značaj: domaća sorta sa potvrđenim proizvodnim potencijalom.

Česta pitanja o sorti NS-6

Odakle potiče kajsija NS-6?

NS-6 je domaća sorta kajsije nastala na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, selekcijom iz prirodne populacije kajsije u Vojvodini.

Ko je stvorio NS-6?

Oplemenjivači sorte su prof. dr Bogoljub Đurić i prof. dr Zoran Keserović.

Kada je priznata kao sorta?

NS-6 zvanično je priznata 13. aprila 2004. godine.

Da li je NS-6 autohtona sorta?

NS-6 je domaća selekcionisana sorta nastala iz prirodne populacije kajsije. Ne pripada starom tradicionalnom sortimentu, već sortama stvorenim savremenim oplemenjivačkim radom.

Kada cveta NS-6?

U uslovima Novog Sada najčešće cveta krajem marta i početkom aprila, približno tri dana nakon Mađarske najbolje.

Da li je NS-6 samooplodna?

Da. Istraživanja kompatibilnosti polena potvrđuju da je NS-6 samooplodna sorta.

Da li je NS-6 otporna na prolećni mraz?

Cveta nešto kasnije od Mađarske najbolje, ali njeni cvetovi i dalje mogu stradati od poznih prolećnih mrazeva.

Kada sazreva NS-6?

U domaćim ogledima na Rimskim Šančevima prosečno je sazrevala 8. jula. U prvobitnim sortnim opisima navodi se i period od 15. do 20. jula, što pokazuje uticaj lokaliteta i vremenskih uslova.

Koliko je krupan plod NS-6?

Plod je krupan, najčešće približno 60–70 grama. U pojedinim uslovima može biti i krupniji.

Kakvog je ukusa NS-6?

Meso je čvrsto, sočno, prijatno aromatično i slatko-nakiselo.

Koliko ima šećera?

U istraživanjima su zabeležene različite vrednosti rastvorljivih suvih materija, od približno 12% do preko 17%. To nije isto što i tačan sadržaj šećera.

Da li se koštica lako odvaja od mesa?

Da. NS-6 ima košticu koja se relativno lako odvaja od mesa.

Koliki je randman mesa?

U domaćim i regionalnim istraživanjima randman mesa iznosio je približno 95%.

Da li je NS-6 rodna sorta?

Da. U višegodišnjim ogledima pokazala je visok potencijal rodnosti i ostvarivala prinose veće od Mađarske najbolje.

Da li je NS-6 bolja od NS-4?

NS-6 ima snažniji vegetativni rast, dok NS-4 uglavnom formira krupnije plodove. Obe sorte imaju dobar potencijal rodnosti, ali se razlikuju prema bujnosti i pojedinim osobinama ploda.

Da li je NS-6 pogodna za sušenje?

Može se koristiti za sušenje. U domaćim istraživanjima ostvarila je dobar senzorni kvalitet sušenog ploda, ali nešto niži randman od NS-4 i Novosadske rodne.

Za šta se NS-6 najviše koristi?

Prvenstveno za svežu potrošnju, ali se može koristiti i za kompote, džemove, sokove, nektare i sušeno voće.