Srpska bela sorta za kvalitetna vina i održivo vinogradarstvo

Panonia je novostvorena bela vinska sorta iz Srbije, nastala u oplemenjivačkom programu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima. Stvorena je sa jasnim ciljem: objediniti kvalitet grožđa i vina karakterističan za plemenite sorte Vitis vinifera sa znatno većom tolerantnošću prema plamenjači, pepelnici i drugim problemima koji u klasičnom vinogradu zahtevaju veliki broj tretmana.

Autori sorte su Petar Cindrić, Nada Korać i Vladimir Kovač, a Panonia je u Srbiji zvanično priznata 2003. godine. Njeni neposredni roditelji su selekcija SK 86-2/293 i Rajnski rizling, pri čemu kompleksno rodoslovlje uključuje Traminac, Kunbarát, Biancu, Bouvier i više starijih genotipova korišćenih kao izvori kvaliteta, otpornosti i tolerantnosti prema niskim temperaturama. Više od 90% njenog genetskog porekla pripada Vitis vinifera.

Panonia rano sazreva, redovno akumulira mnogo šećera, ali istovremeno zadržava visok nivo ukupnih kiselina. U osmogodišnjem ogledu u Sremskim Karlovcima, od 2015. do 2022, prosečno je imala 24,4% rastvorljivih suvih materija, 8,4 g/l titrabilnih kiselina, prinos 1,31 kg/m² i prosečnu masu grozda 186,2 g. Grožđe je u proseku brano 28. avgusta, a proizvodnja je vođena po ekološkim principima bez upotrebe pesticida.

Naziv Panonia

Zvanični naziv sorte je Panonia.

U srpskom jeziku može se sresti i oblik Panonija, ali u stručnoj literaturi i dokumentima oplemenjivačkog programa dominantno se koristi originalni naziv Panonia.

Ime je povezano sa Panonskim prostorom, odnosno geografskim okruženjem Vojvodine u kojem je sorta nastala.

Poreklo i nastanak sorte Panonia

Panonia je rezultat višedecenijskog programa oplemenjivanja vinove loze u Sremskim Karlovcima.

Oplemenjivački rad u ovom centru prolazio je kroz nekoliko razvojnih faza. U početku je glavni cilj bio unapređenje kvaliteta domaćih sorti, zatim povećanje otpornosti prema niskim zimskim temperaturama, a kasnije je poseban prioritet postalo stvaranje sorti sa povećanom otpornošću prema najvažnijim gljivičnim bolestima.

Panonia pripada upravo toj poslednjoj grupi.

Direktna roditeljska kombinacija sorte je SK 86-2/293 × Rajnski rizling 239-20 Gm.

Genotip SK 86-2/293 već je predstavljao rezultat prethodnih ciklusa ukrštanja i u sebi je objedinjavao genetski materijal Traminca, Kunbaráta, Bianche i drugih sorti i međuvrsnih selekcija.

Zašto je rodoslovlje Panonie toliko složeno?

Kod klasičnog oplemenjivanja vinove loze nije bilo dovoljno ukrstiti kvalitetnu evropsku sortu sa jednom otpornom divljom vrstom i odmah dobiti dobro vino.

Prve generacije međuvrsnih hibrida često su imale dobru otpornost, ali nedovoljno dobar kvalitet vina, neželjene mirise, lošiju strukturu grožđa ili druge agronomske nedostatke.

Zbog toga su oplemenjivači više generacija ponovo ukrštali otporan materijal sa kvalitetnim sortama Vitis vinifera.

Kod Panonie je rezultat sorta čija nasledna osnova sadrži više od 90% Vitis vinifera, dok manji deo potiče od severnoameričkih vrsta i Vitis amurensis, od kojih su prvenstveno preneti geni povezani sa otpornošću prema bolestima i hladnoći.

Da li je Panonia interspecies hibrid?

Istorijski gledano, u njenom rodoslovlju postoje vrste koje ne pripadaju Vitis vinifera, pa se Panonia može sresti u literaturi o interspecies sortama.

Savremeni autori iz Novog Sada, međutim, naglašavaju da Panonia i srodne novostvorene sorte imaju veoma visok procenat Vitis vinifera genoma i da ih nije dobro poistovećivati sa starim direktnim međuvrsnim hibridima.

U radu iz 2024. autori navode da je kvalitet grožđa ovih sorti danas na nivou Vitis vinifera i Panoniu opisuju kao sortu koja daje puna bela vina slična Rajnskom rizlingu.

Zato je najpreciznije Panoniu opisati kao novostvorenu vinsku sortu složenog porekla, sa više od 90% genetskog nasleđa Vitis vinifera i ugrađenim genima otpornosti iz drugih vrsta roda Vitis.

Rajnski rizling u poreklu Panonie

Rajnski rizling je neposredni roditelj Panonie i jedan od najvažnijih izvora njenog vinskog kvaliteta.

Veza sa Rajnskim rizlingom vidi se naročito u sposobnosti sorte da zadrži visoke kiseline, razvije kvalitetan beli mošt, daje sveža i elegantna vina i akumulira visok sadržaj šećera bez potpunog gubitka kiselinske strukture.

Oplemenjivači su vino Panonie opisivali kao elegantno, diskretne arome i sa lepim kiselinama nalik Rajnskom rizlingu.

Panonia, međutim, u vinogradu pokazuje znatno višu tolerantnost prema plamenjači i pepelnici od Rajnskog rizlinga.

Ampelografske osobine Panonie

Panonia ima dobro opisane morfološke karakteristike.

Vrh mladog lastara je otvoren, bogato maljav i beličastozelene boje.

Mladi listovi su zeleni, a naličje im je gusto prekriveno dugim belim dlačicama.

Mladi lastar na leđnoj strani pokazuje crvenkastu boju, dok je trbušna strana prošarana crvenim tonovima.

Internodije su relativno duge.

List

Razvijen list je tamnozelen, mat i najčešće petodelan.

Peteljkin sinus je otvoren i uglavnom u obliku slova U. Naličje lista između nerava gusto je obraslo dugim dlačicama, dok se na glavnim nervima nalaze i kraće dlačice.

Peteljka može imati ljubičaste nijanse i približno je iste dužine kao glavni nerv lista.

Ovakvi detalji imaju značaj prvenstveno pri ampelografskoj identifikaciji sorte.

Cvet

Cvet Panonie je hermafroditan.

Sorta se normalno i redovno oplodi i ne zahteva posebnu sortu oprašivača u vinogradu.

To je standardna i poželjna osobina savremenih vinskih sorti.

Grozd

Grozd Panonie je srednje veličine, rastresit i često krilat.

Rastresita struktura ima veliki praktični značaj.

Bobice nisu čvrsto zbijene jedna uz drugu, pa vazduh lakše cirkuliše kroz grozd. Takva građa smanjuje zadržavanje vlage i predstavlja dodatnu prednost u uslovima pogodnim za razvoj sive plesni.

U osmogodišnjem ogledu 2015–2022. prosečna masa grozda iznosila je 186,2 g.

Po godinama je prosečna masa značajno varirala, približno od 142 do 242 g, što pokazuje snažan uticaj klimatskih uslova i rodnog opterećenja.

Bobica

Bobice su male, okrugle, zelenožute i sočne.

U detaljnom opisu sorte prosečna masa bobice navedena je oko 1,6 g.

Ukus je prijatan i nema izražene neželjene „hibridne“ tonove karakteristične za pojedine stare međuvrsne hibride.

Upravo odsustvo takvih aromatskih osobina bilo je jedan od važnih ciljeva dugotrajnog povratnog ukrštanja sa sortama Vitis vinifera.

Bujnost

Panonia ima srednju bujnost i veoma karakterističan način rasta.

Lastari rastu prilično uspravno, dok se zaperci razvijaju slabo. Zbog toga čokot prirodno formira ređi, uredniji i bolje provetren špalir.

To ima dve praktične posledice.

Prvo, u vegetaciji je potrebno manje zelenih radova nego kod izrazito bujnih sorti koje stvaraju mnogo zaperaka.

Drugo, otvorenija zona grožđa brže se prosušuje nakon kiše, što dodatno smanjuje povoljne uslove za razvoj gljivičnih bolesti.

Rezidba

Plodnost pupoljaka Panonie ocenjena je kao srednja.

Stariji detaljni sortni opis preporučuje dužu rezidbu.

To znači da se kvalitetan rod bolje obezbeđuje ostavljanjem dužih rodnih elemenata nego isključivo vrlo kratkom rezidbom na kondire.

U ogledima u Sremskim Karlovcima korišćen je modifikovani Guyot, odnosno karlovački uzgojni oblik sa jednim dužim lukom i kratkim kondirom. U istraživanju 2015–2022. prosečno opterećenje bilo je oko 14 okaca po čokotu.

Fenologija

Jedna od najvažnijih karakteristika Panonie jeste rano sazrevanje.

U osmogodišnjem istraživanju u Sremskim Karlovcima prosečan početak ključnih fenofaza bio je:

• kretanje pupoljaka – oko 6. aprila
• početak cvetanja – oko 27. maja
• početak šarka, odnosno sazrevanja bobica – oko 21. jula.

Vremenski uslovi pojedinačne godine imali su veliki uticaj na sve fenofaze.

Početak sazrevanja pomerao se od prve polovine jula do početka avgusta, što potvrđuje da kalendarski datum nikada nije potpuno fiksna sortna osobina.

Vreme berbe

Panonia pripada ranim vinskim sortama.

U istraživanju 2015–2022. prosečan datum berbe bio je 28. avgust. Po godinama berba je varirala od 12. avgusta do 7. septembra.

Prosečni datumi po godinama bili su:

• 2015. - 1. septembar
• 2016. - 7. septembar
• 2017. - 23. avgust
• 2018. - 20. avgust
• 2019. -  28. avgust
• 2020. - 31. avgust
• 2021. - 6. septembar
• 2022. - 12. avgust.

Ovakva varijabilnost pokazuje koliko visoke letnje temperature ubrzavaju sazrevanje sorte.

Panonia i klimatske promene

Rano sazrevanje ima i prednosti i potencijalne probleme.

Prednost je što sorta može završiti sazrevanje pre jesenjih kiša i značajnog zahlađenja. Međutim, u veoma toplim godinama Panonia može prerano dostići vrlo visok sadržaj šećera.

Najnoviji autori upravo zato upozoravaju da ekstremno tople godine nisu nužno idealne za Panoniu. U ogledu 2021–2023. sorta je ponovo brana krajem avgusta i akumulirala mnogo šećera, dok su kasnije sorte Morava i Dionis pokazale osobine koje mogu biti korisne u uslovima sve toplijih leta.

To Panoniu ne čini nepogodnom za topliju klimu, ali povećava značaj pravilnog određivanja termina berbe.

Rodnost

Panonia ima dobru i relativno stabilnu rodnost.

U osmogodišnjem ekološkom ogledu prosečan prinos iznosio je 1,31 kg/m². To odgovara približno 13,1 t/ha kada se vrednost jednostavno preračuna na površinu, mada stvarni hektarski prinos zavisi od sklopa i sistema gajenja.

Najniži zabeleženi prinos u periodu 2015–2022. bio je 0,97 kg/m², a najviši 1,82 kg/m².

Standardna devijacija prinosa iznosila je svega 0,29, što je u radu ocenjeno kao relativno mala međugodišnja varijabilnost.

Šećeri

Panonia ima izrazitu sposobnost akumulacije šećera.

Tokom svih godina istraživanja 2015–2022. sadržaj rastvorljivih suvih materija bio je iznad 20%. Prosek je bio 24,4%. Godišnje vrednosti kretale su se od 22,4% do 26,3%.

Najviša vrednost zabeležena je 2022. godine, kada je zbog veoma ranog sazrevanja grožđe ubrano već 12. avgusta.

U drugom ogledu iz perioda 2012–2015. prosečno je zabeleženo 23,4% šećera u širi.

Kiseline

Posebno vredna osobina Panonie jeste sposobnost da uz visok sadržaj šećera sačuva i relativno visoku ukupnu kiselost.

Prosečna titrabilna kiselost u periodu 2015–2022. iznosila je 8,4 g/l. Godišnje vrednosti bile su između 6,9 i 9,4 g/l. Panonia je među tri novostvorene sorte u tom ogledu imala najmanju međugodišnju varijabilnost kiselina, sa standardnom devijacijom od samo 0,83 g/l.

Ovo je veoma važna osobina u toplim godinama, kada mnoge sorte ubrzano gube kiselost.

Odnos šećera i kiselina

Kod Panonie se upravo kombinacija visokih šećera i očuvane kiselosti može smatrati jednom od najvažnijih enoloških osobina.

Visok šećer daje potencijal za odgovarajuću alkoholnu jačinu, dok kiseline održavaju svežinu, ravnotežu, stabilnost vina i potencijal za različite stilove vinifikacije.

Zbog toga sorta nije samo „visokošećerna“, već ima mnogo kompletniji tehnološki profil.

Otpornost prema plamenjači

Panonia ima veoma visoku tolerantnost prema plamenjači, Plasmopara viticola.

Molekularnim analizama potvrđena su dva važna lokusa povezana sa otpornošću Rpv3 i Rpv12. Rpv3 potiče iz severnoameričkog genetskog materijala, dok je Rpv12 povezan sa vrstom Vitis amurensis.

Postojanje dva različita izvora otpornosti veoma je značajno jer pruža širu genetičku osnovu nego oslanjanje na samo jedan lokus.

Otpornost prema pepelnici

Za pepelnicu, Erysiphe necator, kod Panonie je potvrđen lokus Ren3.

I terenska ispitivanja potvrdila su veoma dobru reakciju sorte prema ovoj bolesti. Ipak, termin „otporna“ ne treba shvatiti kao apsolutnu imunost.

Intenzitet bolesti i dugotrajnost otpornosti zavise od populacije patogena, vremenskih uslova, infekcionog pritiska i vinogradarske prakse.

Preciznije je govoriti o visokoj genetičkoj i poljskoj tolerantnosti/otpornosti, a ne o potpunoj imunosti.

Siva plesan

Panonia pokazuje dobru tolerantnost i prema sivoj plesni grožđa, Botrytis cinerea.

Za ovu osobinu posebno pomaže rastresit grozd, prozračniji špalir, slabo razvijanje zaperaka i rana berba.

Stariji sortni opisi naglašavaju da sorta nije mnogo osetljiva na sivu plesan ako se grožđe obere u odgovarajućem trenutku.

To je važna ograda, čak ni tolerantna sorta nije zaštićena ako prezrelo grožđe dugo ostane na čokotu u vlažnim uslovima.

Može li Panonia da se gaji bez fungicida?

U eksperimentalnim uslovima – da.

Tokom istraživanja 2015–2022. Panonia, Morava i Dionis gajeni su u Sremskim Karlovcima po ekološkim principima bez upotrebe pesticida i mineralnih đubriva.

To je izuzetno važan rezultat.

Međutim, ne znači da je u svakom vinogradu i svake godine opravdano unapred garantovati proizvodnju bez ijednog tretmana. Infekcioni pritisak zavisi od regiona, godine i mikroklime.

Panonia ipak omogućava dramatično smanjenje potrebe za zaštitom u odnosu na većinu klasičnih osetljivih sorti.

Panonia i organsko vinogradarstvo

Zbog kombinacije genetske otpornosti, prozračnog habitusa i dobrog kvaliteta grožđa Panonia je posebno zanimljiva za organsko vinogradarstvo.

U Srbiji postoje i komercijalni organski vinogradi sa ovom sortom. U Gročanskom vinogorju Panonia je proučavana u organskom zasadu sa trajnim vegetacionim pokrivačem, minimalnom obradom zemljišta i Smart-Dyson sistemom uzgoja.

Ovo pokazuje da njena ekološka primena nije ostala ograničena samo na oplemenjivačke parcele u Sremskim Karlovcima.

Otpornost na niske temperature

Dobra tolerantnost prema zimskim temperaturama bila je jedan od ciljeva programa u kojem je nastala Panonia.

Stariji opisi navode da je početkom zime njena otpornost približno na nivou Rajnskog rizlinga, dok u srednjem i kasnijem delu zime može biti nešto slabija. U proizvodnom ogledu u Temerinu zima 2012. bila je ekstremna i temperature su početkom februara padale približno do −28 °C.

I Panonia i Chardonnay tada su pretrpeli ozbiljna oštećenja i čokoti su morali da budu skraćeni. Panonia je te godine dala približno 3,1 t/ha, a Chardonnay 1,8 t/ha.

Ovaj primer je važan jer pokazuje da dobra otpornost ne znači neograničenu otpornost prema ekstremnom mrazu.

Geni otpornosti Panonie u daljem oplemenjivanju

Panonia nije važna samo kao sorta za proizvodnju vina.

Postala je i značajan donor gena otpornosti u novim programima oplemenjivanja.

Agronomski fakultet u Zagrebu koristi Panoniu upravo kao izvor lokusa Rpv3, Rpv12 i Ren3.

Ukrštana je sa autohtonim hrvatskim sortama Grk i Dišeća ranina, a potomstvo koje je nasledilo sva tri gena dalje se koristi u stvaranju novih genotipova sa složenijom i potencijalno dugotrajnijom otpornošću.

To je značajno međunarodno priznanje oplemenjivačke vrednosti sorte.

Panonia kao roditelj sorte Dionis

Panonia je roditelj i jedne nove srpske crne vinske sorte.

Dionis je nastao ukrštanjem Cabernet Franc E11 × Panonia.

Dionis je priznat 2017. godine.

Panonia je u ovu kombinaciju unela pre svega gene otpornosti, dobru sposobnost akumulacije šećera, otpornost na niske temperature i pouzdanost u ekološkom sistemu gajenja.

Tako Panonia već predstavlja važan međukorak između prve generacije domaćih otpornih sorti i novih oplemenjivačkih generacija.

Šira Panonie i oksidacija

Jedna osobina Panonie koja se mnogo ređe pominje veoma je važna vinarima.

Stariji detaljan opis sorte upozorava da je šira Panonie sklona brzoj oksidaciji. Zbog toga primarna prerada mora biti pažljiva.

Poseban značaj imaju brzo muljanje i presovanje, zaštita od nepotrebnog kontakta sa vazduhom, pravilno sumporisanje i hlađenje grožđa i šire.

Ovo nije nedostatak koji umanjuje kvalitet sorte, već tehnološka osobina koju vinar mora uzeti u obzir.

Kakvo vino daje Panonia?

Vina Panonie mogu imati visok kvalitet i dobru strukturu.

Oplemenjivači su ih opisivali kao elegantna, sveža, diskretno aromatična, sa lepim, izraženim kiselinama i u stilu koji podseća na Rajnski rizling.

Savremeni rad iz 2024. opisuje Panoniu kao sortu koja može dati i punija bela vina slična Rieslingu. Razlika između „elegantnog“ i „punog“ vina nije kontradikcija.

Panonia pri prosečnih 24,4% rastvorljivih suvih materija ima potencijal za vrlo zrelo grožđe, pa konačan stil snažno zavisi od termina berbe, alkoholne fermentacije, ostatka šećera i tehnologije prerade.

Suva vina

Za potpuno suvo belo vino posebno je važan pravovremeni termin berbe.

Ako se čeka maksimalna akumulacija šećera, potencijalni alkohol može postati visok.

Ranija berba omogućava nižu alkoholnu jačinu, naglašeniju svežinu i čvršću kiselinsku strukturu.

Zbog prirodno visokih kiselina sorta ima dobru osnovu za balansirana suva vina.

Vina sa ostatkom šećera

Stariji domaći stručni izvori posebno navode da Panonia veoma dobro nakuplja šećer i da se kod nje često proizvode vina sa određenom količinom neprevrelog šećera.

Visoke kiseline mogu u takvom stilu biti veoma korisne jer sprečavaju da vino deluje teško i preslatko.

To je još jedna osobina koja je približava logici kvalitetnih vina Rajnskog rizlinga.

Aromatski profil

Panonia nije izrazito aromatična sorta poput Tamjanike ili Traminca, iako se Traminac nalazi duboko u njenom rodoslovlju.

Njena sortna aroma opisuje se kao diskretna i fina. Glavni kvalitet vina više se oslanja na ravnotežu, kiselinu, zrelost grožđa i strukturu nego na intenzivan primarni miris.

Zato je pogrešno očekivati muskatni ili izrazito traminerski aromatski profil samo na osnovu rodoslovlja.

Potencijal za penušava vina

Visoka prirodna kiselost i rano sazrevanje predstavljaju osobine koje su sa tehnološkog stanovišta zanimljive i za proizvodnju vina kod kojih se grožđe bere pre pune fiziološke zrelosti.

Ipak, nema dovoljno objavljenih kontrolisanih istraživanja koja bi omogućila da se Panonia posebno definiše kao standardna sorta za penušava vina.

Postojanje komercijalnih vina u takvom stilu pokazuje praktičnu mogućnost, ali ne menja njen osnovni status:

Panonia je pre svega bela vinska sorta širokog enološkog potencijala.

Panonia i oranž vina

Čvrsta kiselinska osnova i visok sadržaj šećera omogućavaju različite pristupe vinifikaciji, uključujući duži kontakt šire sa pokožicom.

Ipak, sortna literatura Panoniu nije istorijski definisala kao sortu specijalizovanu za oranž vina.

Takvi stilovi predstavljaju rezultat odluke vinara, a ne tradicionalnu ili genetski jedinu namenu sorte.

Panonia u Srbiji

Sremski Karlovci i Fruška gora ostaju matično područje sorte.

Tu je Panonia nastala, selekcionisana, priznata i dugoročno istraživana.

Vremenom se proširila i na druga vinogradarska područja Srbije. Posebno zanimljiv primer predstavlja Gročansko vinogorje u Beogradskom rejonu, gde se koristi u organskoj proizvodnji.

Površine pod Panoniom još nisu velike u poređenju sa međunarodnim sortama, ali je njen naučni i oplemenjivački značaj mnogo veći nego što same površine sugerišu.

Zašto je Panonia posebno važna danas?

Panonia je stvorena decenijama pre nego što su održivo vinogradarstvo, smanjenje pesticida i klimatske promene postali centralne teme evropskog vinarstva.

Danas su upravo njene osobine izuzetno aktuelne visoka otpornost prema plamenjači, visoka otpornost prema pepelnici, dobra tolerantnost prema sivoj plesni, dobra zimska otpornost, pouzdana rodnost, visok šećer, očuvanje kiselina i mogućnost proizvodnje bez ili sa vrlo malo fungicidnih tretmana.

Osmogodišnji ogled bez pesticida predstavlja posebno snažnu potvrdu praktične vrednosti ovih osobina.

Najvažnije karakteristike sorte Panonia

• Vrsta i poreklo: novostvorena vinska sorta složenog porekla sa više od 90% Vitis vinifera
• Zemlja porekla: Srbija
• Mesto nastanka: Sremski Karlovci
• Institucija: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu
• Autori: Petar Cindrić, Nada Korać i Vladimir Kovač
• Godina priznavanja: 2003.
• Namena: belo vino
• Direktni roditelji: SK 86-2/293 × Rajnski rizling 239-20 Gm
• Važni preci: Rajnski rizling, Traminac, Kunbarát, Bianca, Bouvier i drugi
• Udeo Vitis vinifera: više od 90%
• Bujnost: srednja
• Rast lastara: pretežno uspravan
• Zaperci: slabo razvijeni
• Špalir: prirodno relativno redak i prozračan
• List: tamnozelen, najčešće petodelan
• Cvet: hermafroditan
• Grozd: srednje velik, rastresit i često krilat
• Prosečna masa grozda 2015–2022: 186,2 g
• Bobica: mala, okrugla, zelenožuta
• Masa bobice u klasičnom opisu: oko 1,6 g
• Meso: sočno
• Ukus grožđa: prijatan
• Plodnost pupoljaka: srednja
• Rezidba: pogodna duža rezidba
• Kretanje pupoljaka 2015–2022: prosečno oko 6. aprila
• Početak cvetanja: prosečno oko 27. maja
• Početak sazrevanja: prosečno oko 21. jula
• Prosečna berba 2015–2022: 28. avgust
• Prinos 2015–2022: 1,31 kg/m²
• Rastvorljive suve materije 2015–2022: 24,4%
• Raspon u istom ogledu: 22,4–26,3%
• Titratabilne kiseline 2015–2022: 8,4 g/l
• Stabilnost kiselina: veoma dobra
• Plamenjača: visoka otpornost/tolerantnost
• Geni otpornosti na plamenjaču: Rpv3 i Rpv12
• Pepelnica: visoka otpornost/tolerantnost
• Gen otpornosti na pepelnicu: Ren3
• Siva plesan: relativno visoka tolerantnost, naročito uz pravovremenu berbu
• Niske zimske temperature: dobra tolerantnost
• Organska proizvodnja: veoma pogodna
• Osetljivost šire: povećana sklonost oksidaciji
• Stil vina: kvalitetno belo vino, sveže do puno, sa izraženom kiselinom i diskretnom aromom
• Sličnost vina: često se poredi sa Rajnskim rizlingom
• Oplemenjivački značaj: roditelj sorte Dionis i donor gena otpornosti u novim programima oplemenjivanja

Česta pitanja o Panonii

Da li je Panonia srpska sorta?

Da. Stvorena je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima.

Kada je priznata?

2003. godine.

Ko su autori sorte?

Petar Cindrić, Nada Korać i Vladimir Kovač.

Koji su roditelji Panonie?

Neposredni roditelji su SK 86-2/293 i Rajnski rizling 239-20 Gm.

Da li je Panonia Vitis vinifera?

Njeno poreklo je složeno i uključuje druge vrste roda Vitis, ali više od 90% nasledne osnove čini Vitis vinifera. Savremeni autori zato je ne poistovećuju sa starim direktnim međuvrsnim hibridima.

Da li je Panonia PIWI sorta?

Po svojoj genetici i proizvodnom konceptu Panonia pripada tipu savremenih sorti stvaranih za visoku otpornost prema gljivičnim bolestima i znatno smanjenu primenu fungicida, što odgovara osnovnoj ideji PIWI vinogradarstva.

Koje gene otpornosti ima?

Potvrđeni su Rpv3 i Rpv12 za otpornost prema plamenjači i Ren3 za otpornost prema pepelnici.

Da li je potpuno imuna na plamenjaču i pepelnicu?

Ne treba koristiti izraz potpuna imunost. Panonia ima veoma visoku genetičku i poljsku otpornost/tolerantnost, ali nivo bolesti uvek zavisi i od infekcionog pritiska i uslova godine.

Može li da se gaji bez pesticida?

U osmogodišnjem eksperimentalnom zasadu u Sremskim Karlovcima uspešno je gajena bez pesticida. To ne garantuje da će svaki lokalitet i svaka godina zahtevati potpuno isti pristup.

Da li je pogodna za organsko vinogradarstvo?

Da. Upravo je to jedna od njenih najvažnijih praktičnih vrednosti.

Kada sazreva?

Rano. U periodu 2015–2022. prosečan datum berbe bio je 28. avgust.

Koliko šećera nakuplja?

U osmogodišnjem ogledu prosečno 24,4% rastvorljivih suvih materija, a nijedne godine vrednost nije pala ispod 20%.

Koliko ima kiselina?

Prosečno 8,4 g/l titrabilnih kiselina u periodu 2015–2022.

Da li su kiseline stabilne?

Relativno jesu. Od tri ispitivane novostvorene sorte Panonia je imala najmanju međugodišnju varijabilnost kiselina.

Koliki je prinos?

U osmogodišnjem ekološkom ogledu prosečno 1,31 kg/m², odnosno približno 13,1 t/ha prostim preračunavanjem površine.

Kakav je grozd?

Rastresit, srednje velik i često krilat.

Kakve su bobice?

Male, okrugle, zelenožute i sočne.

Kakvu rezidbu traži?

Plodnost pupoljaka je srednja, pa se preporučuje duža rezidba.

Da li je otporna na zimsku hladnoću?

Ima dobru tolerantnost prema niskim temperaturama, ali nije neosetljiva na ekstremne mrazeve. Zima sa temperaturama oko −28 °C izazvala je ozbiljna oštećenja i na Panonii.

Kakvo vino daje?

Najčešće sveže do puno belo vino, sa dobrom kiselinskom strukturom, diskretnom aromom i stilskim osobinama koje se često porede sa Rajnskim rizlingom.

Da li je Panonia izrazito aromatična sorta?

Ne. Njena aroma se u stručnim opisima karakteriše kao diskretna. Glavni kvaliteti vina su ravnoteža, svežina, kiselost i zrelost grožđa.

Da li šira Panonie lako oksidiše?

Da. Oplemenjivači su posebno upozorili na sklonost šire brzoj oksidaciji, zbog čega je važna pažljiva primarna prerada uz ograničavanje kontakta sa kiseonikom.

Da li je Panonia roditelj druge sorte?

Da. Jedan je od roditelja srpske crne sorte Dionis, nastale ukrštanjem Cabernet Franca E11 i Panonie.

Da li se Panonia koristi u novim oplemenjivačkim programima?

Da. Njeni geni Rpv3, Rpv12 i Ren3 koriste se kao izvori otpornosti u novim programima oplemenjivanja, uključujući ukrštanja sa hrvatskim autohtonim sortama Grk i Dišeća ranina.