Nemačka PIWI sorta tamnih vina i visoke otpornosti na gljivične bolesti

Regent ukratko

Boja sorte: crna vinska sorta
Poreklo: Nemačka
Mesto stvaranja: Institut za oplemenjivanje vinove loze Geilweilerhof, Siebeldingen
Godina ukrštanja: 1967.
Roditeljske sorte: Diana × Chambourcin
Diana: Silvaner × Müller-Thurgau
Oplemenjivač: Gerhard Alleweldt
Selekciona oznaka: Gf. 67-198-3
Status: novostvorena PIWI sorta sa povećanom otpornošću prema gljivičnim bolestima
Nemačka sortna registracija: 1995.
Odobrenje za kvalitetno vino i evropska zaštita: 1996.
Status u Srbiji: priznata strana sorta od 2011. godine; priznat je i klon Gf1
Najvažnije područje: Nemačka, posebno vinogradarski regioni Rheinhessen, Pfalz, Baden i Franken
Najčešće arome vina: višnja, trešnja, crna ribizla, kupina, borovnica, šljiva i diskretni začinski tonovi
Boja vina: duboka tamnocrvena do plavocrvena
Telo: srednje puno do puno
Kiseline: niže do srednje
Tanini: srednji do izraženi, često zaobljeni
Sazrevanje grožđa: srednje
Potencijal odležavanja: srednji do dobar kod kvalitetnih i koncentrisanih vina
Temperatura serviranja: 15–18 °C
Dekantiranje: može prijati mladim i koncentrisanim vinima
Najbolje uz: junetinu, jagnjetinu, divljač, roštilj, gulaše, pečurke i zrele sireve

Šta je Regent?

Regent je nemačka crna vinska sorta stvorena sa ciljem da spoji kvalitet ozbiljnog crvenog vina sa povećanom prirodnom otpornošću vinove loze prema najvažnijim gljivičnim bolestima.

Nastala je ukrštanjem sorti:

• Diana
• Chambourcin

Ukrštanje je izvedeno 1967. godine u nemačkom Institutu za oplemenjivanje vinove loze Geilweilerhof, današnjem Julius Kühn institutu. VIVC kao oplemenjivača navodi Gerharda Alleweldta.

Regent je postao jedna od prvih savremenih PIWI crnih sorti koja je postigla ozbiljniji komercijalni uspeh.

Njegova velika prednost nije samo otpornost.

Daje veoma tamna, puna i voćna vina koja po karakteru mogu biti mnogo bliža klasičnim evropskim crvenim vinima nego što se nekada očekivalo od sorti sa interspecijes poreklom.

Julius Kühn institut opisuje vina Regenta kao duboko obojena i puna, sa dobrom ravnotežom tanina i aroma, koja često podsećaju na crvena vina toplijih, južnijih područja.

Kako je nastao Regent?

Regent je stvoren u okviru dugogodišnjeg nemačkog programa oplemenjivanja vinove loze.

Ukrštanje je izvedeno 1967. godine, nakon čega su usledile višegodišnje selekcije i ispitivanja.

Razvoj sorte tekao je postepeno:

• 1967. ukrštanje,
• od 1972. selekcija i višestepeno ispitivanje,
• 1994. sortna zaštita u Nemačkoj,
• 1995. upis u nemačku sortnu listu,
• 1996. dozvola za proizvodnju kvalitetnog vina i evropska sortna zaštita.

Kasnije je Regent klasifikovan za gajenje u svim nemačkim vinogradarskim područjima.

To znači da između samog ukrštanja i ozbiljnog komercijalnog širenja sorte prolazi gotovo trideset godina.

Takav vremenski period nije neobičan kod stvaranja novih vinskih sorti jer je potrebno proveriti:

• stabilnost osobina,
• kvalitet grožđa,
• kvalitet vina,
• rodnost,
• otpornost prema bolestima,
• ponašanje u različitim klimatskim uslovima.

Roditeljske sorte Regenta

Diana

Diana je nemačka sorta nastala ukrštanjem:

Silvaner × Müller-Thurgau.

Ona predstavlja evropski, Vitis vinifera deo neposrednog roditeljstva Regenta.

Chambourcin

Chambourcin je francuska sorta složenog interspecijes porekla.

Upravo preko Chambourcina u genetički materijal Regenta dolazi otpornost prema gljivičnim bolestima.

Zbog toga Regent u pedigreu nema samo klasične evropske sorte Vitis vinifera, već i genetičko nasleđe drugih vrsta roda Vitis.

To je osnova njegove PIWI otpornosti.

Da li je Regent hibrid?

Ovo pitanje zahteva malo preciznosti. Regent je nastao klasičnim ukrštanjem, a ne genetičkom modifikacijom. Nije GMO.

Jedan roditelj, Diana, nastao je od sorti Vitis vinifera, dok Chambourcin ima složeno interspecijes poreklo.

Zbog toga Regent u širem genetičkom smislu ima interspecijes poreklo, i upravo odatle dolazi deo njegove otpornosti.

Istovremeno, u aktuelnom Registru priznatih sorti Srbije Regent se nalazi u odeljku vinove loze Vitis vinifera L., među sortama za obojena vina.

Najkorisnije je zato jednostavno reći:

Regent je savremena PIWI vinska sorta nastala klasičnim ukrštanjem, sa delom genetičkog nasleđa drugih vrsta Vitis preko Chambourcina.

Šta znači PIWI?

Izraz PIWI potiče od nemačkog „pilzwiderstandsfähige Rebsorten“ – sorte vinove loze sa povećanom otpornošću prema gljivičnim bolestima.

Regent pripada upravo ovoj grupi. PIWI International ga vodi među svojim crnim PIWI sortama i potvrđuje ukrštanje Diana × Chambourcin.

Cilj ovakvih sorti jeste smanjenje potrebe za tretiranjem vinograda protiv bolesti kao što su:

• plamenjača,
• pepelnica.

To može doneti:

• manje tretiranja,
• manju potrošnju goriva,
• manje prolazaka traktora kroz vinograd,
• manje zbijanje zemljišta,
• lakšu organsku proizvodnju,
• manji ukupni uticaj vinogradarstva na okolinu.

Ali PIWI ne znači da zaštita nikada nije potrebna.

Koliko je Regent stvarno otporan?

Zvanični nemački podaci daju veoma dobru sliku.

Julius Kühn institut ocenjuje otpornost Regenta kao:

Pepelnica: visoka
Plamenjača: visoka
Botritis: srednja

U njihovim ogledima naveden je potencijal smanjenja upotrebe fungicida do približno 70%.

Bundessortenamt, nemačka savezna institucija za sorte, takođe beleži malu osetljivost prema plamenjači i pepelnici, dok je osetljivost prema Botrytisu mala do srednja.

Međutim, broj tretiranja zavisi od:

• klime,
• godine,
• količine padavina,
• pritiska bolesti,
• položaja vinograda,
• sistema uzgoja.

Zato nije ispravno napisati da je Regent „otporan i ne zahteva zaštitu“.

Preciznije je:

Regent omogućava značajno smanjenje zaštite u odnosu na klasične osetljive sorte.

Genetika otpornosti

Savremena genetička istraživanja dodatno objašnjavaju zašto Regent pokazuje takvu otpornost.

Kod njega je identifikovan lokus Rpv3.1, povezan sa otpornošću prema plamenjači, kao i lokusi Ren3/Ren9, povezani sa otpornošću prema pepelnici.

Regent je zbog toga postao važan i kao roditelj u daljem oplemenjivanju.

Njegova otpornost prenosi se u nove selekcije i koristi u programima stvaranja novih PIWI sorti.

Regent u Nemačkoj

Regent je svoj najveći uspeh postigao upravo u Nemačkoj.

Nakon priznavanja sredinom devedesetih, površine su brzo rasle i sorta je postala jedan od najvažnijih primera uspešnog nemačkog oplemenjivanja crnih sorti.

Najviše je vezana za područja:

• Rheinhessen,
• Pfalz,
• Baden,
• Franken.

Regent je posebno privlačan proizvođačima koji žele smanjenu upotrebu sredstava za zaštitu, uključujući deo organskih i održivo orijentisanih vinogradara. Julius Kühn institut već godinama koristi Regent kao jedan od glavnih primera uspeha oplemenjivanja vinskih sorti sa povećanom otpornošću.

Vinogradarske karakteristike

Prema nemačkom Bundessortenamtu, Regent je sorta:

• srednje bujnosti,
• sa srednjim vremenom sazrevanja,
• srednjeg prinosa,
• dobre zrelosti jednogodišnjeg drveta.

Pupoljci kreću rano do srednje rano, a cvetanje je takođe rano do srednje rano.

Julius Kühn institut ga opisuje kao sortu srednje do snažne bujnosti, uz relativno malu produkciju zaperaka.

Ove osobine mogu biti korisne u vinogradu jer krošnja ne mora biti ekstremno gusta.

Ipak, kao i kod svih sorti, konačna bujnost zavisi od:

• zemljišta,
• podloge,
• dostupnosti vode,
• prihrane,
• sistema rezidbe.

Kada sazreva Regent?

Regent nije kasna sorta.

Ovo je važno jer se kod nas ponekad pogrešno tako opisuje.

Bundessortenamt ga svrstava u sortu srednjeg vremena sazrevanja.

U petogodišnjem poređenju Julius Kühn instituta prosečni datum berbe Regenta bio je oko 24. septembra, dok je Dornfelder u istom ogledu prosečno bran nekoliko dana kasnije, a Pinot Noir početkom oktobra.

Naravno, datum berbe ne može direktno da se prenese iz Nemačke na Srbiju.

Ali ovaj podatak jasno pokazuje da Regent nije prirodno veoma kasna sorta.

To je jedna od osobina koje su mu omogućile uspeh u umerenim i hladnijim vinogradarskim područjima.

Grozd i bobica

Grozd Regenta je najčešće:

• srednje veličine,
• srednje zbijen do relativno rastresit.

Julius Kühn institut navodi prosečnu masu grozda oko 130 grama u svojim ogledima.

Bobice su:

• male do srednje veličine,
• okrugle,
• plavocrne.

Bundessortenamt potvrđuje upravo plavocrnu boju pokožice i male do srednje bobice.

Intenzivna pigmentacija omogućava proizvodnju veoma tamnih vina.

Šećeri i kiseline

Regent dobro nakuplja šećer.

Bundessortenamt ocenjuje potencijal šećera odnosno težinu šire kao srednju do visoku, dok su kiseline uglavnom niže do srednje.

To je važna karakteristika za toplije vinogradarske regione.

Ako se grožđe ostavi predugo na čokotu, šećer može postati visok dok kiseline dodatno padaju.

U toplijim uslovima Srbije zato trenutak berbe može biti posebno važan.

Cilj nije maksimalna zrelost po svaku cenu, već ravnoteža između:

• šećera,
• kiselina,
• voćnosti,
• fenolne zrelosti.

Kakvo vino daje Regent?

Regent daje veoma intenzivno obojena crvena vina.

Bundessortenamt karakter vina opisuje kao:

• tamnocrven do plavocrven,
• pun,
• voćan,
• harmoničan.

Nemački vinski izvori posebno izdvajaju:

• trešnju,
• crnu ribizlu.

U različitim vinima mogu se pojaviti i:

• višnja,
• kupina,
• borovnica,
• crna šljiva,
• diskretni začinski tonovi.

Aromatski karakter Regenta ipak nije izrazito parfemski.

Njegova najveća snaga više je u kombinaciji:

• tamne boje,
• voća,
• punoće,
• taninske strukture.

Telo, kiseline i tanini

Tipičan Regent ima:

Telo: srednje puno do puno
Kiseline: niže do srednje
Tanine: srednje do izražene
Boju: veoma duboku
Alkohol: srednji do viši, u zavisnosti od zrelosti

Julius Kühn institut navodi dobru ravnotežu između tanina i aroma, dok Bundessortenamt njegov ukus opisuje kao pun, voćan i harmoničan.

To znači da ga ne bih opisivao kao sortu sa „blagim taninima“ kao osnovnom osobinom.

Tanini mogu biti sasvim prisutni, ali kod zrelog grožđa i pravilne vinifikacije ne moraju delovati grubo.

Inox, beton ili hrast?

Regent iz inoxa

Inox dobro odgovara voćnijem stilu.

U prvom planu mogu ostati:

• višnja,
• trešnja,
• kupina,
• borovnica,
• crna ribizla.

Takva vina mogu biti namenjena ranijoj konzumaciji.

Beton

Beton može omogućiti razvoj vina bez izraženog aromatskog uticaja drveta.

Može biti zanimljiv za Regent jer njegova prirodno snažna boja i telo ne zahtevaju dodatno „pojačavanje“ aromama bureta.

Hrastovo bure

Kvalitetan Regent ima dovoljno strukture da dobro podnese sazrevanje u drvetu.

Nemački vinski izvori navode da se kvalitetnije grožđe koristi i za barrique stilove.

Hrast može doneti:

• vanilu,
• kakao,
• tost,
• kafu,
• dim,
• začine.

Najbolji rezultat nastaje kada drvo dopunjuje tamno voće, umesto da ga prekrije.

Da li Regent može da odležava?

Da, naročito ozbiljniji primerci.

Regent ima nekoliko osobina koje mu idu u prilog:

• intenzivnu boju,
• dobru količinu tanina,
• puno telo,
• mogućnost visokog ekstrakta.

Voćniji primerci najlepši su tokom prvih nekoliko godina. Koncentrisanija vina, naročito iz drveta, mogu se razvijati duže.

Tokom sazrevanja sveže voće može preći ka:

• suvoj višnji,
• suvoj šljivi,
• duvanu,
• čokoladi,
• začinima,
• zemljanim nijansama.

Regent ipak ne treba automatski predstavljati kao sortu za višedecenijsko sazrevanje. Potencijal prvenstveno zavisi od kvaliteta grožđa i načina proizvodnje.

Regent i Cabernet Sauvignon – glavne razlike

Obe sorte mogu dati veoma tamno crveno vino, ali njihov karakter nije isti.

Cabernet Sauvignon najčešće donosi:

• crnu ribizlu,
• kedar,
• grafit,
• snažnije i čvršće tanine,
• veliki potencijal sazrevanja.

Regent češće pokazuje:

• trešnju,
• višnju,
• tamno bobičasto voće,
• nešto mekšu i neposredniju strukturu.

Najveća vinogradarska razlika ipak je otpornost.

Cabernet Sauvignon zahteva standardnu zaštitu prema plamenjači i pepelnici, dok Regent poseduje genetički povećanu otpornost prema tim bolestima.

Regent i Dornfelder

Ovo poređenje je posebno zanimljivo jer su obe sorte snažno povezane sa savremenim nemačkim crvenim vinima.

Obe mogu dati:

• veoma tamnu boju,
• puno voća,
• relativno pristupačna mlada vina.

Regent se izdvaja po:

• PIWI otpornosti,
• manjoj potrebi za fungicidnom zaštitom,
• ozbiljnom potencijalu za održivije vinogradarstvo.

U ogledima Julius Kühn instituta Regent je prosečno sazrevao nešto pre Dornfeldera.

Regent u Srbiji

Regent je zvanično priznata sorta u Srbiji.

Aktuelni Registar priznatih sorti poljoprivrednog bilja od 21. jula 2026. navodi:

Regent – priznat 2011. godine

kao i:

klon Gf1 – priznat 2011. godine.

To znači da postoji formalni osnov za njegovo gajenje u domaćim komercijalnim vinogradima.

Površine su veoma male i Regent kod nas ostaje prava retkost.

Ipak, postoji i domaće sortno vino od 100% Regenta, što je posebno značajno za upoznavanje sorte.

Regent u Beogradskom rejonu

Jedan od najzanimljivijih srpskih primera dolazi iz Gročanskog vinogorja.

Vinarija Plavinci proizvodi vino Indigo od 100% Regenta iz organski sertifikovanog vinograda.

Vino se proizvodi uz maceraciju, a zatim duže sazreva u inoxu. Nebistreno je i nefiltrirano, uz minimalnu upotrebu sumpora pred flaširanje.

Ovo je posebno logična kombinacija:

PIWI sorta + organski vinograd.

U organskoj proizvodnji mogućnost smanjenja broja tretmana ima još veći praktični značaj nego u konvencionalnom vinogradu.

Zašto je Regent zanimljiv za organsko vinogradarstvo?

Organska proizvodnja ne znači da se vinograd uopšte ne tretira.

Kod klasičnih sorti zaštita od plamenjače i pepelnice može zahtevati brojne prolaze kroz vinograd čak i kada se koriste sredstva dozvoljena u organskoj proizvodnji.

Regent može smanjiti taj pritisak.

Njegova otpornost omogućava:

• manje tretiranja,
• manje rada,
• manje prolazaka mehanizacije,
• manju potrošnju goriva.

Zbog toga PIWI sorte imaju posebno interesantnu ulogu u organskom i održivom vinogradarstvu. JKI upravo smanjenje upotrebe sredstava za zaštitu navodi kao jedan od glavnih razloga razvoja ovakvih sorti.

Da li Regent ima smisla u Srbiji?

Da, ali ne na svakom mestu i ne samo zato što je otporan.

Srbija već ima veliki broj toplih vinogradarskih položaja, pa kod Regenta treba voditi računa da ne dođe do:

• previsokog šećera,
• previsokog alkohola,
• preniskih kiselina.

Njegova najveća prednost kod nas može biti u proizvodnji sa smanjenim brojem tretmana, posebno u:

• organskim vinogradima,
• područjima sa većim pritiskom gljivičnih bolesti,
• vinogradima gde je smanjenje prolazaka mehanizacije važno.

S druge strane, kvalitet vina mora ostati glavni kriterijum.

PIWI sorta nije zanimljiva samo zato što je otporna ako od nje ne može da se napravi dobro vino.

Regent je važan upravo zato što je među sortama koje su pokazale da otpornost i ozbiljan kvalitet crvenog vina mogu da postoje zajedno.

Uz koju hranu ide Regent?

Regent dobro prati jaču hranu.

Posebno se slaže sa:

• biftekom,
• ramstekom,
• jagnjetinom,
• pečenom svinjetinom,
• divljači,
• gulašima,
• kobasicama,
• roštiljem,
• pečurkama,
• zrelim tvrdim sirevima.

Voćniji primerci dobro funkcionišu uz:

• burgere,
• paste sa mesnim sosom,
• ćevape,
• pljeskavice.

Snažniji i zreliji Regent može pratiti:

• divljač,
• sporo pečeno meso,
• intenzivnije sosove.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Mlađi Regent najbolje se služi na približno 15–17 °C.

Puniji i ozbiljniji primerci mogu se služiti na približno 16–18 °C.

Previše toplo vino može naglasiti alkohol i smanjiti osećaj svežine.

Kod mladih i koncentrisanih vina može prijati 30–60 minuta dekantiranja.

Kod prirodnih, nefiltriranih vina dekantiranje može biti korisno i zbog mogućeg taloga.

Zašto je Regent važan za budućnost vinogradarstva?

Regent je značajan jer pripada generaciji sorti koja je pokazala da savremeno oplemenjivanje ne mora da bira između:

kvaliteta vina
i
otpornosti vinograda.

Tradicionalne evropske sorte ostaju nezamenljiv deo vinske kulture.

Ali u uslovima:

• održivije proizvodnje,
• smanjenja pesticida,
• rasta troškova rada i goriva,
• sve većeg interesovanja za organsko vinogradarstvo,

PIWI sorte postaju sve zanimljivije.

Regent je jedan od pionira tog pravca.

Novije PIWI sorte danas imaju još složenije kombinacije gena otpornosti, ali Regent ostaje istorijski veoma važan jer je među prvima pokazao da ovakav koncept može da funkcioniše i kod ozbiljnog crvenog vina.

Vina od Regenta na OURS-u

Na OURS-u je Regent zastupljen kroz Plavinci Indigo Regent, sortno organsko crveno vino iz Gročanskog vinogorja u Beogradskom rejonu.

To je posebno dobar primer za upoznavanje sorte jer nije u pitanju kupaža.

U čaši je moguće upoznati upravo ono što Regent može da pruži:

• veoma tamnu boju,
• izražen voćni karakter,
• punoću,
• taninsku strukturu.

Istovremeno, činjenica da vino dolazi iz organski sertifikovanog vinograda pokazuje praktičnu stranu PIWI koncepta.

Regent u Srbiji zato nije samo zanimljiva strana sorta.

On je i mali eksperiment o tome kako bi deo budućeg održivijeg domaćeg vinogradarstva mogao da izgleda.

Da li ste znali?

• Regent je nastao 1967. godine ukrštanjem Diane i Chambourcina.
• Diana je nastala ukrštanjem Silvanera i Müller-Thurgaua.
• Selekciona oznaka Regenta je Gf. 67-198-3.
• Nemačka sortna registracija usledila je tek 1995, gotovo tri decenije nakon prvog ukrštanja.
• Regent ima povećanu genetičku otpornost prema plamenjači i pepelnici, ali nije potpuno imun na bolesti.
• U ogledima Julius Kühn instituta procenjeno je da može omogućiti smanjenje upotrebe fungicida i do približno 70%, u zavisnosti od uslova.
• Bundessortenamt njegovo vino opisuje kao tamnocrveno do plavocrveno, puno, voćno i harmonično.
• Regent je u Srbiji priznat od 2011. godine, zajedno sa klonom Gf1.
• U Beogradskom rejonu od njega se proizvodi organsko sortno vino Plavinci Indigo.

Ako vam se dopada Regent, probajte i

Cabernet Cortis – još jedna crna PIWI sorta, snažne boje i izraženije Cabernet aromatike.
Rondo – crna sorta pogodna za hladnije vinogradarske uslove, duboke boje i voćnog karaktera.
Marselan – tamno voće, snažna boja i zreli, zaobljeni tanini.
Probus – domaća sorta duboke boje, nastala ukrštanjem Skadarke i Cabernet Sauvignona.
Cabernet Sauvignon – za poređenje sa klasičnom Vitis vinifera sortom snažne strukture i velikog potencijala odležavanja.

Sve što treba da znate o Regentu

Odakle potiče Regent?

Iz Nemačke. Stvoren je u Institutu za oplemenjivanje vinove loze Geilweilerhof.

Kada je nastao?

Ukrštanje je izvedeno 1967. godine.

Koje su roditeljske sorte?

Diana i Chambourcin.

Šta je Diana?

Nemačka sorta nastala ukrštanjem Silvanera i Müller-Thurgaua.

Da li je Regent PIWI sorta?

Da. Regent pripada sortama sa povećanom otpornošću prema gljivičnim bolestima.

Da li je Regent GMO?

Ne. Nastao je klasičnim ukrštanjem i višegodišnjom selekcijom.

Da li Regent uopšte ne mora da se prska?

Ne. Povećana otpornost može značajno smanjiti potrebu za fungicidima, ali zaštita može i dalje biti potrebna u zavisnosti od godine i pritiska bolesti.

Na koje bolesti je posebno otporan?

Pokazuje visoku otpornost prema plamenjači i pepelnici. Prema Botrytisu otpornost je niža.

Kada sazreva?

Srednje. Nemački zvanični podaci ga ne svrstavaju među kasne sorte.

Kakvu boju vina daje?

Veoma duboku tamnocrvenu do plavocrvenu.

Koje su najčešće arome?

Višnja, trešnja, crna ribizla, kupina, borovnica, šljiva i diskretni začinski tonovi.

Kakve tanine ima?

Može imati sasvim izraženu taninsku strukturu, ali kod zrelog grožđa vino često ostaje harmonično i zaobljeno.

Da li može da sazreva u hrastu?

Da. Ozbiljniji primerci dobro podnose barrique i druge hrastove sudove.

Da li se gaji u Srbiji?

Da, ali veoma retko. Regent je zvanično priznat u Srbiji od 2011. godine.

Postoji li srpsko sortno vino od Regenta?

Da. Plavinci Indigo iz Gročanskog vinogorja proizvodi se kao sortno organsko vino od Regenta.

Zašto je zanimljiv za organsku proizvodnju?

Zbog povećane otpornosti prema plamenjači i pepelnici moguće je značajno smanjiti broj tretmana u vinogradu.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz junetinu, jagnjetinu, divljač, roštilj, gulaše, kobasice, pečurke i zrele sireve.